Počeću od kraja, gospodine Šutanovac.        Kada već pominjete kako je to bilo, vi ste učesnik, zajedno sa Dosovskom vlašću, na čelu sa Zoranom Đinđićem, u pisanju optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Zato je on, kada je ona napisana, dobrovoljno otišao u Haški tribunal. Ispraćen je sa preko 100.000 građana Beograda, koji su ga ispratili na Surčinski aerodrom. Najmanje će milion njih da ga dočeka kada se kroz nekoliko meseci bude vratio u otadžbinu, kao pobednik nad tim sudom. Uostalom i Karla Del Ponte je u svojoj knjizi napisala da je Đinđić lično rekao – ''vodite Šešelja i ne vraćajte ga više!'' Ali vratiće se Vojislav Šešelj, i kako građani kažu, i kako su skandirali u subotu u ''Sava'' centru, ''Šešelj dolazi'', ništa se vi ne brinite za to.
Što se tiče vojnog Kumanovskog sporazuma, Sporazuma Černomirdin-Ahtisari, nemojte… to već, gospodine Šutanovac, jedino je Srpska radikalna stranka glasala protiv njega. Vi to znate, vi ste bili poslanik posle 5. oktobra, imali ste sa nama te okršaje i duele sa skupštinske govornice. Jednostavno, svako ko je tada pratio i prenos Skupštine zna, mi smo bili izašli iz Vlade Republike Srbije zbog toga, mi smo bili protiv okupacije Kosova i Metohije i to nikada ne možete da stavljate na dušu i na teret SRS.
Što se tiče povlačenja iz takozvane Kopnene zone bezbednosti to se desilo zahvaljujući Nebojši Čoviću. Sećate se, gospodine Šutanovac, sednica Skupštine Srbije, kada ste i vi bili narodni poslanik do 2003. godine, kada smo oborili Dosov režim, da smo mi tada oštro kritikovali takvu politiku i da smo vam govorili, upozoravali vas, kada smo donosili jedinstveno, dakle, niko nije bio protiv od svih poslanika u Skupštini, seća se toga, i gospođa Čomić, Rezoluciju i Deklaraciju vezano za KiM, jer bez obzira da li smo na vlasti ili opoziciji…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… naša nacionalna svest je važna. Rekli smo vam da će ovo da se desi, a vi zbog toga što povlađujete Americi i NATO paktu, Srbija ima ovako nepovoljan položaj. I ne…(Aplauz)

Zahvaljujem. Ministar odbrane, Dragan Šutanovac ima reč. Izvolite.

Da sam hteo da govorim o liku i delu Vojislava Šešelja, ja bih vam rekao da je u Prvom zalivskom ratu, sa pripadnicima svoje stranke, otišao pred Američku ambasadu i tražio da se prijavi kao dobrovoljac da se bori protiv Iraka, što je činjenično stanje. Postoje snimci, zna se.
Međutim, nije mi to tema. Tema mi je nešto drugo što pričate, što nije istina. Kopnena zona bezbednosti je formirana Kumanovskim sporazumom 1999. godine. Ulazak, iliti povratak, Vojske Srbije i snaga bezbednosti, policije u tu zonu desio se 2001. godine, upravo u vreme kada je bio Čović, to što je bio, i Zoran Đinđić, to što je bio. Niste mogli vi nas da kritikujete što smo mi napustili, jer smo se mi vratili na ono što je naše, a vi ste nam ostavili tu zonu u kojoj smo 2000. godine, u novembru mesecu, imali pobunu raznih terorista, imali zaista jako puno problema. Dakle, zamenjujete teze, sa idejom da, možda se poslanici toga ne sećaju, ali verujte mi, to je jedina istina i sve drugo što pričate, naprosto, izvrćete istinu.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović, posle njega narodni poslanik Željko Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih prethodnika, držaću se današnje četvrte tačke tj. Predloga odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Ovde u Predlogu ispred nas je šest mirovnih operacija u kojima će naše oružane snage, tj. pripadnici vojske da uzmu učešće. Ono što me posebno raduje, jeste to što smo imali priliku pre nekoliko dana, ili pre nedelju-dve, da na Ušću vidimo opremljenost i osposobljenost naših pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama. Moram da vam priznam, kao bivši vojnik i kao neko ko je imao prilike da bude opremljen na određen način, da sam fasciniran i da sam sa velikim ponosom doveo sina da vidi kako su momci opremljeni i obučeni da u svetu učine ono što je njihov prioritetni zadatak, a to je da pokušaju da doprinesu miru i stabilnosti.
