Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Milan Lapčević i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Mrakiću, na član 8. smo podneli amandman koji se tiče donošenja vremenskih rokova za donošenje energetskog bilansa zemlje. Juče smo na Odboru za energetiku razgovarali o tom amandmanu. Smatramo da energetski bilans jeste veoma važan i da ga treba doneti što je moguće ranije, dakle, da bi taj podatak mogao da bude operativan i da koristi i ministarstvu i uopšte državi kada se pravi neki planovi.
U Predlogu zakona stoji da energetski bilans donosi Vlada na predlog ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno do kraja godine za sledeću godinu.
Pričali smo o tome juče da smatramo da je neophodno da se energetski bilans donosi ranije, makar do septembra ili oktobra meseca, kada počinje grejna sezona, da bi taj energetski bilans uopšte bio operativan kao podatak i da bi pomogao i državi i uopšte ministarstvu, u smislu organizacije kako uvoza energenta, obezbeđivanje energenata za potrebe grejne sezone, itd. Najveći deo energenata i energetskih potreba zemlja podmiruje u periodu od sredine oktobra do sredine marta meseca, kada je grejna sezona i vrlo je logično i normalno da se taj energetski bilans donese pre tog roka.
Vaše obrazloženje je bilo da je do sada bila praksa da lokalne samouprave, koje su subjekti u ovom poslu, koje dostavljaju te podatke, da AP i drugi subjekti, na kraju krajeva javna preduzeća to vrlo kasno rade i rade tek negde na silu decembra meseca, kada već ističe neki krajnji rok, što u svakom slučaju jeste činjenica, ali ne znači da ta činjenica ne treba i ne može da se promeni.
Svaka toplana, svaki grad, svako javno preduzeće zna svoje potrebe unapred na osnovu iskustva iz prethodne, ili prethodnih godina. Ništa se tu značajno ne može promeniti. Svaka toplana na osnovu iskustva iz prethodne godine, broju korisnika, površini koju greje nekim prosečnim temperaturama, tačno zna koliko joj treba energenata. Taj podatak se sigurno neće značajno menjati, možda u par procenata, od onog koji daje u septembru i onog koji daje u decembru mesecu, kada je ovde već definisano da se donosi plan decembra meseca. Mislim da je sasvim logično i normalno da se taj rok može skratiti, da se treba skratiti da bi zaista imao smisla. Ovako, decembra meseca, kada smo već ušli duboko u grejnu sezonu i kada taj podatak u globalu može da koristi kao statistički, ali ne i kao operativan, da bi i Vlada i ministarstvo mogli da ga koriste za one potrebe za koje, na kraju krajeva, u zakonu i definisan.
Osvrnuću se kratko na ono što je pričao gospodin Stevanović. Potpuno se slažem da je energetska efikasnost nešto što u našoj državi se jako sporo prima i što bi trebalo da bude mnogo značajnija mera i da joj se da mnogo veći značaj kako u obrazovnom sistemu, tako i kroz sve javne ustanove, preduzeća, da prosto postoji svest o tome da mnogo više trošimo i rasipamo energiju nego što je neophodno i potrebno.
Dakle, ne postoji apsolutno stopostotno efikasan energetski sistem ili ustanova, ali sigurno može mnogo više da se uštedi energije, odnosno da se manje rasipa nego što je to slučaj u Srbiji. Podaci kažu da prosečna potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji iznosi od 220 pa čak do 250 kilovata na godišnjem nivou, dok je to u razvijenim zemljama i onima koje drastičnije primenjuju mere energetske efikasnosti se kreće od 80 do 100 kilovata po kvadratnom metru, što je, dakle, dva i po do tri puta manje nego što je u Srbiji.
