Kao što rekoše kolege pre mene, ovaj član govori o tome ko sve može imati tzv. beneficirani radni staž, pa se tu ima nekih sedam tačaka koje su veoma široke. Barem su tako definisane u ovom zakonu tako da vi praktično u nekim tačkama ne vidite ko su te osobe i na kojim poslovima rade, a imaju pravo na beneficirani radni staž.

Mi smo predložili brisanje tač. 5, 6. i 7. Na primer, tačka 5. glasi: "Ovlašćena službena lica poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji". Zaista mi nije jasno zbog čega bi policajac koji se tako zove a radi u poreskoj policiji uživao pravo na beneficirani radni staž? Ili, kažete: "Ostali policijski službenici koji rade na radnim mestima odnosno poslovima". Dakle, to nisu policajci nego neki policijski službenici. Zašto bi službenik koji radi na izdavanju ličnih karata, pasoša, registraciji vozila, imao beneficirani radni staž?

Ili, ako ja nisam u pravu, to se iz ovog zakona ne vidi. Ako vi smatrate da ti službenici treba da imaju, treba drugačije napisati, ali to se iz ove tačke ne vidi. Zato smo i predložili brisanje.

Uostalom, po tome šta nam se dešava profesorima i nastavnicima svakodnevno, moglo se razmišljati i o tome da čovek koji čitav radni vek provede u srednjoj školi, da bi ti ljudi možda zaslužili beneficirani radni staž, jer zaista se nose sa raznim problemima, a vidimo da su počeli da nam i tuku profesore.

Na član 21 amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Izvolite gospođo Tabaković.

Uverena da trud koji ulažemo da građanima predstavimo ovaj zakon nije uzaludan, upravo ću da iznesem nešto što se može smatrati kao jeres u ovom trenutku. Mi se protivimo tako širokim izuzecima. Član 21. i član 23, čije brisanje tražimo, upravo smatramo da njima treba izbrisati taj široki krug izuzetaka.
Ako propišemo posebne uslove za ostvarivanje prava na penziju za rad ljudi kod pojedinih poslodavaca ili pojedinih profesija, koje se razlikuju od uslova pod kojima ostali zaposleni odlaze u penziju, pitam sve nas ovde zajedno da li mi to u stvari narušavamo princip ravnopravnosti svih građana pred Ustavom i pred zakonom?
Mi smatramo jednostavno da svi zaposleni, bez obzira kod kojeg poslodavca rade i kojim se poslom bave, moraju da imaju jednaka prava i da stiču penziju pod jednakim uslovima, zato što se penzije finansiraju iz istih sredstava. Za tu vrstu jednakosti se zaista dosledno borimo.
Smatram da zahtev koji je dobijen od MMF, gde je ukazano na neodrživost finansiranja ovakvog penzijskog fonda, sa velikodušnim izuzecima, treba da rešavamo na drugi način. Da imamo što veći broj zaposlenih koji će uplaćivanjem doprinosa u Penzioni fond stvoriti veću bazu za isplaćivanje penzija koje će biti pristojnije, ali ne mogu da zavise i da budu ovako opterećene raznovrsnim izuzecima.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Izvolite.

Ono što danas možemo da zaključimo, penzije još uvek nisu ukinute, ali su na dobrom putu da se ukinu. Četrdeset osam posto svih penzija se finansira iz budžeta Republike Srbije. Posle ovih izmena, budite uvereni, sledeće godine će to biti 60% i to će biti neodrživ sistem.
No, da se vratim na ovaj amandman. Vi ovde povećavate uslove za odlazak u penziju zaposlenom kome prestane radni odnos u policiji, straži itd. Godine života dižete sa 53 na 55, ukupan staž osiguranja sa 20 na 25, a efektivni staž sa 10 na 15 godina. U praksi će biti strahovitih problema zbog ove promene. Ali vodite računa, svi ovi koji su u članu 42. od tačke 1) do 6) su oni koji čuvaju režim. Nado, oni čuvaju režim i zato imaju beneficirani staž. Njihovo nezadovoljstvo biće…
(Predsednik: Nemojte se obraćati poslanici.)
Ja se ne obraćam poslanici, nego predsedniku poslaničke grupe ZES, pošto ZES u prevodu znači, znate.
Znači, problem, kako rekoše danas u raspravi – povećao se životni vek. Pa valjda je to civilizacijska tekovina. Da se ne bi dugo isplaćivale penzije, onda hajde da povećamo rigorozne uslove kako bi što manje isplaćivali penzije. Zapamtite, to će biti katastrofa u Srbiji. Sledeću godinu završićete sa 60% obaveza koje se plaćaju iz budžeta, a onda će da vas navale i komisija i File i Ren…
Izvolite gospođo.

