Iskorišćena su četiri minuta od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.       
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 1. ovog predloga zakona stav 2. briše, jer ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu neće se promeniti ono što SRS želi, ono što žele građani Srbije, a to je da svi građani Srbije budu ravnopravni kada je u pitanju plaćanje poreza na imovinu.
Predloženi tekst Predloga zakona stavio je u neravnopravan položaj poreske obveznike, odnosno vlasnike zemljišta površine do deset ari i preko deset ari, na taj način što i dalje vlasnici zemljišta koji poseduju do deset ari nemaju obavezu plaćanja poreza na imovinu, a vlasnici zemljišta koji imaju preko deset ari imaju obavezu plaćanja poreza, s tim što će sada plaćati razliku između posedovane površine i površine od deset ari.
Ovim je narušena odredba ravnopravnosti i jednakosti u obavezama izmirenja poreskih obaveza prema ekonomskoj snazi obveznika. Jer, ne mora da znači da je neko ko poseduje ar, dva, ili tri više automatski ekonomski snažniji i jači. Ova vaša tvrdnja zasnovana je samo na činjenicama, dok je u praksi često slučaj drugačiji. Zašto mora da znači da je onaj ko poseduje koji ar više i ekonomski jači? Apsolutno ta tvrdnja nije tačna.
U obrazloženju koje je dala Vlada zašto se odbija ovaj amandman navodi se da je vaše rešenje doslednije u sprovođenju principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći. Pozvali ste se na član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije. Citiraću taj stav, koji kaže: „Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika“.
Ponavljam još jednom, na osnovu čega vi tvrdite da je neko ko poseduje nešto više od deset ari, bio to ar, dva ili nešto više, ekonomski snažniji, ekonomski moćniji od onog koji poseduje osam ili devet ari, na osnovu čega se to tvrdi? Ne mora da znači da je onaj ko poseduje više automatski i ekonomski snažniji, jer nije bitna samo površina zemljišta, već je bitna i njegova lokacija i, pre svega, vrednost tog zemljišta. Loš vam je kriterijum, loš vam je osnov za određivanje ekonomske moći obveznika. Dakle, nije bitna samo površina zemljišta, već šta se na tom zemljištu nalazi, njegova lokacija i pre svega njegova vrednost.
Takođe, ovim predlogom zakona (samo ću jednu rečenicu) dozvolili ste lokalnim samoupravama da propišu povećanje poreza do 60%. A kako će u Beogradu to biti u praksi? To će izgledati ovako – svi poreski obveznici biće isti. Imaće istu obavezu plaćanja i oni koji su u centru grada, u centralnim opštinama poput Vračara, Savskog venca, Novog Beograda, recimo, i Zemuna, mogu da spomenem, i stanovnici koji žive u Mladenovcu, Surčinu, Obrenovcu itd. Pa, da li su oni ekonomski isti? Da li je njihova ekonomska moć ista? Mislim da nije.
Zbog toga SRS smatra da je ovaj predlog dopune Zakona izuzetno loš i da ovim nećete dobiti ono što treba, a to je da se porez plaća na osnovu ekonomske snage, i time neće biti u saglasnosti sa članom 91. stavom 2. Ustava Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dva minuta iskorišćena od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo podneli amandman na član 2. Predloga zakona kojim smo predložili da se deo tog teksta u članu 2. izmeni u cilju pojednostavljenja teksta, odnosno preciznijeg definisanja odredaba ovog člana.
Naime, klasifikacija poreskih obveznika koju poznaje ovaj zakon deli ih na poreske obveznike koji vode poslovne knjige i poreske obveznike koji ne vode poslovne knjige i u ovom članu zakona se pominju i jedni i drugi. Mi smo predložili da se izmeni tekst tako da se primena odgovarajuće poreske stope odnosi na sve poreske obveznike, čime se pojednostavljuje tekst odnosno preciznije definiše ta odredba zakona a značenje ostaje isto, odnosno suština predloženog teksta se ne menja, tako da mislim da ovaj amandman treba prihvatiti.
