TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 30.11.2011.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

6. dan rada

30.11.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 16:10

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Molim vas, bez dobacivanja i omogućite narodnom poslaniku da se obrati Narodnoj skupštini.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jelena Trivan, izvolite.

Jelena Trivan

Za evropsku Srbiju
Hvala. I ovaj amandman govori o tome da u Srbiji postoji jedna ozbiljna tendencija ukidanja svih modernih tekovina i svake saradnje, civilizacijske saradnje Srbije sa svetom.
Ono na šta treba da budemo ponosni, ono na vreme kada smo imali korak sa svetom i kada smo pripadali civilizovanom svetu, sve tekovine od antifašizma pa nadalje ovde postoji intencija da budu ukinute kroz različite zakone i različite amandmane poslanika opozicije. To je prilično sramno i tome se treba usprotiviti, kao i pokušaju da svi ovi amandmani posluže za najprljaviji razgovor o njima, najprljaviju i najgnusniju politiku 90-ih u kojoj se svi neistomišljenici prosto optužuju za izdajnice. Tu smo retoriku čuli gospodo, videli smo je na delu i možemo polemisati do kraja života da li su izdajnici oni koji su upozoravali na strahote rata ili oni koji su izbeglice skretali da ne uđu u Beograd i čije su posledice odbrane srpskih teritorija upravo samo zgarišta i kolektivni centri, o kojima i dan danas, 20 godina kasnije, razgovaramo i pokušavamo da ih rešimo.
Ono što hoću da vam kažem, to je da je strašno da u 21. veku govorimo o saradnji sa svetom kao opasnosti, a ne mogućnosti za Srbiju, da danas razgovaramo o dijalogu kao pretnji, a ne šansi da spasimo svoje ljude, i da je za vas izdaja svaki pokušaj da život čoveka spasite i da njega pretpostavite i stavite na prvo mesto umesto bilo čega drugog ili bilo kakvih mitomanskih ideja.
Ono što je danas politika prema Kosovu to je da se ti ljudi dole koji su naši građani i njihovi životi sačuvaju, jer bez njih živih ni Kosova ni Srbije neće biti. To je vrlo jednostavno. Manite se vi i Karađorđa i svih priča mitomanskih. Dobro je da imamo istoriju i tradiciju na koju možemo da se oslonimo, ali je tragično da u 21. veku vodimo politiku 19. veka.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član . amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji se već duže od 10 godina stvara jedna matrica o tome kako je neko hteo rat, a neko se borio za mir. Mi, srpski radikali, smo hteli rat, mi smo krivi za zločine, mi smo skretali 1995. godine, kada je Vojislav Šešelj bio u zatvoru u Gnjilanu, izbeglice iz Republike Srpske Krajine da ne uđu u Beograd, mi smo krivi za sankcije, mi smo krivi za redove za zajtin, šećer, benzin, itd, mi smo krivi što je došlo do NATO bombardovanja, mi smo krivi za sve. Neko drugi je uvek bio za mir, uvek je bio za sporazum, za saradnju sa civilizovanom Evropom itd.
Dakle, opet malo istorijsko podsećanje. Kada je Jovan Rašković osnovao u Kninu Srpsku demokratsku stranku dao joj je ime po DS Dragoljuba Mićunovića u Beogradu, samo zato što je stranka formirana u Kninu dao joj je prefiks srpska. Kada su Jovan Rašković i Radovan Karadžić 1991. i 1992. godine dolazili u Beograd, pre nego što bi se sretali sa Slobodanom Miloševićem odlazili su kod svojih prijatelja iz DS. To može da vam potvrdi Dragoljub Mićunović. Dalje, vi koji ste za mir, kažite mi ko je 1993. godine na Palama pekao vola čekajući bombardovanje NATO pakta? Ko je išao tamo da hrabri srpski narod da ostane na svojim ognjištima i da se bori?
( Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz uvažavanje širine konteksta za amandman kojim tražite da se uz Dan pobede doda i Vidovdan, ipak bih vas molila da temu dnevnog reda argumentujete malo više sa kontekstom koji je u vezi sa temom dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, samo da pomenem još jednog srpskog velikana, Ljubišu Savića Mauzera, a gospoda odavde mislim da znaju kojoj stranci je pripadao.
