Dva minuta. Narodni poslaniče, niste naveli koji član Poslovnika smatrate da je povređen. Molim vas da to ne činite.
Narodni poslanik Riza Halimi želi ponovo da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Predsednik Skupštine opštine Bujanovac Jonuz Musliju, stvarno mi je nejasno u kom kontekstu, a pogotovo o temi o kojoj smo razgovarali... Zaista je nedolično, da ne iskoristim neku grublju reč, da se jedan funkcioner, legalno izabran na redovnim izborima, u ovom kontekstu spominje. Hteo bih da znam kojim povodom, koji su to motivi da se jedan legalno izabrani funkcioner na ovakav način pokušava blatiti? Mislim da je to zaista nedopustivo. Ovim je dovedeno u pitanje dostojanstvo ove skupštine. Čoveka nema ovde, a može se sad bilo šta o njemu govoriti.
Ovde ste spomenuli kaznu koja je izrečena Vlastimiru Đorđeviću, ili nekom drugom rukovodiocu, po toj komandnoj odgovornosti. Ljudi božiji, ako je preko 12.000 ljudi ubijeno i ako od toga ima, neko je nekad spomenuo, preko hiljadu godina kaznu koja je izrečena, pa da li je to proporcionalno? Zarad toga sada praviti problem da je neko kažnjen na 20-27 godina, a na tom prostoru ubijeno preko 12.000 ljudi, nedužnih ljudi, civila, dece, staraca? Gde je logika da se spominje kazna jednom licu koje je zbog komandne odgovornosti u Hagu kažnjeno, a sa druge strane imate preko 12.000 ubijenih civila? Hvala.

Narodni poslaniče, ni vi niste naveli koji je član Poslovnika povređen, samo ste spomenuli da se radi o ugrožavanju dostojanstva Narodne skupštine. Molim vas da prekinemo sa saučestvovanjem u kršenju Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
(Boris Aleksić, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Boris Aleksić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Boris Aleksić želi da govori o povredi Poslovnika.
Molim vas da nakon moje rečenice da nema saučestvovanja oko zajedničkog kršenja Poslovnika vrlo precizno ispoštujete član prema kojem vam daje reč kojom možete ukazati i na povredu Poslovnika. Izvolite.

Hvala, gospođo Čomić. To potvrđuje moju prethodnu priču. Član 103. Napravili ste grešku, dozvolili ste gospodinu preko puta mene da koristi pozivanje na Poslovnik kao repliku, i to u nekoliko navrata. (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, član 103. ne može biti predmet povrede Poslovnika. Zahvaljujem.
Narodni poslaniče, pozivam vas da pogledate pažljivo odredbe koje se odnose na davanje replike.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović ima reč. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o predlozima zakona o potvrđivanju ugovora, međunarodnih konvencija koje su u oblasti stvaranja jednog sigurnijeg i bezbednijeg ambijenta za sve građane naše zemlje, ali i građane drugih zemalja sa kojima ova pitanja regulišemo kroz potvrđivanje ovih sporazuma, a koji su obrađeni i u resorima MUP-a i Ministarstva pravde.
Nekoliko opštih napomena bih dao u ime Poslaničke grupe SPS-JS kada je reč o setu ovih zakona. Dakle, koliko juče imali smo pitanje rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, razgovarali smo o potrebi da se ona rekonstruiše, konstatovali da je bilo određenih rezultata u proteklom periodu, ali svakako i određenih propusta i manjkavosti u pojedinim poslovima ili u pojedinim resorima. Međutim, mora se konstatovati da je, uzimajući u obzir sve teškoće koje su proizašle iz jedne nepovoljne ekonomsko-finansijske situacije na širem prostoru, u svetskim razmerama, u celini uzev ta vlada ipak dala dobre rezultate.
