Dva minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Trudiću se da u dva minuta odgovorim kratko na neke primedbe koje su upućene svima nama.
Znači, rečeno je da je sva ostala opozicija ljubomorna što je gospodin Dinkić podneo ovakav predlog i to normalno iz političkih razloga naših i njegove eventualne političke koristi. Nešto što to opovrgava je, da Fiskalni savet nije politička stranka, ni udruženje, ni koalicija, a ni Međunarodni monetarni fond nije ni politička stranka, ni bilo koja vrsta organizacije kojoj bi smetao jedan takav predlog.
Da podsetim i da zamolim gospodina Dinkića, da ne ponavlja da je ministar finansija koji je imao suficit, zato što to prosto nije istina. On ga je prijavio, dao predlog budžeta, a kada je gospodin Cvetković izvršio primopredaju, ispostavilo se da je to deficit i to zbog ne prikazanog dugovanja prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. To je potvrdio svojom analizom i tadašnji predstavnik MMF Piter Dojl. Zašto? Bunili smo se svi što su transferi u lokalnim samoupravama smanjeni.
Gospodine Dinkiću i vašim kolegama moram da kažem i ostalima iz vladajuće koalicije, tražili smo prilikom izglasavanja Zakona o budžetskom sistemu, da svaki zakonski projekat prati procenat finansijskih efekata. Mi to do dana današnjeg nemamo. Nismo imali čak ni uz vaš Predlog zakona do samog dana rasprave.
Poslednje što želim da kažem u ovom obraćanju, sve vreme tvrdite da negde postoji nekih 40 milijardi dinara i koje, kada se prebace na lokalni nivo, neće dovesti do štete na republičkom nivou. Molim vas, kažite koje su to pozicije? Gde se to drži novac, možda oročen, možda nekome predat, možda kod nekih banaka, kog Poštanske štedionice, Komercijalne banke, a da mi za to ne znamo? Dajte da čujemo gde je ta ušteda? To je ono što očekujemo od vas.

Narodni poslanik Saša Milenić, pravo na repliku.
Dva minuta.

Repliciram na diskusiju gospodina Stevanovića, koja je uz moje ime pomenuta, a to je optužba za privilegovani položaj grada Kragujevca, grada iz kojeg dolazim.
Sasvim konkretno, ako ste mislili na "Fijat", jednom za svagda da se razumemo, nije "Fijat" došao u Srbiju, pa zbog privilegovanog položaja Kragujevca odabrao Kragujevac, nego je "Fijat" zbog Kragujevca došao u Srbiju.
Ako ste mislili na odnos grada prema sopstvenoj poziciji i odnosu političkog aktivizma u tome, nema nikakve sumnje da se Kragujevac i te kako žestoko bori za svoju slobodu, da to jeste slobodarski grad, protiv svake privilegije i naslednih prava te vrste. Upravo tako treba da razumete i rezultate i prisustvo i ostalih investitora.
Da vas podsetim, njih je na desetine iz zemlje i sveta, poput "Plaze" iz Izraela, poput "Remingtona" iz SAD, poput "Džonson-kontrol" i da ne nabrajam dalje, kao što se za svoje investitore i napredak grad Kragujevac sam bori, tako se izborio i za ovu vladu i za ovog predsednika i za politički okvir koji će omogućiti Srbiji da napreduje u svojoj lokalnoj realnoj životnoj sredini. Protiv svake privilegije je duh i mentalitet Šumadije i Kragujevca.

Narodni poslanik Dragan Stevanović, takođe, pravo na repliku. Dva minuta i time je ovaj krug replika zatvoren. Izvolite.       