Što se tiče amandmana na član 2, o tome smo gospodine Ljajiću pričali kada smo raspravljali o Predlogu zakona u načelu. Podsetio sam vas tada na neki činjenice koje su građanima Srbije ili jednom delu građana Srbije nedovoljno poznate. Prvo, što se tiče Nove godine, Nova godina, i to je činjenica, je danas međunarodni praznik i obeležava se, manje više, u većini zemalja sveta, 1. i 2. januar. Podsetio sam vas u načelnoj raspravi kako je taj praznik nastao. Taj praznik nije nastao kao slavljenje novog leta, on je nastao kao uspomena na jednog rimskog papu iz ranog srednjeg veka, papu Silvestera I, koji je preminuo u noći između 31. decembra i 1. januara. Gospodine Milivojeviću, tog papu je Katolička crkva proglasila za sveca i oni ne slave smrt pape, već slave sveca, jednog od svojih svetaca. To veče se po rimokatoličkim kanonima naziva veče Svetog Silvestera ili Silvestrovo.
Samo želim da vas podsetim kako je jedan praznik nastao. To što je on u međuvremenu dobio jedan drugačiji kontekst, to ne znači da mi sada ne treba da znamo kako je u stvari došlo do tog praznika.
Što se tiče 1. maja, gospodine Ljajiću, opet moram da vas uputim na kalendar rimokatoličke crkve, pri tome ne želim da kažem ništa ružno ni za tu crkvu ni za njene vernike. Prosto, to su činjenice.
Uzmete rimokatolički kalendar. Jel znate kako se zove 1. maj u rimokatoličkom kalendaru? Sveti Josip radnik. Koji je to Josip? Evo građani Srbije nagradno pitanje. Ne znam gospodine Seniću, neki sveti Josip radnik je bitan zbog 1. maja. Katolička crva tog dana obeležava svetog Josipa radnika. Kakve veze sveti Josip radnik ima sa Srbijom i sa srpskim narodom i srpskom tradicijom, političkom, duhovnom, kulturnom? Ja tu ne vidim bilo kakvu vezu. Ako vi vidite, bilo bi dobra da nam kažete kakva je veza između svetog Josipa radnika i Srba, sem što je jedan drugi Josip mnogo Srba ubio, zatočio, proterao, opljačkao itd.
Ima gospodine Ljajiću, što se tiče 1. maja još jedan aspekt. Dakle, ja sad samo iznosim neke naučne činjenice. U nemačkoj mitologiji noć između 30. aprila i 1. maja zove se Valfurgirska noć ili noć veštica. I 1. maj po nemačkoj mitologiji, paganskoj mitologiji, po toj germanskoj paganskoj mitologiji ima određeni svoj značaj. Vi ste čuli za filmove noć veštica. Oni su ekranizovani kao uspomena na tu pagansku germansku mitologiju. Kada se na jednom brdu u mitskoj germaniji okupljaju vile, veštice itd. Sada vas pitam, kakve veze ima germanska paganska mitologija sa srpskom pravoslavnom i hrišćanskom tradicijom? Nema neke velike veze.
Naravno i 1. maj je kasnije dobio jedan drugačiji kontekst, pa se više u svesti najvećeg dela građana sveta, najvećeg dela čovečanstva ne obeležava kao noć veštica, nego kao međunarodni praznik rada. Ali, u obrazloženju zašto ne prihvatate naš amandman kojim tražimo da se briše 1. maj, kao naredni dan, koji se obeležava dva dana, vi ste ovde izneli neke stvari sa kojima se mi iz SRS ne slažemo. Dakle, vi kažete 1. maj ili međunarodni praznik rada je praznik kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta obeležavaju sećanja na svoja dostignuća, odnosno žrtve koje su podneli kako bi se izborili za veća radnička prava. Proslava praznika ustanovljena je 1889. godine, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvog kongresu Druge internacionale u Parizu.
Gospodine Ljajiću, prvo tamo nisu bili predstavnici radnika iz celog sveta. Tamo su bili predstavnici određenog broja socijalističkih i komunističkih partija iz pre svega evropskih zemalja. Kolike su veze ti ljudi imali sa autentičnim proleterijatom i sa autentičnim radnicima? To je krajnje diskutabilno.
Dakle te 1889. godine Karl Marks autor komunističke ideologije više nije bio živ, umro je nekoliko godina ranije, ali je bio živ Fridrih Engels. Jel znate šta je on bio, gospodine Ljajiću? Jedan od najmoćnijih industrijalaca u Nemačkoj. Bio je jedan od najbogatijih ljudi u to vreme u Evropi. Mislite da je on zaista imao neku veliku brigu i neko veliko saosećanje sa radnicima po Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj ili neki drugim evropskim zemljama koji su se zlopatili. Sumnjam da je imao.
Drugo, u to vreme kada je obrazovana Druga internacionala došlo je do jednog neviđenog sukoba na levici. Tada su nastale socijaldemokratske partije. Tu imate pravi rat između marksista i nemarksista La Sala, Kautskog itd. Tu je besneo pravi rat. Dakle, unutar tog levičarskog pokreta su se mrzeli više nego što su se levičari svih boja mrzeli sa recimo klerikalcima, liberalima itd. Tu je besneo, dakle pravi rat. Taj rat iz Evrope na levici se kasnije preneo i na srpske zemlje, odnosno na Jugoslaviju.
