Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste malopre, u toku prepodnevne rasprave na ovu temu, dakle, na temu učešća naših jedinica u multinacionalnim vojnim operacija, rekli jednu rečenicu, na prvi pogled i naizgled kratku, ali, rekao bih, jako sažetu. Vi ste rekli, u kontekstu učešća naših jedinica ''sa aspekta male Srbije'' itd. itd.
Kao srpski radikal, kome je koncept ''velike Srbije'' na srcu, želeo bih da vas nešto upitam u vezi ovoga i u kontekstu ove priče o učešću naših jedinica. Naime, u multinacionalnim vojnim operacijama pomorskih snaga u Somaliji, u Somalijskoj Republici, na primer učestvuju Italija, Holandija, Nemačka, Francuska, Španija, Belgija, Luksemburg i Grčka. To su sve zemlje koje na neki način izlaze na more, pomorske zemlje. Ovde se radi, gospodine ministre, i o pomorskoj operaciji i jedina je Srbija koja nije pomorska zemlja, a učestvovaće u ovoj operaciji. Pa, pitao bih vas, gospodine ministre, da li vi slučajno ne preferirate da Srbija sutra izađe na more? Ako je to u pitanju, onda možda i ne bih pričao ovo što ću vam reći posle, ali onda bi se morali složiti da se ovde radi o velikoj Srbiji, a ne o maloj, kako malopre rekoste.
Ovde ste napisali: ''Bezbednosna situacija u Somalijskoj Republici je nestabilna, zbog prisustva kriminalnih grupa koje su organizatori piratskih napada u obalnom pojasu Somalijske Republike. Prisustvo vojnih pomorskih snaga, zemalja Evropske unije, Severnoatlantskog saveza, Rusije, Kine, Japana i drugih zemalja u zoni operacije, znatno smanjuje bezbednosne rizike i pretnje na moru''.
Vi kažete, gospodine ministre, da Srbija treba da bude ponosna zbog učešća u multinacionalnim operacijama pripadnika Vojske Srbije, čime se pokušava da se uspostavi, taj, kako kažete, globalni mir.
Ne zbog vas, siguran sam da odlično znate gde idu pripadnici naše vojske i na šta će sve oni tamo nailaziti, ali, zarad građana Srbije, javnosti, hteo bih da kažem nekoliko reči o nekim mestima, nekim destinacijama gde ćete uputiti ove naše vojnike i oficire.
Somalijska Republika je jedna od najsiromašnijih država Afrike, jedna od najsiromašnijih država sveta. Njena obala je duga oko 2.700 km. Tamo ne postoji državna kontrola privrede. Tamo je socijalni, zdravstveni, obrazovni i drugi sistem nešto što isto tako ne postoji. Građanski rat u Somalijskoj Republici, sa kraćim prekidima, traje od 1977. godine.
Ono što je isto tako vrlo važno i značajno, jeste to da je severna obala Somalije baza za pirate, koji napadaju pomorski saobraćaj između Evrope i Istoka. Iz ove države samo srećnici uspevaju da pobegnu i da napuste Somalijsku Republiku, da pobegnu u Jemen ili u Keniju, a više od milion ljudi tamo je smešteno u interne izbegličke kampove. U Somaliji vlada neka vrsta nomadskog društva, gde se otprilike pet klanova bore za prevlast.
To je otprilike neka oblast u kojoj će naši vojnici, naši oficiri učestvovati u mirovnoj misiji. Ono što je vrlo važno, gospodine ministre, to su novi sukobi u Somaliji u februaru, ove, 2011. godine. Kažu da su žestoke borbe u Somalijskoj Republici koje su ponovo počele u februaru 2011. godine, pre nepunih mesec dana, i da se vode između zaraćenih klanova, da ima dosta mrtvih, povređenih itd. itd.
Ovo je samo jedna od destinacija, jedna od država u kojoj će biti stacionirani pripadnici naše vojske.
Kada ste dobili poziv za učešće u ovoj, kako vi nazivate, mirovnoj operaciji, mada mislim da od te odrednice "mirovne" nema ništa, interesuje me da li ste imali u vidu ovaj nastavak žestokih sukoba, da li ste znali za to, da li ste predočili onim ljudima koji će ići u Somalijsku Republiku, da li oni znaju gde idu, kakva je tamo situacija i na šta će sve naići?!