Samo siromašni izgleda rasipaju, a dodao bih da pored siromašnih i neodgovornih i neobrazovani i nepismeni to rade. Nije prijatno da pričam o svojoj zemlji, ali prosto to je tako. Mislim da i Ministarstvo energetike i na kraju krajeva i država i sve institucije moraju mnogo ozbiljnije da se bave ovom temom i da kroz priču o energetskoj efikasnosti, o načinima smanjenja rasipanja energije razmišljamo mnogo više o tome kako ćemo nadomestiti eventualne nedostatke u energentima i energetskim potrebama zemlje, nego o tome kako ćemo praviti neke nove izvore, velike izvore. Naravno ti izvori sigurno moraju da budu pravljeni zbog zastarevanja ovih sadašnjih, ali sigurno da postoji značajna ušteda u energetskom smislu ako se primene sve mere energetske efikasnosti.
Zamena stolarije i te stvari koje spominje gospodin Stevanović i jedna opaska da niko nije razmišljao o tome, nije bio to povod ljudima sa druge strane i sadašnje pozicije. Mislim da jeste bio to jedan od motiva da se uštedi energija, ali ako se malo začeprkaju te javne nabavke i cene po kojima se to radi, onda pojede dara meru. Onda sve ono što se uštedi godinama iza, prvo se pojede u startu kroz nerealne nabavke, pa onda to sve izgubi smisao.
Igrom slučaja se trenutno u Nišu sprovodi rekonstrukcija Kliničkog centra u smislu energetske efikasnosti, menja se stolarija, radi se izolacija. Pre neki dan sam, zbog nekih svojih potreba išao tamo i gledao, to je u redu, kvalitetno i lepo i biće to lepo i biće sigurno značajna ušteda energije. Samo mi jedna stvar nije jasna. Kome je palo na pamet da aluminijumsku stolariju, koja je tu bila ugrađena pri gradnji Kliničkog centra menja i da tu sada postavlja plastičnu? Ako mi neko kaže da to ima neke logike i da je to rad na kvalitetu, svaka čast. Menjati aluminijumsku stolariju koja je vrh u toj građevinskoj industriji sa plastičnom stolarijom i to nazivati energetski efikasnom merom, mislim da ili nije dobronameran, ili nešto nije u redu sa znanjem.
To su neke od primedbi i sugestija, a ovo vreme koje sam prekoračio, molim predsedavajućeg da odbije od vremena ovlašćenog predstavnika grupe. Hvala.

Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za industriju su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik gospodin Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Pre nego što pređem na amandman na član 11. samo da ukratko par sekundi potrošim na usvojene amandmane koje je podnela poslanička grupa SNS.
Na član 7, ako je u članu 4. predviđeno da strategiju donosi Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade, za period od najmanje 15 godina, sasvim je bilo logično da u članu 7. Vlada podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o sprovođenju strategije i programa koji obuhvata. To je usvojeni amandman na član 7a.
Usvojeni amandman na član 8. glasio je da zadnji stav se dodaje, da je Ministarstvo u obavezi da usvojeni energetski bilans objavi na svom sajtu najkasnije 15 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Imamo situaciju da neko ko uplati političkoj stranci 30.000 dinara treba da bude objavljeno na sajtu te stranke, a najbitniju stvar u oblasti energetike i energetski bilans, koji je vrlo bitan, pogotovu za oblast investitora, tražili smo da bude objavljeno na sajtu Ministarstva. Jer, zbog tog nesklada i raskoraka između planova, strategija, programa, između realnih i stvari koji sadrži dokumenta i cele situacije da se ta oblast ozbiljno ne analizira i ne prati, odnosno ne usklađuje sa konkretnim i realnim potrebama tržišta i vremena u kome živimo, imamo situaciju da je ono što je realizovano iz energetskog bilansa, bude u raskoraku sa planiranim negde i do 70%. To je situacija, nažalost, najčešće u Srbiji prisutna i zbog te situacije imamo ozbiljnih problema sa energetskom bezbednošću i velike štete i troškova u svemu tome.
