Poslanici SRS potpuno prihvataju argumentaciju kolege koja je izneta i potpuno podržavamo njihove zahteve. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.
Narodna poslanica Milica Vojić-Marković ima reč.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prešli smo na drugi zakon, a to je Zakon o zdravstvenom osiguranju. Na član 6. DSS je podnela novi amandman i mi uvodimo novi stav. Pre nego što kažem kako glasi taj stav, prosto da obrazložim samo o čemu se radi. Ovde se u članu 22. starog zakona govori ko su to osiguranici, odnosno kojim grupacijama stanovništva pripadaju osiguranici. Mi smo izvršili amandmansku izmenu u vezi sa grupacijom koja se zove žene. S obzirom na ono što moja stranka govori već duže vreme, o tome da demografska obnova Srbije mora da se pokrene i mora da ima jedan zaista veliki i širok društveni konsenzus, mi smo podneli amandman u vezi sa tim. Zapravo smo uveli novi stav 2. koji glasi – lica u vezi sa planiranjem porodice, dijagnostikom i lečenjem steriliteta, kao i žene u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Ovim smo izvršili i izmenu redosleda stavova, pa stav 3, koji ste vi dali, postao je stav 4.
Mi smo zaista vrlo ozbiljno napravili kao stranka jedan vrlo ozbiljan program demografske obnove Srbije. Primetili ste već da kad god je reč o ovoj temi mi imamo amandmane u vezi sa tim. Mi moramo da pođemo od nekoliko činjenica, a to je da 30 hiljada stanovnika Srbija ima svake godine manje, da od 1992. godine Srbija beleži negativan prirodni priraštaj po tom osnovu i da smo u 18 poslednjih godina izgubili otprilike 377 hiljada građana. Takođe su činjenice da Srbija spada među najstarije narode u Evrope, da se po bračnom paru u Srbiji rodi 0,81 dete, da se izvrši oko 200 hiljada abortusa godišnje. Mi mislimo da zaista naš amandman, koji je napravljen u vezi sa tim, treba usvojiti. U protivnom, zaista ne mogu da razumem onda zalaganja za populaciju žena, za ravnopravnost žena na svim poljima, ne mogu da razumem vaše priče o tome da se zalažete za decu, za porodicu i za porodične vrednosti, a naročito za belu kugu. Hvala vam.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanica Judita Popović i Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa potpredsednica Popović i Marija Bugarčić. Najpre potpredsednica Popović.

Hvala lepo gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podnele nas dve članice LDP nije usvojen od strane Vlade. Iz obrazloženja zašto to nije urađeno proizilazi da to rešenje ponuđeno u amandmanu ne odgovara standardima Svetske zdravstvene organizacije pri UN. Ovim obrazloženjem nije jasno, pre svega, da li se mislilo pri tom da su limiti Svetske zdravstvene organizacije preniski ili previsoki za ovo rešenje koje smo mi amandmanom predložili.
Naime, amandman LDP predlaže da se u zakonskom rešenju ove problematike ostavi, između ostalog, i preporuka, odnosno obaveza da se kao povreda pri dolasku, odnosno povratku sa posla smatra povreda na radu. Nažalost, članom 10. predloženih izmena i dopuna zakona predviđeno je da se ove povrede pri dolasku i odlasku sa posla ne smatraju povredama koje su se desile na radu. Morala bih da vam posebno napomenem da u obrazloženju zakona stoji, između ostalog, i to da se unapređuju određena prava iz zdravstvenog osiguranja, što je dobro rešenje.
Međutim, očigledno da ovim zakonskim rešenjem u drastičnoj meri sužavate i smanjujete prava radnika, dakle, zaposlenih lica. Zašto je to loše po privredu, po građane, po društvo, mogla bih da vam obrazlažem na viš načina, ali bih vam skrenula pažnju na činjenicu da imamo jako veliki procenat nezaposlenih lica, a to je preko 20%, da imamo veoma nisku prosečnu mesečnu zaradu koja je među najnižim u regionu, samo još Makedonija ima nižu prosečnu zaradu od Srbije, da mi trenutno imamo skoro milion nezaposlenih ljudi, što je zaista drastično po ovu privredu koja treba da nosi i tranziciju i razvoj i u stvari da finansira zdravstveno osiguranje.
Dakle, mi sužavamo prava onima koji bi u stvari trebali da stvaraju novu vrednost, dakle, onima od kojih zavisi rast i "Dž-D-P", a ne možemo da očekujemo rast bruto društvenog proizvoda, niti možemo da očekujemo stvaranje novih vrednosti ukoliko prava tih ljudi na ovaj način marginalizumemo.
