Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime SNS, kao što smo i za pojedine odredbe zakona koje ste, gospodine ministre, branili u ovom parlamentu, kao što smo za Zakon o pravosuđu, odnosno o reformama u oblasti pravosuđa govorili da nisu po evropskim standardima, kao što smo govorili o lažnoj liberalizaciji cena naftnih derivata na tržištu Republike Srbije, kazati takođe da je SNS mišljenja da ovaj zakon neće doneti ništa dobro. Uostalom, u zadnjih sedam godina imamo, evo, već će biti doneta dva zakona u oblasti energetike i ti zakoni nisu sprečili najveću korupciju od svih oblasti, u oblasti energetike. Svedoci smo samo dela raznoraznih problema, afera i svega onoga što su mediji u prethodnom periodu uspeli da izvuku i da prezentiraju javnosti.
S obzirom na tu situaciju, u prvom delu ću se pozvati na činjenicu, kao što znate da je ovo vrlo kompleksan problem i velika oblast, baviti analizom energetskog sektora u Srbiji, a kada pričamo o tome, ne mogu govoriti o trenutku u kome ste samo vi ministar, gospodine ministre, već se energetski sektor mora analizirati kroz najmanje 10-ak godina. U drugom delu rasprave ću govoriti o amandmanima, njih je oko 40-ak, koje je SNS podnela. Predlažemo da, s obzirom na konstataciju o zakonu koju sam u ime stranke izrekao, pogledate ozbiljno amandmane. Zakon nije usaglašen sa evropskim direktivama, to vam decidno tvrdim. Pokušali smo amandmanima da tu oblast regulišemo i ja vas molim da ne ostane samo na rečima, kao što vi znate da kažete – podnesite amandmane pa ćemo mi prihvatiti. Ovde je bilo situacija da mi ozbiljno priđemo određenoj problematici iz vaše oblasti, da podnesemo amandmane, a da nijedan amandman SNS ne bude prihvaćen. Nije cilj SNS da zbog SNS prihvatite amandmane, cilj je da se kvalitetno i u skladu sa evropskim direktivama reguliše ovaj sektor.
Gospodine ministre, znam činjenicu da ste vi ni krivi ni dužni sada u Skupštini, s obzirom na preraspodelu koja je vrlo brzo bila u Vladi i da ste vi dobili ovaj sektor, a da je drugi sektor koji je pripadao vašem prethodniku otišao kod gospodina Dulića. Morate se složiti, gospodine ministre, da ste vi i kolega Dulić supermeni previše bi vam bile ove oblasti koje zastupate i koje vodite od bitnih resora za život građana i za normalno funkcionisanje Republike Srbije. No, za to vi niste krivi. Rekli ste da ste ovaj zakon pripremali i radili neki drugi. Molim vas da zakon koji ima ovoliki broj stranica kroz amandmane svih poslaničkih grupa bude ozbiljno shvaćen, da konačno ova oblast, koja je, mediji pokazuju, najkorumpiranija u zadnjoj deceniji, a i u oblasti prethodnih godina ranije, bude regulisana i da se tome stane na kraj.
U sledećem delu izlaganja ja ću vam kroz određene primere navesti šta je to od osnovnih primedbi SNS preko svog tima za energetiku iznela. Ako ste iole pratili u javnosti, dugo vremena iznosimo probleme koji ovaj sektor zaokupljaju i koji trebaju da budu rešeni u predlogu, odnosno u novom zakonu o energetici. Svi se moraju složiti sa činjenicom da Srbija nema dovoljno energije, da u Srbiji konstantno iz godine u godinu raste uvoz energije. I ono što ima Srbija nažalost rasipa. Kao jedna od zadnjih činjenica je da Srbija ima veoma nisu energetsku efikasnost. Povrh svega Srbija je postala usko grlo razvoja u ovom delu Evrope u energetskom sektoru. To ću vam kroz naredni deo izlaganja i dokazati kroz argumente, kroz sve ono što je od 1974. godine na ovoj teritoriji bilo predviđeno i od situacije da 27 godina u elektroenergetskom sektoru nemamo investiciju. Da li treba da donosimo zakone da privlačimo investitore? Morate se, gospodine ministre, složiti da ovaj zakon, odnosno da je ova oblast regulisana dobrim oblastima i zaustavljenom korupcijom, zaposliće veoma veliki broj radnika i, ono što je najbitnije, svaki građanin, svaka porodica, cela Srbija postaće lider u ovoj oblasti, kao što je to trebala i da postane.
Od 1974. godine projekti stoje na papiru i u oblasti energetike u Srbiji se 27 godina ništa nije uradilo. Imate dodatnu situaciju da ni jedan rudnik, ni jedno rudno polje u Srbiji unazad 10 godina nije otvoreno. Gospodine ministre, dolazimo u situaciju da ćemo, počev od ove godine, pa narednih godina, bez obzira na strategiju koja je napravljena u ovoj oblasti, početi da uvozimo i ugalj za termoelektrane.
Morate se složiti sa konstatacijom da je zaista nelogična činjenica, recimo, da je jedan ministar zadužen za rudnike, do trenutka dok, recimo, ruda ili ugalj u konkretnom primeru ne dođe do termoelektrane, a onda vi taj resor preuzimate. Ne da nije efikasno, ne da ne postoji nigde u svetu primer ovakve podele ministarstva, u najmanju ruku je, izvinjavam se na izrazu, nebulozno.
Moram da iznesem još jednu činjenicu i kada se budem bavio oblastima energetskog sektora neću se puno zadržavati na gasnoj oblasti energetskog sektora zato što to kolege iz druge poslaničke grupe razrađuju. Izneću samo deo problema iz te oblasti. Imamo činjenicu da u oblasti obnovljivih izvora energije, tzv. zelene energije, vaši prethodni saradnici iz ministarstva su napravili presedan, da je deo te oblasti dat jednoj stranoj maloj firmi, firmi opterećenoj kreditima i da će u tom sektoru verovatno od Italije u narednom periodu Srbija uvoziti tzv. zelenu struju. Kada govorimo o zelenoj struji, onda građani moraju da znaju da se radi o većim cenama električne energije nego što trenutno plaćaju i da ta cena iznosi do 13 – 14 euro centi po kilovat času.
Ne mogu a da ne pomenem situaciju da je državni sekretar u ministarstvu koje ste preuzeli imao privatnu firmu koja se bavila izgradnjom i proizvodnjom električnom energijom i da je direktno dobio posao sa vetro generatorima.
Ne mogu da ne pomenem situaciju da u ovom od 2000. godine do danas imamo sedam ministara. Možda vi se ćate situacija da jedan ministar zadužen za energetiku nije umeo da pročita ni račun za električnu energiju. Toliko o tome koliko se u zadnje vreme, bez obzira o kojoj vlasti se radi, vodi računa o ovoj oblasti, oblasti koja je ispunjena najvećim aferama i najvećom korupcijom.
Šta je rezultat rada ovog sektora tih sedam ministara u ovoj oblasti u protekloj deceniji? Morate se složiti sa činjenicom da je protekla decenija zaista veliko izgubljeno vreme. U ovaj sektor energetike u protekloj deceniji, u Srbiju je ušlo preko 20 milijardi evra, u oblasti kredita, donacija. Već sam napomenuo da u zadnjih 27 godina u Srbiji nema ni jednog investicionog objekta iz oblasti energije.
