Gospodine Martinoviću, molim da uložimo zajednički napor, da atmosfera u sali bude adekvatna, molim, pre svega vas.

Dakle, gospodin Stefanović je činovnik Vlade Republike Srbije, a nije glasnogovornik srpskog naroda na KiM.
SRS ne prihvata licemerje izneto od strane predstavnika Vlade, da ne treba ovu sednicu da koristimo za dnevno-političke svrhe, a onda gospodin Borko Stefanović izvređa imena ljudi koji pripadaju DSS, DS, SNS.
Drugo, gospodine Stefanoviću, nemojte vi da branite srpski narod na KiM od poslanika, pogotovo ne od poslanika SRS, na delu je NATO agresija.
Vi objasnite građanima Srbije, zašto ste za EU. Zašto ste i dalje za EU i zašto ste i dalje za NATO pakt u situaciji kada NATO pakt nastavlja agresiju iz 1999. godine, i da vas pitam gospodine Stefanoviću, da li je tačno da je predsednik Republike, koji jako brine o KiM, otišao da gleda prenos vaterpolo utakmice Srbija-Italija?

Gospodine Martinoviću, nema povrede dostojanstva Skupštine.
Gospodin Stefanović je upravo faktografski govorio i svaka rečenica je bila sa tendencijom da se vodi računa, ne samo o dostojanstvu Skupštine, već naravno, pre svega, o potrebi svih građana koji žive na KiM.
Da li još neko od predstavnika Vlade želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Gospodin Ljubomir Kragović, ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre početka ove sednice Odbor za KiM je održao svoju sednicu bez prisustva predstavnika Vlade Republike Srbije i svi članovi odbora koji su bili prisutni jednoglasno su podržali da ovaj predlog rezolucije uđe u skupštinsku proceduru, a pošto do tog vremena nismo dostigli, dobili, neophodne materijale, tj. amandmane iz predloga rezolucije koji su uputile druge poslaničke grupe odlučili smo se da ćemo nakon dobijanja tih materijala, odnosno amandmana predloga rezolucije koje su uputile druge poslaničke grupe, odlučili smo se da ćemo nakon dobijanja tih materijala ponovo zakazati sednicu odbora i razmatrati amandmane i o predlozima rezolucije.
Ovo je jedan jasan stav jedinstva Odbora za KiM i svih poslanika da se ipak najzad raspravlja o problemu KiM u ovom visokom domu, da se donesu neke smernice, neke preporuke koje bi bile obavezujuće i koje se, nadam, u budućnosti da se poštuju, a ne da se izvrgavaju ruglu kao što su i prethodne rezolucije bile bacane pod tepih, a onda se radilo po jednoj politici koja je dovela do ovoga da ovo što se dešavalo u zadnja tri dana na prostoru KiM.
Nema ništa od toga ako se stalno dodvoravamo, i ako samo govorimo, Evropa nema alternativu. Ako Evropa nema alternativu, onda nema ni KiM. Moramo da stavimo do znanja da postoje i drugi prijatelji, postoje na ovoj planeti sa kojima možemo da razgovaramo.
Slušao sam sve vas, gospodo, ni jedan od vas, osim ministra Bogdanovića nije pomenuo reč "Euleks", a šta ste nam govorili pre tri godine, da je to misija koja treba da zavede red, rad i disciplinu i blagostanje na prostoru KiM, a sada vas je stid da pomenete misiju Euleksa i čak ono što govorite, govorite u negativnoj konotaciji. Zašto ste uputili dopis SB za hitnu sednicu, zašto niste postali savet u Evropu, jer tamo su ti vaši prijatelji koji vam garantuju da će Srbija sa KiM ući u EU.
Ne, to nije tačno, to je pogubna politika ove vlade Republike Srbije, i samo put povratka na teren UN, vraćanje problema KiM može nešto da pomogne srpskom narodu i državi Srbiji u rešavanju problema KiM.
Želim ovde da istaknem i reči koje je izgovorio gospodin Borko Stefanović, hajde da se odmah svi pozdravimo sa KiM, vi ste bili, pozdravili ste se, a ja se moram vratiti, koliko sutra ili prekosutra, ne mogu da se pozdravim, gospodine Borko, jer meni su dole porodica, žena i deca, prijatelji i rođaci, moja kompletna familija živi dole na KiM i ja ne mogu sa njima da se pozdravim u vaše ime i u ime vaših zapadnih prijatelja koji nam sve ovo rade.
Niko neće ovde da kaže ko je organizovao stvarno tu noć, kako kaže ministar odbrane, neplanirani incident u noći 25. jula, ovo je organizovala privremena institucija, ali uz saglasnost Kristifora Dela i Pitera Fejta, to treba da naglasite i da kažete, uz saglasnost NATO snaga.
Niste postavili pitanje zašto su pripadnici američkog KFOR sada na Brnjaku i Jarinju, jel ima podela zona odgovornosti tih snaga na prostoru KiM, jer mi znamo da je zona severnog Kosova pod odgovornošću Francuske, a da Amerika kontroliše drugu teritoriju KiM. Ne, oni su došli sada da nas nauče pameti. Zašto? Zato što ste im vi dali snagu, vi dali prećutno mogućnost da oni dođu i da upadnu na teritoriju KiM, na severni deo i da maltretiraju preostali srpski živalj. Zato što nećete da sagledate realnost, nego želite realnost ostatka Srbije, a ne realnost Srba na prostoru KiM.
Zašto želite da poništite dvanaestogodišnju borbu na prostoru KiM, da bi ušli u Evropu, a tamo nikada nećete ući. Da bi dobili status kandidata, da bi dobili sledeće izbore, da bi bili na tim funkcijama i u tim foteljama? Nama se obratio...

