Da li je sada bolje? (Da.)
Pošto je iz početka, poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, odnosno ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, rekao sam da je ovo jako važan zakon i zakon koji se prvi put donosi u državi Srbiji. Obuhvata populaciju mladih ljudi kojih danas u državi Srbiji ima negde oko 20%. Rekao sam, takođe, da neke analize pokazuju da će se broj ljudi, kako u EU u ukupnom broju stanovnika, tako i u državi Srbiji u narednom periodu smanjivati. To je veliki problem društva, zato jeste važno ulagati u tu mladu populaciju, zato što ta mlada populacija jeste budućnost ove države. Rekao sam, takođe, da je Vlada Republike Srbije to prepoznala i da je Ministarstvo omladine i sporta, čini mi se, dosta u proteklih nekoliko godina, kako postoji, uradilo, kako u oblasti sporta tako i u oblasti mladih.
Čini mi se da je velika hrabrost bila napraviti jedan ovaj zakon i danas da ga imamo u Skupštini. Mnogi su rekli da je to politički zakon, a ja hoću da vam kažem da politika ministarstva jeste da se vodi sistemski računa o mladima. Mi do izbora otprilike imamo nešto manje od godinu dana. Hoću da vam kažem da je 2008. godine, znači godinu dana posle formiranja tada Ministarstva omladine i sporta, doneta nacionalna strategija o mladima. Evo, posle toga, iz te nacionalne strategije donose se zakoni o mladima. Prema tome, Ministarstvo omladine i sporta se jednostavno problemom mladih bavi sistemski i ozbiljno i ne može niko reći da je ovo predizborni program određene političke grupacije. To nije u najmanju ruku korektno.
Ono što takođe hoću da kažem jeste da je javna rasprava dugo trajala. Trajala od lokalnih samouprava preko kancelarija za mlade, preko okruga, 29 ih je u Srbiji, na nacionalnom nivou. Ne samo što je važno pitati one na koje se zakon odnosi, nego je važno i izgraditi poverenje između institucija i onih koji jednostavno te institucije moraju da poštuju i da koriste njihove usluge. Potpuno sam siguran da je Ministarstvo omladine i sporta u ovih nekoliko godina koliko radi izgradilo poverenje prema mladim ljudima u ovoj državi Srbiji. Potpuno sam siguran da su određene diskusije danas usmerene na taj način da se pokaže da Ministarstvo omladine i sporta nije izgradilo poverenje. Ja sam potpuno siguran za sve ono što je radilo i u sportu i prema mladima da je izgradilo poverenje i siguran sam da će to biti jako važno kada se budemo u sledećim izborima obraćali ovoj populaciji, a to je zaista značajna populacija.
Ono što sam takođe hteo da kažem jeste da je doneta Nacionalna strategija za mlade. Učestvovalo je samo 16 ministarstava u pisanju Nacionalne strategije za mlade. Ne može te Nacionalnu strategiju za mlade posmatrati samo kao pitanje Ministarstva omladine i sporta. Bezbednošću se bavi jedno drugo ministarstvo. Zapošljavanjem se bavi jedno drugo ministarstvo. Zdravljem mladih se bavi treće ministarstvo. Jednostavno, 16 ministarstava se bavi ovom problematikom. Onda tražiti od ovog ministarstva da reši svu problematiku zaista u najmanju ruku je neozbiljno, a za ovo ministarstvo se tačno zna po Zakonu o Vladi čime se bavi, i mislim da taj posao jako dobro radi.
Ono što je takođe danas izazvalo određenu polemiku jesu kancelarije za mlade. Ja lično mislim da svaka opština treba da ima kancelariju za mlade. Ne zbog ministarstva, nego zbog mladih iz te opštine. Izvinite, postoji jedno pravilo, da je u ovom zakonu pisalo da mora da ima kancelariju za mlade, danas bi diskusija išla u sasvim drugom pravcu. To je način da se uzemljavaju partijski kadrovi. Svi bi rekli – moramo da uzemljavamo partijske kadrove. Izvinite, ako pitamo ko je koordinator kancelarije za mlade, to odlučuje lokalna samouprava. To je pitanje za političku elitu jedne lokalne samouprave. Ako želi da se sistemski bavi problemima mladih, mora da izabere najboljeg. Ako neće da se bavi sistemski problemima mladih, izabraće neku partijsku ličnost podobnu, imaće dobru saradnju na papiru, a neće imati u stvarnosti. To je onda drugi problem, da građani koji budu ocenjivali tu neku političku elitu koja je vodila taj grad, odnosno opštinu, da na sledećim izborima kazne zato što nisu vodili računa i nisu koristili određene mogućnosti koje im daje i lokalna samouprava i država, odnosno ministarstvo, druga ministarstva i sutra pristupni fondovi EU, da se rešavaju određeni problemi koji su u njihovom gradu.
