Podneli smo amandman da se ispravi jedna nepravda, a to je da se advokatima koji su branili po službenoj dužnosti, da se isplati njihova zarada za 2009. i 2010. godinu. O ovom problemu je govorio i gospodin Buha u rebalansu budžeta. Mi smo sada podneli amandman. Nama je dat odgovor da je MUP zatečeno velikim sudskim procesima i da ne može da stigne da naplati. Drugim rečima – nema se para. Opet sa druge strane, vidimo neke državne sekretara Ministarstva pravde da ne silaze sa medija, hvaleći se koliko je Ministarstvo pravde, odnosno država uspela da zapleni novca od raznih kriminalnih grupa i kriminalaca.
Advokat u predkrivičnom postupku, odnosno po službenoj dužnosti su preko potrebni za 99% građana Srbije, za onaj 1% ostali nisu potrebni, jer taj 1% ima i svoje advokate i svoje sudije, pa i političare. Ne mogu da verujem da dve godine ne plaćate ili je ovo u sklopu reforme pravosuđa, pa ste rešili da ukinete advokate i onda ostavite samo podobne sudije i onda dobijemo onu narodnu – kadija te tuži, kadija ti sudi. Zaista smo imali veliki broj poziva od advokata, da se postavi amandman i da vi pokušate nešto da uradite, jer se možete suočiti sa činjenicom da nećete imati ko da vas brani kada budete sišli sa vlasti.

Na član 7. razdeo 17, amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. razdele 17 i 19 amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 7. kojim tražim povećanje subvencija za poljoprivredu, ali i transparentniju i pravedniju raspodelu planiranih sredstava za poljoprivredu.
Sinoć sam govorio o neophodnosti povećanja subvencija u poljoprivredi, jer smatram da je poljoprivreda najveća razvojna šansa Srbije i to je jedina privredna grana koja konstantno beleži rast i beleži suficit u spoljnoj trgovini.
Na žalost, ministar Dragin nije ispunio svoje obećanje i nije se izborio za značajnija povećanja subvencija u poljoprivredi, već umesto toga ovih dana najavljuje osnivanja nekoliko agencija u okviru Ministarstva poljoprivrede, koje će se baviti nestašicom određenih proizvoda, odnosno regulisanjem te nestašice, a te nestašice su direktna posledica malog agrarnog budžeta i nepostojanja agrarne politike u Srbiji.
Te agencije će dodatno opteretiti i onako skroman budžet Ministarstva poljoprivrede. Takođe, ovim amandmanom tražim jasnije definisanje kriterijuma za podelu ovih sredstava u poljoprivredi, obzirom da se ta sredstva raspodeljuju po posebnom programu Vlade, da ne bi došli u situaciju kao ove godine da je preko 2,5 milijarde dinara, da su dobili nekakvi trgovci đubrivo, a ne poljoprivredni proizvođači. Moraju se jasno izdefinisati kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti
podela ovih sredstava i subvencija u poljoprivredi, kako bi poljoprivredni proizvođači dobili ta sredstva. Znači, i ovako skromna sredstva se ne raspodeljuju pravedno. Želim da napomenem da su sredstva za subvencije u poljoprivredi, u zemljama u okruženju daleko višestruko veća nego u Srbiji, tako da naši poljoprivredni proizvođači ne mogu da izdrže taj pritisak konkurencije i zato smatram da treba prihvatiti ovaj amandman.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 7. razdele 17 i 20, amandman je podneo Odbor za finansije.

Da li neko želi reč'? (Ne.)

Na član 7. razdele 17 i 20 amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, smatram da, kolega  Palalić i ja, ova sredstva koja su namenjena za opštinske komisije ne treba da budu finansirana i da postoje u razdelu budžeta, jer je to po ingerenciji lokalnih samouprava.
Zaista nam nije jasno kakva je to demagogija da ćemo, dakle, ingerencija lokalnih samouprava finansirati iz budžeta Republike Srbije, kao što je ingerencija lokalne samouprave da sredstva za opštinske komisije treba da budu obezbeđena u lokalnim budžetima, ali kako da budu, kada ste im vi uzeli sve pare, odnosno većinu transfernih sredstava ste ostavili na državnom nivou, pa ste te pare preusmerili na Ministarstvo za NIP, pa NIP finansira projekte koji su od lokalne važnosti, neke ulice, i kanalizacije po selima i gradovima, što su ingerencije lokalnih samouprava. Oni nemaju sa čim da finansiraju, već ste novac centralizovali i dali Ministarstvu za NIP, izmislili ministarstvo, umesto da Ministarstvo za NIP finansira projekte od nacionalnog značaja, Ministarstvo za NIP se samo tako zove, a finansira projekte od lokalnog značaja. Zbog čega?
Zato što lokalne samouprave nemaju para jer im je država uzela sva sredstva, zadržala na centralnom nivou i sada kroz nekakve marketinške trikove, daćemo 20 miliona za opštinske komisije, pa ćemo povećati poreze, pošto nećemo da im vratimo transfere od pre dve godine na 40 milijardi i kako je zakonom predviđeno 1,7% BDP, kršimo svesno zakon, ne vraćamo lokalnim samoupravama, ali ćemo, da bi nadomestili ta nedostajuća sredstva, promeniti Zakon o porezu na imovinu, pa ćemo naterati lokalne samouprave, ako hoće veće pare, neka oporezuju građane.
Ko će podneti teret tih troškova i državnog i lokalnog nivoa? Podneće opet građani i to je bezobrazluk.

