Gospođo Radeta, sednicu odbora zakazuje predsednik odbora.
Dala sam informaciju koju sam dobila od stručnih službi, a vi, kao neko ko izuzetno dobro poznaje Poslovnik, znate da nema kršenja Poslovnika.
Da li ste zadovoljni odgovorom? (Ne.) U danu za glasanje ćemo se izjasniti da li je bilo povrede Poslovnika.
Dajem reč narodnom poslaniku Borisu Aleksiću. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, opet su predstavnici Vlade po sopstvenom nahođenju spojili određene tačke, koje imaju veoma malo veze jedna sa drugom ili nemaju nikakve veza jedna sa drugom, ali šta je tu je.
Dakle, trenutno razgovaramo o Predlogu zakona o potvrđivanju Trećeg dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, gde ćemo ukazati na sve propuste koji su se desili u Republici Srbiji kada je u pitanju ekstradicija, kao i na loš tretman koji ima Republika Srbija u međunarodnoj zajednici, a tiče se ekstradicije; naravno, u onoj međunarodnoj zajednici u koju se vi toliko uzdate, na koju se pozivate na vašem putu ka EU i NATO paktu, sudeći prema gospodinu Šutanovcu.
Takođe, razgovaraćemo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka. Ovo je zaista prava tema da se osvrnemo na drastične slučajeve kršenja ljudskih prava pritvorenika u samoj Srbiji, ali i, kao što znate, Srba u Haškom tribunalu, gde je izgleda pritvor postao prisilni nestanak, tj. zatvaranje lica na plus beskonačno, da bi se postigla osuda. Tu vam je, pre svega, najočigledniji primer prof. Vojislava Šešelja, koji je osam godina u pritvoru Haškog tribunala, a da nije doneta prvostepena presuda, da je tek nedavno tužilaštvo završilo sa izvođenjem dokaza, pa je čak i predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti prošle godine u jednoj odluci vezanoj za Mladićeve dnevnike izuzeo mišljenje i naveo da je dužina trajanja postupka kod Vojislava Šešelja oborila svetski rekord, dakle, da je to najduži postupak u tom stadijumu koji je ikada vođen u svetu.
Naravno, Vlada Republike Srbije bi, umesto što ispunjava naloge koji dolaze iz Haškog tribunala, morala da reaguje, makar principijelno, po toj osnovi, jer se krše osnovna ljudska prava, krše se osnovne međunarodne konvencije. Naravno, to sve više podseća na prisilni nestanak.
Takođe bih želeo da vas podsetim da su i drugi Srbi pritvoreni u Haškom tribunalu u sličnoj situaciji. Neko će možda reći da tema Haškog tribunala nema veze sa ovim, međutim, Haški tribunal diktira principe po kojima radi srpsko pravosuđe, tako da su vam i u ovim predlozima zakona oni dali principe, da li direktno, da li preko EU ili SAD, po kojima morate da radite, kojih morate da se pridržavate i ne smete da odstupite ni za pedalj.
Izvršavajući i poštujući te njihove principe vi kršite pre svega ljudska prava građana Republike Srbije koji su srpske nacionalnosti. Zbog čega? Zato što je koncept vrlo jednostavan. Po konceptu Haškog tribunala, naravno, Brisela i Vašingtona, Srbi moraju da budu krivi za sve, dakle, oni moraju da budu zločinci, a svi drugi moraju da budu njihove žrtve. To vi sprovodite kroz delovanje pravosudnog sistema u Srbiji.
Što se tiče pritvora u Republici Srbiji, želim da vas podsetim na slučajeve Krsta Milovanovića i Mladena Obradovića, koji su takođe pritvoreni iz nerazumljivih razloga. Jedna neverovatna situacija, moramo da postavimo to pitanje – zbog čega nadležni organi nisu pokrenuli krivični postupak protiv organizatora parade 10. oktobra, koji su u promotivne svrhe koristili usluge poznatog holandskog pedofila Franka van Dalena, koji je učestvovao i na konferencijama organizatora te parade, a koji je učestvovao i na samoj paradi? Umesto toga, držite u pritvoru ljude koji su ustali protiv te pedofilije. Podsećam vas da je u Holandiji Van Dalen optužen za zlostavljanje maloletnih dečaka, a zalaže se za učešće dece od 12 do 16 godina u tim paradama. Morate da razmislite o tome.