Prošlo je pet minuta, a inače niste ni govorili u funkciji izvestioca Odbora, nemate više reč.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, uvaženi članovi Vlade, dozvolite da u ime partije PUPS sa zadovoljstvom pozdravim ambasadore prijateljskih zemalja, a ujedno da pozdravim i predstavnike ambasada i ambasadore zemalja koje nisu naklonjene Srbiji, i dobro je što prisustvuju današnjoj skupštini da na licu mesta sagledaju šta o situaciji na Kosovu misli parlament Srbije.
U ime partije PUPS izneću stav u vezi deklaracije Narodne skupštine Srbije o aktuelnom stanju na KiM nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini. Nakon ispunjavanja svih uslova od strane Srbije, isporukom haških optuženika, koje je od nje tražila Međunarodna zajednica, da bi dobili kandidaturu za ulazak u EU, Srbiji je od strane svetskih moćnika jasno dato do znanja da će priznavanje nezavisnosti Kosova biti novi uslov za dobijanje kandidature za ulazak u EU. To su učinili preko separatista Kosova, koji su nasilno pokušali da promene realno stanje na terenu.
Ovim aktom izvršen je dodatni pritisak na Srbiju i učinjen je pokušaj da se suštinski poništi rezolucija 1244 UN. Pri tome, Priština je pokušala da za novonastalu situaciju optuži Srbiju. Znači, na sceni je poznat scenarijo, da se žrtva proglasi krivim. Pitam se kakva bi bila reakcija svetske zajednice da je to Srbija stvarno učinila, iako bi po rezoluciji 1244 na to imala pravo, odnosno da na granici prema Albaniji stacionira oko 1000 vojnika i carinika? Siguran sam da bi usledile sankcije, samo je pitanje u kom obliku.
Moramo konstatovati da je stanje u AP KiM veoma složeno, a Srbi i nealbansko stanovništvo se nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Oni se naročito posle najnovijih događaja nalaze u izolaciji i izloženi su svim oblicima maltretiranja i ponižavanja. Da je to tako, radi podsećanja navešću samo nekoliko činjenica koje ukazuju na dvostruke standarde kada je u pitanju položaj Srba na KiM. Početkom 90-tih godina sve akcije albanskih pripadnika na KiM od celokupne svetske javnosti proglašene su terorističkim aktom.
Međutim, vremenom odnos prema teroristima Međunarodna zajednica menja, a potpomognuti stranim faktorom osniva se tzv. OVK, a terorizam se kao instrument koristi za oduzimanje KiM, a po unapred utvrđenom scenariju. Montirani slučaj Račak NATO je uzeo kao povod za bombardovanje Srbije. Nakon donošenja rezolucije 1244, a radi uspostavljanja mira na KiM, uspostavljena je institucija mirovnih snaga koje su imale zadatak da uspostave mir i funkcionisanje svih institucija do konačnog rešenja statusa KiM.
Međutim, od dolaska mirovnih snaga UN i KFOR na KiM se i dalje vode dvostruki standardi. Srbi i nealbansko stanovništvo su i dalje izloženi razno-raznim pritiscima, progonima i maltretiranju. Da je to tačno, ovih samo nekoliko podataka sam preuzeo iz informacija Ministarstva za Kosovo i Metohiju koje su dostavljene Odboru za KiM Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, u ovoj informaciji je izneto da je od dolaska mirovnih snaga KFOR-a na KiM iz svojih prebivališta na AP KiM proterano i privremeno raseljeno više od 220 hiljada Srba i drugih nealbanaca. Na prostoru KiM bilo je više od sedam hiljada etnički motivisanih napada, ubijeno je preko 1000 Srba i 14 pripadnika drugih etničkih diskriminisanih zajednica. Kidnapovano je 841 Srbin i 960 ljudi je teško ranjeno. Ovi podaci ukazuju da je u ovom periodu nastradalo više Srba nego za vreme bombardovanja.