Kada je reč o Zakonu o porezu na imovinu, moram da primetim da je Vlada vrlo vešto prenela lokalnim samoupravama i gradovima da sprovedu ovu nepopularnu meru, odnosno prenela im je jedan vruć krompir u ruke. Želim da vas podsetim da su za poslednje tri godine, od konstituisanja ove vlade, lokalne samouprave u Srbiji uskraćene za blizu 40 milijardi dinara transfernih sredstava, čime se grubo krši Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Ove godine jeste povećan taj iznos, ali on ni ove godine nije dostigao iznos iz 2008. godine, i ove godine je ispod iznosa propisanog u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Na taj način Vlada je teret ekonomske krize, ali i svoje pogrešne ekonomske politike i neadekvatnih, zakasnelih ekonomskih mera prenela na lokalne samouprave. To je dovelo do toga da su u mnogim opštinama zaustavljeni neki veliki razvojni infrastrukturni projekti, veliki broj gradova u Srbiji je kreditno preterano zadužen, a pojedine opštine ne mogu da finansiraju najelementarnije funkcije koje su im poverene i koje treba da obavljaju.
Zanimljivo je da je prilikom smanjenja transfernih sredstava gradovima i opštinama u Srbiji, prilikom umanjenja finansiranja nekih razvojnih infrastrukturnih projekata iz NIP-a, iz Ministarstva infrastrukture, iz nekih drugih ministarstava i drugih državnih institucija, Vlada stalno ponavljala da lokalne samouprave imaju i svoje izvorne prihode, gde spada i porez na imovinu, i da treba da povećaju te poreze kako bi nadomestile nedostajuća sredstava koja su im zakinuta odlukama Vlade, odnosno iz budžeta Srbije.
Zaista ne znam da li ste vi svesni u kakvoj se situaciji Srbija nalazi i ne znam da li možete da shvatite da ni građani ni privreda ne mogu da izdrže nove namete. Građani, koji su osiromašeni, kojima je za vreme vladavine ove vlade drastično opao standard, i posrnula privreda, koja očekuje poreska olakšanja i oslobođenje a ne nove namete, nisu u stanju da plaćaju porez na imovinu, koji će biti u 2011. godini uvećan za 60%, a za 2012. godinu to ograničenje ne postoji, tako da ko zna koliko će biti tada.
Siguran sam da će veliki broj lokalnih samouprava propisati nižu stopu od maksimalne dozvoljene za porez na imovinu, jer, za razliku od vas, ljudi na lokalu ipak realnije sagledavaju situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Prihvatanje ili neprihvatanje ovog amandmana neće suštinski ništa promeniti. Ono što biste vi mogli da uradite, a što bi bilo dobro, jeste da se raspišu izbori i da Srbija posle tih izbora dobije jednu novu vladu, koja će voditi potpuno drugačiju ekonomsku politiku, u interesu građana Republike Srbije.

Dva minuta su iskorišćena od vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, ovaj amandman koji je podnela koleginica Radeta je veoma važan, jer proističe iz obaveza koje po zakonu i Ustavu imaju jedinice lokalne samouprave.
Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi, član 5, definiše koji su to osnovni prihodi koje jedinica lokalne samouprave ima. Svi vrlo dobro znate, bez obzira na to da li ste ili niste odbornici u gradovima u kojima živite, u lokalnim skupštinama, da je porez na imovinu jedini osnovni prihod, pored lokalnih komunalnih taksi, koji jedinice lokalnih samouprava imaju.
Kada je na dnevnom redu bio ovaj zakon, koji je izazvao zaista veliko negodovanje među građanima zbog oporezivanja po progresivnoj stopi, zbog činjenice da će u Kragujevcu, tako su izračunali stručnjaci iz Uprave za imovinu našeg grada, za stan od 50 kvadrata, umesto dosadašnjih 4.000 - 6.000 dinara, porez na imovinu, kada ljudi budu dobili rešenje za 2011. godinu, biti preko 20.000 ... Morate da priznate da je to veliki udar na svaku porodicu, s obzirom na imovinsko stanje, pogotovo u gradu gde tridesetak hiljada ljudi ne radi. Ali, videćemo da li će to biti toliko, zbog obračunate amortizacije; morate da znate da postoje i naselja koja su građena tridesetih godina, dakle, između dva svetska rata, ali najveći broj zgrada je pravljen, bar u gradu u kome ja živim, kao i stambeni blok ovde na Novom Beogradu, sedamdesetih godina prošlog veka.
Zašto je gospođa Radeta napisala amandman da jedinice lokalne samouprave moraju da imaju obavezu da utvrđuju, kako je to ovde napisano, po ovoj skali, stopu poreza za ona pravna lica koja vode poslovne knjige i koja ne vode? Ovde je sada dato, to je tačka 1) stava 1, na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige ta stopa je do 0,40%, za one koji ne vode do 0,30% i, na poresku osnovicu, šta se plaća na ime poreza, koliki je to iznos u dinarima.