Kada su u pitanju drugi predlozi zakona, ovde ste stavili jedan predlog zakona koji se tiče izručenja i sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore, takođe vezanih za nelegalni boravak; zatim, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara BiH o policijskoj saradnji. Da li mi zaista imamo policijsku saradnju i kakvu saradnju imamo sa BiH? Sa Republikom Srpskom sigurno imamo.
Da li ste ikada postavili pitanje šta se dešava sa mudžahedinima koji su učestvovali u ratu protiv Srba u BiH? Da li ste postavili pitanje šta se dešava, recimo, sa Muhamedom Atom, koji je učestvovao u terorističkim napadima na Njujork i Vašington 11. septembra? On je obučavan u BiH, ali nije jedini. On je poginuo u toj akciji, ali čitava mreža je tamo ostala. Da li ste postavili pitanje šta je sa Safetom Ćatovićem, koji je takođe učestvovao u ratu protiv srpskog naroda, a takođe je jedan od organizatora terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra? Bio je u misiji BiH u SAD. Dakle, veoma interesantno.
Da li ste postavili pitanje za druga povezana lica, kada govorimo o regionalnoj policijskoj saradnji ili saradnji pravosudnih sistema? Kalid Šeik Muhamed, drugooptuženi za terorističke napade na SAD, borio se protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i tamo imao svoju jedinicu. Da li ste razgovarali o čitavoj mreži tih terorista koji su ratovali protiv Srba?
Ne, umesto toga ste ušli u pregovore sa predstavnicima nelegalnih vlasti sa Kosova i Metohije i na taj način faktički priznajete Kosovo i Metohiju. Hoćete da potpišete ekonomski sporazum. Nije bitno ko u ime Vlade potpiše bilo šta vezano za CEFTA, za Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2006. godine. To vam je faktičko priznanje Kosova i Metohije.
Vi ste imenovali taj tim, poslali ste ih na pregovore, a glavni posrednik u tim pregovorima, Robert Kuper, čovek koji je bio savetnik Tonija Blera, više puta je izjavio da smatra Kosovo i Metohiju nezavisnom i iznosio izrazito antisrpske stavove. Inače, čovek koji je u svojoj knjizi „Razbijanje nacija“ napisao da uvek kada se radi van EU treba primenjivati duple standarde, prevaru i metode iz prethodnih vremena. Dakle, nemoralan čovek. Vi ste prihvatili za posrednika čoveka koji je napisao knjigu „Razbijanje nacija“! Zastrašujuće.
Takođe ste stavili predloge zakona o potvrđivanju završnih akata Svetske konferencije o radio-komunikacijama i o veterinarskoj saradnji, što je posebna, veoma ozbiljna tema, o kojoj ćemo nešto kasnije reći. Međutim, sa ovog spiska izostavili ste jedan veoma bitan predlog zakona, to je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Libije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša. U pitanju su diplomatski, specijalni pasoši i vi ste to izostavili sa dnevnog reda, iako je bilo predviđeno. Zbog čega? Zbog toga što želite da sledite politiku EU i SAD i da vršite određeni pritisak prema Libiji, koja je nama toliko pomogla u prošlosti.
Podsetiću vas samo na jedan detalj, 25. februara 2011. godine „Ekonomist“ je objavio da je u poseti lideru Libijske Islamske Džamahirije Gadafiju bio i Bedžet Pacoli, koji je tražio da Gadafi prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Gadafi je sa prezrenjem odbacio taj predlog i Pacolija, sa njegovom delegacijom, naterao da igraju i pevaju. Kaže – pošto ste američke pudlice i američke marionete, onda treba tako da se ponašate, evo, i na ovom mestu. Kada je ponestalo pesama, Gadafi ih je izbacio napolje i, naravno, nije prihvatio da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada mi treba da napadnemo takvog čoveka i takav narod, koji je uvek stajao iza srpskog naroda, da se pridružujemo i na ovaj način, vezano za sporazum o diplomatskim pasošima, dakle, jedan tehnički detalj, da se mešamo u unutrašnje stvari Libije. A zbog čega je Libija napadnuta?
Da, ovom prilikom bih zaista želeo da čestitam ljudima sa „Pinka“ koji su objavili intervju sa Gadafijem. Prvi put se čulo tada u svetu da su ti sukobi u Libiji, navodne Gadafijeve represalije izmišljotine zapadnih medija, da je stanje tamo zaista u tom trenutku bilo potpuno mirno.