Dalje, vi kažete da oni idu tamo dobrovoljno i tačno, oni idu tamo dobrovoljno. Međutim, postavlja se pitanje da li je nešto drugo u pitanju osim ove klasične i apsolutne dobrovoljnosti. Da li je ekonomski momenat možda suštinski prioritetan za njihov odlazak u ovako opasne destinacije? Ako nije, šta je onda tu prioritet?
Bez trunke malicioznosti, ovo me interesuje kao jedno pitanje, a nadam se da ćete mi dati odgovor na to, zašto u ovom planu koji ste predočili Skupštini, a vezano za ove operacije u Somalijskoj Republici, nema decidnog izjašnjavanja koliko će ukupno biti angažovano pripadnika vojske? Ovde se samo kaže, naime, da Ministarstvo odbrane u 2011. godini planira početno angažovanje sa dva oficira rečnih jedinica. Je li tako? Zašto se samo kaže početno angažovanje? Nemamo podataka u ovom godišnjem planu, koji vi ovde predočavate Skupštini, šta posle tog početnog angažovanja. Da li vi smatrate da ovako dvosmislenom odrednicom sutra može da se podvede pod ovu odluku i sto, dvesta, trista, a možda i više vojnika? Hoće li vam biti potrebna nova odluka ili ćete sa ovom odlukom koju donesete, verovatno danas u skupštini, to podvesti?
Ili, vi, možda ovde tražite neku blanko odluku Skupštine, pa da možete sutra da šaljete tamo koliko bude potrebe i koliko vam budu oni tražili? Nije naveden tačan broj vojnika koji će posle toga ići, pa me interesuje koliki je ukupan broj baš za ovu Somalijsku Republiku, koji će biti angažovan kasnije?
Obično se, gospodine ministre, u tim nekim naručenim i plaćenim istraživanjima iznose podaci da je poverenje u našu vojsku poraslo. Da li ste se ikada zapitali da li je to zaista tako? Da li ste ikada sproveli neko nepristrasno istraživanje da biste došli do pravih podataka? Da li je poverenje poraslo zbog nekih stvari za koje vi kažete da su doprinele ili je u pitanju nešto drugo? Da li je u pitanju možda beda? Da li je u pitanju, gospodine ministre, beda, jad, siromaštvo, nezaposlenost? Da li je to od vojske napravilo socijalnu ustanovu za zbrinjavanje te kategorije ljudi? Šta mislite, da li, možda, nije to u pitanju?!
Znate li, gospodine ministre, vidim da ste raspoloženi za repliku, da li ste to istraživali, evo malo pitanja za vas, koliki je procenat starešina i vojnika u našoj vojsci za odlazak u te multioperacije? Jeste li vršili unutrašnja istraživanja, ali nezavisna, koliki je procenat naših starešina i vojnika za ulazak zemlje u NATO? Bilo bi vrlo zanimljivo to istraživanje.
Da li vi, gospodine ministre, smatrate da je plata od 30 ili 35.000 dinara dovoljna za profesionalizam vojske ili je to možda socijalna kategorija? Mislim da je to izuzetno socijalna kategorija, da se na taj način nigde u svetu neće uspeti, pa ni kod nas, da se izvrši profesionalizacija vojske.
Tačno je, reći ćete da će i ovi što idu tamo zaraditi dosta više. To je, siguran sam, činjenica, međutim, postavlja se pitanje da li je ta zarada koju će imati u tim multinacionalnim operacijama vredna njihovih života. Zbog potreba EU, a ne zbog zaštite naše dece, kao što ste rekli, šaljete ih tamo u ruke tih somalijskih pirata, šaljete ih u ruke raznih bandi, raznih zaraćenih klanova itd.
Gospodine ministre, da li imate jasnu strategiju ko će sutra, ukoliko bude bilo potrebno, a svaka država se sprema za to, braniti našu državu? Vi ćete od ove naše vojske napraviti socijalnu kategoriju, to je sigurno. Napravićete socijalnu ustanovu. Ljudi će se usled ovog ekonomskog kolapsa zapošljavati tamo, pokušati da nađu uhlebljenje u našoj vojsci, a zanemariće se onaj osnovni cilj bezbednosti i odbrane zemlje.