Najveći je problem, gospodine Đeliću, što lokalne samouprave, kojima je, ponavljam, to jedini takav, osnovni prihod, po ovome kako ste vi napisali, ukoliko ne utvrde stopu poreza, a zakon im je sada propisao koliko je to, primenjuju odgovarajuću, kako je rečeno u izmeni ovog člana, najvišu stopu. Molim vas, koje su sankcije za njih ako oni to ne utvrde? Ko će da štiti građane, recimo, u gradu u kome ja živim, ako poreska rešenja, umesto kada je to normalno, znači treba da stignu u martu mesecu, stižu u junu mesecu, kao što je bio slučaj prošle godine?
S druge strane, gospodine Đeliću, tu se postavlja jedan problem koji se direktno tiče vas i vašeg ministrovanja od 2001. godine. Vi vrlo dobro znate da je neustavna kategorija obračuna zatezne kamate na neplaćeni porez od 0,02% dnevno. Zbog čega? Zbog toga što je to kumulativna kamata i zbog toga što je ona mnogo veća za one koji ne plate porez od propisane zakonske kamate. A ona je propisana Zakonom, još onim starim zakonom koji se i dalje primenjuje, o obligacionim odnosima, gde se tačno kaže da za neplaćeni porez i za bilo koju drugu obavezu prema državi građanin može da ima najvišu kamatnu stopu do visine eskontne stope NBS na godišnjem nivou. Koliko znam, ta stopa nije veća od 25%, a vi sada izračunajte.
Pre nekoliko dana je bila tema u mnogim medijima da država u praktičnom smislu dere građane zbog toga što im dođe... O tome je pričao skoro i gospodin Krasić, donosio je ovde neke konkretne primere za jednu gospođu koja ima frizerski salon, da joj je mnogo veća kamata, dva puta veća nego što je njen osnovni dug.
Pošto ste vi ovde, baš mi odgovorite... U to vreme mi je tadašnji potpredsednik Vlade, da ne pominjem ime, pošto gospodin više nije među živima, odgovorio da je u pravu Srpska radikalna stranka koja postavlja to pitanje i da ne može zatezna kamata da bude veća. Sada mi odgovorite – zašto niste prihvatili, u ime Vlade, amandman gospođe Radete, koja je jasno tražila, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i ovim zakonom, da jedinice lokalne samouprave moraju za sve poreske obveznike da utvrde, a ne da, ako to ne urade, oni određuju neku najveću stopu?
S druge strane, problem koji su isticale kolege narodni poslanici iz drugih gradova jeste realizacija ukupnog poreza na imovinu. To je šareno od grada do grada. Tako je i u šumadijskom administrativnom okrugu, nije isto u Rači, Kragujevcu, Aranđelovcu itd. Grad Kragujevac, kome je to, ponavljam, osnovni prihod, projektovao je da će ove godine od poreza na imovinu, ukupno od fizičkih i pravnih lica, u budžetu grada biti 855.000.000 dinara. Onog trenutka kada smo usvojili budžet u Skupštini grada Kragujevca pojavila se za govornicom gospođa koja je načelnik Uprave i rekla da je to nerealno, pa kasnije jedan od najbližih saradnika gospodina Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, a evo zbog čega – upravo zbog tih problema koji su pominjani ovde. Mi imamo nekoliko hiljada pravnih subjekata, znači, ovih koji se tretiraju baš u ovom članu, koji do sada nisu popisani, nisu plaćali porez na imovinu. Isti je slučaj u Surdulici, Mladenovcu itd. Jednostavno, kako vi možete sada da garantujete da će ovaj zakon da se sprovede do kraja godine kada je takvo stanje na terenu?
Opet se vraćamo na ono što je malopre govorio naš ovlašćeni predstavnik gospodin Krasić. To je zato što ste vi, osim u gradovima gde imate apsolutnu vlast ili gde imate interes, ili kao ovi Dinkićevi koji guraju ovaj projekat ujedinjenih regiona, samo krenuli sa nekim svojim pričama, sa obmanjivanjem građana nekim projektima, a ne tiče vas se osnovni život čoveka, da li on ima struju, da li ima vodu, kakva je kanalizacija. Malopre sam bila zapanjena kada sam čula (zamislite šta će tek da kaže neko u Trgovištu ili Crnoj Travi), kada je kolega Avramović rekao da nema rešeno pitanje kanalizacije i druga komunalna pitanja opština Savski venac, maltene srce srca Beograda.
