Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Dušan Marić.

Kao što sam rekao, član 1. govori o zabranama koje se propisuju ovim zakonom. U ovom prvom članu ima jedna neshvatljiva, nepodnošljiva gramatička govorna greška. Ona se nalazi u nazivu zakona. Rešenje koje je predložila Vlada je blago rečeno potpuno nepismeno. Citiram: "Ovim zakonom propisuje se zabrana usavršavanja proizvodnje, korišćenja i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju."
Moram pročitati još jednom i molim vas da obratite pažnju: "Ovim zakonom propisuje se zabrana usavršavanja proizvodnje, korišćenja i stvaranja oružja i o njihovom uništavanju".
Milan Škrbić je predložio u svom amandmanu da se ova nakaradna formulacija uskladi sa srpskim pravopisom i gramatikom i da glasi – ovim zakonom propisuje se zabrana usavršavanja proizvodnje, korišćenja, stvaranja itd. biološkog, bakteriološkog i toksičkog oružja, kao i način njegovog uništavanja.
Vlada je amandman odbila uz obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što Konvencija ne sadrži odredbe o načinu uništavanja naoružanja koje je zabranjeno Konvencijom.
Ovde je u pitanju jedna klasična zamena teza, o čemu je govorio i kolega Radiša Ilić. Ovde se ne govori o tome kako će ovo oružje biti uništavano, kako će se uništavati, ovde se govori o elementarnom poštovanju svakodnevnog govora, o poštovanju gramatike, padeža i vremena.
Ovo je, inače, jedan od desetak amandmana koje je predložila SRS, koje je Vlada, da je bilo imalo dobre volje, morala da prihvati. Ona ih je odbila uz obrazloženje da nisu u saglasnosti sa Konvencijom o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja.
Čak se u amandmanu, u kojem smo predložili izmenu naziva zakona, kaže da to nije zakon Konvencije. Pa, mi ovde ne usvajamo konvenciju, Konvencija je usvojena 1972. godine, a mi ovde usvajamo zakon Republike Srbije, koji tretira ovu problematiku. Mi smo dosada znali, to je javna tajna, da vladajuća koalicija mnoge zakone prepisuje od zemalja članica EU. Međutim, sada imamo jedno konkretno priznanje da ne prepisuju samo zakone, nego da prepisuju i njihove naslove.
Znači, odgovorno tvrdim da ni jedan amandman SRS nije suprotan ovoj konvenciji. Pozivanje na ovu konvenciju u obrazloženju odbijanja amandmana bilo bi logično da su rešenja koja bi predlažemo liberalnija od rešenja koja postoje u Konvenciji, pa da njihovim prihvatanjem postoji opasnost da se poveća opasnost od proizvodnje, upotrebe, korišćenja itd. biološkog, bakteriološkog i toksičkog oružja.
Međutim, stvari stoje potpuno suprotno. Mi samo dopunjujemo praznine koje postoje u Konvenciji. To se vidi u ovom predlogu zakona, velike praznine. Tako praktično smanjujemo mogućnost proizvodnje ili upotrebe ovog oružja.
Radi građana Srbije moram da istaknem da ste odbili naš amandman da se među zabranama u nazivu zakona nađe i zabrana korišćenja bakteriološkog oružja, pa ste odbili naš predlog da se zabrani prikrivanje bakteriološkog, biološkog i otrovnog oružja, a o tome ćemo kasnije. Doslovce se odbija taj amandman i opet se poziva na famoznu Konvenciju. Odbili ste naš predlog da se izričito zabrani reklamiranje ovog oružja. Sada odbijate da uklonite gramatičke greške, pravopisne i neverovatne greške iz Predloga zakona i pri tome se stalno pozivate na ovu konvenciju.
Što se tiče ovog podsećanja na to ko je kriv, a ko je zaslužan, moram samo da kažem u dve rečenice. Dok je SRS bila na vlasti, Srbi i Srbija su KiM branili onoliko koliko smo mogli i odbranili smo svaki pedalj teritorije Republike Srbije, a na milost i nemilost okupatorima Srbi i Albanci na Kosovu su odstranjeni nakon sprovođenja Kumanovskog sporazuma.
(Predsedavajući: Tema, gospodine Mariću, nije geopolitička, nego je konkretan amandman.)
Završavam. Zahvaljujem vam se i podsećam da je moj prethodnik govorio pet minuta o ovoj temi, a vi ga niste prekinuli, tek na kraju.
Završavam rečenicom da SRS nije glasala za Kumanovski sporazum. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Radića Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS Vitomir Plužarević podneo je amandman na član 2. ovog predloga zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičkog oružja i njihovo uništavanje.  