Srbija godišnje na uvoz energenata troši preko tri milijarde evra. Svim ovim što sam izneo i činjenicom koja realno postoji, Srbija je narušila ugled energetske zemlje u ovoj oblasti, jer je ugovorom o energetici od zemalja jugoistočne Evrope preuzela obaveze. Deo tih obaveza je Srbija ispoštovala, ali sa veoma velikim zakašnjenjem, izgubili smo ulogu lidera u proizvodnji energenata u celoj oblasti, čak i u zakonodavnoj oblasti.
Kako izgleda srpski energetski sektor deceniju ili skoro 11 godina od promena? Energetski smo siromašna zemlja, kao što sam u uvodnom delu kazivanja i rekao. Najveće koncentracije uglja su na Kosovu i Metohiji, ali svima je poznata činjenica da od 1999. godine nemamo mogućnost kontrolisanja tih rudnih bogatstava. Inače, ti bazeni su, po količinama i nalazišta i kapaciteta, drugi u Evropi, a peti u svetu.
Rezerve uglja kojima Srbija trenutno raspolaže u "Kolubari" i "Kostolcu" su samo za narednih 40 godina. Još ozbiljnija stvar je da se u ovoj oblasti zaista donesu zakoni koji će biti, transparetno rečeno, u najmanje rečeno održivi.
Rezerve gasa su do 10%, a nafte do 20%, za neozbiljnu zemlju vrlo male. Obzirom na samo tu činjenicu, a ne neke druge činjenice, Srbija spada u red nebezbednih energetskih zemalja. U situacijama nestašice i krize nije moguće osloniti se na potrebe od 10 do 20%. Na žalost, u nekim kritičnim i kriznim situacijama smo se u to lično uveravali kao narod i sve ono što je funkcionisalo u tom trenutku.
U Srbiji postoji samo jedan dotok gasa i verovatno će on dugi niz godina biti jedini. Nema investiranja u ovu oblasti, preko 20 godina u ovom sektoru ne postoji iole ozbiljna investicija.
Šta smo uradili privatizacijom Srbije? Smanjili smo manevarski prostor za korišćenje domaćih nalazišta i nafte i gasa. Srbija je energetski neefikasna zemlja zato što troši tri do pet puta više energije u odnosu na jedinicu proizvodnje i u odnosu na evropski prosek. Sada ću vam izneti pokazatelje koji idu u prilog smanjenja domaće proizvodnje i rasta uvoza energenata. U periodu od 2010. do 2015. godine, a prema strategiji koja je usvojena i doneta za ovaj period, potrošnja finalne energije raste za 32%, uvoz energenata u ovom periodu raste do 42%, proizvodnja primarne energije raste samo 14%. Vidite gde se stvara deficit i problemi koji će u narednom periodu, a i ovih godina opteretiti srpsku privredu, državu i građane, obzirom na nedostatak energenata i taj deo razlike između proizvodnje i potrošnje energenata.
U oblasti uvoza energenata u ovom periodu, od 2004. do danas, do 2015. godine, uvoz uglja raste za 38%, nafte za 20%, gasa za 80%, što je i razumljivo obzirom na proces gasifikacije, ali nije razumljivo ako u jednoj oblasti malo više napredujete, da sve oblasti toliko drastično idu, i električne energije za 133,3%. Šta je najdramatičnije u ovoj situaciji? Energetska uvozna zavisnost građana Srbije, države Srbije u ovom trenutku je 45%. To je alarmantna situacija i to je situacija da stavimo prst na čelo i vidimo šta nam je da preduzmemo u oblasti investicija u oblast energetike. Doći ćemo u period 2020. godine kada će, statistika pokazuje ove cifre vezano za uvoz i proizvodnju, a taj deficit koji nastaje na svemu tome rasti za preko 20%.
Kada uzmemo u obzir statistiku, moramo se složiti sa činjenicom da je cena električne energije od 2000. godine na ovamo, bez obzira na tvrdnju svih vlasti koje su u tom periodu bile prisutne na političkoj sceni Srbije, porasla za preko 600%. Nije to samo preka potreba, radi se tu i o situaciji da potrošači finansiraju neefikasnost i gubitke ovog dela energetskog sektora.
Takođe se mora reći da je i cena gasa za srpske životne standarde vrlo visoka i nerealna. Kada govorimo o ceni energenata, ne bih da vas podsećam da cene energenata ne zavise samo od ponude na tržištu, zavisi i od sistema izgrađene mreže, zavisi od mnogobrojnih parametara, ne samo od situacije koja je prisutna cena na svetskom i evropskom tržištu. Znači, kada se formira cena, mnogobrojni parametri ulaze u sve ovo. Na žalost, videli smo i razne popuste u oblasti elektroenergetike. Skoro da ne poznajem srpsku porodicu koja te beneficije, predviđene prethodnim zakonom, može da iskoristi, izuzev porodice koja ne upali ni jednu sijalicu. To jedino može da se desi u domaćinstvu u kome nema nikoga.
Cene derivata, posle Grčke, Belgije i pojedinih zemalja, a trenutno su na nivou nemačkih cena, zaista su previsoke za srpski standard. Gospodine ministre, obzirom na stanje rafinerija koje je ruska firma zatekla, pitanje je šta je u toj oblasti urađeno? Nismo sa tim dovoljno upoznati, trebalo bi neko da izveštava o tome u Skupštini. Pitanje je stanja srpskih rafinerija i kakav je kvalitet naftnih derivata, odnosno motornih goriva?
Kada govorimo o preduzećima, šta su srpska energetska preduzeća? Država u državi. Naša javna preduzeća su primer bila francuskim preduzećima u određenom periodu. Šta su postala srpska preduzeća? Najveći gubitnici, da ne spominjem situaciju da smo u ovom parlamentu nedavno doneli zajam od 200 miliona evra koji je otišao u jednu oblast, da ne govorimo o situaciji za vreme dok je predsednik Upravnog odbora naftne industrije Srbije 2008. godine bio sadašnji ministar poljoprivrede i u situaciji da je NIS tada imao gubitke preko 850 miliona evra.
Čujem ovih dana da nije više takva situacija. Da ne napominjem situaciju da je za tu oblast NIS Srbija, odnosno srpska država tada subvencionisala oko 300 miliona evra. Kada uzmete sve te pokazatelje i stavite ih na papir brojke govore da smo mogli da napravimo još dve rafinerije u ovoj oblasti. Kada uzmemo pokazatelje koliki su argumenti i činjenice, da je recimo izgrađena termoelektrana "Kolubara - blok B", instalisane snage kapaciteta dva puta, 350 megavata, 700 mega vata i kada to pomnožimo recimo sa 200 dana u godini da rade ti kapaciteti 24 časa dnevno sa snagom od 700 megavata, odnosno kapacitetom snagom 200 megavata iznosi da u ovoj oblasti je izgubljeno godišnje preko 200 miliona evra. Napominjem da je procenjena investiciona vrednost ove termoelektrane bila 700 miliona evra. Objekat je trebao da bude u funkciji 2007. godine. od 2007. godine do 2011. godine, gospodine ministre, izgubili smo investicioni objekat. Da je 2007. godine bio pušten u rad do sada bi sam sebe platio. Za to je vredelo uzeti kredit, ne vredi uzimati kredit za "Staklaru", za "Agroživ", za devet firmi koji je kupila "Srbijagas". Umesto da nam se inženjeri šetaju po poljima i prave proračune, bavimo se, izvinjavam se za izrazu, kokoškama i nekim drugim stvarima.