Naravno, bezbednost tih momaka ili tih vojnika, naših profesionalaca, u svakom slučaju uvek će se postavljati kao pitanje. Međutim, svi oni koji znaju šta je vojnik i vojnički zanat, znaju da je opasnost prva i osnovna stvar vojničkog zanata, bilo da je u pitanju učešće u mirovnim operacijama, humanitarnim operacijama ili da je u pitanju odbrana svog ognjišta, tj. svoje zemlje.
Taj posao momci tj. vojnici profesionalno rade i zato smo ovde doneli još nekoliko zakona, uveli profesionalizaciju vojske i to je, samim tim, postao njihov osnovni zadatak.
Bacio bih poseban akcenat na opremljenost Vojske Srbije danas. Ona je na jednom pristojnom nivou u odnosu na svetske standarde. Naravno, težnja Ministarstva odbrane, koje svakim danom čini sve veće napore da ta opremljenost bude još bolja, još veća, prati i neke naše životne standarde, i to zavisimo svi zajedno od nečega što se zove privreda, eventualno naše društvo u razvoju.
Tehnološka opremljenost je u uzlaznoj putanji, kako bi se to praktično moglo reći. No, daleko zaostajemo za tehnološki razvijenim zemljama, pogotovo u sferi odbrane, tj. da kažemo vojničkim terminom, opreme za reagovanje i u nekim specifičnim situacijama.
Zato smo danas u problemu. Ne možemo ni da kupimo, jer je samo društvo u problemu i sama država. Nemamo dovoljno novca da kupimo savremena tehnološka dostignuća, kada je u pitanju vojni zanat tj. Vojska Srbije.
Učešćem u mirovnim misijama steći ćemo jedan ogroman kredibilitet kod tehnološki opremljenih zemalja, doprineti velikom razbijanju stereotipa, kada je u pitanju Vojska Srbije, da su to ipak neki ljudi koji su iz proteklog vremena nešto drugo radili, a ne branili ili donosili mir na nekim prostorima.
Zadatak nije nimalo lak. Dobar je korak ovo što je Ministarstvo odbrane preuzelo, a to je da se za početak u te mirovne misije šalju stručne ekipe, medicinske ekipe, kvalifikovani oficiri, oficiri koji su u posmatračkim misijama, što u svakom slučaju u mnogo čemu doprinosi sticanju velikog iskustva i pravljenju nečega što se zove dobar imidž u svetu posle, da kažemo, blago rečeno, pošto je bila kreirana loše slike o našem narodu, a i o samoj vojsci.
Ovde se postavilo od mojih prethodnika dosta toga kao neka problematika, tako nečega.
Međutim, moramo da skrenemo pažnju da danas u mnogim zemljama gde se sprovode mirovne misije učešće uzimaju zemlje koje su u ne tako dalekoj prošlosti bile krvni neprijatelji, kako bi ih narodski nazvali, pa imamo primer da su Nemci i Francuzi negde zajedno u mirovnim misijama i donose mir nekoj zemlji, nekom narodu. Isto tako Nemci i Poljaci, a i mnogi drugi.