U navedenoj informaciji se dalje navodi da je od 437 mesta u kojima su živeli Srbi, izuzimajući Leposavić, Zvečane i Zubin Potok, etnički potpuno očišćeno 312 naselja. Albansko stanovništvo je uništilo preko 5.250 nadgrobnih spomenika na 254 grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik. Gotovo deset godina od završetka sukoba u pokrajini najveći broj raseljenih lica i dalje živi daleko od svojih ranijih prebivališta. Konstantan je napad na povratnika i dalje je ograničena sloboda kretanja, a bezbednost Srba i drugih nealbanskih naroda koji su opstali na prostoru Kosova je i dalje neizvesna, njihovi životi su stalno ugroženi, što svedoče i događaji koji su se desili ovih dana. Povratak se opstruira od strane privremenih institucija Kosova i Metohije, a zapošljavanje Srba i drugih nealbanskih pripadnika je skoro nemoguće.
Najnoviji izveštaj Dika Martija ukazuje na svu brutalnost i neljudsko ponašanje prema Srbima i nealbanskom stanovništvu. Izveštaj Dika Martija je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, kao i rezoluciju o nehumanom postupanju prema ljudima i nelegalnog trgovini ljudskih organima na KiM. Međutim, sve je to još uvek mrtvo slovo na papiru, a pokušaj da se ovo grozno i suludo delo istraži pre svega opstruiraju oni koji se najviše zalažu za tzv. ljudska prava i tzv. demokratiju, a iz razloga što bi nezavisnom istragom došlo do saznanja da su ta monstruozna dela učinjena pod njihovim okriljem ili najblaže rečeno uz njihov blagoslov.
Najnoviji film koji je snimljen u Francuskoj je pokušaj, monstruozni pokušaj da se za ovo delo okrive Srbi. Možemo samo pretpostaviti kakvim pritiscima je bila izložena Srbija da su to, ne daj Bože, Srbi počinili. Kakva nam je sada situacija na Kosovu i Metohiji? Sa našeg aspekta ona je katastrofalna, nestabilna, rizična, sa brojnim izazovima, a moguća je i dalja eskalacija događaja, što potvrđuju današnja izlaganja predstavnika Vlade. Prekraja se istorija KiM, piše nova. Ide se i dotle da manastire nisu gradili Srbi. Ništa što je srpsko nije pošteđeno, ni crkve, ni groblja, ni imovina, a ni životi. Znači, na sceni je poništavanje svih duhovnih, moralnih i kulturnih vrednosti koje Srbiju i Srbe vezuju za KiM. Sve se to nažalost odvija pod okriljem mirovnih snaga i uz blagoslov pojedinih svetskih moćnika.
Objektivno rečeno, Srbija se nalazi u nezavidnoj situaciji. Imamo dva suprotstavljena i oprečna stava. Sa jedne strane šiptarski, separatistički, koji vidi samo nezavisno Kosovo, etnički očišćeno, a uz to podržani od onih koji su priznali nezavisnost Kosova. Sa druge strane imamo nastojanje Srbije da očuva teritorijalnu celovitost i suverenost na KiM, uz jasno izraženo opredeljenje za poštovanje ljudskih prava i sloboda svih građana na KiM. Na našoj su strani Ustav, Povelja UN, Helsinški akt i druga međunarodna dokumenta, u kojima su državni suverenitet i teritorijalni integritet temelji savremenog međunarodnog poretka, koja je opet suprotna volji pojedinih država koje su priznale nezavisnost Kosova.
Imajući sve ovo u vidu, kao i mnoge druge činjenice o kojima će biti danas rasprave, postavlja se jednostavno pitanje – šta nam je činiti? Kada postavljam ovo pitanje, onda do dogovora moramo doći hladne glave. Emocije nas neće dovesti na dobar put, pri čemu je naše osnovno opredeljenje da se Srbija ne može odreći KiM, a razlozi su nam svima dobro poznati.
Mi u rešavanju ovog za nas izuzetno teškog problema, po meni, imamo samo dve opcije. Prva je da uzmemo puške u ruke i počnemo novi rat, što je po mom mišljenju i po mišljenju PUPS suludo i unapred osuđeno na propast, iz razloga što nam je dosta rata, a i posle rata opet se mora pregovarati.
Mi za ovu opciju objektivno nemamo nikakvih potencijala, a i da imamo stvarno mislim da je Srbima rata preko glave i vreme je da prekinemo zavijati srpske majke u crno. Ne isključujem ovu opciju, za nju nikada nije kasno, možda ćemo biti primorani na to, i zato nadležni organi o ovom problemu moraju dobro da razmišljaju, ali Srbi ne treba da budu ti koji će to otpočeti. Druga opcija su pregovori, pregovori i samo pregovori. Makar oni trajali veoma dugo, sve dok ne ostvarimo, da tako kažem, približno željen cilj, osnovno uporište mora nam biti rezolucija 1244, insistirajući da se ona dosledno poštuje, iako ona nikada nije u celosti zaživela.