Ne mogu a da ne napomenem hidroelektranu "Đerdap-3" za koju je dokumentacija bila urađena još 1974. godine, idejni projekat. Sve ono što mi u toj oblasti nismo uradili i da je izgradnja te investicije bila tri milijarde evra, godišnja proizvodnja 7,6 milijardi kilovat časova. Sada bi sa "Đerdapom – 3" bili lider u regionu, ne samo lider u proizvodnji struje, nego u lider u rezervama struje. Verovatno znate gospodine ministre, bili ste aktivni u svom poslu i u tom vremenu, znate kakve su bile namere i kapaciteti hidroelektrane "Đerdap-3". Ono što je ona trebala noću da radi i da za vreme najvećih nestašica električne energije u regionu imamo praktično rezerve za izgradnjom hidroelektrane "Đerdap-3" i u toj oblasti oko 800 miliona megavata u svakom trenutku slobodno na tržištu i kada to pomnožite sa ovih 20 godina vidi se kako bi se investicija za nekoliko godina isplatila i šta bi se sve desilo u tom periodu.
Zato govorim i u daljem delu izlaganja navešću konkretne primere šta smatramo da je evidentno promeniti u ovom sektoru da bi se promenio i život građana Srbije i da bi investicije zaposlile nezaposlene građane Srbije. Zahvaljujem.

 Da li je još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
Narodni poslanik Goran Mihajlović, izvolite.

Hvala lepo. Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, pred poslanicima Narodne skupštine danas se nalazi Predlog zakona o energetici koji predstavlja jedan od fundamentalnih zakona, jer tretira oblast proizvodnje, distribucije i uređenja tržišta energije i energenata u Republici Srbiji, a takođe prava i dužnosti državnih organa, Agencije za energetiku Republike Srbije kao i nadzor nad sprovođenjem samog zakona.
Odavno je poznata činjenica da u većini zemalja životni standard i privredna razvijenost neke zemlje zavise upravo od bogatstva energentima i stepena uređenosti ovog tržišta, pa se slobodno može reći da je slučaj isti i kod nas i da ovaj zakon zbog toga treba da bude jedan od najvažnijih zakona u oblasti zakonodavstva.
Na prvi pogled, ako posmatramo reklo bi se da ovo nije novi zakon, jer je isti pod ovim imenom donet 2004. godine. Međutim, ako pogledate na oko ovaj novi zakon videćete da je on ne samo po kvantitetu obimniji nego sadrži i mnogo novih odredbi i novih stavki, pa se ipak može reći da je to jedan novi zakon, bez obzira što će pod starim nazivom zakon o energetici nastaviti da egzistira i u narednim godinama. Radi informisanja građana Srbije, ova verzija predloga zakona sadrži ukupno 208 članova i u njoj su sadržane odredbe dosadašnjeg Zakona o elektroenergetskoj, građevinskoj i inspekciji parnih kotlova koji će u slučaju usvajanja ovog zakona prestati da postoji.
Ako sve uzmemo u obzir, ipak možemo reći da je u pitanju novi zakon, a kada izvršite letimični pregled najpre naslova glava i nekih pojmova i izraza videćete da je u zakonu dato 65 pojmova i izraza, novih termina koji i te kako mogu da zbune i da dovedu u nedoumicu subjekte na koje se ovaj zakon odnosi. Prvi utisak nakon iščitavanja ovog zakona je taj da se nekome jako žurilo sa usvajanjem ovog zakona, verovatno da se to učini pre republičkih izbora naredne godine da bi se zadržale određene privilegije koje su postojale u starom zakonu s jedne strane, a sa druge strane, da bi smo se eto po ko zna koji put dodvorili gazdama iz Brisela i Vašingtona i da bismo u ovaj zakon implementirali odredbe koje su za njih bitne.
Zbog činjenice da je Predlog zakona sastavljen na brzinu i konfuzno, uložili smo ukupno 43 amandmana, poslanička grupa SRS, kojima smo želeli da poboljšamo tekst zakona. O tim amandmanima nećemo ovog puta, nego normalno u danu kada bude rasprava u pojedinostima.
Da bi građani Srbije stekli jasniju predstavu o tome o čemu ovaj zakon govori, reći ću vam da isti ima ukupno 21 Glavu u okviru kojih možemo neke četiri velike sadržajno - logičke celine da izdvojimo. Prva celina bio bi taj uvodni deo –Glava I, gde su date osnovne odredbe i objašnjenje pojmova i termina korišćenih u zakonu. Dalje dolazi opšti deo, to bi bile glave od II-VII, gde je obrazložena energetska politika, uloga i ovlašćenja ministarstva u oblasti energetike, ovlašćenja Agencije za energetiku, metodologija formiranja cena usluga, itd. Glavni deo zakona bi bili glave od VIII-XVII, to su ove četiri vrste energije i energenata – električna energija, privredni gas, nafta i derivati nafte i toplotna energija. Završni deo zakona sadrži glave od XVIII-XXI. Odnosi se na Agenciju za energetsku efikasnost, inspekcijski nadzor kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe.
Ponovilo se, gospodine ministre, po ko zna koji put da se jedan ovako važan zakon usvaja po hitnom postupku. Obično je bila praksa da su ministri koji su sedeli na vašem mestu su govorili da sve to radimo radi sticanja statusa kandidata za EU, a vi ste u ovom obrazloženju otišli korak dalje, pa ste rekli da se to čini radi ubrzanja sticanja statusa kandidata. To mora da je neki novi pojam u terminologiji pridruživanja EU, jer ubrzanje sticanja meni do sada nije bilo poznato, ali eto, to je bilo jedno od vaših obrazloženja.
Drugo, u obrazloženju je navedeno da se žuri sa usvajanjem zakona da bi se isti usvojio pre 1. septembra 2011. godine, kada će se raditi nekakav presek stanja za mišljenje Evropske komisije o ispunjenosti uslova za sticanje kandidature. Verovatno je taj vaš presek glavni krivac što poslanici Narodne skupštine u julu mesecu nisu na godišnjim odmorima, na pecanju, na planini, nego moraju da sede u skupštinskim klupama i usvajaju te vaše napredne evropske zakone. Ali, nije prvi put, šta da se radi.
Vi tvrdite da će usvajanje ovog zakona doneti niz pozitivnih efekata za građane Srbije, između ostalog, uvođenje reda na tržištu, zaštitu kupaca, dovođenje novih investitora, pojavu novih privrednih subjekata i unapređenje tržišta energenata u celini.
Dalje, vaše ministarstvo tvrdi da iz budžeta Republike Srbije neće biti utrošena nikakva dodatna sredstva za donošenje i implementaciju ovog zakona. Možda je to i tačno, ali bih vas ovom prilikom pitao – šta je sa naknadama koje će građani Srbije morati da plate za ono što ste nazvali podsticaj proizvodnje i energije iz obnovljivih izvora? Jer, kako ste naveli, do 2020. godine preporuka je da bar 20% energije u oblasti električne energije, grejanja i hlađenja bude iz tih obnovljivih zelenih izvora, a građani Srbije će morati da plaćaju, kako u zakonu piše, posebnu taksu na ovu obnovljivu energiju. Za šta bi ta taksa bila? Pa, za zamenu mernih i regulacionih uređaja, priključaka, instalacija i slično.
Postavio bih vam sada jedno drugo pitanje – koliko je meni poznato, niko u Srbiji ne proizvodi ovu mernu i regulacionu opremu koju treba ugraditi, onda da li to znači da se radi o interesu nekog domaćeg uvozničkog lobija, da se neko nameračio sa strane da na tržištu Srbije plasira strujomere, protokomere i razne ostale uređaje? Podsetio bih vas da je to u Srbiji sve već viđeno. Setimo se samo afere sa vakcinama, kada je Ministarstvo zdravlja, tobože zarad zaštite zdravlja građana, potrošilo silne pare poreskih obveznika za vakcine.