Naročito su dobri rezultati prisutni i evidentni u pojedinim resorima, tako da smo u proteklom periodu, a to se nastavlja i nadalje, imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala, što je u domenu, pre svega, ako gledamo kroz resore, Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i Ministarstva pravde. Takođe, imali smo jedan krupan kapital koji je u interesu građana, a to je vizna liberalizacija i stvaranje boljih uslova, dostojnih građana Republike Srbije, da svoje potrebe mogu da završe, kada je reč o putovanjima, na jedan dostojan način, kao i građani drugih država.
Veoma je važno to da smo u dosadašnjem radu imali i uspostavljanje normalnih... imali smo težnju ka uspostavljanju normalnih odnosa i dobre saradnje sa zemljama u okruženju. Išlo se u pravcu, pre svega, pomirenja sa zemljama koje su bile u sastavu bivše Jugoslavije. Tu je značajan doprinos dao i naš predsednik Republike, ali i članovi Vlade, pored predsednika Vlade, svakako, i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je pokazao veliku agilnost i aktivnost na međunarodnom planu u stvaranju jedne bolje slike, vezano za ono što jeste Republika Srbija, u težnji da se Srbija integriše u međunarodnu zajednicu. Svi oni zajedno su doprineli ili, bolje reći, znatno su doprineli tzv. procesu evropeizacije Srbije i pozicioniranju naše zemlje, Republike Srbije, kao jednog pouzdanog partnera u međunarodnim razmerama.
Takođe, kroz dosadašnju aktivnost smo imali i stvaranje veće bezbednosti u regionu, a kroz zaključivanje raznih ugovora i sporazuma na ovom planu sa zemljama u regionu, a i šire, sigurno da je Srbija doprinela stvaranju jednog boljeg bezbednosnog ambijenta u međunarodnim razmerama.
Ta politika naše vlade i naših resora o kojima danas govorimo u kontekstu zakona o ratifikaciji novih konvencija i ugovora dala je pozitivne rezultate i u tom pravcu će se svakako i nastaviti.
U ovom delu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Trećeg dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji. Reč je o postupku izručenja koji će se sprovoditi, prema odredbama ove konvencije, prilično sporo. Bilo je potrebno da kroz ovaj dodatni protokol učinimo boljitak, u smislu bolje komunikacije i ostvarivanja cilja bržim tempom, a za opšte dobro i Srbije i drugih zemalja.
Pitanje prisilnih nestanaka je danas veoma aktuelno, u 21. veku, i veoma je značajno da se to pitanje obrađuje kroz Konvenciju o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka. Konvencija definiše prisilne nestanke. Takođe definiše gonjenje i opšta pravila i postupak u ovom delu, što jeste specifično i veoma teško krivično delo. Zatim, reguliše izručenje i međunarodno pravo i pomoć u ovom delu.
Potvrđivanjem ove konvencije, što je veoma značajno, naša zemlja je zapravo u potpunosti okrenuta ostvarivanju i poštovanju svih osnovnih ljudskih prava i sloboda, poštovanju međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog krivičnog prava.
Takođe, imamo potvrđivanje Ugovora između Republike Srbije i Republike Crne Gore o izmenama i dopunama Ugovora između ovih država o izručenju, koji se zapravo odnosi na izručenje sopstvenih građana kada su u pitanju teška krivična dela koja se odnose na organizovani kriminal, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, korupcija, pranje novca itd.