Gospodin Vita Plužarević predlaže da se u članu 2. reči: "pojedini pojmovi" zamene rečju: "pojmovi". Čitajući amandman koji je predložio poslanik Vitomir Plužarević i čitajući obrazloženje Vlade: "Amandman se ne prihvata iz razloga što konvencija sadrži samo pojmove koji se uobičajeno koriste u međunarodnim dokumentima", stekao sam utisak da je Vlada, nemajući nikakav ozbiljan argument da opravda neprihvatanje amandmana SRS, pribegla jednom ovakvom rešenju, a to je klasično ponavljanje, kao papagaj, opet se pozivajući na konvenciju, a ponavljam, mi usvajamo zakon koji će trebati Srbiji, da bi se Srbija zaštitila od biološkog oružja, a ne konvenciju koja je opšta i, rekao bih, šuplja za neke pojedinosti koje su karakteristične za određene zemlje potpisnice i koje upravo mi iz SRS želimo da usadimo u naš zakon. Nažalost, koliko vidim, vi ste stavili zabranu za naše amandmane, kao da je ova konvencija sveta krava.
Ubeđen sam da čak i u toj konvenciji nema nikakve prepreke za ovakvo rešenje kako je predložio poslanik Vitomir Plužarević. Kad smo već kod konvencije, gospođo Malović, sigurno znate da li su SAD potpisnice ove konvencije i kakva je korist od toga i da jesu. Amerikanci su stvorili virus side, Amerikanci su usavršili genetski virus ebole, ojačali ga, proizveli su u vojnim laboratorijama virus svinjskog gripa, a da ne govorim o mnogim drugim međunarodnim konvencijama, sporazumima koje su SAD svesno gazile proteklih nekoliko decenija. Zahvaljujem.

        Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Radiša Ilić ima reč.

U ime poslaničke grupe podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona, koji glasi: U članu 2. tačka 1. podtačka a) posle reči: "zaštitne" dodaje se zapeta i reči: "naučne, medicinske".
Ovaj amandman je najbolji primer da se Vlada nije rukovodila najboljim interesima da se poboljša Predlog zakona, možda i zbog shvatanja da to i nisu pitanja koja će značajno uticati na svakodnevni život građana Srbije. Na ovakvu pomisao navodi obrazloženje Vlade: "Amandman se ne prihvata zato što je rešenje u Predlogu zakona preciznije".
Upravo smo mi iz SRS amandmanom precizirali šta se može podrazumevati pod biološkim oružjem i tu poimenice navodimo da tu spadaju agensi ili toksini koji nisu namenjeni, između ostalog, za naučne i medicinske svrhe. Vlada je navela samo: "zaštitne ili druge mirnodopske svrhe". Sada vas pitam da li je preciznije ovo što su predložili poslanici SRS, gde se konkretno navodi: "naučne, medicinske svrhe", ili ovo šturo pojašnjenje koje je dala Vlada? Pojam: "zaštitni" i "mirnodopski" može se svakojako tumačiti, kako kome odgovara, mada i ne moramo nešto preterano da se trudimo što se tiče biološkog i toksičkog oružja, verovatno ga i nemamo, kao što smo uništili i pretopili i klasičnu artiljerijsko, oklopno i pešadijsko naoružanje. Od tih toksina jedino su nam ostala sredstva za zaprašivanje komaraca, ali to je prešlo u nadležnost poljoprivredne avijacije.
Pošto je Vlada smatrala da naučne i medicinske svrhe nisu prioritet koji bi trebalo da se naglasi u ovom zakonu, kao poslanici SRS iznosimo jedan, rekao bih tako slikovit primer koji najbolje pokazuje kako medicina i nauka, kada se uhvate ruku pod ruku, mogu da naprave strahovito oružje apokaliptičkih razmera, naravno, zato što neko verovatno namerno nije razgraničio medicinsko i naučno istraživanje u mirnodopske i vojne svrhe. Upravo smo mi to želeli ovim amandmanom.
Da se vratim na nauku i medicinu, koja se navodi u amandmanu i na primer o kome sam malo čas hteo da govorim. Virus H1N1, koji je u stvari uspešno testirano biološko oružje u vidu generalne probe prošle i pretprošle godine, u stvari je kombinacija svinjskog, ptičijeg i sezonskog gripa kreiranog u laboratorijama Američkog vojnog instituta u Merilendu, na kome je radio tim doktora medicine, genetičara i mikrobiologa. Šta se dalje dešava? Ovaj virus se prosleđuje "Novartisu", farmaceutskom gigantu koji je u davnoj prošlosti, pre nekih 70-ak godina, pripadao velikoj nemačkoj kompaniji "IG Farbenu", velikom nacističkom kartelu. "IG Farben" je bila kompanija koja je uveliko upravljala čak i koncentracionim logorom u Aušvicu…
(Predsedavajući: Ne ulazeći u neistinitost svih ovih navoda, upozoravam vas da se vratite i da posle reči: "zaštitne" dodate zapetu i: "naučne, medicinske". Radi se o oružju, a ne o lekovima. Švajcarska je u svim ratovima bila neutralna i manite me Drugog svetskog rata i svega toga. Molim vas da se vratite na temu. Hvala.)
