Hvala.
Gospodine Dimitrijeviću, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čovek mora da bude iznenađen obrazloženjem za ne prihvatanje ovog amandmana, pogotovo znajući stanje u oblasti prava pacijenta u Republici Srbiji. Potkrepiću to dokazima Svetske banke iz juna 2007. godine. Republika Srbija je svrstana na vrlo visoko četvrto mesto rangirano po korupciji u zdravstvu. Iznad Srbije su Tadžikistan, Moldavija i Maroko, a da ne čitam šta je to ispod tog četvrtog, vrlo visokog mesta.

Dakle, prava pacijenta u Srbiji su jedan privid. Privid zato što taj institut stvarno postoji, a taj institut je, ogleda se, što je Zaštitnik prava pacijenta osoba koja je zaposlena u toj zdravstvenoj ustanovi i prosto pitanje koje se nameće – čija će prava da štiti taj Zaštitnik prava pacijenta? Štitiće prava onoga od koga prima platu. To je elementarna logika, a prava pacijenta štititi neće. Zašto se godinama u Srbiji od 2000. godine govori o neophodnosti donošenja zakona o zaštiti prava pacijenta a to se ne radi. Ne radi se upravo zato što ovi pokazatelji pokazuju stepen korumpiranosti u zdravstvu, da to nije interes da donesu prava pacijenta. Sa druge strane, izmene i dopune ova dva zakona su vrlo ozbiljne u nekim segmentima. Svakako je da je to zahtevalo da se sprovede jedna ozbiljna javna rasprava. Neprihvatljivo je da izmene u ovom obimu ova dva zakona, koja spada u najznačajnije zakone u oblasti zdravstva stignu u petak, u dane vikenda, bez saznanja o javnoj raspravi, a da ono što je gorući problem u srpskom zdravstvu ono što bruji kako domaća i svetska javnost bude skrenuta u neke druge koloseke.

Dakle, govorim gospodine ministre o članu 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, govorim o dopunskom radu, govorim o koruptivnom zakonu, o tome da je omogućeno da neko sa državnim resursom, u koji je ulagano decenijama, neko koristi da bi stekao dodatni prihod.

Gospodine ministre, da li to znači da pilot JAT aviona, kada završi radno vreme, može da sedne u avion i da kaže – ovo sada radim kao dodatnu delatnost? Da li to znači da sudija kada završi radno vreme kaže – e sada radim kao dopunsku delatnost? Da li to znači da vozač gradskog autobusa ili tramvaja posle radnog vremena kaže – e sada vozim autobus kao dodatnu delatnost zato što je gužva?

Osnovno pitanje koje je postavljano ovde i bivšem ministru i vama je da li je sistem sposoban da odgovori zahtevima stanovništva. Ako jeste sposoban, čemu onda liste čekanja i u okviru tih listi čekanja preskakanje i koruptivnost? Takav je slučaj bio u Sremskoj Kamenici, Institut za onkologiju. Ko je taj ko može da odlučuje o dužini njegovog života i da ga stavi na listu čekanja?

Šta kaže Zakon o zdravstvenom osiguranju? Da je to obavezan vid zdravstvenog osiguranja. Kako je moguće da postoji lista čekanja? Kako je moguće da postoji krivična odgovornost? U izmenama i dopunama Zakona predviđate da se uvede institut otkaza onom ko naplaćuje usluge osnovnog zdravstvenog osiguranja. Da li je to kazna za onog ko se bavi time?

Šta je sa krivičnom odgovornošću? To ne postoji? Pa, ne postoji zato što nije promenjen Zakon o zdravstvenoj zaštiti, zato što je ostavljen koruptivni član, zato što je legalizovana korupcija. To je trebalo da bude osnovni cilj promene zakona. Bez tih promena ne može se govoriti unapred.

Još postoje neke stvari, gospodine ministre, ali o tim stvarima ćemo pričati kada budu došli na red određeni članovi zakona, ali ovo ne spada u ozbiljnu promenu oba sistemska zakona.

