ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.05.2011.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

23.05.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima guverner NBS Dejan Šoškić.

Dejan Šoškić

Hvala lepo. Razmišljali smo na vrlo sličan način i Narodna banka Srbije je kao predlagač ne samo uvažila argumente, nego, rekao bih, otišla i korak dalje prihvatajući amandmane Odbora za finansije koji su, podsetiću vas, dostavljeni svima. Amandmani 1, 2, 3. i 4. se odnose na to da se u članu, počev od 1, u članu 19. stav 1. tačka 5) reči u zagradi „kupovni ili prodajni kurs NBS ili zvanični srednji kurs ili kupovni i prodajni kurs banke“ zamenjuju rečima „zvanični srednji kurs“. Drugim rečima, time bi se praktično u svim ovim obračunskim radnjama samo uveo zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za finansije je podneo amandman na član 19.
Predstavnik predlagača, guverner NBS, upravo je prihvatio taj amandman.
Amandman ostaje u raspravi. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Ovo je jedan od najvažnijih amandmana, koji je u ovom trenutku usvojen. Pošto jeste suštinski vezan za amandman koji smo mi kao Poslanička grupa Napred Srbijo podneli na član 34, bez obzira na to što nije na redu hronološki, zaista moram da priznam da je ovo najlakše, najprimenljivije rešenje. To jeste dosledno izvedeno priznavanje prava korisnika finansijskih usluga da znaju na šta mogu računati.
Zašto se javljam za reč baš u ovom trenutku, iako član 34. nije na dnevnom redu? Mi smo u članu 34. formulaciju da korisnik ima pravo da traži otplatu po istom tipu kursa, u čemu ste vi otišli dalje i uzeli zvanični kurs NBS, srednji, kao opšteprimenljiv... Molili smo da shvatite da to „ima pravo“ ne znači da će pravo biti primenjeno, da se neko na njega mora pozvati, da je to posluženje na švedskom stolu, ali neko stidljiv ili neuk može i da se ne posluži hranom koja za njega stoji na tom stolu. Vi ste usvajanjem amandmana Odbora za finansije, gde se kaže da je banka dužna da primenjuje ovaj kurs, prevazišli taj problem. I, da ne bude previše, samo jedno „hvala“, jer zaista zaslužujete pohvalu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Naravno, ja nisam zadužen da hvalim, tako da je moje viđenje ovoga potpuno drugačije. Postoje pozitivne i negativne kursne razlike, ja se zalažem za nešto drugo. Ako se kod nas zaključuju krediti u dinarima, onda će se kamata i sve drugo izražavati u dinarima. Ako se kredit uzme, pa se obezbedi evro, onda će da se primenjuje i kamata koja odgovara evru.
Pošto imamo dominaciju stranih banaka, ako one svoje kredite daju građanima u evrima, sa kamatnom stopom od 4,5%, neka daju sa istom kamatnom stopom i našim građanima ovde, pa onda indeksacija nema nikakvog uticaja. Dajte da primenimo domicilnu kamatu. Nekada je bilo, ako si, recimo, štedeo u markama, imaš kamatnu stopu koja se primenjuje u Nemačkoj za marke. Onda neka svako preuzme neki svoj rizik. Jer, i zvanični srednji kurs je utopija.
Ali ne, neće to ovde da se radi. Zašto? Zato što ovaj zakon nikoga neće da zaštiti. Toga smo svi svesni. On će možda malo da utiče na smanjenje pohlepe banaka, da ih dovede u neki okvir, ali ne možete da ih kontrolišete.
Sve ovo što ste napisali mogli ste da rešite sa tri člana: jednim članom da propišete maksimalnu i minimalnu kamatnu stopu, jednim članom da propišete minimalni i maksimalni iznos naknadnih troškova obrade zahteva itd. Sve bi se rešilo. Ali, ovde se ide na to da bude što komplikovanije, a navodno se pruža velika zaštita građana. Nema te zaštite. Prezaduženo je 500.000 porodica, isto toliko je u docnji po bankarskim, lizing i drugim kreditnim obavezama. Vi mislite da 500.000 porodica očekuje od ovog zakona da se reše svi njihovi problemi izazvani zelenaškim kamatama banaka i lizing društava? Molim vas, bilo bi i suviše neozbiljno da takvu poruku šaljete građanima.
Zna se, na kredite i obaveze koje su u evrima primenjuje se kamatna stopa koju primenjuju države Evropske unije. Na ono što je u dinarima primenjuje se kamatna stopa vezana za dinar. Ali, vi nećete to. Zašto? Zato što je već kamatna stopa od 4% zelenaška. Ne želite da snosite odgovornost, da obuzdate inflaciju, da ne bude veća od 3%, nego želite jedan rastegljiv propis gde ne odgovara država. A država je jedina odgovorna za inflaciju. Banka mora da pokrije inflaciju i plus zagarantovanu zaradu.
Onda se pribegava raznim varijantama – te srednji kurs, te ovo, te ono, lepa priča, mnogo lepo zvuči, svi hvalimo guvernera, misli mnogo dobro o klijentima. I Jelašić je pričao – zlatni franak, bežite ljudi od toga, vodite računa, čitajte uslove itd. Je lʼ bilo tako? Dve godine je čovek sve upozoravao. A efekat? Petsto hiljada prezaduženih porodica.