Tako funkcioniše nauka i medicina u službi novog svetskog poretka. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji ima reč.

Član 2. tačka 1. podtačka b) "Oružje, oprema i sredstva namenjena za korišćenje takvog agensa ili toksina u neprijateljske svrhe ili u oružanim sukobima". Ovde se radi o objašnjavanju pojmova koji su upotrebljeni u ovom zakonu.
Mi iz SRS smo podneli amandman gde smo predložili da se ove reči: "u neprijateljske svrhe ili u oružanim sukobima" brišu. Evo zbog čega. Zamislite jednu rečenicu u kojoj se kaže da su lekovi oni lekovi koji se koriste za lečenje i medicinska ispitivanja. Naravno, dok se koriste za lečenje, naravno da su u pitanju lekovi. Po ovome bi morali da postoje i neki lekovi koji se ne koriste za lečenje, a znamo da takvih lekova nema. Isti je slučaj i sa oružjem. Oružje je oružje, bez obzira da li se koristi u neprijateljske svrhe i da li se koristilo ili ne koristilo u oruža-nim sukobima. Ako kažete da je oružje samo oružje koje se koristi u neprijateljske svrhe, vi sugerišete da postoji neko oružje koje se koristi u prijateljske srhe. Takvo oružje ne postoji. Isti je slučaj kad kažete da postoji oružje koje se koristi u sukobima koji nisu oružani. Ako dođe do nekog sukoba, dok u njemu upotrebite oružje, da li je u pitanju sukob između dva čoveka ili dve države, taj sukob je oružani sukob.
Jednostavno smo smatrali da ovo nije logično. Bespotrebne su ove reči čije brisanje predlažemo. Mi smo Vladi predložili da izbriše te reči. Međutim, Vlada je, iz razloga o kojima smo govorili, a osnovni je razlog taj što amandman podnosi SRS, odbacila ovaj amandman.
Ponovo upozoravam na onu činjenicu, smatram da je to najveća mana ovog zakona, da taj zakon neće biti primenjivan prema svima koji ga budu kršili. Ako bi se sad pravila lista onih od kojih preti najveća opasnost da će građane Srbije ugroziti bakteriološkim, biološkim ili toksičnim oružjem, na prvih 10 mesta bi bile zemlje NATO pakta, zato što su te zemlje najveći proizvođači ovog oružja, zato što su jedino te zemlje u dosadašnjoj istoriji ratova koristile to oružje, zato što su te zemlje oružje o kojem govori ovaj zakon već koristile na teritoriji Srbije i zato što te zemlje, praktično, deo teritorije Republike Srbije drže pod okupacijom, jer su izašle iz okvira Rezolucije 1244.
Zato što su te zemlje najveći proizvođači ovog oružja. Zato što su jedino te zemlje o dosadašnjoj istoriji ratova koristilo je to oružje. Zato što su te zemlje oružje o kojem govori ovaj zakon, već koristile na teritoriji Srbiji i zato što te zemlje praktično deo teritorije Republike Srbije drže pod okupacijom jer su im izašli iz okvira Rezolucija 1241.
Sada imamo jednu apsurdnu situaciju da usvajamo jedan vrlo važan zakon, posebno može biti važan u budućnosti, a taj zakon se neće primenjivati jedino prema onima od kojih preti najveća opasnost da će kršiti ovaj zakon.
Zbog čega smo došli u apsurdnu situaciju? Zbog toga što je kao što smo već nekoliko puta govorili u načelnoj raspravi Srbija 2005. godine, potpisala je onaj famozni sporazum sa NATO paktom, po kojem su vojnici pripadnici NATO pakta pravno nedodirljivi na teritoriji Republike Srbije. Sada kada mi raspravljamo o ovom zakonu bilo koji vojnik NATO pakta, a koje imaju kakve zalihe, uzmimo da je u pitanju ludak, može da uzme jedan ili pet kilograma nekog biološkog agensa, da prođe auto-putem, da prospe i uništi biljni svet oko auto-puta, izazove smrt pet ili pet hiljada ljudi, on apsolutno neće odgovarati po ovome zakonu.
Znači, nameće se jedno pitanje kakva je svrha usvajati jedan zakon ako taj zakon mogu da krše upravo oni od kojih preti najveća opasnost. Moram zaista ponovo da postavim pitanje, čime je to NATO pakt zaslužio ovu privilegiju. Čak, iako se morao potpisati taj sramotni sporazum u nekim segmentima ali morao je da ostane otklon, da se država zaštiti i da kaže, postoje neke oblasti gde ćete odgovarati ako prekršite zakone. Ako izazovete masovnu smrt ljudi, masovno trovanje.