Na član 7. razdele 17 i 24 amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, amandman na član 7. podnet je ne sa imperativnim polazištem da on mora biti prihvaćen i naravno, mi ćemo glasati za budžet, ali kroz ovaj amandman mi želimo da skrenemo pažnju i Vladi i Skupštini, pa i javnosti o određenim pitanjima iz oblasti socijalne zaštite gde bi morali drugačije da uređujemo određena pravila, norme u korišćenju sredstava za pojedine kategorije stanovništva.

Predlog se odnosi na izdvajanje sredstava za obezbeđivanje materijalnih primanja samohranih bioloških roditelja koji se sami staraju o svojoj deci, deci sa posebnim potrebama i sa invaliditetom od 100%.

Naravno da ovakva jedna kategorija svakako zaslužuje posebnu pažnju, iako to nije bilo moguće učiniti ovom prilikom planiranja budžeta za 2011. godinu, valjalo bi razmisliti da se možda i učine određene izmene i dopune u zakonu koji će, doći pred nas, o socijalnoj zaštiti. Dakle, zbog potrebe da biološki roditelji stalno budu uz svoju decu sa posebnim potrebama i invaliditetom od 100%, oni su, praktično, onemogućeni da se bave svojom profesijom ili bilo šta da rade i privređuju. Time se onemogućeni da stvaraju elementarne uslove za normalno funkcionisanje svoje potrebe. Ako je reč i o tim samohranim roditeljima oni neminovno i sami postaju socijalni slučajevi i u nemogućnosti su da bez pomoći države, na jednoj strani, vode računa na adekvatan način o svom detetu sa posebnim potrebama, jer je reč o veoma teškom invaliditetu. Sa druge strane, u nemogućnosti su da vode računa i o sebi kroz sticanje sredstava za egzistenciju, za obezbeđivanje zdravstvene zaštite, za obezbeđivanje penzionog osiguranja itd.

Dakle, ovi roditelji, biološki roditelji, koji imaju decu sa posebnim potrebama i koji se odgajaju u krugu porodice, oni, zapravo, ti roditelji, ne opterećuju državu smeštajem svoje dece u adekvatne ustanove i već je to dobitak, da tako kažem, za državu, jer jedno dete koje smešteno u specijalnoj ustanovi zaista mnogo više košta već ako ostanu u krugu porodice. Druga činjenica, jeste i načelo inkluzije, što podrazumeva da zapravo u krugu porodice postoje najbolji oni prirodni uslovi za uključivanje u koliko toliko jedan adekvatan i odgovarajući ambijent za razvoj takve dece i za jedan humaniji život. Dakle, to je jedan momenat koji zaslužuju pažnju ove kategorije da bi država trebala da se okrene na drugačiji način rešavanju ovih pitanja.

Mi imamo, na drugoj strani, i hranitelje koji se brinu o tuđoj deci, koja nisu ometena u razvoju ili su ometena u razvoju, pa hranitelji o njima brinu, a tu se izdvajaju sredstva i određene naknade, na primer, naknade za izdržavanje korisnika i drugo. Druga kategorija primanja, a to je naknada za rad hranitelja, koja u određenoj visini se isplaćuje u bruto iznosu i što predstavlja mogućnost za penziono osiguranje, što je sasvim adekvatno. U tom slučaju, mi imamo da hranitelji su u prednosti u odnosu na biološke porodice koje brinu o svojoj deci, a zapravo rade isti posao. Naravno, ovde nije kritika u smislu da su hranitelji povlašćeni daleko od toga, hranitelji ove dece treba da imaju sva ta primanja, koja inače i primaju. Možda to treba i poboljšati, ali ovde je reč o tome da država na isti način mora da vodi računa o biološkim porodicama, koje svoje dete zadržavaju u krugu porodice i o njemu brinu. Onda obrazloženje da je to dužnost roditelja da čine, apsolutno je ne prihvatljivo i neadekvatno sa stanovišta da danas su u jednom savremenom i humanom društvu, zapravo o briga o deci, a pogotovo briga o deci koja su ometena u razvoju, odnosno sa posebnim potrebama, kako je pravilnije reći, ne može da bude samo stvar, privatna stvar ili stvar porodice ili stvar roditelja. Ono po suštini je i stvar države i društva, kao što i staromodno i prevaziđeno shvatanje da neko ko je ranije govorio znate šta moja porodica moja briga moja stvar, moja supruga ili kako se kaže moja žena je moja stvar i ja mogu tu da činim šta god hoću, ili moje dete ja mogu sa njim da postupam ovako ili onako to je moja stvar. Naravno, postoji određeni okviri koliko to jeste privatna stvar porodice, roditelja, članova porodice u odnosu na drugog člana, ali van tih granica uskih, itd., je to, pre svega, stvar društva, stvar države itd.