Imamo i jedan aktuelni primer. U toku je zamena registarskih tablica na automobilima. To su ove koje ovako evropski deluju i izgledaju, pa lepo izgledaju, ali lepo je i građanima Srbije kad ih udare po džepu sa četiri, pet hiljada dažbina za nove tablice, onda će malo razmisliti da li je bolje stare srpske ili nove evropske, koje su po vama modernije.
Inače, od četiri vrste energije i energenata obrađenih u ovom predlogu zakona, najviše je tretirana električna energija, što je na neki način i razumljivo, jer je tržište električne energije najuređenije, a postoji i najduža tradicija njenog korišćenja u Srbiji. Ilustracije radi, podsetiću građane Srbije da je prva električna centrala u Srbiji urađena 1884. godine i snabdevala je električnom strujom Vojno-tehnički zavod u Kragujevcu. U to vreme struja je bila vrlo skupa, predstavljala je vrhunski luksuz, a centrale su radile samo od zalaska sunca, pa u noćnim satima proizvodile struju, prva celodnevna centrala sa dvadesetčetvoročasovnim radom kod nas je 1933. godine uvedena.
Bilo bi interesantno možda da kažemo kako se istorijski kretao procenat elektrifikacije domaćinstava u Srbiji. Godine 1939. pred izbijanje Drugog svetskog rata manje od 10% domaćinstava imalo je uvedenu električnu energiju, 1960. godine 55,8% je bilo elektrificirano domaćinstava u Srbiji, 1971. godine 82,8%, a svetski nivo smo dostigli 1981. godine kada je 95,8% domaćinstava u Srbiji imalo struju. Smatra se da kada ostane manje od 5% neelektrificiranih domaćinstava, da je dostignut neki svetski nivo.
Informacije radi, električna energija se u Srbiji proizvodi u termo i hidroelektranama, s tim što se otprilike dva puta više proizvodi u termo, nego u hidroelektranama.
Sada, nešto drugo našta bih želeo da ukažem pažnju, to je jedna potencijalna opasnost koja se može desiti na tržištu energenata. Iskustvo nam je pokazalo da se na tržištu energenata dešavalo i dešava mnogo različitih mahinacija. Svima nam je sveža ova afera "Kolubara", imali smo prilike da pratimo u štampi, na televiziji, u sredstvima informisanja detalje, da ne bih prepričavao. Ovom prilikom bih se osvrnuo malo više na jednu drugu aferu u oblasti energetike, koja je bila pre nekoliko godina, a to je tzv. afera "energetska mafija". Neki kažu da je to bila pljačka stoleća u Srbiji, jer je na perfidan način oštetila budžet i građane Srbije za oko pola milijardi dolara. Ilustracije radi, za taj novac Srbija je mogla da napravi oko 1.000 vrtića ili 700 škola.
Sećate se, glavni akteri te afere bili su Vuk Hamović i Vojin Lazarević i početkom 2004. godine u ovom parlamentu, zahvaljujući poslanicima SRS izneti su dokazi o ovoj aferi i na insistiranje naših poslanika krenula je rasprava o tome kako je EPS Srbija sklapala štetne ugovore o kupoprodaji električne energije sa firmom "EFT" čiji su vlasnici Vuk Hamović i Vojin Lazarević.Sve je to bilo u vreme Vlade Zorana Đinđića, kada su i mnogi ministri iz te vlade bili umešani, a takođe i ljudi iz vrhova stranaka iz tadašnje vlasti. Pod pritiskom SRS osnovan je Anketni odbor sa zadatkom da ispita okolnosti ove kupoprodaje struje. Taj odbor je brojao šest članova. Ušli su predstavnici stranaka tri iz vladajuće, tri opozicione, a za predsednika odbora izabran je Aleksandar Vučić, tada narodni poslanik SRS.
Odbor je pregledao obimnu dokumentaciju, saslušao ukupno 28 svedoka i na kraju, kada je sav taj materijal elaboriran, izvršena elaboracija, pristupilo se glasanju i desilo se da je rezultat glasanja bio tri prema tri, to znači da odbor nije mogao da donese odluku, pa je glasanje trebalo da se ponovi.
Šta se dalje desilo? U sledećem glasanju koje je bilo 12. maja, ovde imam zapisnik sa sednice tog anketnog odbora, Aleksandar Vučić je iskoristio činjenicu da član odbora Rajčić je imao smrtni slučaj tog dana u porodici i nije mogao da dođe i onda od pet članova rezultat glasanja je bio tri prema dva u korist energetske mafije, što znači da je troje članova odbora smatralo da nije bilo zloupotreba, dvoje da jeste. Zašto vam to govorim? Iz razloga što je ta afera naprasno zataškana. Ko je bio glavni ko je zataškao aferu "energetska mafija"? Aleksandar Vučić.
Posle toga, u redakciji "Velike Srbije" u Zemunu došao je čovek iz visokog vrha SNS i izneo je konkretne i neoborive dokaze da je Vučić za ovo dobio 200.000 evra od Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. O tome je pisala "Velika Srbija" broj 3321, od avgusta 2009. godine.
Da ne bih sada zamarao detaljima gledaoce, upućujem ih na ovaj broj, ali šta je suština? Nisam ovo izneo slučajno nego, gospodine ministre, u ovom zakonu nemate, koliko sam mogao da vidim, nikakve mehanizme zaštite koji bi mogli da spreče eventualne dalje mahinacije u sektoru energetike. Sticajem okolnosti ovde je to bilo u oblasti elektroprivrede. Isto može da bude i u sektoru gasa, nafte i ostalih energenata, pa to je jedno od vrlo, vrlo krupnih zamerki poslaničke grupe SRS što nema mehanizama zaštite od ovakvih nedozvoljenih radnji.
Kaznene odredbe, koje ste vi naveli u glavi 20. smešno su male, jer nekada može i dnevna zarada ovih učesnika mahinacije iz energetske mafije da bude višestruko veća nego vaše predviđene kaznene odredbe.
Šta još ide u prilog mahinacijama u energetskom sektoru? To je ovo što ste vi predvideli - obavezu razdvajanja energetskih subjekata u tehničkom, pravnom i računovodstvenom pogledu.
To znači da velike i uspešne sisteme, koji su dobro funkcionisali, razbijamo na neke manje celine, pa tako, na primer, u elektrosektoru prenos električne energije, koga je do sada obavljala Elektromreža Srbije, biće samostalan, a osniva se novo vertikalno organizovano preduzeće Elektroprivreda Srbije, koje će vršiti proizvodnju, distribuciju i trgovinu električne energije.
Sada bih pitao zašto to radite kada je praksa pokazala da je EPS Srbije izuzetno dobro funkcionisao? Setite se samo NATO bombardovanja 1999. godine. Danas izbombarduju dalekovode, trafo stanice, sutradan je to bivalo odmah osposobljeno. Znači, to je dokaz iz neposredne prakse da je ovaj sistem izuzetno dobro funkcionisao i da nema nikakvih razloga da se isti razboja na neke sitne celine.
Isto vam je i u oblasti naftne privrede. Znači, prestalo je da postoji preduzeće JP NIS, a osnovana su tri nova – NIS a.d, "Srbijagas" Novi Sad i "Trans-nafta" Pančevo. To je primer kada se uspešna celina razdelila na neke manje celine.
Na kraju, izneo bih još jednu sugestiju. Nigde ovde u Predlogu zakona nisam video niti od ministra Mrkonjića čuo da je spomenuo energetski sektor na KiM. Znate da je Kosovo izuzetno bogati energetskim potencijalima. Po procenama ima 13,5 milijardi evra rezervi lignita. To je podatak Svetske banke i to je peta poznata rezerva u svetu. Ima olova i cinka, ima boksita. Kao što znamo, od 1999. godine od osnivanja privremenih institucija samouprave na Kosovu i kosovsko elektroenergetske korporacije, Srbija nažalost nema nikakvih ingerencija nad elektroprivredom i energetikom Kosova.
Iskoristio bih preostali minut da još jednom u ime poslaničke grupe SRS izrazim protest zbog sramnog hapšenja Gorana Hadžića koje je juče izvršeno jer, gospodo iz vladajuće koalicije, ne može se na taj način ići u Evropu, usvajanjem proevropskih zakona i isporučivanjem ljudi koji su za vreme rata osvetleli obraz Srbije. Po toj vašoj logici trebalo je 1918. godine isporučiti vojvodu Živojina Mišića i Stepu Stevanovića jer da je neko u to vreme radio kao vi sada verovatno da bi se i njima desilo isto.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286. u ovom delu sednice? (Ne.)
Prelazimo na deo sednice u kojem pravo na reč dobijaju narodni poslanici po prijavama za reč.
Obaveštavam da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: LDP, SRS, ZES, Nova Srbija, DSS i Napred Srbijo.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Ivan Andrić, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, druže ministre, poštovane kolege poslanici, očekivao sam da ćete bar imati nekakvu želju da odgovorite na razne primedbe šefova ili predstavnika poslaničkih grupa, pa smo se tako i organizovali da onda mi govorimo odgovarajući vama na potencijalne primedbe koje biste imali prema onome što su vam predstavnici građana Srbije ovde rekli, ali šta da radimo, takva je situacija i ne krivim vas.
Prvo bih rekao jedan deo za koji je jako važno i koji je politički i tiče se procesa evropskih integracija Republike Srbije zato što mislim da rasprava o ovom zakonu, način njegovog usvajanja i uopšte istorija ovog zakona u potpunosti je prava slika našeg procesa evropskih integracija.
Banalnim pregledom razloga za donošenje ovog zakona, koji možete naći odmah na početku obrazloženja, videćete da je neophodnost za usvajanje ovog zakona stupila time što je Republike Srbija potpisala Sporazum o pristupanju tzv. energetskoj zajednici.
Ono što je problem to je da je taj ugovor potpisan 2005. godine, ratifikovan 2006. godine, preuzete obaveze o usklađivanju su trebale da traju 12 meseci, a danas je 2011. godina. Letnja pauza se brzo približava.
Moje pitanje vladajućoj većini ili vladajućim većinama, pošto ovde govorimo o najmanje tri vladajuće većine u ovom periodu, je šta je to toliko bilo komplikovano i šta to govori o našoj zemlji da mi ne možemo pet ili šest godina da usvojimo zakon za koji će svi tvrditi da je sistemski, za zakon koji će igrati važnu ulogu u našoj budućnosti i za zakon koji se u najvećoj mogućoj meri odnosi na dnevni život građana ove zemlje?
Šta je to toliko komplikovano i u čemu je problem ove zemlje da ona pet godina ne može da uredi jednu oblast za koju će vam svako ko se bavi politikom ili bilo kakvim javnim poslom reći da je jedna od najvažnijih državnih funkcija? To je uređenje energetskog sistema ove zemlje.
Koliko je meni poznato, Nacrt ovog zakona postoji od 2007. godine. Tada nije usvojen zato što je pala jedna vlada i došla je druga vlada. Danas je 2011. godina i ušli smo u poslednje mesece ove vlade. Mi dobijamo zakon u petak pre podne po hitnom postupku sa ambicijom neverovatnom političkom, a to je da ga usvojimo pre letnje pauze odnosno naredne nedelje. Onda se nalazimo u situaciji u kojoj entuzijazam članova Odbora za industriju omogućava da se uradi neka javna rasprava juče u parlamentu tako što je zakon već stigao, što su ga ljudi iz Ministarstava već prezentovali na Odboru, što teku rokovi za amandmane i imamo neku javnu raspravu dan uoči usvajanja zakona koja je organizovana tako da je pokazala sa jedne strane visoko interesovanje, ali sa druge strane je pokazala i besmislenost takvog postupka. Nemamo drugu ideju nego da shvatimo da je reč o nekom simuliranju demokratskog procesa.
Dakle, ako neka verzija zakona postoji tako dugo, postoji čak i na sajtu Ministarstva, dakle, nije reč ni o kakvoj tajni. Onda mi možemo reći da isključivo neodgovornost i lenjost vladajuće koalicije je ta koja je sprečavala da se ovaj zakon usvoji na normalan način, bez hitnog postupka, uz široku javnu raspravu. Više su sastanaka imali predstavnici Ministarstva sa predstavnicima Evropske komisije, raznim predstavnicima Evropske unije, sa predstavnicima energetske zajednice, nego što su imali sa poslanicima ili predstavnicima građana. Zato što to nije njihov zadatak.
Pitanje iza toga mora da stoji, kao i jasna politička ideja - kako ova zemlja želi da uđe u Evropsku uniju? Tako što ćemo na silu nametati, prvo i Odboru za evropske integracije, zatim Odboru za industriju, zatim ovom parlamentu, bez ikakve ambicije da se ovako u odlučivanju i raspravi o ovom zakonu učestvuje. Pogledajte salu, ona je dobra slika opšte zainteresovanosti poslanika za rad.
Sa druge strane, ovaj zakon jeste neophodni uslov. Neophodan je uslov i za sticanje statusa kandidata, neophodan je uslov za građane ove zemlje, neophodan je uslov za energo-privredu koja ga čeka, očekuje, pita se - šta je problem njegovog donošenja, šta su stvari koje će ovaj zakon promeniti i da li tu iza postoji nekakva tajna, koja u stvari ne da da se ovaj zakon usvoji­
Poslednjih par meseci, pretpostavljam, da je reč o tome da su izvršene promene u Zakonu o ministarstvima i Zakonu o Vladi, pa dok je sada, pošto je ministarstvo bivše sada prešlo u drugi resor, pa je ipak to trebalo na neki novi način organizovati. U tome vidim, između ostalog, i razlog što gospodinu Mrkonjiću nije omogućeno da učestvuje na kvalitetan način u ovoj raspravi. Čak je i on sam rekao na početku, da je ovaj zakon dobrim delom rezultat rada prethodnog ministra. Znači, nama se čak i ministar promenio pre nego što je zakon uopšte došao na raspravu u Skupštinu.
Dakle, prosto mislim da je ovo obaveza danas da se kaže, zato što će ova zemlja dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Time će se otvoriti mogućnost, i ja se nadam i realnost, da ova zemlja počinje pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. Ako će ova zemlja ili njena vladajuća većina, da ne širim sada tu odgovornost ili neodgovornost na celu zemlju, na ovakav način pristupati pregovorima o ulasku u članstvo u zemlje u Evropske unije. Vrlo su jasna dva rezultata, ti će pregovori biti netransparentni. Znači, niko neće znati šta se dogovara. Pod dva, rezultati tih pregovora biće najgori mogući po građane u ovoj zemlji.
Ukoliko se ta vrsta ozbiljnosti ne uspostavi u institucijama u ovoj zemlji, prosto, nisam siguran ni da je reč o najboljim mogućem putu za Srbiju. Ako i dalje imamo dilemu oko toga da li su standardi i sistemi koji sa sobom nosi Evropska unija i načini uređenja dobri za ovu zemlju, i ako ih primenjujemo na takav način da ih obesmišljavamo, onda prosto i taj put postaje krajnje diskutabilan, a njegovi rezultati svakako neće biti najbolji mogući.
Dakle, ako vi želite da zakon koji je napravljen na temelju nekakvih evropskih direktiva, usvojite na evropski način, onda i sama njegova svrha postaje vrlo diskutabilna. Nažalost, mnogo gore od toga je to što mi danas niti mislimo, niti možemo da dobijemo odgovor na ovo pitanje. Ali mnogo gore od toga je to što je čak teško prepoznati i partnera za ovakvu vrstu rasprave u našoj državi.
Dakle, ponoviću još jednom, hitan postupak, zakon pred poslanicima manje od pet dana. U međuvremenu je trebalo organizovati javnu raspravu koju je organizovao Odbor za industriju, javno slušanje. Ali, pošto je zakon već došao gde su pitanja promene tog sadržaja vrlo diskutabilna. S obzirom da je reč o stručnom zakonu, jedina nekakva vrsta, da kažem, jedina stvar koja olakšava ovaj proces to je, pošto je reč o stručnom zakonu, što ipak u tom ministarstvu za razliku od mnogih sede ljudi koji su dovoljno stručni i odgovorni i da su bili raspoloženi da o tim primedbama razgovaraju.
U ostalim zakonima koji se u ovom parlamentu usvajaju velikom brzinom, takve spremnosti često nema. Zbog toga, kao što je kolega Đurić rekao, naša je obaveza da, takođe, pored ove primedbe, ukažemo i na nešto što mislimo da je dobro.
Pitanje energetske situacije je za nas jako ključno pitanje, jer taj ršum koji je napravio, po našem mišljenju, taj protivustavni i protivzakoniti dogovor sa Vladom Ruske Federacije o naftnoj industriji i uopšte o celom paketu koji se tada nalazio, kao i sve obesmišljavanje i dokaza tih posledica po građane ove zemlje, dobijamo svake nedelje novi.
Gospodin Đurić je pomenuo da je dobit NIS-a za prošlu godinu bilo oko 170 miliona evra, što je trećina cene. Verujte, našli biste hiljade investitora na svetu koji bi bili spremni da naprave takvu investiciju u kojima bi se novac vratio za tri godine ili manje. Jedini razlog zbog koga Republika Srbije nije ostvarila bolji rezultat je pogrešna odluka da se ide bez ikakvih javnih tendera i na direktnu nagodbu.
Sa druge strane, treba biti realan i reći da ovaj zakon jako slika nekakav okvir za energetsku situaciju u ovoj zemlji. On u mnogim delovima zavisi od drugih zakona koji su prilično katastrofalni. Daću vam jedan primer. On se u delu koji se tiče obnovljivih izvora energije, u najvećoj meri, oslanja se na Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji, kakav trenutno postoji, to je zakon protiv stranih investicija, protiv domaćih investicija, to je zakon protiv planiranja i izgradnje. Na to smo upozoravali od samog njegovog početka.
Ova zemlja nema iskorišćen, čak ni u minimalnoj meri ni jedan resurs obnovljive energije. Ta neiskorišćenost nije posledica rada ni Ministarstva energetike, ni nepostojanja interesovanja. Ta neiskorišćenost je isključivo posledica činjenice, da vi pre možete sebe da proglasite ludim i neodgovornim, nego da uđete u tu avanturu koja se zove dobijanje dozvola za obavljanje bilo koje od ove delatnosti.
Mogu vam reći da za pitanja energije vetra vam je potrebno preko 70, 80, 90 različitih dokumenata, za pitanje proizvodnje i energije iz izvora vode vam je potrebno oko 70 dokumenata, za solarnu energiju to više niko ni ne zna.
Umesto toga da na određeni način m pomažemo i da promenimo stav prema tome, imajući nekakvu viziju koju želimo da ostvarimo, odlučili smo se na to, da solarnu energiju grade dve državne kompanije – jedna osiguravajuća, a druga ne znam ni koja je, EPS, slikajući se ispred nekakve njive na Zlatiboru, ako se ne varam i pokušavajući u svima nama da probude nekakvu viziju, kako to treba da zamislimo solarno polje. Jedini razlog za to su izbori koji se bliže. Nikakvog razloga u iskorišćenju obnovljivih izvora tu ne možemo naći.
Ne treba da budemo mnogo pametni. Možda jesmo, možda nismo. Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe, u region, u zemlje na koje želimo da se ugledamo, pre svega, po ekonomskom razvoju i da pogledamo kakvi sistemi postoje kod njih i na koji način se određeni problemi rešavaju. I, ako možemo neke od tih sistema da primenimo, a ako ne možemo onda treba još jednom da ozbiljno razmislimo – da li je put ka Evropi ono što jeste suštinska želja trenutne vladajuće koalicije. Ne može se ići ka EU, time što će državna kompanija ili državno osiguravajuće društvo ili državna elektro kompanija imati zajednički politički projekat, bez obzira ko se nalazi na tim mestima, bez obzira kojoj stranci pripada. Ne radi se o tome. Prosto, radi se o tom pogledu na svet.
To nije Evropa, vrlo jednostavno. U Evropi ne postoji nikakav Srbijagas ili pandam njemu, na čijem se čelu nalazi neko ko liči na gospodina Bajatovića. Evropa ne izgleda tako. Ako kažete da hoćete da idete ka Evropi, to znači da ne mogu te stvari da se dešavaju. Ne može se kriti od građana jedne zemlje cena po kojoj kupujete gas, kojom se greje većina ili veliki broj građana ove zemlje. To nije Evropa.
Cena gasa koju građani plaćaju, koja se povećava zato što propala državna preduzeća nisu u stanju da namiruju svoje dugove, to nije Evropa. Cena po kojoj plaćate grejanje po kvadratnom metu, a ne po količini energije koju trošite, to nije evropska zemlja. To su stvari koje jesu EU.
Te direktive imaju mnogo više smisla, nego da se nabroje obrazloženja zakona. Mi ćemo ili probati da shvatimo šta je razlog donošenja tih direktiva i koji je realan efekat koji se želeo postići i onda i mi da probamo taj efekat da postignemo. Sa druge strane prevoditi ih i ubacivati na silu kroz skupštinske odbore i plenarne rasprave, stvarno nema političkog smisla. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, pripremajući govor vezan za ovaj zakon, jedan od najbitnijih i najvažnijih zakona za svakog građanina ove zemlje. Danas u Srbiji državni organi imaju dvojaku ulogu u pravu energetike. Oni su nosioci državne vlasti. Pored toga, oni su nosioci prava. Kao nosioci prava raspolažu dobrima od opšteg interesa i kao nosioci prava obavljaju delatnosti od opšteg interesa, ali i obaveze kontrole načina korišćenja dobara od opšteg interesa i kontrole obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Državu i državne organi građani su ovlastili da zastupaju njihove interese i da se pojavljuju u ulozi nosioca prava i obaveza raspolaganja dobrima i pravima od opšteg interesa. Istovremeno, država preko svojih organa ostvaruje nadzor nad korišćenjem svoje imovine, jer danas u Srbiji ima registrovano preko 400 subjekata koji obavljaju različite energetske delatnosti.