Gospodine ministre, da li ste u vašem ministarstvu vršili bezbednosne procene povodom odlaska naših vojnika u te mirovne misije, bezbednosne procene u odnosu na brojne islamske terorističke organizacije koje deluju širom sveta? A, vi znate zašto vas ovo pitam. Uglavnom se radi o mirovnim misijama u zemljama koje su pretežno ili dominantno islamske zemlje. Da li postoji bezbednosna procena, kao što se to radi u SAD, u Rusiji itd, u pogledu ovih terorističkih organizacija koje imaju za cilj da deluju, sigurno, posle ovakvih nekih multinacionalnih operacija?
Vojska se šalje u multinacionalne mirovne misije, a šta radi Ministarstvo po pitanju modernizacije naše vojske? Da li je to možda bio prioritetni zadatak u odnosu na slanje naših oficira i naših vojnika u te mirovne misije? Gospodine ministre, da li ste ikada, na primer, iznenada ušli u neku kasarnu izjutra, da vidite kako izgledaju naši vojnici i naši oficiri u pojedinim kasarnama prilikom jutarnjih postrojavanja? Da li je na zavidnom nivou njihova odeća, obuća itd? Da li je to regulisano kako treba da bude regulisano da bi naša vojska bila krajnje profesionalna, čemu vi težite? Kakvo je, gospodine ministre, naoružanje, oprema u našoj vojsci? Da li je to ono što zahtevaju neki evropski, da ne kažem svetski standardi? Da li smo tu postigli onaj cilj koji jedna savremena vojska treba da postigne?
Gospodine ministre, sve su to pitanja koja traže odgovor od vas. Posebno je pitanje da li ste i koliko puta do sada tražili, kao što je malopre pomenuto, dosledno sprovođenje odredbi Rezolucije 1244 u pogledu prisustva naše vojske na KiM?
Dame i gospodo, odgovornu nacionalnu politiku treba voditi po ugledu na neke druge. Ako već ne možete da je vodite po ugledu na srpsku istoriju koja vam daje brojne primere za to, ali izgleda da je ta srpska istorija mnogima ovde zaista strana, zašto se onda ne ugledate na neke iz novije istorije, iz sadašnje istorije, pa na kraju i druge zemlje mogle bi da se ugledaju na njih, recimo, na Kinu, koja je prilikom potpisivanja ugovora sa Beogradom, gospodine ministre, siguran sam da to znate, o ustupanju zemljišta na kojima se nalazila ambasada Kine koju su NATO snage bombardovale 1999. godine, imala u tom ugovoru samo jedan osnovni uslov – da nikada to zemljište ne bude prodato nekoj od zemalja NATO alijanse.
Eto, dame i gospodo, tako se vodi odgovorna nacionalna politika, tako se misli o sopstvenim nacionalnim interesima. Dakle, oni zbog rušenja svoje zgrade ambasade, to parče svoje zemlje ne daju nikada da bude u vlasništvu onih koji su je porušili. A, ova država posle hiljade i hiljade nevinih žrtava 1999. godine, posle rušenja i štete koja se meri milijardama evra, izgleda da voljom nekih želi da ide u zagrljaj tom istom NATO paktu. Razmislite malo i o ovim temama. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 16 minuta i 25 sekundi.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, svim kolegama je jasno da ne bih uzimao reč da sam mogao da dobijem repliku u prepodnevnom radu, ali zbog poslovničkih odredbi nisam i ja sam to vama poverovao, pa ću deo od ovog vremena, nadam se da će ministar biti konstruktivan i da neću iskoristiti sve vreme za ono što sam hteo da mu kažem.
Odbijam svaku insinuaciju koju je ministar imao na moj račun i zbog porodice, a i zbog hiljada ljudi koji su bolesni od sličnih bolesti. To neka služi vama na čast. Mislim da svojim izlaganjem, gospodine ministre, nisam doprineo ni dao pravo nijednom rečju da mi tako odgovorite, ali to je vaš stil i vaše vaspitanje. Štaviše, mislim da sam vam za jednog opozicionog poslanika i poslanika Nove Srbije onako kako ja znam nekada da diskutujem, možda nisam ponosan na sve svoje diskusije, dao jedan primer tolerancije i jednog patriote koji je zabrinut za neke stvari, pa bih vam postavio neka pitanja.
Vi ste odgovorili kako ste odgovorili. Ako tako želite, to je vaš problem, ali neću odustati od pitanja koje sam vam postavio, odnosno neću odustati od traženja odgovora na ta pitanja.