Hvala.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naslov iznad člana 40a glasi: "Pravo na poštovanje pacijentovog vremena". Opet ulazimo u onaj domen da li se kaže pacijentovog vremena ili vremena pacijenta ili je ovo samo prevod sa nekog drugog jezika koji bi ovako odgovarao – pacijentovog vremena.
Šta je suštinsko? Ubacili ste novi član i taj član glasi: "Pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja koje se obavlja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi, odnosno kod drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom radi ostvarivanja zdravstvene zaštite.
U redu je, pacijent ima pravo na sva ova zakazivanja, ali šta će on sa tim pravom?
Pročitala sam mnogo vaših intervjua posle postavljenja na mesto ministra i svesni ste kako izgleda to njegovo pravo. To njegovo pravo se sastoji na listama čekanja, na sve ono od čega zavisi njegov život. Na ovu čuvenu protezu kolena treba da čeka do 2024. godine ukoliko želi da se operiše u Kragujevcu. Znate, ima pravo na to, ali treba samo malo da sačeka, nekih 12-13 godina i onda će sve biti u redu i da doživi sve to.
Ne bih da govorim o ovim listama čekanja na onkološke preglede, na onkološke operacije itd, što je spomenuo kolega Dimitrijević, što je zapravo preskakanje određenih lista čekanja kao uvod u korupciju i sve ostalo. Ne samo uvod, nego i mnogo više od uvoda u korupciju.
Razumeli smo da zaista imate ideju i da zaista želite da menjate ovaj zakon i zato smo vam pomogli time što smo doneli novi stav u članu 40. koji kaže – rokovi za zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja pacijenta propisuje ministar podzakonskim aktom.
Šta smo želeli da postignemo? Želeli smo da postignemo da propišete nekim aktom koji su to rokovi na koje pacijent treba da čeka, da li su ti rokovi 12 godina, šest meseci ili mesec dana. Gospodine ministre, morate znati da se za jedan običan kontrolni pregled u Srbiji danas čeka od tri do šest meseci. Sada kada biste pozvali telefonom, to je pravo pacijenata, kažu vam – znate, još uvek nismo otvorili listu, pa kada pozovete za dva dana oni kažu – baš smo sada zatvorili listu, pa se javite idućeg meseca pa ćemo opet da čekamo da otvorimo listu i da zatvorimo listu.
Molila bih vas da slušate pošto mislim da je ovo suštinski važan amandman.
Odgovor koji sam dobila je ponižavajući za nekog ko je želeo nešto da promeni u ovom sistemu, a odgovor glasi ovako: "amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi član 40a Predloga zakona u potpunosti usklađen sa Rimskom poveljom o pravima pacijenata". Da li se u toj Rimskoj povelji u drugim zemljama takođe čeka 12 godina i 13. godina na neku najobičniju operaciju?
Pored toga, način i postupak ostvarivanja prava odnosno rokovi zakazivanja pregleda, dijagnostičkih procedura i drugo, bliže se uređuju propisima iz oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja, Pravilnika o načina postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kako ih uređuju? Da li ih uređuju na način kako sam navela?
Ono što smo svi želeli da čujemo od vas, to smo čuli. Rekli ste – sistem ne odgovara, sistem nije u redu, a verujte, kao što znate vi, kao što znaju vaši saradnici, kao što znaju ljudi koji rade u zdravstvu, tako znaju i pacijenti da sistem ne valja. Ako najobičniju operaciju od koje nečiji život zavisi treba neko da plati da bi preskočio listu čekanja od šest godina, onda sistem ne valja. Ako kada si bolestan ne možeš onog trenutka da se lečiš nego treba da ideš na neku listu čekanja, sistem ne valja. Ne govorim dalje o korupciji i o drugim stvarima.
Zaista smo odgovorno pristupili ovom pravu pacijenta i tražili smo da kažete koji su to rokovi u kojima neko može da zakaže pregled i da se manete obrazloženja ovih koji su pisali ovo.
Mi smo od vas, gospodine ministre, čuli da hoćete da menjate sistem. Ti što sede pored vas neće da ga menjaju, u to sam sigurna jer sedeli su i pored bivšeg ministra. Molim vas da odgovorite vi zato što ste vi nama obećali da ćete menjati sistem. Vi ste predložili izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević, koja ima reč.
Izvolite, gospođo Plećević.