Član 11, odnosno amandman na član 11. Predloga zakona tražimo da u prvom stavu "Vlada na predlog ministarstva", da se "na predlog ministarstva" briše. Šta znači ovo "Vlada na predlog ministarstva"? Zar ministarstvo treba da obaveže Vladu da Vlada predlaže i prati ostvarivanje strategije? Ako ministarstvo ne obaveže Vladu da predlaže i prati ostvarenje strategije, ona to neće raditi. Totalno nepotrebna stvar. Vlada je u zakonskoj obavezi da ovo radi i bez predloga resornog ministarstva. Zbog toga i tražimo da se u stavu 1. brišu reči "na predlog ministarstva".
Član 7. koji glasi: "propisuje mere podsticanja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i za otkup te energije i akt kojim se utvrđuje visina naknade za podsticaj", tražimo da se promeni i da glasi "donosi akt o merama podsticaja za proizvodnju i otkup električne energije i energije za daljinsko hlađenje korišćenjem obnovljivih izvora energije i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije".
Smatramo da je neophodno dodati i ovu situaciju, odnosno da je neophodno u tački 7. ubaciti pojam energije za daljinsko hlađenje iz prostog razloga zato što u ovoj oblasti veoma velike količine energenata koriste se u toku te intenzivne energetske sezone za letnji period, pa treba biti u korak sa situacijom realno na tržištu i s obzirom da postoji mogućnost daljinske kontrole i uvođenja ovih sistema, neophodno je ubaciti u tačku 7. člana 11. zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS je vrlo bitno ovo što je predloženo u mom amandmanu, a odnosi se na podsticaje na proizvodnju električne energije, ono što će država izvajati u obnovljive izvore energije. SRS mora ukazati da se ovakvim propisivanjem po direktivama EU, Evropske komisije, evropskih subjekata koji prevashodno žele da nam prodaju tehnologiju krše ne samo naš Ustav nego i mnoge zakone, pa i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.        
Krenuću od našeg Ustava koji je jasan. U članu 84. se kaže sledeće:" Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Zabranjeni su akti kojima se suprotno zakonu ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog i dominantnog položaja". O čemu se ovde radi? Radi se o direktnom preuzimanju svega onoga što je trenutno aktuelno u EU. EU ima probleme sa energijom. Imamo i mi, ali u daleko manjem obimu. Oni žele da naprave zamenu određenih energija uvođenjem alternativnih izvora, znači obnovljivih izvora energije, imaju tehnologiju i oni će zameniti deo svoje energije koja se proizvodi iz hidroenergije ili termoenergije kroz određene vidove supstitucije određenih izvora energije.
Za nas je to vrlo neprihvatljivo, ne samo što sam pročitao ovde u zakonu, nego zbog toga što ovi izvori energije u Srbiji nemaju tradiciju, nismo ni napravili sve preduslove ni tehničke ni tehnološke ni katastarske itd. Sa druge strane, sve ono što se sada zna to će predstavljati od prilike pet do 10% sledećih 20-ak godina u ukupnom obimu proizvedene energije. Malo, ali će koštati jako mnogo.
Sa druge strane, kada govorimo o tome da ćemo dovesti u neravnopravan položaj one koje danas proizvode 100% energije, oni neće biti finansirani, neće imati podsticaj od strane države, a sa druge strane, uvešćemo skupe strane tehnologije da proizvode pet do 10% energije. Preskupo, neracionalno i neprihvatljivo za građane Srbije.
Kada govorite o ciljevima energetske politike, vi kažete da ćete zaštiti, da je obaveza energetskih subjekata, jedan od subjekata je država, da ćete zaštiti interese građana. Da li se tu štite interesi građana kada danas građanin plaća energiju negde oko pet evra i pet centi, a za istu takvu energiju će morati izdvojiti, nema ko drugi da plati nego će platiti građanin za onu energiju koja se proizvede u energanama na vetar, negde između devet i deset evro centi, kod solarne energije preko 20 evra centi itd. To će biti daleko skuplja energija nego što je to danas. Da li time štitimo građane Srbije? Ne štitimo. Koga štitimo? Štitimo onoga ko nameće takvu politiku. Ko nameće takvu politiku? EU. Zbog čega? Zbog tehnologije koju će nam proizvesti ovde.