Dakle, da li postoje izračunati bezbedonosni rizici u našim službama, pitam vas kao član Odbora za odbranu i bezbednost, zbog učešća naših vojnika u mirovnim operacijama, inače, protiv kojih nisam? Ponavljam –nisam! Da li postoje? Dovoljno je da mi kažete – državna tajna, vojna tajna i neću više da pitam ni jednu reč, samo da mi kažete da li postoje.
Drugo pitanje na koje tražim da mi odgovorite, a niste, isto vas pitam kao član Odbora za odbora za odbranu i bezbednost – kako će po vama, vi možete da kažete, neka Odbor za bezbednost razmisli o tome, ali u civilnoj kontroli koju, između ostalog, u našoj zemlji vrši i Odbor za odbranu i bezbednost vojnih snaga, da ne kažem vojske, sarađujemo, mislim da je do sada ta saradnja, iako možda neki ne očekuju od opozicionog poslanika da ovako nešto kaže, u datim okolnostima i pred sadašnjim zakonskim propisima vrlo korektna, dakle, pitam, kako će Odbor za bezbednost, recimo, da iskontroliše rad naših ljudi u Somaliji ili u Ugandi, koji se tamo spremaju da dođu u Somaliju da pomognu privremenoj vladi?
Dalje, imam pitanje, s obzirom na to da su neke kolege rekle o vrlo malim i niskim platama koje imaju u Vojsci Srbije, ne znam u Ministarstvu odbrane, znam za vašu platu koja za ministra odbrane uopšte nije velika, čak bih voleo da je ta plata veća, to bi značilo da i vojni budžet i vojska, i Vlada i cela država imaju više para, pa bih želeo da znam, pogotovo zbog izlaganja gospodina Srđana iz Kruševca, koji ovde napravi od naše sestre, koja je tamo nas časno zastupala, Milunku Savić, pa bih voleo da znam koliku platu imaju ti ljudi? Jer, odlazak tamo ipak podrazumeva i svojevrstan rizik, osim toga što već imaju dokazanu hrabrost. Kolike su plate podoficira, tehničara ili, kako kažete, jednoj ekipi – jedan lekar, dve medicinske sestre i dva administrativna radnika? Na pet ljudi ukupno 40% administrativnih radnika, to mi je malo čudno, ali bih voleo da znam kolike su plate? Mislim da to ne bi trebalo da bude tajna za javnost.
Želeo bih da te plate budu što veće i da oni žive što normalnije u tim zemljama u kojima zastupaju našu zemlju.
Jedno malo teže pitanje, gospodine ministre, ne morate da odgovorite ako nećete, da li je vama poznat podatak da su pre nesreće u fabrici "Sloboda", od pre dva meseca i nešto više, tu ulazili kamioni kraljevačkih registracija a da nisu bili registrovani? Hvala lepo.

Od vremena za predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi.
Narodni poslanik Mićo Rogović.
Vreme na raspolaganju je 12 minuta.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista ne želim da pričam o političkim aspektima ove dve teme, ali neke stvari, o kojima ste danas vi govorili prilikom rasprave sa pojedinim poslanicima, jesu očigledne. Ne zavisi od nas iz opozicije kada će da radi ovaj parlament, neshvatljivo je da su danas razdvojene ove dve toliko slične tačke dnevnog reda, zašto je to tako možete da pitate gospođu Čomić, koja sedi iza vas, pa može da vam da obrazloženje na to pitanje, a,  u pravu ste iz razloga što dan zasedanja parlamenta strahovito košta građane Srbije, poreske obveznike, ali to već nije naša obaveza.
Međutim, da ova rasprava ima politički prizvuk može da se vidi iz izlaganja kolega iz vladajuće koalicije koji su pričali pre mene, kao i ozbiljnost govora predsednika Odbora za odbranu i bezbednost i još jednog kolege, od ukupno šest minuta, po ovom ne tako malo bitnom pitanju. U prilog tome govore i neki komentari stručne javnosti da ovo pitanje u Srbiji nije dovoljno ni medijski propraćeno, verovatno iz razloga što i u okvirima vladajuće koalicije ne postoje dovoljno jasni stavovi po ovom pitanju.