Imamo ovde i dva sporazuma na relaciji Srbija – Republika Makedonija, što je takođe veoma značajno. Jedan se odnosi na regulisanje pograničnog saobraćaja, što je svakako u funkciji, pored onoga što je bezbednosni aspekt i obezbeđivanje povoljnijih uslova života, rada i komunikacije građana između dveju država u pograničnim zonama. To podrazumeva da se naša država preko svojih resora i naša vlada zalaže za jedan normalan ambijent života i rada u svim delovima naše zemlje, pa i u pograničnim zonama, gde je možda u ranijem periodu, možda ne na ovom primeru i na ovoj granici, naravno, u nekim drugim prilikama i okolnostima drugačijeg pravnog poretka i međunarodne situacije bilo mnogo teže za građane, jer smo imali te granice koje su bile neprobojne i koje su onemogućavale laku komunikaciju robe, usluga i ljudi.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara BiH o policijskoj saradnji, svakako da je važno i to. Zapravo, ne možemo da idemo sa predrasudama i sa hipotekom prošlosti zato što su ti odnosi nekada bili loši i vuku koren iz onoga što se dešavalo naročito u poslednjoj deceniji prošlog veka. Jednostavno, kao zemlja koja je okrenuta napretku i jednom drugačijem gledanju na budućnost, koja je okrenuta integraciji u međunarodne tokove, koja je okrenuta onome što jeste dobro, a ne zlo, moramo da prevaziđemo sve te poteškoće i sve te razloge koji vuku korene iz prošlosti i da na osnovama zdravog razuma i pretpostavke za bolju i svetliju budućnost stvorimo ambijent za dobru saradnju sa susedima, pa makar to bili Hrvati, makar to bila Bosna i Hercegovina kao federacija itd.
Ovim se, zapravo, vrši otklanjanje opasnosti za javnu bezbednost. Kroz ovu saradnju se doprinosi suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma, pa i korupcije, što jeste dovoljan razlog, između ostalog, za takvu saradnju; stvaranju bolje bezbednosti u pograničnim zonama; zatim, to je saradnja na usavršavanju i razmeni kadrova i svim drugim poslovima koji bi znatno doprineli boljem funkcionisanju policije, naročito u pograničnim zonama.
Kada je reč o tome, ovaj sporazum podrazumeva i brzu komunikaciju kroz dostavljanje zahteva za saradnju, ali u izuzetnim i veoma teškim prilikama, kada to bude potrebno, čak i usmeni zahtevi mogu da budu dovoljni za angažovanje policijskog kapaciteta i sa jedne i sa druge strane, što govori zapravo o tome da mi ovde na Balkanu, kao i u širem prostoru u Evropi, moramo da stvaramo jedan drugačiji ambijent, jednu drugačiju logiku komuniciranja, života i funkcionisanja državnih organa, bez velikih i formalnih prepreka, a u cilju stvaranja što boljeg bezbednosnog ambijenta za normalan život i rad građana.
Dakle, potpisivanjem ovih ugovora i sporazuma naša vlada i resorna ministarstva, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je bilo veoma agilno i sa dobrim rezultatima (što sigurno ima veze sa činjenicom da ga predvodi ministar Dačić, zamenik premijera), sigurno nastavljaju u tom pravcu.
Iz tih razloga, uz naglašavanje svih tih pozitivnih stvari koje smo imali u dosadašnjem radu, ne sporeći da je možda bilo i određenih propusta, ali nisu ti propusti sada suština, niti na dnevnom redu, Poslanička grupa SPS-JS će glasati za ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Petnaest minuta i četrdeset pet sekundi iskorišćeno je od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona koji po prirodi stvari imaju za cilj da poboljšaju kvalitet saradnje i odnosa između zemalja koje nas okružuju i drugih zemalja. Ono što je bitno za definisanje i kvalitet odnosa koje imate u saradnji sa okruženjem jeste da što preciznije i kvalitetnije definišete svoje odnose, manje će biti problema o kojima su moji prethodnici govorili. Tako smatram da predlozi ovih zakona o potvrđivanju sporazuma iz raznih oblasti predstavljaju samo jedan korak koji preciznije, bliže i kvalitetnije definiše odnose između nas i zemalja sa kojima se ti sporazumi potpisuju.
Ono što je bitno i na šta bih se posebno osvrnuo jeste potvrđivanje sporazuma, recimo, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o veterinarskoj saradnji. Pre nego što budem detaljno govorio o ovom sporazumu želeo bih da naglasim da problemi o kojima su prethodnici govorili, iz svih ostalih stranaka, jesu potpuno razumljivi i ti problemi postoje, međutim, ukoliko vi ne želite da uspostavite definisane odnose sa pojedinim zemljama sa kojima imate probleme, vi nećete te probleme ni moći kvalitetno da rešite.