Takođe, jedna stvar koju hoćemo da kažemo. Mnogi kažu – nema dovoljno para. Tačno. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali o tome da lokalne samouprave nemaju dovoljno para. Pre nekoliko dana smo rekli da lokalne samouprave treba da dobiju više para. Eto, od tih para koje budu dobile lokalne samouprave zakon koji su predložili Ujedinjeni regioni Srbije možda je deo sredstava da se iskoristi i za politiku lokalnih samouprava prema mladima. To je faktički umeće i znanje lokalnih ljudi, odnosno lokalnih lidera, odnosno predsednika opština, odnosno političkih grupacija koje vode tu lokalnu politiku.
Mislim da je jako važno da postoji Nacionalni savet za mlade. Potpuno sam siguran, ako je ozbiljna pokrajinska vlada i lokalne samouprave, da ćemo imati i lokalni savet za mlade i pokrajinski savet za mlade, jer, iskreno ako govorimo, da svi u ovoj sali, a siguran sam i u celoj državi, se zalažemo za mlade, onda nema ni jednog razloga da nemaju savete, jer svaka lokalna samouprava mora da ima svoj lokalni akcioni plan za mlade i da kaže šta je to njima potrebno. Potrebe mladih u Beogradu i potrebe mladih u Kraljevu ili potrebe mladih u Leskovcu su različite. Zato jeste važno da jednostavno postoje ti lokalni akcioni planovi koji će se sprovoditi kroz neku politiku lokalnih samouprava, a država će kroz ministarstva sprovoditi nacionalnu politiku za mlade.
Ono što je takođe važno jeste i finansiranje javnih interesa u oblasti omladinskih politika. Meni je drago da Ministarstvo omladine i sporta ono što radi radi transparentno. Svaki konkurs koji izlazi je javan, pojavi se na sajtu, objavi se u "Službenom glasniku" i svi mogu da konkurišu, od udruženja za mlade, od udruženja koja se bave potrebama mladih, od lokalnih samouprava itd. Javan je konkurs i ovde je pitanje samo kvaliteta. Dolazimo do jedne stvari koja jeste važna. Potpuno sam siguran da Ministarstvo omladine i sporta može svakoj lokalnoj samoupravi koja želi da ima dobru kancelariju za mlade da pomogne. Pitanje je da li lokal hoće to. Potpuno sam siguran da to nije problem ministarstva, nego da je to problem lokalnih samouprava.
Vraćam se na onaj početak. Ako su lokalne samouprave zaista zrele i žele da pomognu mladima, onda sam potpuno siguran u komunikaciju sa ministarstvom. Bez obzira koja je opcija u tim lokalnim samoupravama, ministarstvo je to koje može da im pomogne da jednostavno iskoriste sredstva i od ministarstva, od određenih fondova i od lokalnih budžeta, da jednostavno na taj način pokušaju da rešavaju problematiku mladih u svojoj lokalnoj sredini.