Zbog čega je napadnuta Libija? Čitavi sukobi u Africi su inscenirani, dakle, Tunis, Egipat, Jemen itd. inscenirani su da bi se došlo do Libije, zato što Libija ima ogromne rezerve nafte. Libija je peta zemlja u svetu po rezervama nafte, ima 50 milijardi barela nafte. Imate slično dešavanje u Obali Slonovače, zašto tzv. međunarodna zajednica ne reaguje tamo? Ovde je isključivo cilj da Gadafi bude svrgnut sa vlasti, da se otmu prirodni resursi od libijskog naroda, jer to je princip po kome Zapad funkcioniše.
Znate, SAD, to je 5% svetskog stanovništva, koje troši 30% svetskih resursa i pravi trećinu đubreta na planeti. Tako funkcionišu Sjedinjene Američke Države, tako one obezbeđuju blagostanje svojih građana, a tako funkcioniše i EU. Naravno, imperijalne sile i dalje žele da budu imperijalne, bez obzira na to što su formalno završile sa imperijalizmom. Dakle, u stvarnosti nisu.
Sramota je što se Republika Srbija priključuje bilo kakvim sankcijama uperenim protiv Libije i libijskog naroda, jer, kao što sam rekao, uvek su nam pružali podršku.
Kada su u pitanju već pomenuti predlozi zakona, kada je u pitanju dodatni protokol, Treći dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, Evropsku konvenciju iz 1957. godine i Predlog zakona o policijskoj saradnji sa BiH, u tom delu vi navodite da je osnovni cilj sprečavanje i rasvetljavanje krivičnih dela. Međutim, postavlja se pitanje kako izgleda uopšte ekstradicija u praksi i kako izgleda ta policijska saradnja? Najbolje smo videli kroz primere Tihomira Purde, videli smo kroz primere Ejupa Ganića, videli smo kroz primere tzv. Gnjilanske grupe, videli smo kroz primere Divljaka, videli smo kroz primer Ilije Jurišića.
Kao što i sami znate, srpsko tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja hrvatskog zločinca Tihomira Purde koji je izvršio veliki broj zločina u Vukovaru. Zbog čega? Da li zbog pritisaka koji su postojali, vezano upravo za proces ekstradicije, da li zbog toga što je EU, zbog toga što su Sjedinjene Američke Države ranije sabotirale ekstradiciju nekih lica koja je Srbija tražila na osnovu sasvim legalnih i utemeljenih poternica?
Zbog čega je srpsko tužilaštvo, pravni sistem u Srbiji odustao od Ilije Jurišića, koji je osumnjičen za ubistvo najmanje 50 i ranjavanje 44 vojnika i starešina u Tuzli? Zbog čega je on oslobođen? On je dočekan tamo kod Hrvata kao nacionalni heroj. Dakle, kako je to moguće? Zbog čega se odustalo od Ejupa Ganića, Dobrovoljačka ulica? Vrlo precizni podaci, 1992. godine, o ubistvu 50 ljudi i ranjavanju 73 pripadnika JNA, nenaoružanih. Težak zločin je u pitanju.
Kako funkcioniše uopšte ekstradicija, po vama? Zašto vi potpisujete ove sporazume kada je u praksi to neostvarivo, kada u praksi vi samo zatvarate Srbe? Za ubistvo jednog čoveka ovde pravni sistem izriče kaznu 240 godina zatvora, a za ubistvo i zversko mučenje Srba, i to 80 Srba, izriče kaznu zatvora od 101 godine. Gde su tu principi? Dakle, za jednog čoveka koji nije Srbin 240 godina zatvora, za 80 ubijenih i svirepo mučenih Srba 101 godina zatvora! Kako je to moguće? Da li su to ti evropski standardi?
Nemojte da se pozivate na važenje zakona, neće vam pomoći. Ozbiljna država uvek nađe načina da reaguje na ovakve stvari. Naprosto, lica koja su vršila tako stravične zločine, kao ta Gnjilanska grupa, ne mogu tek tako lako da prođu sa takvim kaznama. Oni su morali maksimalne kazne da dobiju, i još štošta.
To se sve dešava zato što su to standardi EU i tribunala u Hagu, to traži EU od vas. Evropska unija traži od vas da odustajete od Purde, da odustajete od Jurišića, da odustajete od gonjenja počinilaca najtežih zločina nad Srbima. Zašto? Kao što sam vam rekao na početku, zato što Srbi moraju da budu krivi po tom planu za sve, a svi drugi moraju da budu njihove žrtve.