Hajde da pojednostavimo i svedemo stvari. Jer, ja u ovom zakonu ne vidim odgovornost države. Izvinite, molim vas, za inflaciju je najodgovornija Narodna banka Srbije. Ona garantuje stabilnost cena, je lʼ tako? Verovatno je 70% mera ka stabilnosti u rukama Narodne banke. Vlada odgovara za onaj deo gde ona kontroliše regulisane cene, i svojim promašajima u politici i u prekomernoj javnoj potrošnji. I, naravno, doprinosi inflaciji. Generator? Jesu generator, bože moj.
Dajte da vidimo gde je država. Izvinite, molim vas, ako je država jeftina, ukoliko je Narodna banka Srbije efikasna na tržištu, zna da barata, onda je vrlo jednostavno. Trebaju dva člana: jedan član, minimalna i maksimalna kamatna stopa, i drugi član, eventualno, troškovi obrade zahteva, minimalni i maksimalni. Tu logiku možete da proširite i na platežne kartice, kreditne kartice i na druge bankarske usluge. Ali, neće se taj jednostavan sistem. O tome se radi.
Vi idete ka toj evroizaciji. U toj evroizaciji nema negativnih i pozitivnih kursnih razlika, ili su minimalne. A ovde veličamo srednji kurs. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je pet minuta i trideset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, bio je u ovoj sali naš kolega Dragan Vujadinović. On je sada predsednik Opštine Kosjerić, a inače je odličan poslanik i autor knjige „Obrnuta ekonomija“. On bi svakako sada posle ove diskusije mogao briljantno da replicira, a ja ću probati samo da se osvrnem na nekoliko činjenica koje smo ovde čuli.
Prvo bih voleo da čujem u kojoj je to državi na svetu, sa uređenom ekonomijom, sa uređenim finansijskim tržištem, država ta koja nameće kolika će biti kamatna stopa banaka koje posluju na tržištu kapitala? Voleo bih da mi se navede jedan primer, ali uređenog finansijskog sveta, ne onih država za koje nam neki govore da treba da se ugledamo na njih, gde su državno dirigovane ekonomije, već onih ekonomija koje imaju tržište kapitala, tržište finansijskih usluga, gde važe zakoni ponude i potražnje.
Voleo bih da nam kažu gde ovoga trenutka u svetu zaista postoje takve ekonomije, tako stabilne i jake ekonomije gde država na sednici skupštine, na sednici vlade kaže – kamatna stopa u banci, svakoj domaćoj i stranoj, biće toliko i toliko posto. Zašto 4%, zašto ne bude 1,5% kamata, pa će onda inflacija po toj logici biti 2%?
Znači, ne možemo očekivati da Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuje odnos unutar političkih stranaka, da neko ne može da podiže kredite; ne možemo da očekujemo da ovaj zakon uređuje način na koji će neko voditi izbornu kampanju, jer to uređuje Zakon o finansiranju političkih stranaka. Ne treba brkati ovde zakone.
Na tom putu ka Evropskoj uniji treba se zaista držati pozitivnih iskustava država koje su prošle taj put, treba se držati iskustava onih država koje su, pre svega, stvarale EU. Ali, ako već nećemo da se ugledamo na EU, ako hoćemo da se ugledamo na neke druge države, da pitamo koje godine su te druge države imale dirigovanu ekonomiju, gde je država kazala koliko će biti maksimalna i minimalna kamatna stopa, gde to nije određivalo tržište? Kako su te države i njihove ekonomije na kraju takvog eksperimenta završile?
Kako su završili političari koji su takvu ekonomiju propagirali, to svi znamo, ali mene ne interesuju oni koji su gubitnici, mene interesuje država Srbija, interesuju me njeni građani. Mislim da ovde donosimo zakone koji treba da omoguće dobrobit građanima ove zemlje, a ne političarima, ne političkim strankama. Niti zakoni treba da budu eksperimenti, a građani Srbije zamorčići nad kojima se ti eksperimenti primenjuju. Za one koji se pozivaju na nauku, znate, finansijske nauke, ekonomske nauke ne poznaju baš biološke zakonitosti. U biologiji ljudi prvo probaju na miševima, ali u ekonomiji nema neuspešnih eksperimenata i pokušaja. Ovde treba dobro sagledati teorijska iskustva koja priznaje savremeni civilizovani svet, njih primeniti, a vreme eksperimenata je vreme koje je davno za nama. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Narodna poslanica Milica Vojić Marković ima reč.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici,  ovde već ulazimo u odeljak dva – Sadržaj ugovora o bankarskim uslugama i lizingu, a podnaslov iznad člana 19. je „Ugovor o kreditu“. On se odnosi na sve obavezne elemente ugovora o kreditu. Vi navodite ovde 17 tih osnovnih obaveznih elemenata.