Kada govorimo o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u okviru multinacionalnih operacija u 2011. godini, kao i Predlogu odluke o učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini moramo se zapitati zašto pred Skupštinom ne postoji predlog odluke o učešću pripadnika drugih snaga odbrane, u ovom konkretnom slučaju, Ministarstva unutrašnjih poslova? E, pa, to je ono što ste na brzinu donosili one zakonske akte krajem 2009. godine i to je pitanje za premijera, kao i za predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji sedi ovde, da se o tome ozbiljno razmisli. Jer, ako u ovom parlamentu može da se usvoji odluka o Godišnjem planu učešća Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, zaista nema nikakve logike da se ista stvar ne odnosi i na druge snage, a u ovom slučaju, konkretno, na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pitam – zašto bi, onda, Vlada na osnovu vašeg plana donosi odluku o učešću pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnim operacijama?! To je pitanje za premijera, za Vladu, za predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova i ja se ne bih na tome dugo zadržavao.
Još jednom kažem, ispred SNS, bez ikakve loše namere, da ne želim da pričam o političkom kontekstu ove priče, već moje dalje izlaganje biće usmereno na kapacitete i Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, imajući u vidu jednu veoma delikatnu i veliku obavezu. Zaista bih bio saglasan sa vama, ili sa jednim od govornika, da kada donesemo odluku da ti pripadnici budu upućeni u ove operacije to svi dočekamo sa aplauzom.
U obrazloženju dela teksta o Godišnjoj upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga stoji da se rad, recimo, policijskih službenika u misiji sastoji se od savetovanja, nadgledanja rada i treninga policijskih službenika Nacionalne policije Liberije i, u ovom slučaju, Haitija.
Dalje u obrazloženju kažete: ''Učešćem u multinacionalnim operacijama pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova stiču nova iskustva i imaju priliku da tokom izvršavanja administrativnih delatnosti stiču znanja u primeni najnovijih tehnologija i elektronskog poslovanja.'' Pa, zar je moguće da takve pripadnike šaljemo u mirovne operacije? Toliko o neozbiljnosti ljudi koji su pisali obrazloženje vezano za učešće pripadnika MUP-a u mirovnom operacijama. Totalno jedan nesklad i nelogičnost što ste naveli u tekstu obrazloženja i zbog toga ne može da sledi onaj aplauz svih nas. Zaista, nema smisla to što ste naveli kao obrazloženje za učešće u multinacionalnim operacijama pripadnika MUP-a. Da steknu nova iskustva u Liberiji i Haitiju?! Za one koji slušaju prenos i za sve vas evidentna je činjenica da ste napravili promašaj u ove dve stvari ovde.
Kada se govori o kapacitetima ne možemo da se ne pozovemo na deo nasleđa Republike Srbije, a zbog nasleđa SFRJ. Moram reći da iskustvo u ovim multinacionalnim operacijama postoji još od 50 i neke godine, pa naovamo, da je učešće u tim operacijama, u dve od pet zemalja, zaista bilo na velikom nivou od strane naših oružanih snaga, bivše SFRJ, i da smo u jednoj operaciji imali najveći kontigent, a da smo u jednoj, čak, imali rukovodioca, odnosno generala iz sastava tadašnje JNA koji je bio komandant kontingenta.
Dobili smo takvo nasleđe, mislim na SFRJ i Srbiju kao naslednicu kontinuiteta SFRJ, da smo davali usluge, ali, nažalost, u prethodnom periodu, i mi smo bili korisnici tih usluga, kao što kaže kolega Šarović, iz poslaničke grupe. To iskustvo daje malo komplikovane odnose u pogledu mirovnih operacija vezano za Republiku Srbiju.
Angažovanje naših snaga u mirovnim operacijama u funkciji izgradnje i očuvanja mira u svetu definisano je, u okviru tri misije, u Strategiji odbrane, kao i Zakonom o Vojsci Srbije, koji se decidno poziva na Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Ovo je posle 2004. godine, posle onog zakona, prvi primer da u mirovnim operacija koje odobri Savet bezbednosti UN pored pripadnika Vojske Srbije, u njihovom sastavu budu i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, i verovatno Ministarstva spoljnih poslova, podrazumeva se pod tim, možda može, dakle, kao mirovne misije UN.