Podsećam da je NATO pakt ubio tri hiljada građana Republike Srbije, Srba i Šiptara, ranio 15 hiljada ljudi, ubio 80 dece, na teritoriji Republike Srbije i spalio 420 hiljada projektila ukupne težine 22 hiljade tona, a od toga prema sopstvenom priznanju 31 hiljada projektila, znači svaki 13 projektil je u sebi sadržao otrov koji je predmet ovoga zakona osiromašeni uranijum.
Da ne bi bilo zabune, priručnik RHB zaštiti JNA, Izveštaj ekspertskog tima UN iz 1999. godine koji su ispitivali, istraživali upotrebu nedozvoljenih sredstava o agresiji NATO pakta na SRJ, Izveštaj svetske zdravstvene organizacije iz 2001. godine i mišljenje doktora Radomira Kovačevića, toksikologa Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu, institut se zove " Doktor Dragomir Karajović", znači svi su saglasni da je osiromašeni uranijum radioaktivno, radiološko ali i toksično oružje, da ne bi bilo neke zabune.
Znači, NATO pakt kaže, mi smo na srpsku decu, na srpske gradove i sela istresli 31 hiljadu projektila sa ovim otrovom, ukupne težine sedam tona. Vojska Srbije tvrdi da je u pitanju 45 hiljada, teški 15 tona, a ruski vojni izvori tvrde da je u pitanju 90 hiljada projektila sa 30 tona osiromašenog uranijuma. Sav taj otrov se nalazi na teritoriji Srbije.
Mi sada ovde u skupštini Srbije, pred građanima Srbije, pravimo se nešto važni, usvajamo zakon o zaštiti od otrovnog oružja, a teritorija Republike Srbije je već 11 godina zasejana tim otrovom i niko ne preduzima apsolutno ništa. Kolika je, znači praktična primena ovog zakona? Kolike su naše mogućnosti? Koliko je apsurdno njegovo usvajanje u ovim okolnostima to se najbolje videlo u četvrtak, 20. oktobra.
Podsećam vas dok smo mi u načelnoj raspravi raspravljali o donošenju Zakona o upotrebi biološkog, bakteriološkog i toksičnog oružja, na teritoriji Srbije, na samo 300 kilometara odavde, na Kosovu i Metohiji, dogodio se napad NATO pakta na građane Republike Srbije tim toksikološkim oružjem.
Podsećam dok smo mi ovde raspravljali NATO pakt je bacio suzavac na Srbe koji su se nalazili na tim nesrećnim carinskim prelazima u pitanju je suzavac, nepoznate sadržine i ono što je zanimljivo, jeste da je više od 10 vojnika NATO pakta izvršilo samo ranjavanje. Kada sam razgovarao sa ljudima koji se malo razumeju u ovu problematiku, znate šta su mi rekli? Najverovatnije je bilo u pitanju isprobavanje nekog novog naoružanja koje koristi ove otrove. Vi znate, kada se ispaljuje suzavac, suzavac zna da ispali svaki običan policajac, svaki vojnik. Nemoguće je da je neko vojnike NATO pakta poslao u mirovnu misiju na Kosovu i Metohiji, da se ovde nalaze nekoliko meseci i da nisu naučili da ispale jedan suzavac. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Marić Dušan, izvolite.

Kolega Jojić je podneo amandman na stav 2. koji glasi "biološki agens je svaki materijal biološkog porekla koji može da izazove štetu, bolest ili oboljenje". On je predložio da se briše reč svaki zato što je u pitanju suvišna, bespotrebna reč.
Znači, opet se vraćamo na onaj teren, nespremnosti Vlade da prihvati predlog opozicije, pre svega predloge SRS koji bi doprineli kvalitetnim zakonskim rešenjima. Tekst zakona treba da bude što jasniji, što kraći. Vlada je odbila amandman uz obrazloženje da je rešenje koje je ona predložila preciznije i opet je u pitanju klasična zamena teza.
Znači, mi ovde ne govorimo o takmičenju u streljaštvu već govorimo o tekstu zakona i o poštovanju nekih pravila koja je regulisala oblast koja se zove gramatika. Jedno od pravila jeste da se u pisanju ne koriste reči koje su bespotrebne, koje su suvišne. Zaista bih voleo da čujem objašnjenje, gospođa Malović nije stručnjak za ovu oblast i ne mislim da je za ovo kriva, ona se slučajno našla danas ovde u Skupštini, da sluša ovu raspravu.
Međutim, zaista bih voleo da ovde dođe neki činovnik Vlade koji je čitao ove amandmane, koji ih je odbijao i koji je pisao obrazloženja zašto ih je odbio. Znači, ne postoji ni jedan razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen.