Poslaničkoj grupi je ostalo 16 minuta, a vama 11 minuta.
Poslanička grupa Napred Srbijo, ovlašćeni predstavnik ima još 4,5 minuta i poslanička grupa 10 minuta i 30 sekundi, a poslanička grupa Vojislav Koštunica, gospodin Nikola Lazić kao ovlašćeni predstavnik ima 14 minuta.
Reč ima dr Krpić Nikola po istom amandmanu.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, duboko svesni činjenice da kao pripadnici poslaničke grupe PUPS, koja je deo koalicije u vlasti, nosimo odgovornost za prihvatanje predloga ovog zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i njegovoj nameni i primeni.
Iz oblasti medicinske edukacije kadrova, koji treba da nose medicinsku i stomatološku zdravstvenu zaštitu, neophodno je ukloniti sve administrativne prepreke koje se postavljaju pred fakultete zdravstvene struke u sistemu funkcionisanja zdravstvene delatnosti. Administrativne prepreke postavljene su onemogućavanjem fakultetima da obavljaju sva tri vida zdravstvene zaštite, zanemarujući pri tome da se na fakultetima obavljaju ne samo edukacije studenata, već i specijalističke studije, staž i druge aktivnosti suštinski važne za funkcionisanje zdravstvene zaštite Republike Srbije.
U želji da PUPS pomogne svojim predlozima za poboljšanje vidljivih problema, predlažemo da se volonterskim specijalizacijama da isto pravo koje bi prema planu mreže Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja bile urađene. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Krpiću.
Na član 33. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospodin Milan Knežević.

Pre nego što bih komentarisao naš amandman, prokomentarisao bih i podržao ovaj amandman kolega iz DSS. Trebalo je prihvatiti taj amandman. Zašto? Ministar je nov, ali je u medicini veoma dugo. Ako ova država pokušava strateški da razreši problem deficitarnih specijalizacija, pomenuti su neki od aneseziloga, tu su i patolozi, da ne pričam o tome, onda nije dovoljno samo da se skraćivanjem vremena dobijanje specijalizacije reši problem. Ako računamo i fluktuaciju kadrova koju su kolege pominjale, onda samo Ministarstvo zdravlja i Vlada trebaju da razreše problem.
Da kažem još jednu stvar, dobijanjem specijaliste i diplome specijalističke čeka svakog mladog specijalistu posao, sve nas je čekao, bar još četiri, pet godina da malo još više uđemo u problematiku kvalitetno te specijalizacije. Ministarstvo i Vlada što se tiče deficitarnih zanimanja i specijalizacija, u odgovoru što je rečeno da će da se stvori višak lekara lako može da definiše koje su deficitarne specijalizacije i strateški da se ponude dva načina rešenja. Možda postoji još neki način rešenja. Izuzev ovog skraćivanja vremena specijalizacije, koje ste pomenuli, dajte mogućnost i volonterskih specijalizacija, definisanih tačno za grane koje su deficitarne.
U odgovoru gde kažete da bi trebalo da se uskladi sa brojem stanovništva, vi to možete da uradite, da koristite evropske i svetske standarde, recimo, broj anesteziologa, broj radiologa na broj stanovnika, pa na osnovu toga da izgradite i kažete – odobrićemo 12 ili 25 volonterskih specijalizacija mimo ovih regularnih državnih. Iako ste odbili amandman koji je koristan, razmislite o tome, pa možda na neki drugi način u planu razmišljajte da pokušate da date uske deficitarne grane koje su potrebne kliničkim centrima, bolnicama i uopšte, da zdravstvo razrešite bar na ova dva načina, jer je za to, kada se krene, potrebno nekoliko godina da bi se bar malo broj tih deficitarnih specijalista smanjio. Nađite način da to strateški razrešite.
Amandman po kome sam se javio, to je amandman na član 33. U tom članu 33, da ne čitam, samo ukratko da kažem radi javnosti, pominje se kontinuirana edukacija, šta ona podrazumeva i akreditacije, zaduženost, koje su ustanove i da kontinuirana edukacija mora da bude akreditovana, takva je suština tog člana.
Pošto je suština tog člana koji se odnosi na kontinuiranu edukaciju, mi smo podneli isto amandman iz dva razloga. Prvi razlog, u uvodnom delu sam govorio da nam je smetao izraz "kontinuirana medicinska edukacija". Naravno, znam da je moja diskusija uzaludna, a i onda sam rekao i ponavljaćemo je stalno ispred SNS, da mi imamo naše domaće izraze, a to je stručno usavršavanje ili stalno stručno usavršavanje, bilo koje, u ovom trenutku govorimo o medicini. Osnovni cilj amandmana je da se koristi srpski jezik.
Već sa pomenuo, za sebe mogu da kažem, nažalost, da je ušlo u rečnik i medicinskih fakulteta i svih tih institucija koje obavljaju stručno usavršavanje - kontinuirana medicinska edukacija sa skraćenicom, neću onako, nego KME. Meni to smeta, a mislim da smeta i mnogim našim kolegama, ali je to kroz zakon, koji je donet, o lekarskim komorama uvedeno.
Ponavljam, treba neke stvari, izrazi, u duhu našeg jezika zakonski da se promene. Mi smo ovde stavili da iznad ovog naslova, gde se pominje kontinuirana edukacija, stoji "stalno stručno usavršavanje", s tim što smo mi sada u stavovima obrazložili i naveli šta to podrazumeva, odnosno gde se sprovodi. Smatramo da je to mnogo jasnije u našem amandmanu rečeno, iako je Vlada u odbijanju rekla da pitanje kontinuirane edukacije je edukacija koja se odnosi na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, odnosno lekarskim komorama. Znamo mi to, ali kada ste vi već stavili ovde član, gde postoji definicija kontinuirane medicinske edukacije, mi smo odreagovali, što ste vi to onda stavljali tu, kada je rešeno Zakonom o zdravstvenoj zaštiti?
Naša primedba je da naš amandman na mnogo jednostavniji način prepakuje vašu ovu kontinuiranu edukaciju koju ste pomenuli u članu 33. Druga stvar, ponavljam, cilj je bio da se koriste reči koje su primerene našem jeziku, našem maternjem jeziku i da ponovo kroz to apelujemo da u budućnosti bilo kakvi izrazi, da li se odnosi na medicinu, ekonomiju, prava ili bilo koje oblasti, da ne koristimo engleske, anglosaksonske izraze, kada imamo u našem jeziku odgovarajuće reči koje su razumljive, ne samo za ljude koji rade u medicini, nego i običnim ljudima koji nemaju veze sa medicinom.
Predlažem da prihvatite ovaj amandman, a predlažem, ponavljam ono sa početka, da nađete način da amandman koji su podnele kolege, a odnosi se na volontersku specijalizaciju, ako ga ne prihvatite, bar nađete način i da razmišljate da pomognete razrešavanje deficitarnih kadrova raznih specijalnosti u medicini. Hvala.