Polemika je ovde razjašnjena na osnovu ova dva nova učešća naših, možemo reći, kontingenta, s obzirom na ranije učešće manjeg broja uglavnom vojnih posmatrača ili sanitetskih timova, koji se u poređenju sa nekim drugim jedinicama drugih rodova i vidova Vojske Srbije mogu smatrati i jedinicama, s obzirom na to da su sanitetski timovi.
Poređenja radi, u odnosu na 2010. godinu, gospodine ministre, kada smo usvajali Godišnji plani i Odluku o učešću Vojske Srbije i drugih snaga, sada je rok pomeren. To smo radili krajem juna 2010. godine, kada su i pojedini mandati u određenim zemljama istekli, a sada radimo u februaru. Koliko je ovo značajno, verovatno, govori i to što se ova tema razmatra na vanrednom zasedanju. Mi ne možemo retroaktivno donositi odluke o učešću naših jedinica u misijama UN, pošto su one, praktično, ili završene ili u toku.
Takođe, treba ovde reći i činjenicu da je u toku prošle godine završena jedna misija, da su zaslužili sve pohvale sanitetski timovi, kao i oni koji se trenutno nalaze u mirovnim operacijama; zaslužuju pohvale i naše misije koje su postojale u periodu i ranije, u poslednjih deset godine u kojima su učestvovale snage Vojske Srbije i kasnije snage MUP-a.
Ono što je problematično, na čemu i dalje treba da se radi, to su kapaciteti sa kojima učestvujemo u mirovnim operacijama. Oni su, kao što sam i rekao, kao što je i dosta govornika reklo, u ovom trenutku i u ovoj situaciji, a i prethodnih godina, u kapacitetima sanitetskih timova i vojnih posmatrača. U finansijskom izveštaju za 2010. godinu, učešće u ovim operacijama koštalo je, oko, 201 milion dinara, a sada je ta cifra evidentno veća, negde, oko, tri i po puta, ako se ne varam, oko 650 miliona dinara.
Vi ste bili u obavezi da istakne zbog čega je ta situacija. Ta situacija jeste i zbog činjenice da je sada u sastavu prisutan veći broj ljudi i opreme, čak i deo kontigenata u vojnim smislu u rangu voda, dva pešadijska voda, dakle, to je zbog toga. Ali, ne sme da se krije ni od građana Srbije, ni od nas, činjenica da UN u ovoj oblasti refundiraju 30 do 40% sredstava, a da u ostalim mirovnim operacijama to refundiranje i ne postoji. Ovde imamo planirane dve nove operacije u tekućoj godini, koje iziskuju veliki deo sredstava, a za čije učešće nama, našoj državi neće refundirati sredstva.
Šta je još problem kada se govori o kapacitetima? To je činjenica da siromašne zemlje, gospodine ministre, u pojedinim mirovnim operacijama, zaista, delom i finansiraju svoje regularne vojske, svoja ministarstva.
Kako se to dešava? Recimo, oružane snage Pakistana ili Urugvaja, u jednoj operaciji u Africi, u Aziji ima situaciju da se angažuju velike pešadijske jedinice, ranga bataljona i više, i automatski mogućnost angažovanja opreme. Vi znate da prilikom angažovanja većeg kontingenta oružanih snaga određene zemlje dolazi do refundiranja u većem iznosu tih sredstava i naši mirovnjaci znaju, recimo, da je Urugvaj u toj situaciji u Kinšasiju naplatio 100 kamiona, a efektivno je bilo upotrebljivo, i u toku dana i u toku cele te mirovne misije, deset njihovih kamiona, kao i da su oni dovukli na teritoriju, krizno žarište, i deo tehnike koja je zastarela, ali u principu UN refundiraju po kamionu na dnevnom nivou oko sto dolara. Možete da izračunate koliko je Ministarstvo odbrane Urugvaja, kao i njihove oružane snage, u tom periodu zaradilo.
Postavljanje kapaciteta i pitanje kapaciteta naše Vojske Srbije, a pogotovo Ministarstva unutrašnjih poslova i u slučaju kada je to vezano za veće kontigente…
(Predsedavajuća: Vreme je iskorišćeno, 12 minuta.)
Zahvaljujem, nastaviću kasnije.

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Zahvaljujem. Imajući u vidu da je postavljeno nekoliko pitanja za koja mislim da treba da dobiju odgovor, pre svega želim da kažem da je u evidencija Vojske Srbije u ovom trenutku, u trenutku kada je još uvek u procesu profesionalizacija, jedan broj vojnika na obuci za profesionalne vojnike, imamo oko 5.000 pripadnika Vojske koji su u bazi, koji su se dobrovoljno prijavili za učešće u mirovnim misijama, tako da to nije problem. Naprotiv, to je imperativ.