Na nama je da zaboravimo, tj. da se potrudimo da što boljim izlaskom u susret integracijama taj naš zadatak sprovedemo i zadatak Vojske Srbije je tu neprikosnoven. Dobro je što se Vojska sa velikom tradicijom srpskog vojnika nametnula kao neko ko, pored diplomatije i svega ostalog, i Vlade Srbije, prednjači u tome da donese dobrobit i doprinese dobrom imidžu. Profesionalna vojska može da pomogne miru u bilo kom delu sveta, tako da može da bude veliki i dobar garant same stabilnosti i mira u Srbiji.
Sa svim ovim rečenim želim samo da naglasim da ćemo podržati ovu odluku, takođe, da ćemo podržati sve moguće buduće odluke, koje će, kako sam ministar najavi, možda u martu biti ispred nas, te smatramo da će naši vojnici dostojno srpskom vojniku uraditi ono što im je zadatak, a to je – doneti mir negde u svetu. Za sada u ovih šest zemalja, u ovih šest misija, a nadamo se i u većem obimu i u sigurnijim lukama uvesti mir u neke narode koji su sada zavađeni.
S tim u vezi, ponoviću još jednom, u danu za glasanju Poslanički klub SPS-JS i ja lično daćemo podršku ovoj odluci. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta.
Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram na početku da pomenem da se u parlamentarnoj praksi, bar u poslednjih nekoliko godina, nije desilo da ovako dve komplementarne tačke dnevnog reda budu na sednici, a da ne budu spojene, što se tiče rasprave, ali da smo imali suprotne primere u praksi, da su nespojive tačke spajane, ali, eto, vladajuća koalicija nije mogla juče da obezbedi kvorum da se prirodno spojive tačke danas ne spoje…

Molim vas, vodite računa o članu 106. stav 1. Širina primene u cilju obezbeđivanja i staranja o redu i omogućavanja rasprave, člana koji mene obavezuje da vas podsećam o dnevnom redu, ne dopire do vaših komentara kojima nije mesto u ovoj diskusiji. Molim vas da izostavite to iz vaše rasprave. Izvolite.

Hvala vam. Gospodin ministar je danas rekao, i za prethodnu tačku dnevnog reda i za ovu, da su stvari precizno definisane. E, pa nisu, gospodine ministre. Čuli ste i nekoliko primedbi od mojih prethodnika, a čućete i neke malo manje bitne stvari i neke malo više bitne stvari, kako u stvari dosta toga nije precizno definisano i u ovom predlogu odluke i u ovom planu za 2011, što se tiče učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u ovoj godini.
Evo nekoliko primera. U Godišnjem planu se ne navodi dužina mandata za misije untso na Bliskom Istoku i UNOCI u Obali Slonovače. E, ima nešto što je vrlo interesantno. Plan navodi (citiram) ''… na sprečavanju obnove sukobe između kiparskih Grka i Oružanih snaga Republike Turske.'' Pazite na formulaciju. Pravno gledano, ne može tu da se radi o kiparskim Grcima, već o regularnoj vojsci Republike Kipar, koja je, podsetiću vas, član EU i ovakva nespretnost ne može da se podvede pod ono što ste rekli da je precizno definisano. Ako je precizno definisano da na Kipru nema regularne vojske države Kipar, nego nekakvih vojski kiparskih Grka, onda, mislim da ste u problemu i da sam zvaničnik države Kipar reagovao bih.
Dalje, Godišnji plan navodi devet različitih misija u kojima će biti angažovani pripadnici Vojske Srbije, dok se u odluci odobrava učešće u šest misija. Zašto se odmah ne odobrava učešće i u ostalim misijama koje su predviđene ovim godišnjim planom, a tiče se Misije u Somaliji, eutm i eunavfor i angažovanja u sistemu stand by aranžmana UN.