Još moramo upozoriti na Zakon o kontroli državne pomoći. Zabranjuje se svaki vid finansiranja iz bilo kog budžetskog i parabudžetskog izvora gde se narušava sloboda tržišta. Da li se ovde narušava sloboda tržišta? Narušava se, jer ćemo mi dominantne proizvođače energije staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na u ovom trenutku manje značajne i po obimu proizvodnje i po samoj količini proizvedene energije. Da li time štitimo građane Srbije? Ne štitimo ih, dovodimo ih u položaj da ne mogu plaćati ni u ovim uslovima, a ako uključimo pet do 10% više energije, pa obračunamo one iznose koje sam naveo, onda će imati daleko skuplju struju.
Sa druge strane, i juče sam to naglasio, EPS otvoreno kaže da će cena električne energije do 2013. godine morati da se poveća, da se uravnoteži na nivou 0regiona, za otprilike 60% u odnosu na ove cene. Ko će to moći plaćati? Da li će to građani Srbije moći plaćati? Neće. Ovakvom direktnom primenom evropskih standarda rušimo državu. Sutra ćemo imati zbog ovih podsticaja strahovit upliv stranih investitora. Mi ih imamo i danas. Na Odboru za industriju koji pokriva i energetiku videli smo upleve pojedinih političkih stranaka kojima je interesantno samo tamo gde zastupaju neke strane lobističke grupe koje žele ući u određene. To je bilo vidljivo, to je vama u Ministarstvu jasno zato što vi svakodnevno imate te pritiske od strane pojedinih subjekata sa strane koji će doći ovde. Sa druge strane, primetno je i kod naših tajkuna da i oni žele ući samo zato što znaju da će ako uđu u ovu oblast dobiti podsticaj od strane države i to što budu oni lično uložili, to će se vratiti za tri do pet godina, a znamo da svaka energana koja se bude napravila na našem prostoru će živeti od 30 do 40 godina.
Posle pet do sedam godina uloženog kapitala, uloženi kapital će se vratiti, a ono sve dalje je profit. Na ministarstvu je odgovornost, na Vladi je odgovornost, ne smete dozvoliti da iza ovoga stoji podla politika EU koja će nam prodati skupu energiju. Mi nećemo imati dovoljnu količinu energije, zapustićemo energetske sisteme koji danas rade u otežanim uslovima. Jesu monopolisti i neracionalni su do kraja, ali su zadovoljili potrebe proizvodnje i prometovanja električne energije. Imamo najjeftiniju energiju i cilj nam je da ostanemo u ovom statusu i da imamo najjeftiniju energiju.
Želje i prohteve EPS-a treba staviti u stranu. Prvo, nek reše svoju neracionalnost - neracionalnu ekonomsku i energetsku politiku, ogromnu potrošnju, ogromne donacije i dotacije koje daju raznim sektorima, prevashodno nevladinim organizacijama, raznim institucijama, sportskim organizacijama, bez tendera, bez normalne procedure itd. Oni moraju da se svedu u racionalno poslovanje i onda imamo dovoljne rezerve da na konto ušteda pojačamo naše kapacitete, omogućimo građanima jeftinu proizvodnju električne energije i zadovoljimo potrebe i na taj način zaštitimo građane, jer će oni biti nezaštićeni.
Oni će platiti, i plaćali su je do danas, sve ove neracionalnosti. Sa druge strane, kada im dođu ovde strani investitori koji će napraviti preskupe tehnološke energene, plaćaće daleko veću cenu električne energije nego što sada plaćaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospodin Mirko Čikiriz.

Protiv sam toga da se prihvati ovaj amandman kojim bi se brisao stav 7. člana 11. Predloga zakona, jer bi to skoro u potpunosti devalviralo nameru države da u oblasti energetskog sektora više koristi energiju iz obnovljivih izvora energije.