Prema tome, gospodine Đeliću, tražim od vas odgovor na pitanje kako ćete vi da sankcionišete lokalne samouprave. Kako ste mogli, ne prihvatajući amandman koleginice Radete, da im ovako odokativno kažete da oni primenjuju najvišu? I, objasnite građanima, pošto ste tu, u vezi s ovom zateznom kamatom, pošto je ona neustavna kategorija i građani se pljačkaju.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković i Nenad Konstantinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Krasić.

Ovo je nastavak amandmana koji je na član 2. podnela Vjerica Radeta. Reč „odgovarajuće“ zamenjuje se rečju „utvrđene“.
O čemu se, u stvari, radi? I što se tiče Zakona o finansiranju lokalne samouprave i, uopšte, kada se nešto prenosi sa Republike na jedinicu lokalne samouprave, pravilo je da se određuju limiti, odnosno ako se radi o porezu, određuje se to u procentima: ili se ide sa minimalnim ili se ide sa maksimalnim ili se kaže od – do. Reč „odgovarajuća“ ništa ne znači, da li to nekome odgovara ili ne odgovara. Poenta je da se koristi zakonska terminologija – do iznosa ili do procenta koji je utvrđen. Znači, lokalna samouprava treba da utvrdi tu poresku stopu do onog broja, do onog procenta koji je propisan ovim zakonom. Formalnopravno, zakonom se utvrđuje i formalnopravno lokalna samouprava, kada ona utvrđuje, utvrđuje da bi poštovala ono što je propisala Narodna skupština zakonom.
Međutim, mislim da ovde u pitanju nije samo igra reči, nego i nešto mnogo krupnije i značajnije. Podsećam sve poslanike koji su u sali Narodne skupštine, podsećam gospodina Đelića da je poslednja izmena ovog zakona urađena 30. decembra 2010. godine i da je ovaj novi predlog zakona ušao u proceduru 21. februara 2011. godine; 52 dana su vam bila potrebna da shvatite da ste napravili neke greške, za srce ste ujeli neke. Znate li koga? Ja neću da pričam, dobiću opomenu, pa onda ima od toga da se pravi fešta. Onda je po ekspres postupku došao novi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Slična je situacija i sa sledećom tačkom dnevnog reda. Mi smo vas upozoravali decembra meseca, i neću da ponavljam našu diskusiju iz decembra meseca, ali to je taj problem; kada se da neki dobar amandman, kad se predloži šta treba da se uradi, kad se skrene pažnja na to koji će problemi da budu... Tada smo vas takođe upozoravali koji će problemi da budu kod jedinica lokalne samouprave. Niste verovali, već ste primenili oprobani demokratski princip, broj 126.
Mi godinama pričamo sa brojem 126. Iza broja 126 nalaze se stavovi, interesi Brisela, Vašingtona, jer tako kažete – Evropa nema alternativu. Vi ste zaboravili da Srbija nema alternativu, život u Srbiji nema alternativu. Ne, Brisel nema alternativu. Vidite, kamo sreće da je ovaj Putin ostao jedno pet-šest dana, uveo bi se neki mentalni red u ovoj zemlji, kao onog dana, kako je bilo sve lepo i uredno u Beogradu. Vi se sećate, gospođo Đukić Dejanović? Niti je ko prigovarao, pomereno je sve što je parkirano bez veze, „Gazela“ prohodna, nema gužve, sve idealno. Sutradan svi zaboravili EU i NATO pakt. Ja sam vas hvalio sutradan, je lʼ se sećate? Svi predstavnici Vlade koji su bili u Skupštini nisu smeli, kakva EU, nema šanse, NATO, nema šanse. Vidim, sada dolaze intenzivno delegacije.
Predlažem vam novu etapu razvoja međunarodne saradnje Republike Srbije – da predložite Ujedinjenim nacijama da se sedište UN preseli na Veliko ratno ostrvo, pošto ovde delegacije dolaze više nego u Njujork. Malo malo, pa nešto nije u redu, vi trk u Brisel kod mame i tate da kažete – oni radikali obukli majice pa nas opet napadaju itd. Ovo je da malo razbijemo monotoniju.
Znate koliko mi je toplo oko srca kada Đelić spusti glavu i kada Nada spusti glavu? To je kapitulacija, Đeliću, posle 11 godina. Nije ni čudo što 70% građana neće da čuje za EU i NATO pakt. Da li znate za taj podatak? Da vas obavestim, najnovija istraživanja kažu da to ide još nagore.
Nemojte da pišete propise koji mogu biti dvosmisleni.

Zamoliću vas da se vratite temi i da iznosite egzaktne podatke.

Tačne podatke.