Zahvaljujem.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Izvolite gospodine Mladenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je logični i suštinski nastavak prethodnih amandmana. Srpska radikalna stranka je ovim amandmanima predložila da se smanji broj lica koja ostvaruju radni staž sa uvećanim trajanjem. Ovi amandmani su vezani, imaju isti cilj, istu svrhu, a to je da se spreči da ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju poveća broj lica koja imaju tzv. beneficirani radni staž.
Smatramo da će postojanje još većeg broja lica sa ovakvom vrstom staža samo još više pogoršati situaciju i da će se samo još više produbiti problem kada je u pitanju visina i isplata penzija i učiniti ovaj problem još većim i izraženijim. U Srbiji je veliki problem, pre svega, svakodnevno otpuštanje radnika, zbog čega se svaki dan sve manje novca sliva u Fond PIO. Sve manje posla ima, a sve češće se dešava da firme, odnosno vlasnici i direktori ne uplaćuju doprinose svojim zaposlenim licima.
Ovaj problem u Srbiji je sve izraženiji, sve prisutniji i pored nezaposlenosti, koja je sve veća, znatno utiče upravo na prazninu u penzionerskom fondu. Najgore je što država ništa ne preduzima, što Vlada ne reaguje da se ovako nešto promeni. Vlada je ta koja mora da pokrene instrumente kako bi se obezbedilo dovoljno sredstava u Fondu. Vlada je ta koja mora da pokrene firme, fabrike, da pokrene sve grane industrije, i prehrambenu i tekstilnu, drvnu, duvansku, građevinsku i hemijsku. Vlada je ta koja mora da pokrene proizvodnju, da stimuliše i pokrene razvoj zemljoradnje, kao i stočarstva, šumarstva, rudarstva, turizma, zanatstva. Jer je to jedini način da se Fond PIO popuni i time omoguće redovne isplate penzija koje bi bile znatno veće i omogućile bi bezbrižan život svim penzionerima.
Bez pokretanja proizvodnje, bez razvoja poljoprivrede…

Zahvaljujem.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.

Izvolite gospodine Dimitrijeviću.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, mi smo predvideli da se u stavu 4. tačke 1) i 2) brišu, ne zato što mislimo da oficiri i podoficiri ne treba da imaju penziju, nego naprotiv. Razlog brisanja je zato što je to potpuno nerešen problem, jer vi ulazite u integraciju civilnog i vojnog penzionog osiguranja.
Samo da vas obavestim, gospođo predsednice, a i predstavnike PIO fonda, da je to pokušano u nekim zemljama zapadne Evrope. Pet zemalja je odustalo jer je videlo da je to rešen problem. Samo dve zemlje primenjuju još takav model.
Još jedna stvar. Da li vi znate da je nekoliko stotina vojnih penzionera podnelo tužbu Sudu u Strazburu? Hoćete li vi prihvatiti, kada oni dobiju taj spor, da isplatite ta dugovanja po osnovu tužbe? Teško.
Moram još nešto da vam kažem. Dakle, kad sam čitao obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže se ovako – rešavanje problema viškova radne snage kroz penzionisanje. Kako da rešavate vi problem viška radne snage, kad povećavate limit? Kako rešavate problem viška radne snage? Naprotiv. Pa vi ne znate ni šta napišete u obrazloženju, a tražite od Narodne skupštine da usvoji ovaj zakon. Dajte ljudi,
uzmite se pameti. Pogledajte šta pišete, kakva obrazloženja dajete. Očekujete da mi budemo blagonakloni prema ovakvom jednom nakaradnom zakonu. Ovo je monstrum od zakona i treba da vas je sramota zbog ovog zakona.

Na član 23 amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Izvolite gospođo Tabaković.