Demokratska stranka Srbije je podnela amandman kojim tražimo da se kao tačka 15) ubaci – pravo korisnika da bude odmah i bez naknade obavešten o rezultatima procene njegove kreditne sposobnosti, a na osnovu uvida u bazu podataka. Samim tim, postojeće tačke 16) i 17) tehnički postaju tačke 17) i 18).

Šta nas je rukovodilo da napišemo ovakav amandman? Već sam počela da govorim o ovom čuvenom trouglu u kome su u ugovornom odnosu, s jedne strane, Narodna banka, kao predlagač ovog zakona; s druge strane, komercijalne banke, koje bi trebalo da primenjuju ovaj zakon i koje, uz komentare o ovom zakonu da ih obavezuje previše, da nije korektan, očigledno neće da se zameraju Narodnoj banci pa se preterano ni ne trude da mnogo govore negativno o samom zakonu; treća tačka u tom trouglu je korisnik, koji očigledno nema preterano ni podršku države. Zakon koji je pred nama kasni, rekla sam već, biće kasno primenjivan, za šest meseci. S druge strane, kad pogledamo sve elemente, on neće mnogo pomoći korisniku, odnosno građaninu da bude bolje obavešten, niti će da pomogne oko vraćanja kredita.

Krediti u Srbiji biće sve skuplji, što će građanima još više otežati otplatu bankarskih pozajmica, koje su na kraju marta iznosile pet milijardi evra. Dakle, građani su pozajmili pet milijardi evra. Stručnjaci ističu da su za to zaslužni visoka inflacija, kreditni rejting zemlje, ali i novi predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga zbog kojeg će banke podići cene svojih usluga.

Ekonomisti kažu da nema nikakvih izgleda da će krediti biti jeftiniji, kao ni da će se životni standard poboljšati. Profesor Madžar, recimo, kaže da su brojni makroekonomski pokazatelji koji ne idu naruku građanima, ali ni prezaduženoj privredi čiji su dugovi bankarima narasli na oko 12,5 milijardi evra. Dakle, i građani i privreda su prezaduženi. Srbija je zemlja visokog rizika, to se neće skoro promeniti. Inflacija se otela kontroli. (Možda bi mogao o ovome nešto da kaže i guverner.) Država je finansijski slaba pa mora da se zadužuje i kod komercijalnih banaka. Javni dug se povećava. Svi ti rizici prelivaju se na komercijalne banke koje posluju na srpskom tržištu i utiču na određivanje cena njihovih usluga. Profesor Madžar dalje dodaje da će se otplaćivanje kredita otežati i eventualnim padom vrednosti dinara.

Dakle, mi pokušavamo našim amandmanima da koliko-toliko popravimo realnu situaciju i olakšamo krajnjim korisnicima kredita. Volela bih da još jednom razmislite o našem amandmanu i da ga prihvatite. Hvala.