Postoji mogućnost da je razlog za ovakvu odluku činjenica da pripadnici Vojske Srbije nisu do sada učestvovali u ovim misijama, ali se pojavljuje činjenica da pripadnici vojske nisu učestvovali ni u Misiji untso na Bliskom istoku, a za njih se u ovom trenutku ipak traži odobrenje o učešću.
Danas je bilo reči o ugrožavanja bezbednosti pripadnika Vojske Srbije u misijama, posebno u Kongu i u Obali Slonovače. I sam Godišnji plan kaže da postoje problemi u ovim državama, da je situacija u Obali Slonovače nestabilna, ( citiram) ''ali bez elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.''
A, čime vi to garantujete? Zašto vas to pitam? Samo pre mesec dana u sukobima u Obali Slonovače ranjena su tri pripadnika misije UN. Kada govorite afirmativno o ovim misijama, potpuno vas razumem i to je normalno, morate da ukažete i na određene opasnosti. To da je nestabilna situacija, to je jedna stvar, a da postoje konkretni incidenti gde su povređeni pripadnici misije UN, morate i to da stavite na uvid parlamentu i javnosti Srbije. Javnost to mora da zna, da postoji neposredna opasnost.
U okviru čijih kontigenata će biti pripadnici Vojske Srbije? Samo se za Misije u Libanu i na Kipru navodi da će biti angažovani u okviru španskog, odnosno slovačkog kontingenta, za ostale misije taj podatak nije naveden. Ponovo nije precizno definisan.
U Liban šaljemo inženjerski tim za razminiranje, u situaciji kada u Srbiji imamo i dalje veliki broj zaostalih bombi i mina iz prethodnih ratova. Kažite vi taj broj, da ne kažem ja, nekoliko hiljada je u pitanju, je l' je tako?
Kažete da brinete o bezbednosti u svetu, a da li brinete o bezbednosti u Srbiji? Ko će da razminira te mine? Ubeđen sam da to manje košta nego razminiravanje terena u Libanu.
Zašto Godišnji plan ne navodi finansijska sredstva potrebna za svaku misiju ponaosob? Želeli bismo da znamo po stavkama kako to izgleda i kako to planirate.
Zašto se Godišnji plan ne usvaja pre usvajanja budžeta, nego se sredstva traže naknadno? Jeste da su uračunata u budžet za ovu godinu ranije, ali, svejedno, radi se naopako. Teoretski može da se desi da vam ovaj predlog odluke ne prođe i šta ćemo onda sa onim parama u budžetu? Naravno, ima gde da se troše, ali može teoretski da ispadne vrlo neozbiljno. To je još jedan dokaz da je Vlada iznad parlamenta, da može u budžet da stavlja šta hoće i kako hoće, naopakim redom.
U svakom slučaju, izdaci su, takođe za kritiku. Radi se o više od pet miliona evra. Nedavno je u intervjuu rekla vaš držani sekretar gospođa Miščević, ovde prisutna, da je trenutno oko 40 vojnika raspoređeno u raznim misijama. Vi kažete da će se to malo povećati. Pa, više od pet miliona evra, u proseku, za šezdesetak ljudi za jednu godinu, malo je mnogo?!
Ako govorimo o štednji i o racionalizaciji, ovaj parlament je pristupio tome. Predsedništvo, čuli smo Borisa Tadića da je pristupio tome. Vlada Republike Srbije, to vi najbolje znate, bar, kaže da čini određene korake u tom pravcu. A, gde se štedi, evo, po pitanju mirovnih misija? Da li mora, baš, tolika cena, više od pet miliona evra, nije mala suma. Štednje i racionalizacije po ovom pitanju, apsolutno nema, ovo su enormne cifre za realno mali broj ljudi. Nijednog trenutka nisam rekao da ne treba da postojimo u mirovnim misijama, ali da to bude racionalno i da to bude mnogo, mnogo, preciznije definisano.