Podsetila bih vas na to da ipak tržišna privreda, između ostalog, pretpostavlja i slobodan protok robe i usluga i radne snage. Srbija je poznata kao visoko centralizovana država, a koncentracija kapitala nekako se nekako sprovela na taj način da su najveći gradovi i najveća mesta u Srbiji ona koja raspolažu sa dovoljnim sredstvima i dovoljnim kapitalom da i privredu finansiraju. Šta to znači? Znači to da, ukoliko želite da se zaposlite, morate da odete u neko veće mesto u Srbiji, a često vi ne možete na drugi način da rešite svoju egzistenciju tako što ćete se i preseliti u to veće mesto, nego ćete putovati do tog svog radnog mesta. Ukoliko želite da putujete do tog radnog mesta, to je normalno skopčano sa određenom problematikom i rizicima, pa ti rizici predviđaju, između ostalog i to da se dese određene povrede. Ukoliko se dese te određene povrede, ovim novim zakonskim rešenjem te povrede se neće kategorizovati kao povreda na radnom mestu, pa i na taj način se ugrožava pravo tih zaposlenih lica.
Šta to znači? To opet znači da ljudi koji se zapošljavaju čak i za minimalac ili za veoma nisku zaradu, pri tom, nemaju baš neke veoma dobre uslove za rad, jer uglavnom se zapošljavaju u privatnom sektoru, a kod nas je privatizacija uglavnom i završena pa se, u stvari, najviše posla i nudi od strane privatnog sektora, a pri tom javni sektor baš ne može posebno da se istakne sa visokim zaradama. Suština je ta da su oni koji se zapošljavaju kod privatnika u daleko lošijoj situaciji što se finansija tiče. Dakle, ta loša finansijska situacija se dodatno može iskomplikovati i otežati ukoliko se desi neka povreda prilikom dolaska, odnosno odlaska sa posla.
Dakle, umesto da još više unapredimo odnos prema tim ljudima koji rade, koji plaćaju porez, koji pune budžet, pa time finansiraju i zdravstveno osiguranje, mi im uskraćujemo ta prava time što jedan segment njihovih prava, koji proizilaze iz njihovog prava na rad, minimalizujemo, marginalizujemo, u ovom slučaju i otklanjamo.
Zaista ne vidim koji su razlozi bili ti koji su odlučili predlagača zakona da ovo rešenje uvrsti u zakonski predlog, jer iz obrazloženja odbijanja amandmana ne može da se shvati koja je to bila namera. Kažem, nije zaista adekvatno obrazloženje da se Vlada poziva na standarde STO, jer zakoni u Srbiji se pišu i donose za dobrobit građana koji žive u Srbiji, a normalno da ti zakoni moraju da odgovaraju određenim svetskim i evropskim standardima u pozitivnom smislu.
Svetska zdravstvena organizacija nije tog mišljenja, niti to može bilo gde da se pročita i sazna, da je povreda na radu, kako se to u Srbiji radilo i ukoliko se povreda desi tokom dolaska, odnosno povratka sa posla, nešto što odudara i što je negativno u odnosu na svetski prihvaćene standarde. Dakle, nigde ne stoji da je to loš standard, nigde ne stoji da Srbija ne može, shodno svojoj politici i shodno potrebama svojih građana, da to pravo ostavi i dalje egzistira u njenim propisima, u njenom zakonodavstvu.
Dakle, ne možemo da se pozivamo na neke standarde ukoliko mi važeće standarde, koji su odgovarajući, koji su kvalitetni, koji su pozitivne po naše građane, po naše zaposlene, ugrožavamo. Ovo rešenje iz člana 10. i te kako ugrožava prava građana, jer je i te kako bitno da taj zaposleni bude na neki način zaštićen kada odlazi, odnosno kada se vraća sa posla. Ne možemo da prihvatimo da se na taj način ugrožava neki svetski standard, da se na taj način ugrožava privreda, da se na taj način ugrožava egzistencija zdravstvenog osiguranja, jer ukoliko mi na kvalitetan način unapređujemo zdravstveno osiguranje, proširivanjem onih koji će imati određene benefite i povećanjem pozicija koje će predstavljati razvoj za korišćenje tih benefita zdravstvenog osiguranja, ne vidim zašto to pravo ukidamo jednom delu društva koje bi trebalo da bude nosilac razvoja tog društva, a to su ti zaposleni od čijeg rada, u stvari, zavisi opstanak i dalji razvoj Srbije i punjenje budžeta, u krajnjem slučaju.