Kupci električne energije su tarifni i kvalifikovani kupci. Tarifni kupci su oni kupci koji nemaju pravo izbora od koga će kupovati energiju i snabdevaju se regulisanom tržišnom energijom po profesionalnom tarifnom sistemu. Kvalifikovani kupci to su trgovci energije. Oni mogu uzimati energiju za svoje potrebe i prodavati zadnjem potrošaču.
Dame i gospodo, cilj ovog zakona jeste donošenje radi započinjanja procesa reforme energetskog sektora, sa ciljem obezbeđenja preduslova za razvoj i efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetsku delatnost prema tržišnim principima poslovanja, kao i usaglašavanje ovog zakona sa principima EU.
Sada ću vam reći kako se energija i kako se danas ponaša EU. EU je jedan od najvećih potrošača energije na svetu. Od svih 27 zemalja članica ukupna potrošnja energije prelazi preko 1800 miliona tona ekvivalentne nafte, dok ukupna finalna potrošnja energije iznosi nešto manje od 1200 miliona tona. Domaća proizvodnja energije u EU opada posle 2004. godine i ona je spala na oko 850 miliona ekvivalentne nafte, što uključuje nuklearnu energiju sa 28%, čvrsta goriva, gas, naftu i obnovljive izvore energije. U 27 država članica EU, 2006. i 2007. godine, ukupan uvoz energije je iznosio negde oko hiljadu miliona tona ekvivalentne nafte. Zavisnost EU je prešla 50%, iznosi 53% ukupnih energetskih potreba. Nafta dominira sa preko 60%, slede i ostali energenti ugalj i gas.
Uvoz električne energije se svodi na ispod 1%. Pazite, ispod 1% uvoz električne energije. Najveći snabdevač nafte u EU su Rusija, Kazahstan i Norveška, a u delu uglja Rusija, SAD, JAR i Australija. Dok u delu gasa dominira Rusija, Norveška i Alžir. U zbiru Rusija je najznačajniji energetski partner u EU. Ona obezbeđuje negde oko 33% uvozne nafte i 42% uvoza gasa i 26% uvoza nafte.
Dame i gospodo, kao čovek iz privrede, sećam se perioda kada je ova napaćena "zemljica" bila bombardovana od ovih velikih naših sadašnjih prijatelja. Tada nisu hteli da odvrnu slavine ni za gas ni za naftu ni za bilo koji energent koji je uvožen, da bi mogli da preživimo odnosno i da proizvodimo u privredi, ali to je učinila majka Rusija. Zato vas i pitam da li moramo ipak da se okrećemo EU ili Rusiji? Zato sam vam ovo pročitao da bi mogli da vidite koliko EU zavisi danas od Rusije.
Ono što mene danas interesuje, a verovatno i građane Srbije, dame i gospodo, znamo da cene električne energije gasa, vode, komunalnih, zdravstvenih i prosvetnih usluga najdrastičnije utiču na standarde građana. Kada bi bile odobrene cene koje bi obezbedile rentabilnost poslovanja isporučioca ovih proizvoda i usluga, velika većina naših građana ne bi mogla to da plati. Nažalost, naš standard je takav da navedene cene imaju i socijalni karakter.
Navodno, vi želite da uništite ili da ukinete monopol isporuke električne energije i ostalih energenata. Navodno, hoćemo da prilikom implementacije svih energenata imamo druge snabdevače odnosno da se liberalizuju ostali proizvođači prema potrošačima tj. prema kupcima. Da li to nije put kako hoćete da prodate ovaj energetski sistem. Mislim, da sve ono kako ste dosad radili obično određenim zakonima, vi to modulirate kako bi mogli kasnije da opravdate, kako bi to mogli da otuđite odnosno da to nije više u vlasništvu države.
Vi dobro znate da prema Nacrtu zakon o energetici umesto Vlade, Srbiji je visinu gasa, od prvog dana određuje Agencija za energetiku. Novina je da mali proizvođači i domaćinstva od 2015. godine će birati snabdevače. Kada kažem snabdevača onda mislim na onoga koji će dovoditi ove energente u Srbiju i što govori da li je srpski građanin sposoban da može da to plati.
Na kraju ću reći ono što verovatno sve vas i interesuje, a takođe, verovatno je i moj kolega Goran u raspravi rekao, kakva je situacija sa energetikom i energetskim snabdevačem sa Kosova i Metohije kad dobro znamo da ovih dana najveći lobista jeste Hilari Klinton koja hoće, preko Svetske banke da se termoelektrana Obilić A sravni sa zemljom i da se na njenim temeljima podigne nova termoelektrana. Dobro znamo da svi oni koji su iz NATO ili da kažem iz Umnika, dosad vladali Kosovom, oni su u stvari lobirali, kako i na koji način je trebalo vršiti popravke u termoelektranama jer tu se najveći novac ubira, odnosno tu je i najveća korupcija.
Smatram i tim ću zaključiti da ovim zakonom, vi još jednom hoćete da prevarite građane Srbije, hoćete da obmanete javnost, jer vi hoćete da ovaj energetski sistem, termoelektrane, hidroelektrane, sve nosioce ovih subjekata, hoćete da ih prodate. Ipak mislim, gospodine ministre da vi pripadate političkoj partiji koja misli o socijalnoj strukturi građana i da to ne sme da se desi. Hvala vam.

Osam minuta i 30 sekundi, iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Posle njega narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam pažljivo slušao sve diskusije uvaženih kolega i naravno očekivao sam da se više priča o samom tekstu Zakona koji je pred ovim visokim domom i za koji je ocena poslanika SPO, jer smo pratili javnu raspravu, pratili smo ono što kaže stručna javnost, svi zainteresovani subjekti i analizom samog zakonskog predloga, mislim da je u pitanju jedan dobar zakon koji će u svakom slučaju strateški regulisati ovu oblast energetske stabilnosti u našoj državi.
Naravno da je bitna i ta harmonizacija sa propisima EU da je dobro rešenje da je obaveza, a to niko nije pomenuo i autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave da planiraju svoje energetske potrebe, što je jedna totalna novost u odnosu na prethodni zakon, da će posle primene ovog zakona Srbija sigurno biti energetski uređenija država. Ovaj zakon reguliše i slobodu ulaganja, tržišnu utakmicu, da povećava konkurentnost, da ipak bez obzira na složenu proceduru, jer ne može se napraviti ni hidrocentralnu bez brojnih istraživanja i geoloških i ekoloških, i bez brojnih dozvola i saglasnosti različitih službi. Ipak je procedura za dobijanje dozvola pojednostavljena, ali naravno da je ona zbog same problematike koju tretira na neki način složena, ali je jednostavnija u odnosu na prethodna rešenja.
Ono što je po našoj proceni takođe kvalitet ovog zakona, to je zabrana međusobnog subvencionisanja subjekata koji se bave istom delatnošću. Ne zaboravite da smo mi, u neko skorije vreme imali velike subvencije i velika prelivanja sredstava od jednog subjekta koji se bavi energetskom delatnošću u neki drugi da bi se pokrivali razno, razni loši poslovni potezi.
Naravno da će se i povećati sigurnost isporuke gasa. Dobra je zabrana diskriminatorskog ponašanja i kontrola te vrste. Predviđanje novih potreba za skladištenje gasa. Energetski sektor Srbije je, čini nam se, konačno u potpunosti normativno usklađen sa energetskim sektorom, odnosno normativom koja važi u EU, a čini nam se da tamo ne postoji nekih značajnijih energetskih kriza.