Optuživanje, zašto je došlo do toga je po meni suludo, kao što je i suludo sada optuživati i tražiti krivca zbog čega su Srbi na KiM postali manjinski narod. Optuživati Lazara, kralja, Tita, Miloševića je sada beznačajno. Mi smo tu gde jesmo. Nalazimo se u situaciji kakva jeste i to moramo pokušati rešiti na najbolji mogući način po srpski narod.
Sve napred izrečeno je svima nama dobro poznato, ali sam osećao potrebu da to kažem iz prostog razloga što smatram da o tome i o mnogim drugim problemima moramo pričati na svakom mestu i u svakoj situaciji. Svakako da to mogu činiti mnogo bolje kompetentni ljudi, koji se bave istraživanjem i istoriju KiM. Moramo na taj način upoznati svetsku javnost o realnom stanju na KiM, naročito umne ljude i one koji su nam naklonjeni. Znam da to mnogi znaju, ali ne smemo zanemariti da su neobjektivna sredstva informisanja anatemisali Srbe i Srbiju, a ta se slika u svetu mora promeniti. Ubeđen sam da će istina kad-tada o KiM izbiti na površinu, jer verujem u onu narodnu izreku – ničija nije gorela do zore.
Kada je reč o sadržaju Deklaracija, koju danas ova Skupština treba da usvoji, PUPS smatra da je ona realno oslikala stanje, ne štedeći ni određene međunarodne faktore, a tekst Deklaracije u sadašnjoj situaciji nudi, po nama, jedino moguće rešenje. Mi ne tvrdimo da možda ima i boljih predloga, ali ih mi ne vidimo ili nismo u stanju da te bolje predloge sada uočimo i predložimo. To ne znači da ako neko ima bolji predlog i bolje rešenje da ih nećemo podržati. Naprotiv, svaka dobra ideja je dobro došla i što se nas tiče oberučke ćemo je prihvatiti, samo ako to vodi mirnom rešenju.
Želim na kraju da iz Deklaracije prokomentarišem dva ili tri stava. Prvo, u tački 2. i 3. Deklaracije decidno je navedeno da Međunarodna misija na KiM krši statusno neutralne okvire poverene Rezolucije 1244 i time ugrožava ostanak srpskog stanovništva i interese Republike Srbije na prostoru KiM. Sa ovakvom konstatacijom se potpuno slažemo. Ovome bih dodao komentar, kojem jasno nije mesto u Deklaraciji, da je to učinjeno uz naloge i najblaže rečeno blagoslov pojedinih zemalja, pa i članica EU. To jasno ukazuje da će EU, bar one zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, ulazak Srbije u EU usloviti priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Izrečeno navodi na razmišljanje - da li Srbija po svaku cenu mora ići ka EU? Mi želimo, ali ako nas oni neće ili stalno postavljaju nove uslove, gde će nas to dovesti? Bićemo ni tamo ni amo. Neće Evropa usrećiti srpski narod. Ulaskom u EU mnogi će zažaliti, ali ni sami ne možemo opstati. Prema tome, možda je vreme za izbor alternativnog oglašenja, a to rešenje je poznato.
U tačci 5. Deklaracije pod a), b), g), d), đ) i e) Skupština jasno definiše obaveze državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Tu su otvorene sve opcije, samo je bitno da nadležni organi iznađu najbolje moguće rešenje i utvrde obavezu Vlade u redovnom obaveštavanju Skupštine Republike Srbije o razvoju događaja iz pojedinih aktivnosti. Na nama je da ih podržimo.
Na kraju da naglasim da će PUPS podržati Deklaraciju, kao i eventualne nove dobre predloge. PUPS apeluje na sve poslanike, kao i na Srbe u celini da ostvarim što veće jedinstvo kod daljih naših mera za rešavanje problema na KiM, da podržimo ovu i dorađenu deklaraciju. To bi sigurno ojačalo naše pozicije u daljim pregovorima. Ujedno apelujemo na međunarodnu zajednica da ispoštuje Rezoluciju o KiM i obezbedi mir na KiM. Hvala lepo.