U arhivi Vojnog suda u Beogradu stoji vrlo dobro urađena dokumentacija, 12 ili 13 predmeta, 66 okrivljenih za ratne zločine nad srpskim civilima. Niko od vas nije pogledao tu dokumentaciju. Zašto? Zato što je iz ugla Brisela i Vašingtona nepopularno da se govori o srpskim žrtvama, jer Srbi po njihovom konceptu ne mogu da budu žrtve. S druge strane, kao što sam vam rekao, Purda i Jurišić su dočekani kao heroji u Hrvatskoj. Ali, Hrvatska je napravila listu od 1534 osobe osumnjičene za navodne zločine u Hrvatskoj. To su pre svega Srbi iz Republike Srpske Krajine, koja je trenutno pod okupacijom, ali i neki drugi. Tu su i građani Srbije. Dakle, oni imaju spisak maltene za odstrel 1534 osobe i stalno proširuju taj spisak.
Želite dokaz da EU ne poštuje pravila koja se tiču ekstradicije i da ne tretira Srbiju kao ravnopravnog partnera, da Srbe tretira kao nižerazredne, možemo čak da kažemo i kao nižu rasu? Imali su običaj to da rade ovi sa Zapada. Pa, evo, „Dojče vele“, zvanična agencija Nemačke, koja odlučuje ko će ući u EU a ko neće, nedavno je, u martu mesecu, objavila tekst – Srbija u potrazi za opravdanjem rata. Kažu: „Agim Čeku, Ilija Jurišić, Ejup Ganić, Tihomir Purda, Jovan Divjak, to su ljudi koje je Srbija nakon 15 - 20 godina odlučila da traži preko Interpolovih poternica za ratne zločine za koje, ispostavlja se, nema dokaza.“
Oni tvrde da Srbija nema dokaza, a srpsko tužilaštvo, srpska policija, BIA i ostali su puni dokaza o ovim zločinima, uključujući i presretnute razgovore, uključujući učešće nekih od ovih lica ili lica povezanih sa njima u trgovini ljudskim organima. Da, gospodo, trgovina ljudskim organima otetih Srba je počela u Tuđmanovoj Hrvatskoj, u Izetbegovićevoj BiH se nastavila i završavala se na Kosovu i Metohiji i severu Albanije. Tu su uključeni i Ričard Holbruk, američka baza Bondstil; krajnji korisnik tih organa je bila i Kraljevska bolnica u Londonu, ali i neke druge institucije sa Zapada. Od jednog tela oni nisu dobijali 100.000 ili 200.000 evra, već od 20.000.000 do 40.000.000 evra. Eto kakva je to monstruozna mafija.
Takođe, „Dojče vele“ ove hrvatske zločince naziva „hrvatskim braniteljima“, optužuje Srbiju za reviziju istorije; navodi izjave gospođe Biserko, čiji je brat poginuo kao pripadnik ZNG-a; tu je i Nataša Kandić, koja se u trećem tomu „Policijskog dosijea“ Vojislava Šešelja navodi kao saradnik AOS-a ili američke obaveštajne službe. Kaže: „Srbija se vraća, tražeći ova lica, na logiku devedesetih“. To znači da, iz ugla Evropske unije, Srbi mogu da budu samo zločinci.
Dakle, čemu potpisivanje svih ovih dokumenata ako su oni u praksi neostvarivi? Vi prvo morate da se izborite da Srbija ima ravnopravan tretman u svetu, a nakon deset godina dodvoravanja Zapadu vi to niste uspeli da uradite.
Pogledajte zbog čega „Dojče vele“ to navodi – naravno, zato što je jedan od funkcionera BND-a, Klaus Derner, još sedamdesetih godina okupio tzv. Krajačićev ustaški krug, na čijem čelu je naravno bio Krajačić i u koji su spadali Josip Manolić, Josip Boljkovac, Franjo Tuđman, Stjepan Mesić i drugi. Oni su bili zaduženi za razbijanje stare Jugoslavije, u interesu BND-a, nemačke obaveštajne službe. Vidite kako je sve to povezano. To su naprosto neki detalji.
Ali, šta vi treba da uradite? Umesto te saradnje sa EU, okrenite se Rusiji. Vladimir Putin dolazi 23. marta, veliki prijatelj srpskog naroda. Odbranite „Južni tok“. Ne dozvolite da Srbija postane „meki trbuh Južnog toka“, po interesima SAD, i okrenite se Rusiji. Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS-JS narodni poslanik Miletić Mihajlović, i ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe ZES narodni poslanik Miroslav Marinković.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvinjavam se, narodni poslaniče. Narodni poslanik Riza Halimi želi da govori o povredi Poslovnika. Nesporazum je. Primite moje izvinjenje. Razumela sam da pitate da li ste prvi na listi prijavljenih? Jeste.