Tačno je da je jednim delom imperativ i plata koja se dobija, ali ne bih potcenjivao pripadnike vojske i ne bih uzimao to kao jedini imperativ. Mislim da je vojnička uniforma nešto sasvim drugo. Ukoliko su hteli da zarađuju pare, bavili bi se nekim privatnim poslom i ne bi bili oficiri i pripadnici vojske, kao što je to ovde i rečeno.
Plate nisu na nivou na kojem bih ja želeo da budu. Zavise od više parametara, od zemlje do zemlje, od takozvanog koeficijenta rizika, bezbednosti, uslova rada, od klimatskih uslova. Kreću se od, najniža plata za profesionalnog pripadnika vojske, koji je relativno nov, jeste 1.050 dolara, a najviša plata je 3.800 dolara. Na to svakako ide i plata koja se prima u zemlji. Kao što znate, u zakonu, koji ste izglasali u parlamentu, koji se tiče upućivanja pripadnika vojske i drugih snaga odbrane u mirovne misije, u članu 25. definisano je koje još prinadležnosti dobijaju oni koji se odluče za učešće u mirovnim misijama.
Naglašavam da, bez obzira koliku dozu straha koju ste iskazali, pripadnici Vojske Srbije koji budu na brodovima grčke i francuske flote, neće biti ugroženi od strane pirata. Još nije zabeležen slučaj da je neko oteo vojni brod. Očekujem da se to neće desiti ni u budućnosti. Ta vrsta straha je neopravdana i možete slobodno da se opustite.
Po pitanju ovih drugih misija, već sam u uvodnom izlaganju rekao da je svaka misija i svaka vojna služba sama po sebi izuzetno teška. Može da bude bezbednosno opasna. Ljudi koji rade sa oružjem su svakako pod posebnim stresom. Moram da vam kažem da u Srbiji mnogo više ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama nego ovi koji rade sa oružjem, što ukazuje da ti ljudi imaju samosvest i veliku odgovornost i prema sebi i svojim kolegama, kao i prema poslu koji obavljaju. Verujte mi, ne postoji razlog da se u parlamentu na taj način razgovara o tim ljudima.
Mi sprovodimo civilnu i demokratsku kontrolu u zadatim uslovima i na način na koji to rade i drugi parlamenti u svetu. Ukoliko imate ideju da delegacija parlamenta obiđe neku od naših mirovnih misija, dobrodošli ste. Svakako, troškove ćete snositi vi kao parlament, ali mi ćemo vam organizovati posetu u bilo kojoj našoj mirovnoj misiji, bilo da se radi o Kongu, Kipru ili o drugim mirovnim misijama, pa ćete moći na terenu da se uverite šta rade naši ljudi koji su tamo.
Naglašavam, dobrodošli ste. Voleo bih da budete glasni i jasni u parlamentu i da tražite sredstva da otputujete na jedan takav put. Takav put nije jednostavan, ali možete to da vidite i da na licu mesta uradite civilnu i demokratsku kontrolu. To nije nepoznata stvar u svetu. Zemlje koje su bogate i koje imaju sredstva to relativno često rade. Ministri obilaze svoje vojnike koji su širom sveta.
Imao sam ideju da ove godine obiđem našu misiju u Čadu, ali to košta više desetina hiljada evra, što je otprilike u vrednosti, na nivou, jednog diskaveri džipa koji koristi Vojska Srbije. Meni je iskreno bilo žao da zarad puta potrošim novac koliko vredi jedan džip. Ali, vidim da postoji veliko interesovanje kod vas, gospodine, i da želite ta sredstva da utrošite na adekvatan način. Kažem, dobrodošli ste i imaćete tamo hranu besplatnu, tako da samo treba put da rešite i, eventualno, dnevnice koje biste dobili.