Mnogi jugoslovenski komunisti su platili glavom zbog tih obračuna unutar svog ideološkog pokreta i pre Staljinovih čistki i za vreme Staljinovih čistki i posle Staljinovih čistki. Dakle, Petko Miletić, Simo Marković i mnogi drugi stradali su zato što se nisu slagali sa zvaničnom komunističkom partijom Jugoslavije o nacionalnom pitanju. Mnogi drugi su stradali u vreme Staljina zato što ih je tamo poslao možda i ovaj sveti Josip radnik da bi sebi uklonio konkurenciju u borbi za prvenstvo u komunističkoj partiji Jugoslavije.
Ono što se dešavalo na golom otoku, to je opet bila borba unutar komunističkog pokreta. Jedni su tvrdili da je jugoslovenski komunizam nije dovoljno autentičan, da je malo odstupio od onog izvornog modela za koji su se borili Lenjin, Staljin i ostali i ovi drugi koji su ih tamo zatočili, koji su rekli da naš socijalizam u Jugoslaviji je u stvari realizacija Marksovih ideja o samoupravljanju radnih ljudi, udruženjima proizvođača itd, itd.
Sad vas ja opet pitam gospodine ministre. Kakve veze sve to ima sa srpskom tradicijom? Vi trebate da donesete zakon o državnim praznicima Srbije. Kakve veze sa Srbijom i sa srpskim narodom imaju i Karl Marks i Fridrih Engels i Prva i Druga internacionala i Staljin, i svi ostali. Nikakve veze nemaju. Ali sad je opet ovde jedno licemerje na delu.
Hvalimo se 1. majem, pravom radnika, borbom za radnička prava, a socijalna situacija tih istih radnika u Srbiji nikad gora. Ostaju bez posla, žene koje su trudne ne mogu da dobiju posao, poslodavac ih ucenjuje. Ako niste dete bogatih roditelja ne možete da studirate. Kakva je to borba za prava radnika? Kakve suštinske, kako vi kažete benefite će radnici imati od 1. maja koji se obeležava dva dana? Neće imati nikakve. Vi se igrate simbolima. Vi se igrate Sretenje, vi se igrate 1. majem, a suštinski vodite potpuno suprotnu politiku u odnosu na te dane koje navodno želite da obeležite.
Dakle, gospodine ministre mislim da bi ste trebali da prihvatite ovaj amandman, pogotovo zbog toga što se mi zalažemo da Vidovdan i Sveti Sava budu neradni dani. Jer, zaista nema nikakve logike da se neradno obeležava Nova Godina i 1. maj, a autentični srpski nacionalni i verski praznici, kao što su Sveti Sava i Vidovdan se obeležavaju radno. Šta znači obeležavanje radno? U stvari uopšte ga i ne obeležavate. Zato obeležavamo svetog Josipa radnika dva dana. To sa stanovišta SRS nikakve veze nema jedno sa drugim. Sveti Sava i Vidovdan su zaista veliki datumi u srpskoj istoriji i ako želite da ih obeležite, ako mlade generacije u Srbiji, ne samo Srba nego i ostalih građana Srbije želite da učite o značaju tih datuma onda te datume proslavljajte neradno, onda im posvetite veliku pažnju, a ono što nije bitno za Srbe i za Srbiju, to ili uopšte nemojte da obeležavate ili obeležavajte radno, a te autentične srpske praznike, naravno, obeležavajte svečano i obeležavajte neradno.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Deset minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ja u rukama držim spisak dece žrtava Jasenovačkih logora. Na spisku se nalazi 19.432 dece, 19.432 dece od ukupno od 40.000 dece koja su ubijena u Jasenovcu. Znači ime i prezime, ime oca, godina i mesto rođenja i godina ubistva. Među njima ima 1.102 dece iz Srbije, uglavnom iz Srema, 132 dece iz Beograda, iz Bosanske Gradiške ukupno 3.689 mališana.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, ja vas molim da ne zloupotrebljavate tragediju koja se dogodila i da sav vaš kontekst u kojem želite da upotrebite ovaj tragičan spisak dovedete u vezu sa amandmanom, jer u amandmanu nema reči o ovome o čemu trenutno govorite.

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, mi nemamo dan sećanja na 40.000 srpske dece …
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, sad sam vas podsetila da nema reči o žrtvama koje spominjete i to smatram nedostatkom mere, osim nepoštovanja Poslovnika, jer niste u amandmanu spomenuli ni jednom jedinom rečju da želite da ustanovite takav datum. Dakle osim što smatram da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, smatram da je nedopustivo da zloupotrebljavate tragedije koje su se dogodile porodicama tokom Drugog svetskog rata, a da to nema apsolutno nikakve veze sa amandmanom koji je trenutno u pretresu, niti ste podneli amandman takve vrste.
Molim vas ili o amandmanu ili ću vam se zahvaliti bez opomene, ali uz upozorenje da ne prelazite ono što se i bez odredbi Poslovnika smatra dobrim ukusom u obraćanju jedni drugima.

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
 Da li možete da mi vratite vreme?