Gospodine Mileniću, nije "Fijat" u Kragujevac došao zato što ste vi mnogo lepi, pametni i uspešniji u odnosu na  druge, nego su došli u Kragujevac i u Srbiju zato što su u Srbiji dobili ono što nisu dobili u Italiji, jer njihova Vlada nije htela da finansira ono na šta ste vi, radi svoje političke promocije, bili spremni da finansirate.
Nije to izraz vašeg slobodarstva i vaše sposobnosti, jer vaš šef malopre osporava pravo, da se državni putevi prvog i drugog, jer po Zakonu o putevima koji je njegova vlada usvojila, više ne postoje regionalni i magistralni putevi, finansiraju o trošku države iz budžeta Republike Srbije i sva ostala infrastruktura neophodna da gospoda iz "Fijata" dođu na gotovo, pa tamo pričate jednu priču jer vam to politički odgovora, a ovde pričate drugu priču, zato što vam to odgovara i u kontekstu je i u prilogu ovog zakona.
Prema tome, cenimo vaš slobodarski duh. Dobro je što imate takav duh. Međutim, ne može jedno da važi do pre šest meseci, a drugo da važi od tog trenutka do sada.
Zašto se svega ovoga predlagač nije setio pre samo šest meseci? Zašto se nije setio pre šest meseci? Nama se stavlja na teret zašto nismo kritikovali i predlagali? Ako je neko kritikovao budžet i odnos vaš prema lokalnoj samoupravi, bila je SRS i kroz amandmane, i kroz diskusiju o usvajanju, i budžeta i rebalansa budžeta. Zbog toga smo, maltene, bili i kažnjavani i izbacivani.
Sada nas pitate – zašto nismo? Zašto vi tada niste pokazali dobru volju? Znate, naknadna pamet možda jeste dobra, čak jeste korisna, međutim, zaista kredibiliteta da ovako nešto promovišete, nemate vi koji ste simbol fiskalne i političke centralizacije u Srbiji, a to je G17 plus i kako se već sada zovu – URS. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rada, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente sa Arkadija Univerziteta, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine, a trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Prisutni su: Prof. Alex N Grigorev, prof. Warren R Haffar, Mr. Suleiman, Abdullahi, Ms. Danielle Alexandra Bajkowsky, Mr. Tim Daniel Boom, Ms. Patricia Susan Carroll, Ms. Jessica Ann Chiaramonte, Mr. Matthew Douglas Dalrymple, Ms. Juliet Hannah Emas, Ms. Kelly Deery Hays, Ms. Angela Kathleen Irwin, Ms. Alie Badara Kargbo, Ms Christa Michelle Lane Hooper, Ms. Colleen Keeney McQuade, Ms. Kaitlyn Rae Norden, Ms. Natalie Deegan Rose, Ms. Arielle Sternman, Ms. Vanessa Sarah Valdes, Ms. Naomi Hall Wentzky.
Dobrodošli u Srbiju. Welcome to Serbia. We wish you pleasant stay in our Assembly and I invite you to come again.
Narodni poslanik Saša Milenić je ponovo prijavljen. Mislim da možete da koristite vreme od poslaničke grupe. Ovim je krug replika završen.
Narodni poslanici koji su prijavljeni: narodni poslanik Vlajko Senić, narodni poslanik Milan Lapčević, narodni poslanik Mirko Čikiriz i narodni poslanik Bojan Đurić.
Ne znam redosled.
Narodni poslanik Vlajko Senić.