Na kraju, verujući da će ovaj zakon pomoći da se u narednom periodu stvore uslovi da mladi žive bolje u celoj Srbiji, jer danas mladi lošije žive sigurno u Trgovištu i Leskovcu nego što žive u Beogradu, danas kad govorimo ovde, mi govorimo samo o tome koliko ljudi ode iz države Srbije u inostranstvo, a ne kažemo koliko ljudi iz siromašnih sredina dođe danas u Beograd ili neki drugi veliki centar. Stvarno verujući da će ovo ministarstvo dati doprinos zajedno sa Vladom da mladi u celoj Srbiji žive bolje, verujem da smo onda uspeli svi mi ovde, i u lokalnoj samoupravi, i Narodna skupština, i ministarstvo, ako treba da bude cilj svih nas. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela big, pre svega, da se obratim predsedniku Skupštine i verovatno sekretaru Skupštine, koji nam je dostavio ovaj materijal koji nam je pomogao u radu i sagledavanju uporedno-pravne materije u drugim zemljama kada su u pitanje mladi. Međutim, imam utisak da je ovo, što bi mladi rekli čist "kopi-pejst", da ste uzeli ovo od BiH i iskopirali, jer, verujte mi, ponižavajuće je to da, recimo, spelujete na srpskom jeziku naziv međunarodnih institucija. Moram to da pročitam, prosto da biste imali u vidu da nas više ne ponižavate na taj način. Evo piše ovako, pozivajući se na međunarodne izvore prava iz ove oblasti "universal declaration on human rights". Znate na šta se misli, pretpostavljam, i "convention on the rights of the thilt". Mislim stvarno, narodni poslanici smo, ako ste hteli prevod, trebalo je da nam prevedete naziv ovih međunarodnih institucija, a ne da nam ovo spelujete na srpskom jeziku, jer me to zaista podseća na jedan video klip koji se može videti na ju-tjubu od pre nekih mesec i po dana, gde ismevamo jednog visokog funkcionera upravo zbog toga što ne znajući engleski čita neki materijal koji je spelovan na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.
Ali, da se vratimo ovom zakonu o mladima koji, ako ništa drugo, bar bi trebao da se zove predlog zakona o zaštiti mladih. Ovaj zakon je za SRS potpuno neprihvatljiv, zato što on, pre svega, nema nikakva obeležja zakona, on je jedna deklaracija, on je produžetak onoga što ste svojevremeno 2008. godine uradili donoseći strategiju i 2009. godine kada ste tu strategiju razređivali akcionim planom. Sad je trebalo doneti neki zakon koji će pokazati veliku brigu ove vlade za mlade ljude.
A šta je, u stvari, trebalo da uradite? Trebalo je da, na osnovu tih akata koji su već doneti 2008. i 2009. godine, pogledate svaki zakon koji je Vlada slala parlamentu i da vidite gde su tu mladi, kako se ti zakoni održavaju na mladu populaciju, odnosno na ovu populaciju koju vi tretirate, od 15-30 godina. To bi bio vaš posao i to bi morao da bude posao vašeg ministarstva, jer svaki zakon koji dođe u ovu skupštinu i koji se izglasa, on se na neki način održava na mlade ljude. Mladi ljudi neće živeti ni bolje ni gore od njihovih roditelja. Dakle, kakvo je stanje u društvu, kako živimo mi, tako žive i naša deca. Kakve vrednosti promovišemo mi, takve vrednosti promovišu i naša deca i kraj priče. Srednje klase nema. Do skoro smo mogli da vidimo onu tužnu sliku kako penzioneri otvaraju beogradske kontejnere. Sada, verujte mi, pre neki dan u Takovskoj ulici, u sred Beograda, vidim dete sa rancem koje ide u školu i otvara kontejner. Eto, dotle smo došli nakon deset godina vaše vlasti, a sve smo bliže Evropi i sve smo bliže nekim ostvarenjima, navodno nekih obećanja o boljem životu, a mi sve više i više tonemo.
Kada govorimo o mladima, hajde da se prisetimo šta to mladi traže. Sada ćemo mi kao da osnujemo neki savet ovim zakoni, pa će u tom savetu da bude jedna trećina mladih, pa će oni nama da kažu šta njima treba, kao mi ne znamo šta mladima treba. Eto, to je njihovim rečnikom rečeno, mislim da nas svi razumeju. Znamo mi šta njima treba, jer oni izađu na ulice i pa kažu - hoćemo da se upišemo na budžet na fakultet, jer smo položili sve ispite, a vi im kažete ili ministar za prosvetu im kaže – ne može, jer nemate toliko tih ostvarenih bodova, a dali sve ispite, po toj novoj Bolonji, recimo. Ili školarina od 125 hiljada do 240 hiljada. Hajde roditelji platite, a ovde ste nam naveli da svi imaju jednake mogućnosti. Jeste Bog stvorio čoveka slobodnim i sa jednakim mogućnostima, ali su ga onda društvene stege i to kako smo mi uredili sistem, na neki način podelili.