Sa druge strane, čuo sam da je više kamiona ušlo u Čačak i izišlo iz Čačka. To se svakog dana dešava, nemojte da brinete. Ako imate neko saznanje o bezbednosnim problemima, prijavite policiji. To će morati da reši policija što je moguće pre. Hvala. (Aplauz)

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Pošto smo obavili pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O UČEŠĆU PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2011. GODINI (jedinstveni pretres)
Primili ste Predlog odluke koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednosti.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4, podnošenje prijava za reč traje do otvaranja pretresa, što neposredno sledi.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Konstantin Arsenović, Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Saša Dujović, Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Mićo Rogović, Poslaničku grupu Napred Srbijo; narodni poslanik Željko Tomić, Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Zoran Ostojić, Poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Vlajko Senić, Poslaničku grupu G17 plus; narodna poslanica Nataša Jovanović, Poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Konstantin Samofalov, Poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača Dragan Šutanovac, ministar odbrane, želi reč? (Da)
Molim vas, samo se prijavite.

Na osnovu predloga plana, o kome smo raspravljali, Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva odbrane donela odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i ova odluka operacionalizuje u jednom delu predlog o kome smo malopre raspravljali i ovim se praktično dobijaju precizni podaci šta je to što je u ovom trenutku izvesno kao učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama.
Malopre sam napomenuo da u planu upotrebe može da bude i nešto što se neće realizovati, u zavisnosti od više faktora, među kojima može da bude i gašenje same misije, kao što se desilo u Čadu u jednom delu u kome smo mi bili ili, recimo, bezbednosna situacija koja nije na nivou koji je zahtevan ili nedostatak sredstava, itd.
U ovom trenutku mi imamo odluku po kojoj će pripadnici Vojske Srbije da učestvuju u šest mirovnih misija. To su mirovne misije i sve su definisane kao mirovne misije UN. Prva je u Demokratskoj Republici Kongo, gde će otići devet pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Druga misija je Republika Liberija, gde, kao što znate, pored policijskih službenika imamo četiri pripadnika Vojske Srbije koji su tamo i obnoviće svoje prisustvo. Takođe, treća mirovna misija, gde smo inače prisutni, jeste Obala Slonovače, gde imamo permanentno po tri predstavnika naše vojske, zatim, Liban – šest, Republika Kipar – sedam i na Bliskom istoku, gde će otići tri posmatrača koji će biti u funkciji i naših pripadnika koji se nalaze u Libanu.
Apropo insinuacije da odlazimo isključivo i jedino u muslimanske zemlje, ako se samo malo pozabavite geografijom i ako pogledate, videćete da to naprosto nije tačno, ali nije naš izbor da li idemo u zemlje koje su muslimanske ili hrišćanske ili kakve god, naprosto, idemo u one zemlje u kojima UN traže pomoć od članova UN, između ostalog, i od Srbije.
Sve su ove misije, izuzev misije na Bliskom istoku, nama već poznate. U njima učestvujemo već više godina i mislim da smo zaista opravdali poverenje, ono što je rečeno malopre ovde, a to je jedna misija koja je završena i koja je bila brojčano najveća, izuzetno zahtevna, imajući u vidu da mi nismo imali dugi, dugi niz godina odjednom toliko veliki tim na jednom mestu, što se desilo u Čadu. U početku smo bili sa norveškim kontingentom, kasnije samostalno. Pokazali smo da imamo kapacitete da možemo da budemo i samostalni u takvim uslovima, a to je nešto što je za respekt i poštovanje, jer na taj način dižemo i kapacitete u našoj zemlji.
Kada govorimo o ovim kapacitetima i opremljenosti, postoje određeni standardi koji moraju da se ispoštuju i koje mi, naravno, želimo da ispoštujemo, svi pripadnici koji odlaze dobijaju adekvatnu opremu koja je zahtevana za taj nivo bezbednosti u onim delovima u kojima se tiče logistike. Nažalost, mi nijedan kontingent nemamo u toj meri veliki da bismo mogli sami da ga pokrivamo. Kao što vidite, naša najveća misija će biti sa devet predstavnika i to je još uvek dosta skromno u odnosu na logističke potrebe, da bismo mi organizovali i logistički život.
Evo, to je ukratko. Ovo je, najkonkretnije, realizacija onog plana o kojem smo malopre raspravljali, s tim što postoji mogućnost, kao što sam rekao, da od druge polovine marta već budemo ponovo u parlamentu sa dopunom Odluke o učešću u nekim od misija EU, koje su već ponuđene u okviru pređašnjeg predloga. Zahvaljujem. (Aplauz)

 Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč, pa narodna poslanica Nataša Jovanović.