Član 17. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacija predviđa da Vlada na kraju budžetske godine usvoji Izveštaj o izvršavanju Godišnjeg plana, te da ga podnese Narodnoj skupštini. Bilo bi dobro ako biste imali volje i snage da to učinite, da parlament dobije Izveštaj o ovome, ali sa mogućnošću da raspravlja o tome, kao što sada raspravlja o Predlogu odluke, da vidimo na kraju godine Izveštaj, ali ne da ga dobijemo mi poslanici u koverti, nego da raspravljamo na plenumu, na sednici. Dakle, da vidimo šta se utrošilo, kako se utrošilo, da li je ta bezbednost bila baš na visokom nivou itd, da vidimo da li je učinjenom poslu mane bolo, da bismo se ubuduće opredeljivali i možda blagonaklonije gledali na ovo što radite.
Ono što je posebno bitno i danas više puta pomenuto to je izjava vašeg državnog sekretara, gospođe Miščević, da će Srbija u drugoj polovini marta potpisati sporazum o učešću u civilnim i vojnim misijama EU. Tom prilikom je istakla da smo mi ( citiram) ''u ovom slučaju, zauzeli proaktivni pristup'', odnosno sami smo se ponudili da učestvujemo u misijama održanja mira i civilnim misijama koje EU gradi, što znači da sami prihvatamo evropski standard koji je jednoobrazan ili manje-više jednoobrazan za sve evropske zemlje, bile one u EU ili ne.
Logično je da se postavi pitanje o jednoj misiji EU na našoj teritoriji, a to je Euleks. Danas je ovde bilo reči o tome, jedan poslanik je rekao da je dobro da Vojska Srbije bude na Kosovu, makar kroz misiju EU kao što je Euleks. Smatram da je to vrlo licemerna demagogija, jer teoretski, samo teoretski, i ubeđen sam da se to nikada neće desiti u praksi, ali vi dozvoljavate teoriju da srpski vojnik u nečijem kontigentu dođe na Kosovo, i zamislite, teoretski, nerede, u Zubinom Potoku, u Zvečanu, u Kosovskoj Mitrovici koje bi, recimo, teoretski, izazvali Srbi i da moraju da reaguju, na određeni način, pripadnici Misije EU, Euleksa, gde bi bili Srbi?! Šta bi se tada dogodilo? Govorim samo teoretski. Ubeđen sam da se to nikada neće dogoditi, ali vi ste tu teoriju dozvolili svojim ponašanjem.
Danas je više puta spominjana skupštinska Odluka o vojnoj neutralnosti Srbije. Moram da podsetim, žao mi je, gospođa Čomić je upravo izašla, ona je opomenula jednog poslanika da se nije precizno izrazio, maltene, kritikovala ga je zato što je tu odluku krstio kao ''deklaracija o vojnoj neutralnosti'', pa koliko je bila prilježna da narodnog poslanika ispravi, zaista bih joj dobronamerno preporučio da ispravi na nekom forumu svoje stranke, DS, recimo, na Glavnom odboru, i sopstvenog predsednika koji tu skupštinsku odluku isto tako zove, a gospodin Šutanovac je, videli smo na video snimcima, bio neposredni svedok kada je Tadić rekao da se ''deklaracija Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti neće menjati za vreme mandata aktuelne vlade'', kao i da, ''Srbija dalje neće menjati svoj status u odnosu na NATO, bez obzira što su neke zemlje u regionu već blizu učlanjenja u tu alijansu''.
Toliko o preciznosti, ponovo, o preciznim formulacijama.
Ministar odbrane, gospodin Šutanovac, prisustvovao je promociji monografije ''Vojska Srbije'' i tom prilikom je rekao, a govorim o skupu koji je zakazan negde za jun, precizan datum će nam dati sam ministar uskoro, da će prisustvovati predstavnici NATO-pakta u velikom broju i da će taj skup, pored vojnog aspekta imati i turističku komponentu u promociji Srbije i najavio niz aktivnosti u promociji turističke ponude Beograda i zemlje. Rekli ste, gospodine ministre, ne bih se smejao na vašem mestu, verujte (citiram vas) – "Sa turističkim organizacijama Beograda i Srbije ćemo se potruditi da učesnici skupa dobiju sve informacije o Srbiji i Beogradu i da ih motivišemo da ne dođu u Srbiju samo kroz vojnu saradnju, već i kao turisti."
Koje ste turističke destinacije odabrali, gospodine Šutanovac, i na šta biste mogli da pomislite? Da li biste mogli da pomislite na jednu predivnu klisuru, ''Grdeličku klisuru''? Da li bi tamo predstavnici NATO-pakta mogli da odu ili vi to ispitujete njihovu savest? Da li bi možda mogli da posete Varvarin, Aleksinac, bolnicu ''Dragiše Mišović'' u Beogradu? Prosto ne znam, ne smem dalje da ređam. Meni je to vrlo licemerno. Koje im turističke destinacije preporučujete? Predivna je ''Grdelička klisura''. Samo, još se čuju vapaji poginulih od NATO-pakta u toj klisuri, gospodine Šutanovac.
Za kraj, želim nešto da kažem. Prvo jednom digresijom da se poslužim. Postoje razni oblici manipulacija i zabluda. Evo jedna bezazlena, recimo, ceo svet i danas misli da je jedna rečenica "Sviraj to ponovo, Sem", izrečena u filmu "Kazablanka", a ta rečenica tu nikada nije izrečena. Vrlo zanimljivo, a ceo svet misli da jeste. Prema tome, ceo svet je doveden u zabludu, bezazleno.
A, evo nešto što je manje bezazleno i što ste upotrebili u prošloj raspravi o profesionalizaciji vojske, kada smo se onako žustro i žučno raspravljali, kada ste rekli – i opet će biti ona narodna: ''Rado ide Srbin u vojnike!''
E, da li iz neznanja, da li je zabluda ili manipulacija u pitanju, moram da vam ponudim jedno svedočanstvo Borislava Mihajlovića Mihiza, koji u svojoj ''Autobiografiji o drugima'' kaže sledeće – ''Prisećam se kako je čuveni, svakom mom sunarodniku znani stih – ''Rado ide Srbin u vojnike'', doživeo posuvraćenu sudbinu. Svako misli da je taj stih i pesma iz koje je, da uznosi spremnost ratnika srpske vojske da se bori u ustancima i oslobodilačkim ratovima svoje zemlje. A retko ko zna da nije tako i da je taj stih iz Graničarske pesme, takav joj je i naslov i veliča Krajišnike graničare, u službi austrijske carevine. Autor joj je Vasa Živković, a ključni stih bubnja u tuđinski ratni doboš: ''Kada zaželi svetlij car, u smrt skače graničar''. Iz pesme o vojnikovanju i odanosti bečkom ćesaru oteo se vremenom i trajanjem početni stih i postao patriotski ratni slogan. Svašta se zbiva i biva sa stihovima, a ne samo sa ljudima.''
A, kom ćesaru, vi, gospodine Šutanovac, vodite Srbiju u zagrljaj, ostaje da se vidi. Ali, svi u Srbiji znaju da aktivno radite na ulasku Srbije u NATO-pakt, a svi isto tako znamo da je ogromna većina građana, na sreću, protiv toga.
Dajte taj referendum! Pitao sam vas prošli put, niste precizno definisali svoj odgovor – da li ste vi NATO lobista, a svi znamo da jeste, i to jeste pitanje i u junu očekujte proteste. Nisu ljudi za NATO-pakt i neće tako sa pogačom i solju dočekati one koji su nas bombardovali 1999. godine. Lično moram da kažem da ću radu učestvovati u svakom protestu koji je usmeren protiv NATO-pakta. Hvala vam. (Aplauz)

Narodni poslanik Zoran Ostojić ima reč.