Thank you very much.
Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani gosti, ova rasprava je, naravno, poprimila ono što jeste politički karakter i nama to iz URS odgovara, jer ne bežimo od politike, ne bežimo od činjenica da ovo jeste politička priča za koju se mi borimo, za koju verujemo da jeste interes građana Srbije i za koju verujemo da ćemo na narednim izborima dobiti veliku podršku građana Srbije.
Samo za predlog ova četiri ili pet zakona, mi smo uspeli za jedno kratko vreme da prikupimo pola miliona glasova, što dodatno daje legitimitet našoj inicijativi, jer je glas građana u stvari bio očajnički krik ljudi koji žele nešto da se promeni i koji traže od političkih stranaka da počnu da se bave njihovim svakodnevnim problemima, a ne samo međusobnim prepucavanjima.
Naravno jesmo spremni za sve kritike koje danas trpimo, koje smo trpeli u proteklih nekoliko nedelja, proteklih nekoliko meseci i koje ćemo, verovatno, nakon izglasavanja zakona posebno trpeti u narednom periodu, ali to je samo dokaz da se bavimo temom koja pogađa suštinu i koja može zaista na pravi način da promeni jedan sistem u Srbiji.
Reći ću samo nekoliko reči o tri stvari koje se ovde, praktično, zloupotrebljavaju i predstavljaju na jedan način koji nije tačan.
Ako govorimo o reformama koje moraju da se sprovedu u Srbiji, nije tačno da su ovo prve reforme koje se sprovode. Ovo su važne reforme za decentralizaciju Srbije. Od 2000. godine pa na ovamo mnogo reformi je sprovedeno i svake reforme koje su sprovođene imale su političku cenu, nekad nažalost i tragičnu i uvek onaj ko hoće da sprovede reforme u Srbiji plati na neki način i prosto biva anatemisan i stavljen na stub srama, jer menja neko zatečeno stanje. Otpori su uvek veliki.
Rekao bih da ovoga puta mi zaista menjamo zatečeno stanje i stoje primedbe, moglo je okrugli sto, savez gradova, savez za decentralizaciju itd, ali tim tempom, uveren sam, s obzirom kako stoji odnos političkih snaga u Srbiji, kakvo je stanje stvari, mi ne bismo govorili o fiskalnoj decentralizaciji pre 2015. ili 2016. godine. Mi smo, vodeći računa o proceduri i vodeći računa o tome da hoćemo da građani osete efekte promena, izabrali, izborili se za ovaj drugi pristup i verujemo da smo mi na ovaj način pomerili taj kamen decentralizacije. Sada, naravno, ima mnogo kritika, nekih drugih predloga, ali mi ne bežimo od toga. Mi hoćemo samo da pokažemo građanima Srbije da je moguće stvari promeniti za kratko vreme, da nije neophodno gubiti godine, decenije, na okrugle stolove da bi se problem rešio.
Da bih argumentovao taj svoj pristup, najbolje je da uzmemo primer restitucija. Deset godina se u Srbiji priča o restituciji. Deset godina se vode javne rasprave. Deset godina se održavaju okrugli stolovi. Deset godina se govori o toj temi tokom predizborne kampanje. Mi smo danas u situaciji da se Zakon o restituciji ne nalazi čak ni u skupštinskoj proceduri.
Dakle, mi smatramo da se za svoje političke ciljeve stranka, politička organizacija ili koalicija bori legitimnim sredstvima, koji su u skladu sa zakonom, vodeći računa da se za taj svoj cilj izbori, a ne da samo o tome priča.
Isti je slučaj sa primedbama MMF i Fiskalnog saveta koje mi, kao institucija, vrlo uvažavamo, ali verujemo da govorimo o istoj stvari. Dakle MMF i Fiskalni savet traže da se ispoštuje načelo fiskalne neutralnosti za ovu godinu, da se ostane u okvirima zadatih fiskalnih pravila za 2012. godinu, ali oni govore o konsolidovanom budžetu. Dakle, kada razgovarate sa MMF ne govorite o budžetu Leskovca, Ljiga, Ljubovije, pa čak ni Srbije, nego govorite o konsolidovanom računu Republike Srbije. Tu mi imamo drugačiji pristup i kažemo da verujemo da u okviru datih sredstava kojima Republika raspolaže može drugačije to da se raspodeli i može da se razvlasti centralna vlast, da radi ono što u stvari nije njen posao.
Ovde je takođe bilo predloga da se nove nadležnosti prenesu na lokalne samouprave. Kažemo da jesmo za to, ali kažemo da lokalne samouprave danas nemaju novca da izvršavaju postojeće nadležnosti. Na ovaj način samo pokušavamo da obezbedimo lokalnim samoupravama novac, da rade ono što mogu po postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Za nove nadležnosti dobro došle su, otvoreni smo za razgovor, ali za to će trebati dodatna fiskalna decentralizacija, dodatno smanjenje centralnog budžeta, odnosno prebacivanje lokalnih prihoda u mnogo većem obimu za lokalne samouprave.
Što se tiče primedbe koja takođe stoji, da je u protekle dve i po godine lokalna vlast platila cenu svetske ekonomske krize, to je u politici legitimno. Nije bila dovoljno jaka politička snaga koja bi se izborila za interes lokalnih samouprava i građana koji žive u tim opštinama. Siguran sam da poljoprivrednici u Vojvodini ne bi dobili ono što su tražili da nisu sa svojim traktorima blokirali celu Vojvodinu, da su sedeli u svojim kućama, da su sa njiva slali poruke da hoće da se ispoštuje zakon, siguran sam da ih Vlada ne bi videla i siguran sam da se ne bi izborili za prava koja im svakako sleduju.
Mi danas ovde predstavljamo 500.000 građana i predstavljamo lokalne samouprave i tražimo podršku partnera da se izborimo za ovaj zakon i mi ćemo dobiti tu podršku. To je jedini način da uradite ono što ste obećali biračima. Bilo je nekih stvari u prošlosti koje su svetle, više ili manje, tamne, ali podsetiću vas da je takav otpor bio i 2008. godine kada smo govorili o Fijatu, tada je rečeno – Srbija je dala mnogo. Danas smo na korak od toga da to postane jedan od najmodernijih pogona u ovom delu Evrope, da proizvodi 200.000 vozila koja se izvoze. Da li je bilo to bolje ili je bilo bolje zatvarati, opet iz centralne kase, lokalnu budžetsku rupu u Kragujevcu gde su ljudi dolazili kroz jednu rupu, proveli dva sata u fabrici, izašli kroz drugi i nisu proizvodili ništa ili je bolje da danas neki ljudi rade na nekim realnim proizvodima?
Teško je, otpori su veliki, ali baš zato što je ovo jedna suštinska reforma, ne želimo da prigrabimo sve poene za nas, ali vi nas terate. Svi vi nas zajedno terate da URS praktično jedini uberu lovorike promene centralizovanog sistema u Srbiji. Spremni smo da to delimo sa svima, otvorene su nam ruke, otvorena su nam srca za vašu podršku i za vaše predloge i siguran sam da ćemo u narednom periodu zajedno raditi na tome, ali niko neće moći da ospori da je ovo najvažniji prvi korak i verujem da će birači to ceniti. Hvala.