Šta je to što sada karakteriše naše društvo, a šta najviše pogađa mlade ljude? Rekli smo – nezaposlenost. Milion nezaposlenih. Nepismenost. Koji je procenat nepismenih? To je pitanje za "milionera". Ima 20% nepismenih u ovoj državi. Mi smo se davno bili izborili sa tim, pa sad ponovo uđosmo u tako visok procenat nepismenih ljudi. Nema elementarne pismenosti, a imamo, navodno, sada u školama mogućnost korišćenja računara i hoćemo da našoj deci omogućimo što bolje uslove za školovanje, a nemamo ono elementarno.
Pre četiri godine je bila akcija broj jedan u Srbiji, da se izgradi ne znam koliko toaleta u osnovnim i srednjim školama, u 21. veku. O čemu mi pričamo? Da ne govorimo o salama, o opremi, o uslovima u kojima će da se radi itd. Moramo da budemo svesni, pre svega naše stvarnosti. Dok mi ne stavimo ovu državu na zdrave noge, jer ako ovako nastavimo pući ćemo kao Grčka. Dok privreda ne počne da funkcioniše tako da imamo pozitivan trend i dok ne prestanemo da se uzaludno zadužujemo, ne stvorimo ponovo tu srednju klasu, ne omogućimo ljudima da rade, da žive od svog rada, mi ćemo imati problem i sa mladima i sa starima i sa onima koji su se tek juče rodili, jer i oni koji se rode, posle godinu dana majka pođe na posao, a ta mlada majka koja ima 28, 29, 30 godina, kad ode na porodiljsko odsustvo, ima 65% primanja u prva tri meseca i ne može da joj bude niže od minimalnog ličnog dohotka, a posle tri meseca može da bude i ispod minimalnog. Da ne govorim o onima koji rade na crno. Koliko je mladih koji rade na crno, koji neće nikada da odu u penziju? Mi ćemo možda nekada i da odemo, oni nikad. Čemu da se nadaju? Šta su im modeli, na koga se gledaju? Kad malo bolje razmisle, uče, rade, roditelji ih se odriču, oni se odriču svega i svačega, završe fakultete ili neke škole, ono što su oni odredili da je njihov životni cilj i šta posle toga? Nemaju posao, a onda vide da je tamo neko, ko je tako blizak nekim krugovima, koji je spreman da igra na ivici kriminala, jer putevi droge prolaze ovde, ima tu svega i svačega, taj je došao do velikih para, vozi se raznim džipovima, motorima, živi luksuznim životom.
Ovde bi, između ostalog, trebalo da se tretira i ono vreme kako da mladi provedu kreativno svoje slobodno vreme. Izvinite, čovek radi da bi mogao od svog rada da živi i da organizuje svoju dokolicu, što je sastavni deo života, jer nismo životinje nego smo ljudi, humana bića koja umeju da razmišljaju i uživaju u tim stvarima. Šta radi naši mladi? U njihovom žargonu, oni gluvare. Zašto gluvare? Zato što nemaju šta da rade, nemaju gde da rade. Da oni rade, oni bi to svoje vreme i te kako kreativno iskoristili, ne bi bili u kockarnicama, ne bi sedeli do tri, četiri sata u raznim kafićima nego bi išli kući da spavaju, da sutra ustanu i idu na posao.
Sve je to jedna uzročno-posledična veza koju je teško rešiti jednim zakonom, čak da ste ga napravili da je idealan, a daleko je od idealnog. Kažem vam kao pravnik, ovo nema nikakve osobine zakona, ima osobine deklaracije, ali tu su neki članovi, pa sad izgleda to kao zakon. Ne, to su samo neka vaša opredeljenja kako organizovati nešto.
Lepo je moj kolega Radovanović rekao vezano za socijalističku omladinu nekadašnje Jugoslavije, samo čekamo da se formira socijalistički savez radnog naroda i da ponovo organizujemo štafetu za predsednika Tadića i evo neokomunista, da svima bude jasno da su neokomunisti na vlasti.