Povreda Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospođo predsedavajuća, mislim da je u pitanju član 107, dostojanstvo Skupštine, jer je maločas izneto dosta netačnih, proizvoljnih tvrdnji i moram da reagujem na to. Spomenuta je tzv. Gnjilanska grupa, 101 godina zatvora je izrečena u prvom stepenu za njih; upoređivano je sa ovim poslednjim slučajem, kada je za jedno ubistvo izrečeno 240 godina. Trebalo je ipak nastaviti da je daleko manje godina izrečeno za ubistvo 50 staraca, žena i dece u Suvoj Reci; takođe, postupak koji je po drugi put jedva procesuiran od strane našeg zakonodavstva.
Kada je u pitanju tzv. Gnjilanska grupa, moramo ipak izneti da je u pitanju... Jeste 80, prvo je bilo 35, 50, pa 80 ubijenih Srba u Gnjilanu i okolini, bez imena i prezimena, bez navođenja mesta, i to sve na osnovu jednog svedoka saradnika. Svi drugi svedoci su uglavnom bili Srbi iz Gnjilana kojima su nestali članovi porodice, ubijeni članovi porodice, ali nijedan ih nije direktno dovodio sa grupom koja je procesuirana.
Nadam se da će u drugom stepenu sud biti na visini zadatka, da istraži do kraja sve okolnosti ili, ako nema dovoljno dokaza, oslobode…

Dva minuta. Narodni poslaniče, povreda člana 107. podrazumeva da je ugroženo dostojanstvo time da je neki od poslanika iznosio neistine i da sam time prekršila Poslovnik što nije prekinut.
Ne mogu da znam koji od narodnih poslanika govori neistine, osim u slučajevima kada govori o događajima kojima sam lično prisustvovala, a i tada nemam prava da to smatram povredom Poslovnika dok on ne obrazloži. Tako da, nema povrede Poslovnika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je povređen član 27. Poslovnika Narodne skupštine zato što gospodin Riza Halimi nije govorio suštinski o povredi Poslovnika, nije obrazložio u čemu je i na koji način gospodin Boris Aleksić navodno, po njemu, ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine, nego je, u stvari, pod firmom povrede Poslovnika iskoristio pravo na repliku, i to na način koji je prilično degutantan.
Gospodin Riza Halimi je licitirao sa srpskim žrtvama na Kosovu i Metohiji, dovodeći u pitanje i relativizujući zločine Gnjilanske grupe nad pripadnicima srpskog naroda, koji su zaista bili stravični, pre svega po načinu izvršenja tih zločina. Ako ste pažljivo pratili izlaganje gospodina Rize Halimija, ovo je praktično logika koja datira još od 1987. godine, od slučaja Đorđa Martinovića – Stane Dolanc je ubedio, odnosno pokušao da ubedi Đorđa Martinovića da je sam sebe povredio staklenom flašom! Otprilike, Riza Halimi ima istu logiku: dakle, Srbi na Kosovu i Metohiji uglavnom su sami sebe ubijali. Nije tu bilo nikakve Gnjilanske grupe, nikakvog Hašima Tačija i Oslobodilačke vojske Kosova, a i taj broj ubijenih Srba nije baš onoliki koliki se prikazuje u presudama srpskih sudova i u sredstvima javnog informisanja.
Zamolio bih vas, gospođo Čomić, ako već dajete reč povodom povrede Poslovnika, da onda narodni poslanik obrazloži u čemu se sastoji povreda Poslovnika, a ne da replicira narodnom poslaniku čije mu se izlaganje ne dopada.
Inače, ovo što je uradio gospodin Riza Halimi je zapravo ugrožavanje dostojanstva Narodne skupštine i prilično nipodaštavanje ogromnih srpskih žrtava na Kosovu i Metohiji.

Dva minuta. Zahvaljujem. Nema povrede člana 27. Narodni poslanik je tražio i dobio reč da govori o povredi Poslovnika i obrazložio je podacima koje on poseduje, za razliku od podataka koje je izložio narodni poslanik za kojeg je narodni poslanik Riza Halimi smatrao da je ugrozio ugled Narodne skupštine iznoseći neistinite podatke. To moram da saslušam, kao što sam morala da saslušam i vas.