Sedam minuta i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Ivan Andrić, pravo na repliku.

Mnogo pre za repliku na prethodnom spisku, molim vas, onaj što je poništen. Hvala, samo molim taj redosled.
Nekoliko stvari je rekao gospodin Senić i moram da odgovorim. Mislim da se radilo o pogrešnom tumačenju onoga što mi govorimo. Ta vaša opravdana žurba nakon 11 godina u vlasti, ne vaša lična nego G17, je meni teško razumljiva. Deset godina odvijaju se okrugli stolovi, ali samo je nekoliko konstanti u tih 10 godina. Jedna od tih je da je Mlađan Dinkić na vlasti, još neki ljudi, Rasim Ljajić itd. Sve se drugo menjalo u tih 10 godina, ali to su neke konstante.
Slažem se da ima načina da se uštedi u budžetu, ali mi je žao što to niste govorili u decembru prošle godine kada smo to govorili mi, a vi ste za taj budžet glasali i branili ga, ako se ne varam. Znači, da bi pojednostavili ljudima koji sede ovde i koji nas gledaju, vi ste uzeli lokalnim samoupravama novac, G17 plus, URS, kako god se zovete, uz vladajuću većinu. Vi im niste dali. Sada se pojavljujete kao spasioci nakon šest meseci, daćete im neki drugi novac. Tu postoji logički problem, a vi ga rešavate i odgovor koji nudite je isključivo demagoški. Da li postoji nadležnost? Vi kažete – nema za nove nadležnosti n ovca. To nije tačno. Zašto se šef policije u lokalnoj samoupravi ne bira? Kakav je to novac? Zašto mora da ga postavlja Ivica Dačić? To je decentralizacija.
Ovo što vi radite nije. Uzimate novac tamo gde ga i ovako nema, dajete ga tamo gde će moći da se troši u izbornoj kampanji zato što jedino tako možete opet da pređete cenzus. Ne predstavljate vi ovde 500.000 građana. Predstavljate trećinu liste DS…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… to vi predstavljate ovde, a za 500.000 građana videćemo nakon sledećih izbora.