Ono što je takođe dobro, a bilo je i predmet nekih kritika, to je obaveza razdvajanja energetskih subjekata i razdvajanje njihovih poslova na računovodstvena, tehnička, pravna, na organizovanje regulatornih tela, na regulisanje energetskih delatnosti itd, itd. Sama Agencija za energetiku Republike Srbije je zaista jedno dobro telo koje će sve poslove u okviru svojih nadležnosti verujemo obavljati baš upravo u cilju energetske stabilnosti naše zemlje. Dobro je da je država potpisala niz direktiva EU u ovom smeru i da su, fakti te direktive EU i sastavni deo ovog zakona.
Ono što je za mene bilo posebno interesantno, pošto sam i zaljubljenik u očuvanje životne i ljudske sredine, ekologiju itd., to je promovisanje obnovljivih izvora energije. Mislim da je potrebno zarad javnosti reći da se obnovljivi izvori energije nalaze u prirodi, da se oni nakon svoje upotrebe, odnosno pretvaranja u energiju, izvori se obnavljaju u potpunosti ili delimično, i da se nalaze pre svega u energiji vetra. Besplatan izvor. U energiji sunca, bioenergiji, u biogorivima, u biogorivima algi, energiji vode, znači u najširem smislu hidroenergiji, geotermalnoj energiji, odnosno energiji iz dubine naše zemlje i energiji okeana.
Neobnovljivi izvori energije koji i dalje čine, ne samo u našoj zemlji, nego i u zemljama EU najčešće izvori energije su nuklearna energija, koju mi srećom nemamo, nuklearne elektrane jer ne treba mnogo pričati o Černobilju ili o skorašnjoj nuklearnoj katastrofi u Japanu i o njihovim posledicama, a i o težnjama zemalja EU, čak i onih poput Francuske u kojoj 40% energije se dobija iz nuklearnih elektrana da se postepeno ide na druge izvore energije i da nuklearne elektrane jedna za drugom prestaju sa svojim radom, zatim, ugalj, nafta, pa prirodni gas.
Energija i ekologija, pomenuo sam Černobilj, pomenuo sam Japan. Naravno da su obnovljivi izvori energije da će dati svoj doprinos u procesu smanjenja globalnog zagrevanja i otopljenja, regulisati polje proces globalnog zatamljenja. Interesantan je podatak da, bez obzira što je u zemljama EU 2005. godine udeo obnovljivih izvora u ukupnog energetskom potencijalu tih zemlja bio oko osam i po posto i da one planiraju da u 2020. godini taj deo bude 20%, da je Srbija u tom delu iznad evropskog proseka, a ispod recimo Norveške, koja ima blizu 40% udela tih obnovljivih izvora energije u energetskom potencijalu zemlje. To je, čini nam se, po podacima koje sam ja pribavio, upravo zbog postojanja velikih hidroelektrana i zbog toga što se biomasa, a pre svega drvo u velikoj meri koristi, pre svega u domaćinstvima za ogrev, ali naravno i u drvnoj industriji u druge svrhe.
Neko je ovde i pomenuo solarnu energiju i naravno, to je energija sunca koja se koristi za grejanje i proizvodnju električne energije i o tome da je skupa proizvodnja te vrste energije i da će neku vrstu monopola za proizvodnju solarne energije imati država. S obzirom na razloge koji su izneti, verovatno da je to tako, ali ćemo naravno pratiti ono što su trendovi u svetu i u zemljama EU. Verujemo da će se u srazmeri sa ekonomskom snagom zemlje i ovaj oblik energije sve više koristiti.
Što se tiče obnovljivih izvora energije iz biomase, treba reći da se taj oblik energije dobija od biljaka, životinja, gradskog otpada. Gradski otpad upravo zovu često i spavajući div, jer će to biti najvažniji obnovljivi izvor energije u budućnosti, takve su makar procene i kakvi su proračuni, a dobici su višestruki i o njima ne treba mnogo trošiti reči.
Već sam pomenuo da je najpoznatiji način korišćenja biomase korišćenje drvne mase za grejanje u kućama, da Srbija koristi negde oko 25% energije iz obnovljivih izvora, a što je, kažem, veći prosek u odnosu na prosek u zemljama EU. Cilj je da se do 2012. godine taj procenat poveća na 32%, ali da li ćemo do toga doći, videćemo.
Dobro je pomenuti i da je Republika Srbija baš upravo zbog svih prednosti, koje zemlja ima korišćenjem obnovljivih izvora energije, da je usvojila pravnu regulativu oblasti obnovljivih izvora energije, pa je tako doneti i Zakon o energetici, pa Strategija razvoja energetike RS do 2015. godine, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije od 2007. do 2012. godine, zatim Uredba o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije sa kriterijumima, Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem mnogih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije i Model ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača.
Od skoro je ponovo, čini mi se, da u Republici Srbiji negde postoji oko 30 mini hidroelektrana, pre svega, za proizvodnju električne energije, naravno, i da postoji nekoliko projekata, pre svega na reci Ibar, da se izgradi nekoliko mini hidroelektrana. Zaista ću pohvaliti tu vrstu inicijative i samo pomenuti neke prednosti korišćenja hidroelektrana, odnosno mini hidroelektrana, kao obnovljivih izvora energije. U odnosu na velike hidroelektrane, nemamo plavljenja širokih područja, zatim narušavanje lokalnog ekološkog sistema. Mogu se obezbediti navodnjavanje zemljišta, kao i snabdevanje vodom okolnih naselja, izgradnja ribnjaka i zaštita od poplava. Smanjuju se investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže, a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja. Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove i radni vek je dug. Ima hidroelektrana koja rade, naravno, uz redovne remonte i preko 80 godina.
Čini nam se da je Srbija u procesu industrijalizacije zemlje, socijalističke industrijalizacije, u potpunosti zanemarila zaštitu životne sredine. Mi kao posledicu socijalističke industrijalizacije i male brige o zaštiti životne sredine imamo danas aero zagađenja u našim gradovima koji su, naravno, među najvećima u Evropi. Sigurno je da ono što smo videli, recimo, i u Holandiji paralelno postoje one tradicionalne njihove vetrenjače, a pored toga moderne vetrenjače koje ne pretvaraju više energiju vetra samo u mehaničku energiju, već i električnu energiju, a to je slučaj i u Austriji i u mnogim zemljama EU. Verujem da ćemo mi u budućnosti videti i na našim prostorima te moderne vetrenjače koje će besplatnu energiju vetra pretvarati u električnu energiju i tome doprineti poboljšanju energetskog sistema naše zemlje, a u potpunosti nimalo neće narušavati ekologiju, što je briga o kojoj moramo svi više brinuti i više pažnje posvećivati budućnosti.
Još jednom ću podsetiti na činjenicu da i danas nismo čuli neke oštre kritike u vezi samog zakonskog teksta. Naravno, pominjala se afera "Kolubara", a to nema veze sa ovim zakonom. SPO je sam rekao da je nama "Kolubara", ne samo u Lazarevcu, nama je "Kolubara" u celoj Srbiji. Sva nastojanja svih državnih organa da se i afera "Kolubara", kao pljačka veka, i sve druge afere da dobiju pravni okvir i da oni koji su ih proizveli dobiju zaslužene kazne. Poslanici SPO će podržati. Takođe, ovaj zakonski predlog nema veze ni sa hapšenjem Gorana Hadžića i sa svim ostalim temama koje su uvažene kolege danas pominjale. Zato bih molio da u preostalom delu diskusije sve uvažene kolege zaista više pažnje posvete samom tekstu zakona za koji sam rekao da je dobar i zbog toga će poslanici SPO u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.