Narodni poslanik Dragan Marković ima reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poslanički klub SPS – JS podržaće Predlog deklaracije koji je ponudila Vlada Republike Srbije.

Prateći ovih dana šta se desilo na KiM, nisam mogao da čujem od prethodnih govornika malo jaču kritiku sa malo težim terminima kada je u pitanju najveći ratni zločinac, to je predsednik tzv. kosovske vlade Hašim Tači. Zašto je Hašim Tači dao nalog da specijalna jedinica dođe na granični prelaz? Zato što pre par dane je podignuta optužnica protiv njegovog zamenika Ljimaja, zato što sam siguran da postoji mnogo materijalnih dokaza i za Hašima Tačija kada je u pitanju ratni zločin, zato što dvoje međunarodnih predstavnika, Karla del Ponte u svojoj knjizi i još jedan međunarodni predstavnika, rekli su kako je on organizator trgovine ljudskim organima, kako je on slao Srbe u Albaniju u žutu kuću. Kao pokriće pre par dana u Francuskoj je prikazan film gde je potpuno obrnuto stanje, gde su Srbi prikazani kao neko ko je trgovao ljudskim organima, da su lekari Srbi, itd. Očigledno misle da će ponovo medijski da prevare svet kao što su to radili prethodnih godina.

Naravno da Beograd nije za to da se Srbi bore i da pale punktove, ali moramo da konstatujemo jednu činjenicu koja ne može da se zaboravi, da Srbi poslednjih 20 godina na KiM su u strahu, ne spavaju. Kada te specijalne jedinice dovedu na granični prelaz Hrvatski vojnici, pripadnici KFORA, šta su ti Srbiji koji su u strahu 20 godina trebali da rade, da aplaudiraju toj jedinici koja je došla na granični prelaz, a da ne piše ni u jednom međunarodnom aktu niti u Rezoluciji 1244 niti u Kumanovskom sporazumu?

Pitamo se mi iz poslaničkog kluba SPS – JS šta bi radili Albanci kada bi KFOR prevezao srpske vojnike u Đakovicu i da budu na granici Albanije? Očigledno, siguran sam, da odgovornosti iz Beograda nema niti iko može iz Međunarodne zajednice da okviri Vladu Republike Srbije ili predsednika Republike Srbije, jer takva situacija pod kontrolom ne može da se drži. Mi nismo za to i molimo građana Srbije na KiM da to više ne rade. Ali, šta je razlog pre toga – pečat. Da li zbog jedne takve stvari, a da već započet dijalog između Prištine i Beograda, gde se razgovara o problemu pečata, jednostrani teroristički akt od strane Hašima Tačija se desi i pošalje specijalnu jedinicu na granicu?

Dame i gospodo, imao sam nekoliko sastanaka sa veoma važnim ambasadorima poslednjih dana i mogu da vam kažem da veći broj tih ambasadora realno sagledava stanje koje se dešava na KiM. Neću reći, jedan ambasador koji ima najveći staž trenutno u Srbiji, iz jedne važne, razvijene države, članice EU, rekao je da Albanci nisu u pravu, a da neko u ovom trenutku iz međunarodne zajednice podržava ono što radi Tači.

Takođe želimo da pitamo Savet bezbednosti i EU ko je napravio tekst Rezolucije 1244? Nisu Srbi, Srbi su naterani da potpišu taj tekst, iako pojedini članovi tog teksta Srbima tada nisu odgovarali, a ni danas nam ne odgovaraju. Rezolucija 1244 se ne poštuje. Molimo međunarodnu zajednicu, mi iz poslaničkog kluba SPS – JS, da se poštuje Rezolucija 1244 i da se ne primenjuju dvostruki aršini na KiM, da Albanci budu uvek zaštićeni.

Dame i gospodo, NATO pakt je bombardovao Srbiju zbog genocida i etničkog čišćenja, a u stvari Srbi su doživeli i jedno i drugo i to upravo u narednom vremenskom periodu će se dokazati pojedinim činjenicama. Siguran sam da naši predstavnici i predstavnici Vlade i Vlade Republike Srbije nikada neće prihvatiti nešto što će biti na štetu građana Srbije, ali veoma je teško pregovarati sa nekim ko ima međunarodnu podršku.

Šta to više svet traži od Srbije? Sve što ste tražili od nas, dame i gospodo, mi smo ispoštovali. Tražili ste gej paradu, iako 97% građana Srbije to ne voli. Hajde, to su neke evropske vrednosti, u redu.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji iz Evrope, tražili ste da u Srbiji bude Samit NATO pakta i mi smo rekli – o kej, hoćemo da sarađujemo. Članice NATO pakta su i pripadnici nekih zemalja koji imaju veoma dobre odnose sa Srbijom. Da sam se tada pitao, otvorio bih im kancelariju u Ulici kneza Miloša, u onoj zgradi koja nema stolariju, ne zbog nemarnosti Srbije, već zato što ničim nismo izazvali NATO pakt da bombarduje te objekte, gde preko puta tih objekata ima civilnih zgrada.

Samo da podsetimo NATO pakt da sve ono što su njihovi predstavnici tražili od Srbije, mi smo prihvatili. U Srbiju je dolazio i potpredsednik Amerike gospodin Bajden i mi iz poslaničkog kluba SPS-JS drago smo prihvatili njegov dolazak u Srbiju, nadajući se da će ono što je bilo protivpravno nametnuto Srbiji, da će biti ispravljeno. Dolazili su još neki visoki međunarodni predstavnici. Došli smo do zaključka, iz poslaničkog kluba SPS-JS, da nikada neće reći Međunarodni sud pravde da je prekršeno međunarodno pravo pri proglašenju nezavisnosti KiM, ali očekujemo, na osnovu činjenica i materijalnih dokaza koji su na strani Srbije i srpskog naroda, da će da proradi moral kod predstavnika tih država i da kažu – evo, država Republika Srbija je ispoštovala sve ono što smo tražili od nje, da krajem ove godine dobijemo status kandidata za ulazak u EU, da sledeće godine započnu pregovori i da se Srbija nađe tamo gde joj je mesto.