Argumentacija da se time mogu forsirati određeni proizvođači energije, da mogu dobijati podsticaj a da neki drugi ne mogu itd, prihvatljiva bi bila samo iz tog ugla ako bi se zanemarile ostale činjenice. Naime, celokupna težnja energetskog sektora u najstabilnijim energetskim zemljama je da se što više koristi energija iz obnovljivih izvora. Letonija je u Evropi lider u proizvodnji energetije iz obnovljivih izvora energije. Norveška koristi oko 40% svoje energije iz obnovljivih izvora energije. U zemljama EU taj je procenat negde oko 8,5%, sa težnjom da do 2012. godine dostigne nivo od 20%.
Kako države misle da povećaju dobijanje energije iz obnovljivih izvora? Između ostalog, i podsticajnim sredstvima. Zbog čega? Pre svega zato što je to energija koja se nalazi u prirodi i koja se u potpunosti ili delimično obnavlja, a pre svega se misli na energiju vetra, vode i sunca. Kakve su posledice proizvodnje i korišćenja te energije po zaštitu ljudske sredine? Kakve su posledice po globalno zagrevanje i otopljavanje u odnosu na korišćenje energije koja se dobija, recimo, iz termoelektrana, a termoelektrane su jedne od najvećih zagađivača ljudske sredine. Štetne materije dobijene proizvodnjom energije termoelektrana su jedni od glavnih uzročnika kancerogenih oboljenja ljudi koji žive u tim oblastima. Da li ćemo imati takve posledice sa korišćenjem energije vetra, sunca ili vode? Sigurno da ne. A da ne pričam o zaštiti ljudske sredine, vodotokova, zemljišta, itd.
Znači, prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije u odnosu na ove druge su nemerljivi. Prednosti po zaštitu stanja zdravlja stanovništva su ogromne, kao i za zaštitu ljudske sredine. Sigurno je da postoje i područja gde bi se recimo koristili obnovljivi izvori energije, danas su ponovo pominjane te mini hidrocentrale, gde sigurno, s obzirom na mali broj stanovnika itd, nije ekonomski isplativo graditi hidrocentralu. Međutim, u takvim slučajevima država treba da da podsticajna sredstva upravo iz tih razloga koji se tiču i korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite ljudske i životne sredine i zaštite stanovništva.
Ako se to posmatra u jednom celokupnom kontekstu, ako se to stavi u jednu ravan, onda je zaista neophodno da država na ovaj način podstiče proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Očito da se nismo razumeli. Upravo ovo što ste sada rekli potvrđuje stavove SRS i moje koje sam izneo u amandmanu.
"Podsticaj će imati oni koji budu ušli u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije". Uzmimo proizvodnju vetra. Koja je tu zagađenost od energene koja proizvodi? Vrlo mala, a mi ćemo ulagati u zaštitu životne sredine od tog malog zagađivanja.
Sa druge strane, u termoelektranama je ogromna zagađenost. Da li će on imati pravo na benefite, na podsticaj? Neće imati. Moramo štititi ono što izaziva veliku zagađenost i neophodnost održivog razvoja. Moramo uložiti tamo gde sad imamo primarnu proizvodnju, dominantnu proizvodnju, a to je u termoelektranama. Znači, oni su zagađivači i moramo njima pomoći da sprečimo taj nivo zagađenosti, a ne u hidroenergiju, mala je zagađenost, ne u solarnu energiju, mala je zagađenost, u energene za proizvodnju električne energije iz vetra, i tu je mala zagađenost. Mi ćemo podsticati njih a nećemo podsticati one koji stvarno zagađuju životnu sredinu. Održivi razvoj u situaciji kada prekopamo na hektare i hektare zemlje i ispustimo ko zna koliko tona sumpora u vazduh, njih ćemo ostaviti zbog toga što smo dobili neku direktivu i sada ćemo štititi ono što ovog trenutka nije primarno zaštititi. Hvala.