Dakle, nema opravdanja da se to pravo iz postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju mimoiđe, odnosno briše.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnoj poslanici Mariji Bugarčić.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo, kada je bila rasprava u načelu u ovom zakonu, mi smo dosta toga rekli i čak smo rekli da je ovo pozitivan pomak kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pohvalili smo i proširenje prava i na stomatološke usluge i proširenje prava na žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima. To su svakako pozitivni pomaci u ovom zakonu.
Ono što smo rekli tada, rekla sam da ću obrazložiti kada bude rasprava po amandmanima, pre svega bih htela da izrazim žaljenje zašto nije amandman LDP prihvaćen, to je amandman na član 10. Mi smo, pre svega, hteli da ovim amandmanom ukažemo da su i odlazak i povratak na posao sastavni deo procesa rada. Ovim amandmanom smo hteli da pod povredom na radu, u smislu člana 4. ovog zakona, ne podrazumevaju se profesionalna oboljenja. To smo hteli da kažemo ovim amandmanom. Navedenim članom nije predviđeno da se pod povredom na radu u smislu člana 4. podrazumevaju i povrede prilikom odlaska i dolaska na posao.
Predloženo rešenje nije u duhu unapređivanja ostvarivanja određenih prava iz obaveznog osiguranja, odnosno ovo se ne odnosi na proširena prava koja smo toliko puta pominjali u našoj raspravi. Dolazak i povratak na posao su svakako sastavni delovi procesa rada i svakako su povezani sa obavezama i pravima koji proizilaze iz statusa zaposlenog lica.
Prema tome, mislimo da ste trebali da imate malo više sluha i da usvojite amandman LDP. Obrazloženje koje ste nam dali, koje kaže da je naš amandman u suprotnosti sa definicijom koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija, mi smatramo da to naprosto nije istina, jer Svetska zdravstvena organizacija nije nikakva zatvorena organizacija, već sve zemlje članice UN su i članice Svetske zdravstvene organizacije.
Na kraju, u obrazloženju zakona ne piše da mi ove izmene i dopune radimo zbog Svetske zdravstvene organizacije, već mi ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju radimo najpre zbog građana Srbije.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.
Gospođa Donka Banović ima reč.

Hvala.
U ovom članu je reč o osiguranim licima i o određenim merama koje se sprovode radi očuvanja, unapređenja zdravlja, sprečavanja i suzbijanja ranog otkrivanja bolesti itd, i ovde imamo nabrojan čitav niz mera. To je i u predlogu tako.
Međutim, ono što se nama ne dopada, to je što se neke mere o kojima govorite, kao što je zdravstveno vaspitanje, sprovode organizovanjem posebnih predavanja itd, odnosno vi prepoznajete značaj zdravstvenog vaspitanja. Međutim, to je ostavljeno ovako, odnosno generalno je iskazano. Mi dodajemo reč: "obavezno", govorim o prvom stavu, znači, "obavezno zdravstveno vaspitanje koje se u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove obrazovanja i vaspitanja sprovodi organizovanjem posebnih predavanja" itd. Znači, tu se sastoji naša intervencija.
Vi meni odgovarate da vi kroz ovaj zakon ne možete da se mešate u poslove ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja. Ja se sa vama ne slažem, zato što ste vi ministarstvo koje ima obavezu da vodi računa o zdravlju svih građana Republike Srbije. Ovde govorite o veoma ozbiljnim skrining programima itd, znači, vi možete da primetite one bolesti i da ukažete i Ministarstvu prosvete da je obavezno zdravstveno vaspitanje, ali ne u smislu uvođenja posebnog predmeta. I danas postoji predmet koji se zove izborno zdravstveno vaspitanje. Imate čak i u programima odeljenske zajednice čitave blokove koji su predviđeni upravo za zdravstveno vaspitanje, neke škole da, neke ne, a one koje rade to one veoma dobro sarađuju sa zdravstvenim ustanovama u svojim gradovima i realizuju te programe.
Međutim, to ne treba da bude ostavljeno na volju, na primer, direktoru škole ili razrednom starešini. Ali, ako vi zakonom kažete da je to obavezno, onda će se i naći model i način da to zaista dopre do najmlađih stanovnika.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite, gospođo Dimitrijević.