Smatram da ove sporazume, pogotovo u ovim preciznim oblastima, koji pružaju mogućnost našoj zemlji da na jedan organizovan način nastupi na tržištima EU, jer Srbija je svakako evropska zemlja i sa ogromnom željom da postane članica Evropske unije, znači, jedne organizacije u kojoj bi mogla da pokaže sve svoje mogućnosti i da eksponira sve svoje sposobnosti, treba u potpunosti prihvatiti.
Osvrnuću se na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Prethodni govornik, tj. koleginica je iznela niz konstatacija i informacija koje je verovatno sa velikom pažnjom, s obzirom na to da sam primetio da je interesuje materija o kojoj priča, prikupila iz raznih sredstava informisanja, od pojedinih ljudi, iz časopisa itd. Međutim, suština odgovora na jedan takav način razmišljanja je u tome da je, prvo, Skupština Srbije donela Zakon o bezbednosti hrane, koji je jasno definisao načine i procedure po kojima se može proizvesti jedan proizvod.
Malo rogobatno deluje i zastrašujuće za ljude kada pričate o tzv. pokvarenom mesu, prisustvu na tržištu itd. U jednom sistemu koji postoji i koji je definisan zakonom i propisima tačno je definisano šta može ući u proizvodnju, preradu, o kojoj vi pričate, jer ste naveli ovde da razni suhomesnati proizvodi sadrže u sebi nekvalitetno, bajato meso.
Znači, prvo, kompletna mesna industrija funkcioniše na principima sertifikacije svoje proizvodnje i taj sistem se integrisano kontroliše kroz rad Uprave za veterinu, tj. veterinarske inspekcije. Pored ovoga, svaka od ih industrija ima i sertifikat koji je priznat od strane EU, te tako ti proizvodi mogu da se nađu na trpezama, odnosno na tržištima zemalja članica EU, bez obzira na to što Srbija nije članica EU. To su primeri iz bliske prošlosti. Znači, pet mesnih industrija može da izvozi kompletnu svoju proizvodnju na tržište EU, od prerađevina, pa čak do svežeg mesa. Odskora je moguće i na rusko tržište. Isto se odnosi na mleko.
Priča o tome da u mesnu industriju ulaze sirovine sumnjivog porekla ovako na blagi način govori o tome da ne poznajete sistem. Znači, nije moguće da se prerada napravi bez sertifikata o kvalitetu robe koja u nju ulazi, bez permanentne primene ISO sistema i drugih sistema, HCCP, koji omogućavaju kontrolu proizvodnje u svim tačkama i u najvažnijim tačkama.
Molim vas da ne uznemiravate javnost time da, tobože, narod jede sve i svašta. Narod će jesti sve i svašta jer kupuje na pijaci, znači, proizvode koji su bez deklaracije i bez sertifikata.
Što se tiče saradnje sa BiH, BiH predstavlja jedno značajno tržište za Srbiju, pogotovo u pogledu poljoprivredne proizvodnje, i usklađivanje...
Molim gospođu predsedavajuću da mi omogući da govorim jer sam onemogućen od strane kolega poslanika. Zahvaljujem vam se na razumevanju i molim da saslušate, verovatno ćemo svi saznati nešto novo ili naučiti nešto.
Pored ovoga, vrlo je bitna činjenica da definisanjem i potpisivanjem ovih protokola vi u potpunosti onemogućavate da vam se iz zemalja sa kojima sarađujete, bilo u razmeni, bilo u direktnom izvozu ili uvozu, provuče, odnosno promakne neka zarazna bolest ili neki problem, neka infekcija koja se može preneti prometom životinja.
Pored ovoga, vrlo je bitno istaći da ono o čemu ste vi govorili predstavlja šverc. Međutim, definisanjem i potpisivanjem protokola, ne samo ovog protokola, nego i protokola koji su danas na dnevnom redu, mi u velikoj meri precizno definišemo odnose sa onima sa kojima želimo da sarađujemo, a to isključuje mogućnost da imate nekvalitetne proizvode, da izvozite, jer ono što se nalazi na tržištu u našoj zemlji podleže kontroli podjednako kao i na tržištima EU. Da to nije tako, ova zemlja ne bi dobila mogućnost da izvozi na druga tržišta.