Zahvaljujem.
Potrošili ste vreme ovlašćenog predstavnika.
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević, koja želi reč.

Član 34. je član gde je dat pravni osnov za izradavanje, obnavljanje, odnosno oduzimanje odobrenja za samostalni rad, odnosno, kako vi to kažete licence za zdravstvene saradnike.
U obrazloženju smo naveli da nismo protiv izdavanja licenci za zdravstvene saradnike, ali smatramo da licenciranje zdravstvenih saradnika treba da se odvija kao i licenciranje zdravstvenih radnika, odnosno u okviru profesionalnog nezavisnog regulatornog tela, kao što su komore koje postoje u zdravstvu od 2005. godine, komora lekara, farmaceuta, stomatologa, medicinskih tehničara i sestara, biohemičara itd.
Međutim, odbili ste predlog našeg amandmana, gde smo mi predložili da se član 34. briše, iz više razloga. Jedan razlog koji ste vi u obrazloženju naveli je da ovde ne postoje posebna profesionalna tela. Međutim, svi mi koji radimo u zdravstvu znamo da postoje veoma jaka udruženja, možda to nisu regulatorna tela, ali postoje jaka udruženja stručnih saradnika, postoji Udruženje psihologa, Udruženje logopeda, Udruženje defektologa. Svi znamo da oni zdravstveni saradnici koji počnu da rade u zdravstvu od početka do kraja svoje profesionalne karijere, tu i završavaju.
Ova udruženja su sigurno dovoljno jaka da bi mogla da osnuju svoju komoru i to je trebalo sa njima da vidite. Na ovaj način ste dali prevelike nadležnosti ministarstvu, odnosno ministar može da odlučuje o oduzimanju, davanju licenci.
Sa druge strane, zdravstveni saradnici na ovaj način nisu zaštićeni. Kako ćete rešiti problem koji, npr. u Komori može da se desi, kada postoji sukob između zdravstvenog radnika i pacijenta. To se rešava na sudu časti. Vi ovde nemate sud časti. Vi kao ministar imate mogućnost da oduzmete zdravstvenom saradniku licencu, iz više razloga koje ste nabrojali u predloženom članu zakona, ali nemate mogućnost da zdravstveni saradnik bude zaštićen.
Zato smatramo da je trebalo da prihvatite naše amandmansko rešenje, odnosno da i zdravstveni saradnici, kao i zdravstveni radnici, koji veoma humano obavljaju svoju delatnost u okviru zdravstvene zaštite, treba da imaju svoja strukovna profesionalna udruženja, gde će imati svoje obaveze, ali takođe i mogućnost da budu zaštićeni prilikom svog rada. Hvala.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović i Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 34. stav 4. Posle ovog što ste vi napisali dodali smo jednu rečenicu, koja glasi: "o izdatim obnovljenim, odnosno oduzetim licencama zdravstvenih saradnika Ministarstvo vodi evidencije", a mi smo smatrali da treba dodati: "i o tome obaveštava resorni odbor Narodne skupštine bar jednom godišnje".
Zbog čega smo to smatrali? Zbog toga što će tako resorni odbor i članovi odbora imati uvid u one licence koje su na preispitivanju ili one licence koje su na neki način oduzete. Nama se obraćaju građani koji su nezadovoljni, koji su oštećeni pred sistemom i ne mogu da nađu rešenje. Bilo bi sasvim uputno da narodni poslanici koji su članovi Odbora za zdravlje i porodicu imaju uvid u ovako nešto.
Ono što je skaradno je vaš odgovor. Stvarno se pitam ko je mogao da piše ovakve odgovore? Mi u amandmanu tražimo jednu stvar, a u odgovorima piše nešto sasvim drugo. Vi nama sugerišete da ste izveštaji dostavljaju zbirno Vladi, dostavljaju ministarstva, pa onda ona zbirno Skupštini, što nije istina. Dostavlja resorno ministarstvo resornom odboru, ali to nije tema ovoga što smo mi napisali. Prosto, ako ne možete da protumačite običan amandman, mi smo spremni da vam ga obrazložimo, ali nema smisla pisati ovako i vređati inteligenciju narodnih poslanika. Hvala.