Takođe, međunarodna zajednica je tražila da se ispoštuje i da se isporuče svi haški optuženici i to smo uradili. Ne znam šta to može u narednom periodu još da se traži od Srbije, ali ako budete tražili da Srbi na KiM čuče u svojim kupatilima, podrumima, da se kriju, a da Albanci do zuba naoružani svakoga dana šetaju i da se boje da će njihova deca biti ubijena, siguran sam da to Beograd ne može da garantuje međunarodnoj zajednici. Ne mogu deset Borisa Tadića, deset Mirka Cvetkovića da kažu Srbinu na Kosovu čiji je brat, otac ili sin nestao, do dana današnjeg se ne zna gde je, da kaže – e, imali su pravo Albanci da pucaju na decu koja su ubijena u Goraždevcu, a bila su u kupaćim gaćama. To je najveći terorizam svih vremena koji su Albanci učinili na KiM.

Mi, kao parlament, moramo da stišavamo stvari, ali mnogo je teže njima nego nama iz Beograda da sagledamo i da ih ubeđujemo u nešto što znamo da su 99% u pravu, osim da nisu u pravu da pale punktove i tamo gde je KFOR. Očekujemo da KFOR pomogne Srbima, da primenjuje iste aršine.

Samo još nešto da kažem KFOR-u i međunarodnoj zajednici. Srbi nisu palili punktove zbog KFOR-a, nego zbog straha od bivših članova OVK koji su sada specijalci, Albanci, i zbog njih su to radili, a ne zbog KFOR-a i zbog predstavnika međunarodne zajednice.

Molim vas da, kao parlament, danas budemo jedinstveni iako možda u našim političkim programima stoji nešto drugo, ali da pokažemo da je ovo trenutak, stvarno, kada oko nacionalnog pitanja treba da budemo jedinstveni. Jeste ovo izborna godina i jeste da veliki broj ljudi živi na Kosovu, veliki broj predsednika partija je obećavao da će braniti KiM, ali mi ne možemo da branimo KiM ratom. Moramo pregovorima, dijalogom, kao što je to uradila ova Vlada Republike Srbije.

Mogu da čestitam, ne na govoru danas, gospodinu Stefanoviću, ne na govoru koji je govorio, malo je bio oštriji, ali ga razumem, jer je došao sa žarišta, nego da mu čestitam na onome tamo što je radio u pregovorima sa KFOR-om i sa međunarodnim predstavnicima. To je stvarno bio težak zadatak. U pojedinim trenucima je morao i sam da odluči da li će nešto da prihvati ili neće. Zato ovaj parlament treba da da podršku i Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, da se poštuje Ustav ove države i Rezolucija 1244 da se poštuje od strane onih koji su naterali Srbiju da potpiše tu rezoluciju.

Pozivam Srbe na KiM da slušaju uputstva Vlade Republike Srbije i predstavnika za dijalog gospodina Stefanovića, da ne uzvraćaju i da ne budu isprovocirani da nasiljem uzvraćaju, a da međunarodna zajednica ne žmuri, a da se dešavaju stvari koje su se desile 17. marta 2004. godine i Goraždevac.

Siguran sam da ova vlada nikada neće priznati nezavisnost KiM i da partije koje čine ovu vlast, a siguran sam i 99% opozicije da neće priznati nezavisnost KiM, da pošaljemo poruku svetu i Americi i američkom ambasadoru na KiM, koji je blago dao podršku Albancima, ali isto tako da se zahvalimo ambasadoru Amerike u Srbiji, koja je rekla da Albanci nisu u pravu za to što rade na KiM i da mi danas ne napadamo svet, Ameriku i Evropu, nego da im se zahvalimo na onome što su radili do sada i od sada pa u narednom periodu da sagledaju pravo stanje kada je u pitanju Srbija. Hvala lepo.

Dvanaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno je od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.
Da li narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija želi reč? (Da.)
Izvolite, samo se prijavite, molim vas.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, meni je jako žao što do ove rasprave nije došlo znatno ranije, kada je imalo i mogućnosti da se upozori i EU i UN i mnoge države koje su podržale nezavisno Kosovo, ali bolje ikad nego nikad. Meni je jako žao što je ova rasprava odlagana i što su neki čelnici vladajuće koalicije govorili da ona nije potrebna i da ne treba da se održi. Jako mi je žao danas što mi iz opozicije smo dobili reč da govorimo u momentu kada se igra utakmica i kada veliki deo Srbije gleda vaterpolo. Ali, nema veze, vi ste to lepo organizovali i mi ćemo reći ono svoje što mislimo.
Mislimo da je došlo do jedne situacije koja je sada izuzetno teška za Srbe na severu Kosova, uopšte za Srbe na Kosovu, a i do jedne velike razočaranosti samih Srba u Srbiji. Ova vlada u mogućnosti je bila da ove probleme rešava znatno ranije, znatno efikasnije, znatno bolje, ali sada kada je dogorelo do nokata, ona se obraća parlamentu i traži da parlament donese ovu deklaraciju i traži od nas da je podržimo, što nije sporno. Kada su u pitanju bilo kakve deklaracije o Kosovu, Srbije treba da bude jedinstvena, sve partije treba da je podrže i da stanu iza nje, bez obzira što ima grešaka, što ima problema od ove vlade.
Samo bih postavio nekoliko pitanja za Vladu. Mi smo imali jednu poziciju odličnu, mi smo imali jedan kapital izuzetno veliki, a to je Deklaracija 1244 Saveta bezbednosti, koja je bila na strani Srba i koja štiti interes Srba i Srbije.
Vi gospodo iz današnje Vlade vaš proizvod je Euleks na Kosovu. Otkud Euleks na Kosovu? To ovaj parlament nikada nije razmatrao, ovaj parlament nikada nije dao zeleno svetlo da Euleks uđe i da zameni međunarodne snage koje su bile formirane na Kosovu da daju bezbednost Srbima i ostalim nealbancima koji žive na Kosovu. Vi ste na mala vrata uveli Euleks i vi ste uz pritiske koje je vršila EU prihvatili da se mandat poveri Euleksu da sredi stanje na Kosovu.
Danas slušamo ovde ljude koji su to na mala vrata uradili i obišli ovaj parlament i nisu poslušali apel koji je radila srpska opozicija i borila se da do toga ne dođe i da će to pitanje biti kad tad veliki problem Srbije kao što se danas i pokazalo. Vi ste verovali Euleksu, jer ste dobili političku podršku za izbore. Vi ste verovali Solani koji je se pojavio u vašoj kampanji. Vi ste verovali mnogim ljudima iz EU koji su vam rekli – mi ćemo vas uvesti samo prećutite, da ovo prođe.
Danas, gospodo iz Vlade, nije u redu da posle premijera koji je govorio tri minuta govore ministri po 20 minuta. To pokazuje da ova vlada ima neki problem. Ova vlada ima izuzetno veliki problem i neslaganje. Sada kada u raspravi slušamo pojedine vaše koalicione partnere vi ne možete da pogodite da li je to ona priča koju vi pričate, koju pričate u Briselu, koju pričate ovde, koju sad pričate i na Kosovu ili je to neka druga priča. Naravno, vi se sad hvatate za slamku i tražite rešenje i mi ćemo pomoći da do njega dođe, koliko god može. Ponavljam vi ste napravili velike greške u početku. Verujući pojedinim zemljama iz EU koje su davale vama raznorazna obećanja.
Vi danas spominjete, jedan od ministara non-stop je govorio ovde, deset puta u govoru je pomenuo administrativna granica. Kakva administrativna granica? Vi hoćete da izbegnete ono carina. Albanci, odnosno šiptari hoće carinu, hoće osnovne atribute države, hoće carinu između Srbije i Kosova. Nema administrativne granice, oni hoće carinu. Ono hoće granični prelaz i to mora svima da bude jasno. I Srbija to neće i Rezolucija to neće i Savet bezbednosti to neće i mi nećemo nikad dozvoliti da bude carina. Nemojte taj izraz administrativno razgraničenje, administrativna granica.
Savet bezbednosti je jasno i glasno usvojio Rezoluciju dokle je Srbija i da tu ne može da bude carina i ne može nikad biti carina. Gospodo iz Vlade nemojte dozvoliti da ruska vlada, da kineska vlada budu više Srbi nego srpska Vlada. Oni su podržali do kraja u Savetu bezbednosti Srbiju da ne može da se donese ta odluka koja bi bila štetna za Srbiju i koja bi dala nezavisnost Kosovu. Nemojmo sad mi da budemo manje Srbi nego neki drugi. Mi se moramo boriti. Tačno je da je nama to nametnuto.
Nemojte bežati od one činjenice da je neko okupirao Kosovo i dole radi šta hoće i podržava Prištinu danas. Ne može niko. Video sam vašu borbu gospodine ministre, gospodine Stefanoviću i podržavam, ali mora da vas podrže i međunarodne snage. Mora da vas podrže svi, jer vi poštujete Rezoluciju, vi poštujete ono što je doneo Savet bezbednosti. Vi ne tražite ništa van toga i zato ste u pravu i zato ćemo vas podržavati uvek. Ali svi mora da shvate da je to izuzetno važno i da to mora da se podrži. Mi možda nećemo naše pravo na Kosovu ostvariti sada, možda neće ni naša generacija, možda neće u mandatu naših političara, ali ostvarićemo ga, neka bude i za petsto godina, ali kada tada ćemo ga ostvariti jer mi imamo odluku Saveta bezbednosti koja je izuzetno važna i značajna i mi pravno imamo u rukama dokumente koje govore da je Kosovo deo Srbije. Tu ne može da bude nikakva carina, da ne može da bude nikakva granica.