Narodni poslanik Riza Halimi želi da govori ponovo o povredi Poslovnika. Nemate pravo na repliku. Narodni poslaniče, o pravu na repliku odlučuje predsedavajući. Povreda Poslovnika je pravo koje možete iskoristiti.
Izvolite, narodni poslanik Riza Halimi, povreda Poslovnika.

Bilo je poprilično osnova i za 107, dostojanstvo Skupštine, jer kad se iznosi jedna problematika, veoma teška, veoma tragična, žrtve su žrtve. Koliko je žrtava na Kosovu bilo? Samo su srpske žrtve? A gde su albanske žrtve? O čemu mi govorimo? O žrtvama govorimo. Hoću da o žrtvama, kada govorimo, govorimo sa pijetetom i sa argumentima. U suprotnom, apsolutno ih vređamo, i porodice nestalih i žrtava, kada se proizvoljno, bez argumenata, bez valjane procedure neko procesuira. To je suština.
Mislim da je zajedničko zalaganje da za svaki tragično izgubljen život, za svaki zločin svi odgovaraju, podjednako odgovaraju, i tu se slažemo, ali ne može uz različite aršine o tome da se govori. Neka bude samo jedan ubijen Srbin, ne 80, ali neka se zna gde je ubijen, ime i prezime ubijenog, i da budu svedoci oni koji svedoče o tom zločinu.
Prošlo je deset godina; neka prođe i jedna godina, i neka prođu još dve, ali da sudski postupak bude valjan, objektivan, stručan, jer to traže porodice. Ne traže da se po svaku cenu neko u njihovo ime kazni, nego da se kazne pravi zločinci; ne da se samo skida sa dnevnog reda tačka, bilo koga da kažnjavaš. Mislim da to nije suština. O tome govorim.
U tom pogledu se zalažem da se za sve žrtve, za sve ubijene, neka su Albanci, Srbi ili bilo koje nacionalne pripadnosti, vode valjani, objektivni, stručni sudski postupci. To je suština. Hvala vam.

Dva minuta. Zahvaljujem. Povreda člana 107. podrazumevala bi da je narodni poslanik Aleksandar Martinović izneo podatke kojima je narušio ugled Narodne skupštine. Moguće je da vi raspolažete tim podacima, ali ja ne mogu da intervenišem i to je razlog zašto član 107. nije povređen.       
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam imao nameru, niti bilo ko iz Srpske radikalne stranke, da dovodim u pitanje bilo čije žrtve na Kosovu i Metohiji. Mi smo poslednji koji bismo opravdavali bilo kakav zločin, bilo nad pripadnicima srpskog, bilo nad pripadnicima albanskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Gospodine Halimi, kada god neko iz SRS pomene zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji vi imate potrebu da reagujete i da dovodite u pitanje i odgovornost onih koji su te zločine izvršili, a i broj ubijenih. Ne znam zašto u vama postoji ta potreba. Želim da vas obavestim da su gotovo svi sa srpske strane koji su optuženi za ratne zločine na Kosovu i Metohiji... Poslednji vam je general Vlastimir Đorđević, koji je osuđen na 27 godina robije u Haškom tribunalu. Već su im izrečene dugogodišnje kazne zatvora.
Ne vidim da postoji ta oštrica pravde kada su u pitanju Albanci, odnosno kada su u pitanju oni koji su navodno u ime Albanaca vršili zločine na Kosovu i Metohiji. Ne vidim da se nešto loše desilo Hašimu Tačiju, ne vidim da se nešto loše desilo ovom vašem zemljaku Jonuzu Muslijuu, koji je, koliko znam, još uvek zamenik predsednika opštine Bujanovac.
Dakle, nemojte da glumite „drvenog advokata“ onih koji su ubijali Srbe. Duboko žalim sve Albance koji su nevini stradali, ali dopustite da mi je jednako žao i Srba koji su nastradali na Kosovu i Metohiji. Zašto uvek kada neko od nas pomene Gnjilansku grupu, Hašima Tačija mislite da mi optužujemo ceo albanski narod?
To je isti onaj scenario koji smo imali u Zagrebu: posle Drugog svetskog rata niste smeli da spomenete ustaške zločine zato što su se uvek javljali dežurni advokati NDH koji su rekli – aha, pa vi napadate hrvatski narod. To je jedna jako loša praksa i ne može da doprinese uspostavljanju dobrih odnosa.