Srpska radikalna stranka može da vam priča o problemima sa kojima se mladi susreću do sutra, a i vi verovatno znate, ako hoćete da budete iskreni da o njima pričate. Ali, vama je u ovom momentu bilo važno da svoju partijsku strukturu poboljšate, da je bolje organizujete, naravno, o trošku države, odnosno o trošku budžetskih korisnika, jer evo vam dokaza i protivdokaza za ono što ste malopre izneli - šef Kancelarije za mlade u Loznici je na vašem bilbordima i promoviše URS.
O čemu pričamo? Vi ako niste sposobni da formirate stranku i stranačku mrežu nemojte preko naših leđa i preko leđa poreskih obveznika, radite to nekako drugačije. Kažete - mladi imaju mogućnosti i prava da se udružuju, da neguju neke svoje vrednosti, volonterski rad, kulturne vrednosti, ne znam ni ja šta.
Evo, pre petnaestak minuta smo dobili obaveštenje – tri autobusa mladi se samoorganizovali, krenuli na Gazimestan, šta ih je dočekalo dole? Kamenovanje. Jedan momak je prebačen u bolnicu. Zaustavljeni su autobusi, jedan potpuno uništen. U kakvoj državi živimo? Malopre kažete ima 167, 170 opština. Koliko opština ima u Srbiji? Nijedan ministar za milion dolara ne može da mi kaže, jer će mi svi reći onoliko koliko opština u Srbiji ima ili približno tačno bez KiM­? Pitam vas - koliko po Ustavu ima opština, na osnovu Zakona o teritorijalnoj organizaciji? Ima 186, ja ću da vam kažem. Tu brojku nisu u poslednjih 10 godina čuli iz usta ni jednog ministra.
Mi mladima želimo dobro, ali nemojte vi da branite mlade od nas, nego kad dođe bilo koji zakon, a mi često to spominjemo i svi se kao pozivamo na tu našu decu koja dolaze iza nas, ali slabo ima sluha u Vladi Srbije.
Nije dovoljno da se donese samo jedan zakon koji će da se zove zakon o mladima. Mene juče deca ismevaju. Kažu – šta to mama čitaš? Kažem – zakon o mladima. Kažu oni – a sutra, zakon o starima. Ja kažem – prekosutra ćemo verovatno zakon o ženama u pertilnom dobu, pa zakon o ženama u menopauzi itd. Nemojte da nas ismevate.
Zaista, mladi će se osetiti veoma povređeno ovim zakonom. Misliće da ih stvarno da ih tako pogrešno shvatamo, da je dovoljno da imamo zakon koji se zove zakon o mladima, a imamo i Zakon o rakiji. Tom zakonu smo dali ozbiljan značaj, da zaštitimo rakiju i kvalitet rakije.
Ovde mi ne štitimo mlade, ni od čega ih ne štitimo. Mi im kao dajemo neke mogućnosti. Šta će oni mučeni da uredi, kada je sistem taj koji određuj kako će oni da žive, kojim će putem da krenu. U najskorije vreme učešće na kredite za kupovinu stana, koji itekako tangiraju mlade ljude, povećan je na 20%. Odakle da skupe ta deca te pare, da dođu do bilo kakovog stana? Evo, i za automobile isto. Automobil danas nije luksuz, nego potreba. Kako vi dolazite na posao? Autom. Dobro, ja idem autobusom, ali ja nisam ministar.
Koliko košta vrtić? Da li može svako da smesti svoje dete, pa i mladi čovek, u državni vrtić? Ne može, a onda mora da plati 250 ili 300 evra za privatni vrtić. Koliko je to kada plati 500 evra za stan, pa još troškove, a kolike su plate i kolika je prosečna plata, koliko njih radi na crno, koliko njih za minimalac? I tako u krug možemo da pričamo satima, ali meni je već 15. minut, a rekli su mi samo 10 minuta mogu da govorim, da bi ostale kolege stigle. Izvinjavam se.
Još jednom, SRS ovakav zakon, ne zato što se ovako zove, nego zbog toga što ništa ne rešava, nema namere da podrži.

Dajem reč narodnom poslaniku Paji Momčilovu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, članovi Ministarstva omladine i sporta, kao što je već rečeno od mojih prethodnika SRS ne može da glasa za materijal koji ste vi nama dali pod imenom zakon o mladima.