Ovaj član izmene i dopune zakona se odnosi na procene zdravstvenih tehnologije koje se koriste u cilju unapređenja zdravlja ljudi kroz prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju.
Amandmanom se predlaže brisanje stava 8. koji se dodaje posle stava 7. i u članu 67. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Taj stav glasi – bliže uslove, kao i način vršenja procene zdravstvenih tehnologija, davanje mišljenja u skladu sa ovim zakonom, kao i druga pitanja kojima se bliže uređuje rad i funkcionisanje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija propisuje ministar. Ministar u ovom zakonu ima 38 raznih ovlašćenja, što znači da on u skladu sa svojim mnogobrojnim ovlašćenjima može da menja ovaj zakon naknadnim propisima.
Mislim da je nepotrebno davanje dodatnih ovlašćenja ministru koji u krajnjem slučaju ne mora biti u dovoljnoj meri stručan za probleme procene medicinske tehnologije. Sasvim je dovoljno postojeće rešenje u zakonu da to radi Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija, koja je obrazovana kao stručno telo za taj posao.
Mi u Vladi imamo ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede koji je pravnik po struci i ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koji je lekar po struci. Zamislite da pravnik Dušan Petrović propisuje način rada i funkcionisanje meliorizacije, na primer, ili Olivera Dulića da propisuje koje će se tehnologije koristiti u jamskoj eksploataciji bakra. Može se desiti da u narednoj Vladi, ako bi je nedaj bože opet sačinjavala ista koalicija, da ministar zdravlja bude neko ko je po struci profesor književnosti ili balerina, na primer, pa da oni propisuju bliže uslove, kao i način vršenja procene zdravstvenih tehnologija i uređuju rad i funkcionisanje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija.
Zbog toga što SRS ide u susret događajima koje nije teško predvideti, s obzirom na iskustva sa raznim koalicijama u proteklom periodu sačinjenih i od minornih stranaka velikog ucenjivačkog kapaciteta i apetita prema određenim ministarstvima i mogućnošću da i profesor književnosti ili balerina mogu da budu ministar zdravlja, a ministar prosvete, na primer, pilot predlažemo brisanje ovog člana izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Nema potrebe za ovakvim ulagivanjem ministru, osim ako se ministar odvaži da ukaže na one propuste Komisije vezane za provereno nebezbednu stomatološku tehnologiju o stomatološkim mašinama starim 40 do 50 godina koje su još u upotrebi. Na primer, na svom radnom mestu radim u državnom zdravstvu u zdravstvenom centru Bor, to je istočna Srbija, sa jednom takvom "doriot" mašinom iz 60-ih godina prošlog veka. Za one koji nisu stomatolozi da pojasnim, to je ona mašina koja vrti kanap iznad moje glave i glave mojih pacijenata, dece, koja može svakog časa da nas skalpira, a za koju više ne mogu da se nađu rezervni delovi, čak ni na buvljaku.
Neki poslanici vladajuće većine su tvrdili da kod nas poslanika opozicije postoji tabu tema u uvođenju novih tehnologija u zdravstvu, da ne razumemo potrebu da se uvode nove tehnologije u vidu elektronske kartice i elektronskih zdravstvenih kartona. Odlično razumemo svu problematiku u zdravstvu i za nas nema tabu tema.
Jedva čekamo da javnost sazna koliko je novca namenjeno uvođenju novih tehnologija u zdravstvu, pokradeno kroz nameštene tendere, kroz ugovore o delu, kroz dilovanje sa farmako mafijom, kao epilog svega toga. Tek onda možemo na pravi i stručan način možemo govoriti o novim i proverenim bezbednim tehnologijama u lečenju, o elektroničkom praćenju pacijenata, elektroničkom povezivanju zdravstvenih ustanova i ostalim problemima zdravstva. To će biti onda kada se oslobodimo kvazi eksperata i njihovih mentora.
Više od 10 godina tražim nove tehnologije u svom radu, ali ih ne dobijam. Dotrajala i višestruko izraubovana oprema kojom mučimo i sebe i naše pacijente je tabu tema u našem zdravstvu, a ne elektronske novine jer mi nismo izašli ni iz prošlog veka, s obzirom na tehnologiju koja je u opticaju u našem zdravstvu.
U načelnoj raspravi ste, gospodine ministre, posebno apostrofirali proširenje prava pacijenata na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Lično mislim da je to neznatno poboljšanje, kap u okeanu problema u tom sektoru zdravstva i reformskih eksperimenata od 2005. godine, kada je desetkovana i osakaćena stomatološka zdravstvena zaštita, sektor zdravstva koji nije u stanju da formira ponovo svoje strukovno udruženje Stomatološku komoru i posle izmena Zakona o komorama koje smo imali i posle dva neuspela pokušaja da se izvrši izbor novih organa Komore, posle tih izmena. Pri tom je još prošao rok upravnog nadzora nad Komorom.
Ako imate iskrenu nameru da se taj problem reši, onda ne možete ići sa istim onim ljudima ili onima koji su bliski njima, koji su označeni kao glavni krivci za neuspeh u radu dotične komore u proteklom periodu i to po treći put, kao članovima odbora za sprovođenje izbora. Zbog toga mi nismo ni imali stav Stomatološke komore izmenama ovih zakona. Čuli smo na Odboru za zdravlje i porodicu stavove prisutnih predstavnika Lekarske komore, Farmaceutske komore, Komore biohemičara, itd, koji su izjavili da su neke njihove sugestije uvažene.
Da li je namera da se prolongiraju izbori za organe Stomatološke komore, kako se iz tog strukovnog udruženja ne bi mogle čuti sve one primedbe koje su vezane za funkcionisanje stomatološke zaštite građana? Verujem da nije, ali ako ne možete da rešite korupciju sami kao ministarstvo, već tražite pomoć drugih državnih organa, za ovaj problem vam to nije neophodno. Potrebna je samo iskrena namera i dobra volja u Ministarstvu zdravlja.