Znači, imajući u vidu sistem integrisanog upravljanja granicom, koji podrazumeva identifikaciju najvažnijih graničnih prelaza prema zemljama u okruženju, gde se kompletna infrastruktura kontrole, od policije, carine, fitosanitarne i veterinarske inspekcije, postavlja sa ciljem da vrši nesmetanu kontrolu, što znači da ne onemogućava promet robe i proizvoda i da na taj način ubrzate i smanjite troškove izvoza, uvoza i prometa proizvoda...
Zašto je ovo važno? Mi, kao zemlja koja ima u narednom periodu ambiciju i obavezu da razvije poljoprivredu, moramo tu poljoprivredu da razvijamo na određen način. Prvi i osnovni uslov i problem koji se javlja u poljoprivredi je tržište. Vi ga ovim rešavate. To predstavlja zadatak koji vi treba da realizujete pri unapređenju svoje proizvodnje. To znači da će svako ko želi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, ako uđe u sistem organizovane proizvodnje, korišćenjem ovih protokola moći da izvozi na bilo koje tržište EU, Sovjetskog Saveza ili bilo koje druge države. Imate primer da se mlečni proizvodi izvoze u SAD. Mislite li da bi neko pristao da izvezete jedan proizvod iz zemlje u kojoj je moguće ovo što vi pričate?
Prema tome, da vam se ne bih obraćao, ja se obraćam svim poslanicima, u nameri i želji da dam tačnu informaciju. Sticajem okolnosti sam imao prilike da to naučim na vreme, pa vas molim da u daljoj raspravi imate to u vidu.
Ono što je takođe važno za ove protokole, oni su vrlo važni, ali ne smatram da treba do te mere detaljisati, da sve nije dobro, kada se radi o ovom protokolu o izručenju sa Crnom Gorom. To su tehničke stvari bez kojih, protokola, ne možete da realizujete jednu meru, bez obzira na dobru volju. Poslanička grupa ZES će podržati i glasati za ove predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, sa najvećom željom da ubrzamo stvaranje kvalitetnih odnosa sa okolnim zemljama i pre svih sa EU. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je deset minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Pravo na repliku ima narodna poslanica Milica Vojić Marković, dva minuta.

Gospođo predsednice, gospodine Marinkoviću, u jednom ste potpuno u pravu, to nije moja struka, ja sam samo jedna odgovorna žena i majka koja brine o tome šta i kako mogu da kupim za svoju porodicu, kao što to rade svi građani Srbije.
Za ovo što sam govorila navodila sam izvore koje sam koristila, znači, izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, komparativne analize stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta i instituta, izveštaje veterinarske inspekcije, koja kaže da je samo u toku prošle godine zaplenila 18.130 kilograma mesa u Beogradu i da je zaticala više nepravilnosti (nema žigova na mesu) i to jasno aludira na ovo što sam ja govorila.
Drugo, rekli ste da u mesnu industriju ulaze sirovine sumnjivog porekla, da sam to ja rekla. Ja to tako nisam rekla, potpuno sam sigurna, jer sam govorila o prodaji mesa. Šta vam je ova afera „Zlatiborac“, ako nije ovo što ste sada govorili? Dakle, tu je reč o mesu koje je sumnjivog porekla, koje je ušlo sa brazilskog tržišta, argentinskog, albanskog ili ne znam kakvog.
Dakle, ja sam samo pokušala da otvorim oči i inspekciji i veterinarskoj službi, da otvorim oči narodnim poslanicima i građanima Srbije, bez namere da bilo koga plašim, samo da im otvorim oči da budu vrlo odgovorni kada kupuju meso, jer država očigledno ne radi svoj posao. Hvala vam.