Naravno, obrazložiću vam zbog čega mi ne možemo, pokušaću da vas ubedim da stvarno ove naše kritike nisu paušalne, i nisu stranački obojene, nego imaju i te kako duboke korene u srpskoj realnosti i interesima srpske mladeži.
Neko je ovde pre mene rekao kako jedna stranka, vodeća, čini mi se, stranka brine o mladima i brojem svojih mladih to dokazuje. SRS, koja smatra mlade i stare i one srednjih godina jednom porodicom, jednim jedinstvenim telom, je 15% imala u momentu izbora mladih u svojim redovima i to je vama valjda svima jasno i nemojte da spočitavate SRS da mi ne brinemo o mladima. Brine Vojislav Šešelj i te kako o mladim kadrovima SRS, a potpredsednik naše stranke je gospodin Martinović, mlad, pravnik, poslanik, a glavni grad Beograd vodi gospodin Nemanja Šarović.
Prema tome ne rečima, ne pričama nego delom potvrđujemo da u mlade ljude verujemo i da nam oni znače. Gospođa ministarka, vi ste se obratili nama da navodimo i da citiramo izvore. Evo, prvi izvor koji ću citirati, a koji mi je dao uvaženi kolega Petar Jojić, bivši savezni ministar prava, kada sam ga zamolio da mi da tačne definicije šta je zakon, šta je pravna norma i iz čega se sastoji.
Eto, vidite, zakon je skup pravnih normi, a pravna norma je pravilo koje se reguliše prisilom države i ona mora da ima dispoziciju i mora da ima kaznenu komponentu i normu. To piše, neću to da vam čitam. Evo ga preda mnom. Vrlo ću vam rado ustupiti udžbenik prava, "Uvod u pravo", prva godina i "Enciklopediju prava".
Prema tome, ovo što ste vi nama ovde ponudili po formi i sadržaju u kojem je dat nije zakon i mi to ističemo. Dalje, vi možete da menjate pravo, ako, vi ćete i dići ruku ovde kao većina, jer vi dižete ruku i da potvrđujete da je dan noć i obrnuto. Mi nemamo ništa protiv. Građani Srbije to vide.
Razvijene zemlje nemaju ovakve zakone. Jako se zahvaljujem Skupštini, našim funkcionerima koji su aktivirali službu. Gospođa Pop-Lazić je iznela kritiku na jednu tehničku manjkavost. Ovde je došlo do jedne omaške tehničke, ali suština je bitna. Šta kaže ovaj dokument? On jasno kaže da većina zemalja nemaju zakon o mladima. Naravno i da ne treba. Šta to znači zakon o mladima? Onda, kada imaju, nekoliko, par njih, pa su lepo u dokumentu naznačeni i počinju sa Nemačkom, Nemačka ima zakon o zaštiti mladih i taj zakon je vrlo konkretan. Šta on govori? On govori o zabrani točenja alkohola, o zabrani posećivanja kafana, o zabrani pušenja mladih, sve konkretne stvari.
Nemojte da izvrćete stvari. Ovako nešto, u ovakvom obliku, u razvijenom svetu ne postoji. Naravno, da li treba zakonskom regulativom, kako se u razvijenom, normalnom svetu to radi, da zaštite mladi, smatramo da, a ovaj pamflet koji ste vi nama dali, to nije to.
Ako pogledate dokument od 29 članova, prvo, imamo devet uvodnih članova. Pričate da su ovo radili mladi za mlade, a gledajte šta kažete u članu 3. – subjekti omladinske politike su Republika Srbija, AP, jedinstva lokalne samouprave, kao nosioci omladinske politike. Ko će da nosi? Vlast. A gde su mladi? Pa, pričate o mladima. Kako ste to zamislili?
Onda kaže dalje - ustanove i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji učestvuju u sprovođenju omladinske politike. Ali, nosioci su ovi, a ovi drugi slede. Šta vi onda pričate nama ovde?
Ili, krenete o načelima. Pa, u strategiji ste desetak načela istakli, a ovde ste redukovali načela. Kažete – svi mladi su jednaki. Nisu. Evo, Boske nije jednak sa koleginicom Lidijom, koja je držala uvodno predavanje. Velika je razlika, ali su ravnopravni.