Zahvaljujem se.
Izvinjavam se gospodinu Predragu Mijatoviću, dajem reč, ali po prethodnom amandmanu, jer je bio neki nesporazum. Izvolite.

Zahvaljujem.
Hteo sam povodom amandmana poslaničke grupe DSS o poštovanju pacijentovog vremena. Tužno je da u ovoj zemlji mi poštujemo pacijentovo vreme onda kada pacijent to potkrepi određenom količinom novca. Tu je osnovni problem, gospodine ministre.
Kad su nastale liste čekanja? Liste čekanja su nastale onda kad je bivši ministar uveo dopunski rad. Onda su nastale i liste čekanja. Do tog vremena su pacijenti nekako uspevali da se operišu u razumnom roku, da dobiju medicinsku pomoć u razumnom roku. Onog momenta kada je uveden dopunski rad, vi ste, više ne na mala nego na velika vrata, odnosno ministarstvo je na velika vrata uvelo kriminal u zdravstvu. To je možda nepopularno reći, ali, ministarstvo je dozvolilo, a neće to da promeni kao što ni vi nećete to da promenite, dopunski rad nego istrajavate u tome i dalje.
Jer, šta se dešava? Dozvolili ste ljudima, odnosno lekarima da operišu u dopunskom, vampirskoj klinici, noću, recimo, u dva, tri, četiri ujutru, ne bi li poboljšali svoje materijalno stanje. Normalno je da se onda pravi lista čekanja – nećemo operisati njih šestoro danas pre podne, nego ćemo sa pauzom operisati troje, a ostalo ćemo prebaciti na listu čekanja ili, izvolite, ne morate na listu čekanja nego možete da dođete vampirski u tri sata noću, prekosutra, pa ćete biti operisani. To smo im dozvolili. Dozvolili samo im i u matičnoj ustanovi, a dozvolili smo im i da rade u drugim, privatnim ordinacijama i privatnim operacionim salama, gde takođe nema liste čekanja, jednostavno zato što je to potkrepljeno novcem. Uveli smo novac u zdravstvo kao osnovno merilo vrednosti pomoći pacijentu.
Rekao sam to i na Odboru za zdravlje, vi ako hoćete da se iskupite i da ostanete upamćeni, da operete ljagu koju imamo svi lekari, ukinuti koruptivni zakon, ukinite dopunski rad. Nećete više imati listu čekanja, nećete imati one silne afere po novinama koje smo imali i koje imamo i jednostavno pooštrite kontrolu. Ali, dopunski rad morate da ukinete jer je to najkorumptivniji zakon u zdravstvu. Hvala lepo.