Na član 40. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Mileta Poskurica.

U okviru ove amandmanske izmene, mi smo umesto licence, uverenja o akreditaciji, u nameri da promenimo taj naziv, ali suština intervencije je bila u tome da pokušamo da utvrdimo da agencija nekoj zdravstvenoj ustanovi može uzeti licencu na kraći, na duži rok, zbog dela njene delatnosti ili kompletne delatnosti.
Jeste da ste u obrazloženju ponekad u pravu kad nešto odbijete. Ovde je spomenut inspekcijski nadzor kao jedan od osnova kako se može pokrenuti put da agencija to uradi. Kad temeljnije gledate, u vršenju eksterne i interne kontrole, u redovnim i vanrednim proverama kvaliteta, vi imate neku vrstu nadzornika i inspekcijski nadzor. Teško je naći elemente gde se to neće preklopiti.
Daću vam jedan konkretan primer. Ako dođe nadzornik da utvrdi da li je bilo u redu postupanje kod bolesnika kome je rađena interventna kardioiloška nehirurška procedura i bolesnik zbog toga ima određene publikacije hirurške prirode, ta ustanova nema kardiohirurga. Dakle, moraće da pošalje inspekcijski nadzor da utvrdi opremu, kadar i sve, a ovaj nadzornik koga je imenovalo Ministarstvo, on će da kaže – taj posao je legalno urađen, to je uobičajena i očekivana komplikacija u intervenciji. Sad imate i jednu i drugu okolnost. Dakle, ako ste prepoznali ideju da hoćemo selektivno da zaštitimo zdravstvenu ustanovu ili privatnu praksu u delu njenog delovanja, za uskraćivanje prava na rad u samoograničenom obimu delatnosti ili u celosti, to je bila svrha amandmana. Moglo se, kad ima dobre volje, tehnički i u naknadnim intervencijama na samom odboru, imali smo predstavnika, ovo uraditi, jer bi to, čini mi se, doprinelo nekom osećaju sigurnosti rada zdravstvenih ustanova, zbog neke loše volje ili nekada nezadovoljnog pacijenta koji može da pokrene lanac vanredne kontrole.
Nekome možda plati neka ustanova i neradom i gubitkom prava da radi i, konačno, to sve inplicira i druge troškove, proširenje rang liste itd. upravo to je bila svrha intervencije, pa ako je nešto ovde i prošlo možda nedovoljno precizno, moglo je to da se reši. Obrazloženje, kao što ste ga vi dali, sasvim jasno govorim da je vrlo isprepletena nadležnost i nadzornog organa i nadzornika, onoga koga kontroliše i inspekcije, kada se javi problem u zdravstvu i to dođe do ministra on angažuje sve raspoložive mehanizme da utvrdi gde je zapravo greška, da li je u opremi, proceduri, u kadru, itd. Zahvaljujem.