Prema tome, u tome ćemo vas podržati i sigurno na tome ćemo zajedno i raditi. Ne može Euleks, povremeno da se izmakne pa da poturi KFOR pa da se onda povuče, pa se vrati itd. Mi moramo da znamo ko garantuje bezbednost Srbima na Kosovu, po Rezoluciji 1244 jasno ko garantuje bezbednost Srbima na severu Kosova i taj ko garantuje mora da pokaže da je stvarno garant mira. I onda neće doći do problema koji su evidentni i koji se sada javljaju. Srbi na Kosovu ako dobiju carinu, ako se odvoje od Srbije, oni mora da napuste Kosovo. I svima je to jasno. Mi moramo njih podržati maksimalno da dole ostanu i ne možemo prihvatiti nikakve ucene u ovom momentu i moramo biti jedinstveni, da odradimo stvarno, onako kako treba da odradimo dostojanstveno i uz podršku naših prijatelja koji u Savetu bezbednosti to čine da mi to jednostavno odradimo do kraja, a nikako da popuštamo. Biće pritiska i bilo je pritisaka na Srbiju, ali te pritiske moramo izdržati. Moramo izdržati i ne smemo dozvoliti nikakve ucene, da dajemo nešto što neko traži da bi dobili neke trenutne olakšice, povlastice, obećanja itd.
Prema tome, Srbija mora da zna šta hoće. Nadam se da u tome ćemo biti svi jedinstveni i da ćemo svi to odraditi zajednički. Prema tome, gospodo ministri, vi u Vladi morate biti jedinstveni, morate znati šta hoćete, morate uvek doći o ovaj parlament i da podnesete izveštaj, da podnesete platformu o pregovorima, da tražite od ovog parlamenta da se ona odobri, da znamo šta vi pregovarate, da nas obaveštavate, da mi možemo to da pratimo.
Niste ovlašćeni da bez ovog parlamenta radite bilo kakve pregovore, a da to poslanici nisu upoznati i da poslanici za to nisu dali svoj glas. A glas ćete uvek dobiti, ponavljam kada je u pitanju Kosovo. Mi se razmimoilazimo, ne slažemo u mnogim problemima koji se javljaju u Srbiji, naročito problemima ekonomske prirode, meni je jako žao, što ministar ekonomije i razvoja nije ovde, regionalnog razvoja, ali njegovo ministarstvo mora malo da razmisli i pomogne Srbima na Kosovu mnogo više što je do sada radilo. Mora da se to uradi da bi oni dole ostali i opstali. Za njih mora da stane Srbija čvrsto i da im bude uzdanica, da oni mogu da žive, da rade, da mogu da prežive dole i da istrpe jedan ovaj period koji je izuzetno težak.
Videli ste i sami dok ste bili ovde, predstavnici Vlade, da su Srbi dole složni, jedinstveni, da su svi stali iza jednog projekta, neće da dozvole da ih iza jednog projekta, da ih niko pogazi, da ih niko ponizi, da ih niko odvoji od matice. Oni ne traže ništa na silu, ko zna ko je zapalio granični prelaz.
Neka utvrde nadležni. Garantujem da ga Srbin nije ubio. Srbi jednostavno su dole da zaštite sebe, da zaštite svoje porodice, da opstanu na tim prostorima i da gledaju kako ustanu u ovu maticu, svoju Srbiju, kao u svoje božanstvo koje im garantuje opstanak i bezbednost. Mi to moramo i učiniti.
Prema tome, ja vas molim da svi, od predsednika Srbije, premijera, ministara se borite za sve ovo što se može učiniti trenutno na Kosovu. Ta borba će biti duga i teška, ali da mi bar u ovoj generaciji ne pokvarimo nešto. Možda će neko, u nekim narednim generacijama uspeti da taj status Srba reši u interesu Srbije, ali mnogi su se borili vekovima za slobodu i uspeli su u tome. I mi ćemo uspeti, uz božju pomoć, ja garantujem da će Srbija uspeti.
Možda neće u našem mandatu, u nekom drugom mandatu, ali u nečijem mandatu sigurno hoće, jer to je deo naše teritorije. Mi na to imamo pravo i ja mislim da to ne smemo pokvariti i otežati poziciju Srba na Kosovu. Zato vas molim nikakva carina, nikakvi razgovori na to pitanje i pregovori, nikakva granica između Srbije i Kosova ne može biti, jer to je odluka Saveta bezbednosti i iza nje čvrsto, moramo svi stati i podržati je. Ako naši prijatelji u svetu to podržavaju. Ako Ruska vlada podržava, ako Kina podržava, nemojmo mi da popustimo. Nemojmo dozvoliti da taj problem prođe mimo nas, kao što je problem Euleksa se javio ulaskom dole na Kosovo. Vi znate kako ste ga pustili. Vi znate da je pala Vlada, zato što neki nisu hteli to da prihvate, a vi ste to prihvatili na mala vrata, onako ispod žita, a evo vidite danas koliki je to problem.
Još jednom, ja vam dajem podršku ispred Nove Srbije i svi ćemo jednoglasno stati iza vaše deklaracije koju ste predloži, bez obzira što nismo učestvovali u njenom pisanju, bez obzira što nismo učestvovali u donošenju amandmana koji su dati, ali imate našu podršku, ali održite reč i ono što ste rekli Srbima na Kosovu mora da bude svetinja. Ne može, ponavljam biti nikakva carina između Srbije i Kosova. Ne može biti nikakva granica između Srbije i Kosova, jer to je odluka Saveta bezbednosti. Ostanite na tome i krećite se u tim okvirima. Ponavljam, imate našu podršku, ali nemojte nas izdati i nešto ispod žita progurati, kao što je bila ova priča sa Euleksom. Hvala vam puno.