Hvala gospodine Mijatoviću.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Da)
Ima reč gospođa Plećević.

Ovaj član izmena i dopuna je u vezi zdravstvenih tehnologija, odnosno nadležnosti komisije za procenu zdravstvenih tehnologija. Vi ovim izmenama predlažete da komisija za procenu zdravstvenih tehnologija može, radi procene i davanja mišljenja u skladu sa ovim zakonom, da zatraži stručni stav od nadležne republičke stručne komisije, nadležnih zdravstvenih ustanova odgovarajućeg fakulteta, naučno-istraživačkih ustanova, javnih agencija i drugih organa, odnosno organizacija, kao i od istaknutih stručnjaka po pitanju iz nadležnosti komisije.
Mi iz SRS tražimo brisanje ovog člana, pošto je komisija stručno telo i nije svrsishodno da traži stručni stav nadležne republičke stručne komisije.
Vi ste ovom izmenom izbrisali i tačku 6, koja glasi da: "Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija daje mišljenje o određivanju prioriteta za nabavku medicinske opreme, kao i za investiciona ulaganja u zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže". Ne znam šta je bio razlog da izbrišete ovu tačku iz člana 68. zakona, kada je ovo stručno telo najkompetentnije za ovaj posao i svako mišljenje o prioritetima daje se na osnovu sagledavanja potreba, analiza, upoređivanja itd.
Na osnovu dosadašnjeg rada Vlade i ministarstva, sve odluke se donose u skladu sa političkim interesima koji se retko poklapaju sa interesima građana, osim ignorisanja stavova stručne javnosti po pitanju donošenja izmena i dopuna ovih zakona, vi se odričete i mišljenja komisije koju ste sami osnovali, brisanjem tačke 6.
Obrazloženje zašto ste to uradili dobili smo na Odboru za zdravlje, kada nam je rečeno da je to jedna antikorupcijska mera. Ako ste hteli da u vezi ovih poslova komisija traži stručni stav od fakulteta, istaknutih stručnjaka, organizacija i svih drugih koje ste naveli, čemu onda stručna komisija? Podrazumeva se da niko od navedenih potencijalnih davalaca stručnih stavova neće to učiniti besplatno, a i zašto bi? Gde je tu onda antikorupcijska mera?
Tako je vaš slogan – Stručnost ispred politike odavno preinačen u interes ispred struke. U obrazloženju ovog člana kažete da su precizirane odredbe koje se odnose na pribavljanje stručnog stava pojedinih institucija i organizacija. U Članu 68. kroz sedam tačaka ste nabrojali šta sve ova komisija radi, a način na koji će ona pribaviti potreban stručni stav je stav njenog plana rada i nije potrebno preciziranje kroz ovaj zakon.
Zato smatramo da je ovo nepotrebno i da treba brisati ovaj član Predloga zakona.