Ako ste hteli da napišete kako treba, jednaki pred zakonom, to ste možda mogli, ali u Strategiji lepo piše – ravnopravni. Ne, vi – jednaki. Vi se šegačite, slučajno ili namerno, sa nama. To nećemo da podnesemo, to građanima Srbije pričamo.
Sad gledajte dalje. Imate ovde, kad gledamo ovaj kratki zakon, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Neću da govorim da je ovo stvarno cinično kad kažete šta je omladinska aktivnost. Znači, mogu da se bavim omladinskom aktivnošću. Ne mogu. Ako neku aktivnost radim, to ne može biti omladinska.
Pridev omladinski se odnosi na imenicu omladina. To što ste vi ovde papazjaniju napravili prevodeći nakaradno engleski, to je vaš problem.
Kad Paja Momčilov uradi nešto u korist omladine, a to svakog dana radim, porađam naše trudnice, nisam radio omladinski posao, ali jesam ako uradim dobro posao u korist zdravlja omladine.
Takve nebuloze vi stavljate u ovaj zakon. Dobro, preskočimo to. Sada će neko da kaže – dobro, a zašto je ovo napisano? Tri su razloga, po meni, jer kada vidite, slede dva druga poglavlja, a to je da uvodite nove birokratske elemente, uvodite savet.
Šteta što nije ovde jedan predsednik saveta, gospodin Čanak, da nam nešto kaže o aktivnostima saveta. Ovih dana se nalazi u novinama, neki savet za ne znam šta, tri godine ništa radili nisu, pare uzimaju redovno, ne odbijaju.
Imam iskustva i sa drugim savetom, Savet za zdravlje. Da li su nam izveštaj, nisu dobili ni materijalna sredstva ni prostorije gde mogu da rade i niko ih ni za šta ne ferma. To je savet i to nama treba. Ne, trebaju imena, ljudi, treba agencija, trebaju kancelarije, treba umnožavanje aparata.
Rekla je gospođa Lidija, 51 vas u tom ministarstvu sasvim je dovoljan da radi te poslove savesno i u interesu mladih. Ako nije sposobno vas 51, dajte ostavke.
Drugi razlog, glavni razlog, po tome ste poznati, sedam članova od 29 se bavi tokovima novca. To je suština ovog zakona – kako se lova deli, tako se raspoređuje. Nemam dokaze da vam tvrdim da je to u vašim kancelarijama, sede veši kadrovi i ne interesuje me, ali sede kadrovi postavljeni od izvršne vlasti i to je suština ovog zakona i onaj pomoćni, invalidni. Pošto niste uradili ono što ste bili dužni da uradite, ako ste hteli evropske konvencije i konvencije UN da sprovedete, onda glumite brigu na ovakav nakaradan način.
Šta ste bili dužni? Ono što smo vam već govorili. Evo vam konkretnih dokumenata – milenijumska deklaracija, rezolucija o promovisanju zapošljavanja mladih UN 2002. godine. Tri tačke su tačno rečene. Šta kaže? Mreža za zapošljavanje mladih. Ako hoćete Lisabonsku deklaraciju, ona kaže – mladima omogućiti obrazovanje, zaposlenost i zdravlje. To je interes. To država Srbija treba da omogući mladima i toga nema. Nemam vremena da čitam sve UNICEF priče i beleške.
Zašto je ovo nakaradno? Zato što otvaranjem i ovakvim finansiranjem sve pare će ići tamo gde ne trebaju. To će onda biti nešto što se zove korupcija i što ne treba da dozvolimo.
Da ne bih uzimao vreme mnogo mojim kolegama, imate sve ove podatke. Koliko ulažemo za školstvo? Ulažemo 4,5% od bruto nacionalnog dohotka za školstvo. Šta je uradila Amerika u krizi? Upumpala je 130 milijardi direktno u školstvo i to u javno školstvo. Šta radi Singapur? Najbolji edukacioni sistem.
Srbija ima 40% mladih koji nemaju posla. Na crno radi 20% od mladih, a da ne govorim druge brojke.
Pogledajte vaš budžetski izveštaj. Stavka koja se zove Fond za mlade talente, 24 poglavlje, tačka 4. – obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, to je Fond za mlade talante i onda nagrade i bonusi u budžetu, pošto je bila zamerka koleginici gde je ona to pročitala. Evo, čitam vam vaš budžet. Onda kaže stalni troškovi – ništa, pa usluge po ugovoru - 26 miliona, a iza toga ide naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta – 539 miliona. Naslov svega ovoga je mladi talenti.