Dakle, iz ovih nekoliko razloga, valjalo bi ozbiljno razmisliti o promeni određeni normi, određeni pravila i određenih zakona koja će staviti u humaniji položaj i porodice, pre svega, biološke porodice koje brinu o svojoj deci, a

koja imaju izražene posebne potrebe, kako bi, prvo, i stimulisali zapravo te porodice da i dalje brinu o svojoj deci, a time i stvaramo pretpostavke za najbolje moguće uslove u skladu sa savremenim principima i potrebama inkluzije, da zapravo, pre svega, biološka porodica brine o takvoj kategoriji, odnosno o takvoj deci. Naravno, uz adekvatnu pomoć i adekvatnu logistiku koja, naravno, nije samo u onome što je određena vrsta primanja. Tu može da bude više vrsta primanja, više pomoći itd.

Dakle, poslanička grupa SPS-JS će insistirati na ovom pitanju u daljem našem radu, kroz zakone koji budu dolazili na dnevni red, kroz podsticanje i traženje od vlade da se ova pitanja možda i uredbama ili nekim drugim podzakonskim aktima što pre reše na adekvatan način. Zahvaljujem.

Hvala vama. Osam minuta i 55 sekundi.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine na član 7. radele 17. i 29. amandman, sa ispravkom, podneo je Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 7. razdeo 19. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Krstin.

Uvaženi građani Srbije, s obzirom na ovo malo vremena što nam je ostalo poslaničkoj grupi, trudiću se da budem kratak, a jasan. Naime, SRS je normalno, pričamo o poljoprivedi i subvenciji, subvencijama za poljoprivredu, SRS je tražila uvek od budžeta da se izdvoji 5%. Sve ispod 5% za poljoprivredu znači ponovo guranje poljoprivrede u sunovrat. Međutim, i dalje ste uporni i ostali ste pri ovom  procentu od 2,5, kako u 2010. godini tako će biti i u 2011. godini. Ne mogu da verujem da jedna Hrvatska, moram da izgovorim, ali jedna Hrvatska ima skoro dva i nešto puta više izdvajanja za poljoprivredu, nego što izdvaja Republike Srbija. Neverovatno.  Hajde da krenemo na ono što je veoma bitno. Gospođo ministre Dragutinović, evo vi ste sada pred Novu godinu poslali jednu novogodišnju čestitku svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koji žive u Vojvodini.

Ta čestitka je još jedan atak na poljoprivrednog proizvođača, na registrovano poljoprivredno gazdinstvo, na srpskog paora, a to je naknada za odvodnjavanje.

Vi dobro znate da je 2010. godina godina koja je upamćena po obilnim padavinama i po poplavama koje su zadesile ovu Srbiju, a veći deo i Vojvodine. Prosto, ne mogu da verujem da vi kao Ministarstvo finansija, poreska uprava, regionalni centar Novi Sad, Filijala ekspozitura Zrenjanin, ovo su original dokumenti, ne znam kako da ih pokažemo ovde da građani Srbije vide, neverovatno da ste vi poslali naknadu za odvodnjavanje, a daću vam samo jedan podatak. U opštini Zrenjanin u jednom naseljenom mestu, u katastarskoj opštini Taraš, je komisija, koja je određena od strane opštine Zrenjanin, odradila i pronašla 606 hektara koji su bili pod vodom, a od tih 606 hektara učinjena je šteta oko 59 miliona dinara. Vi pored svega toga šaljete tim istim zemljoradnicima, vlasnicima zemlje naknadu za navodnjavanje. Pa i to vam čak nije dovoljno, nego ste našli još jedan dodatni namet, a to je tobože neki porez na prenos apsolutnih prava. Čak i osobama koje više nisu žive.

Vidite, šta vi sve dozvoljavate da uradite samo da bi ste na određen način popunili budžet RS, opet na uštrb tog jadnog srpskog paora ili registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Ne znam šta bi više trebalo da uradi jedna grana privrede koja jedina donosi suficit ovom budžetu od milijardu dolara u ovoj godini. Šta bi trebalo da uradi, a da vi ne povećate procenat učešća za poljoprivrednika iz budžeta, a da ne uradite ovo što sada radite? Ovaj namet i ovu čestitku novogodišnju i božićnu sa pričom naknada za odvodnjavanje. Iznosi se kreću od dve-tri hiljade do 200- 300 hiljada dinara. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi.
Na član 7. razdeo 19. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Izvolite gospodine Preliću.