Koja, bre, socijalna zaštita mladim talentima? Šta je to? Objasnite. Ili, ako odemo na vaš sajt, pošto ste kazali kako to lepo radite, u vašoj anketi to je prva strana, pitate mlade šta im je od edukacije potrebno. Evo šta – izviđaštvo. Idite, molim vas, na sajt i pogledajte šta od obrazovanja interesuje mlade i šta im nedostaje – izviđaštvo. To je problem srpske omladine, po našem ministarstvu.
Imao bih mnogo toga da govorim, poslanici SRS ne mogu za ovo da glasaju, ovo je protiv interesa mladih i mi nikada za ovako nešto ne možemo da dignemo ruku. Hvala vam lepo.

Ministarka Samardžić-Marković ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Pitanje da li neke razvijene zemlje, koje je uvaženi poslanik Momčilov postavio, tačnije, konstatovao je da razvijene zemlje nemaju zakon o mladima, pa bih samo da vidim koji kriterijumi tačno se pri takvoj oceni koriste i koje su to nerazvijene zemlje odnosno razvijene. Reći ću vam da zakon o mladima imaju, na primer, Holandija, Austrija, Finska, Nemačka, Italija. Zaista ne mogu da sa sigurnošću tvrdim da li su to nerazvijene zemlje, po vašem kriterijumu, ili razvijene.

Takođe, ono što bih htela da navedem ovde to je da je samo u procesu izrade zakona o mladima učestvovalo 2,5 hiljada mladih ljudi. Želim da vam kažem da oni ovo slušaju, kao i mnogi drugi mladi ljudi i čuli su takođe vaše kvalifikacije da je reč o papazjaniji, nebulozama i nakaradnom dokumentu.

Kao što je vaša koleginica Gordana Pop-Lazić rekla, mnoge stvari potiču iz porodice. Tačnije, kako živimo mi tako žive i naši mladi ljudi.

Ja ću vam reći koji se rečnik koristi u ovom parlamentu o raznim dokumentima i nije iznenađenje da se onda i u javnom govoru na drugim mestima čuju takve reči. Ali, u biti želim da odgovorim na dva pitanja. Vi ste rekli da se uspostavljaju nova administrativna tela i savet za male nazvali administrativnim telom koje opterećuje naš budžet i naš rad. Predviđeno je u zakonu da savet radi volonterski. Dakle, neće nikoga opterećivati.

Ono što sam još htela da dodam i da razjasnim, to je oko fonda za mlade talente. Naknada za socijalnu zaštitu, 539 miliona, jesu namenjeni nagradama i stipendijama, a u celom budžetskom sistemu Srbije nagrade i stipendije su klasifikovane na razdelu 472 i to je upravo deo fonda koji se i na drugim mestima koristi za isplatu stipendija. To je samo tehničko pitanje i to nije naziv koji mi koristimo kao socijalni naziv. Hvala.

Zahvaljujem gospođo ministarko.
Gospodine Momčilov, nema razloga za repliku.
Izvolite.

Čitam vam direktno. Vi kažete da je nestručna naša služba. Vrlo je stručno urađeno ovo. To vi ako pobijete, slažem se. Ne upućujem vas na njih, čitam vam i direktno sam vam čitao, mali broj zemalja među kojima prednjači Nemačka, imaju zakon o zaštiti. Nemojte da pravite permutaciju. Ne o mladima, nego o zaštiti mladih, i onda konkretne mere – zabranjeno točenje pića, zabranjena droga, zabranjeni filmovi u medijima. Skida se sa programa ako je neka emisija netačna i konkretno sadržaj. To sam rekao. Prema tome, da se tu odmah razumemo.
Pod broj tri, napišite tamo konkretno šta je s tim nagradama, to je jako opasna stvar. Vi ste nedavno dobili Majsku nagradu pored hiljade sportista zaslužnih, olimpijskih šampiona, vi ste dobili Majsku nagradu za sport. Nisam ni znao da ste vrhunski sportista. Svaka vam čast. Koristim sada priliku da vam čestitam.

Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.