Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Stankoviću , smatram da zaista treba reći nekoliko reči vezano za ovaj zakon i za neke probleme za koje  SRS smatra da su zaista trebali da budu prioritet i Vladi i građanima i institucijama, u odnosu na ovo o čemu  danas  pričamo. To ću pokušati da opravdam, odnosno da te argumente iznesem na jedan način svojstven SRS, a evo o čemu se radi.
Što se tiče ovog zakona, nemojte da očekujete od SRS da vas razumemo što ste nasledili nešto loše i odvažili se da dođete u Skupštinu da branite ovaj zakon. Lično smatramo da ste trebali da pokažete malo više hrabrosti i da ovaj dokument, koji objektivno jeste nasledili, pocepate i bacite ga, ne zato što smatramo da danas u zdravstvu principi i model funkcionisanja sistema zdravstvenog osiguranja treba da ostane isti. On zaista treba da se menja, ali promene koje su sad sadržane u ovim izmenama i dopunama zaista su beznačajne, zaista su besmislene i mi duboko verujemo da delite stav SRS, da ovo pravično i suštinski u praksi neće moći da se sprovede kvalitetno i adekvatno.
Kao što smatramo da država ima mnogo većih i ozbiljnijih problema, od KiM, pa do objektivnih problema i velikih problema u zdravstvu, takođe smatramo i pobojavamo se da će vrlo brzo doći i dan i vreme, kada će naša kritika vezana za ovaj zakon da se potvrdi u praksi kao tačnom i kao smislenom. Ono što je još gore, što verujemo da i vi, kao ministar koji će biti prinuđeni da sprovodite zakon na koji će te se obavezati danom njegovog usvajanja, da ćete vi kroz vreme shvatiti da ovo u suštini zaista nema nikakvog smisla.
Zašto to pričam? Ne postoje kriterijumi, ko god da ih smišlja i ko god da ih pravi, da u ovom stepenu razvijenosti sistema zdravstvene zaštite i uopšte zdravstva u Srbiji, taj problem, odnosno taj model kapitacije bude pravičan. Čime ćete se rukovoditi, kvantitetom ili kvalitetom? I jedan i drugi kriterijum da uzmete kroz podzakonske akte u obzir ne mogu pravično da se uspostave. To je stav SRS.
Ako se rukovodite kvantitetom, kako ćete? I sami ste navodili primere i SRS ih je spominjala u načelnoj raspravi. Ne postoji adekvatno da se sprovede ni u malim sredinama, poput Bosilegrada, Trgovišta, razuđenim opštinama, razuđenim mestima, čak i da uvažite to da tamo dolazi tri pacijenta dnevno, nije ista muka obići tri pacijenta dnevno u razuđenom Trgovištu i Bosilegradu ili opštinama gde čak i ne pokrivate određena mesta poput naše Surdulice ili vašeg Vladičinog hana, vi znate šta je i kakav je problem otići u Mačkaticu, u Dikavu, u Daljino selo i obezbediti zdravstvenu zaštitu ljudima koji objektivno tamo žive. Čak i da uvažite kriterijum da tamo treba da odu tri pacijenta da se obiđu, vi znate koliki je trošak.
Kada odete u zdravstvene centre da tražite da se i to stanovništvo pokrije, oni vam kažu – mi nemamo pare, nemamo ekonomsku opravdanost da pokrijemo te ljude. Lokalna rukovodstva vam kažu – ne možemo mi da finansiramo da ti ljudi dolaze, da se vraćaju, a on mora da dođe jedan dan, da zakaže pregled, pa da dođe drugi dan da obavi pregled, pa da dođe treći dan, ne daj Bože, da uzme lekove i to sve njega košta, a istovremeno ako radi, zdravstveno osiguranje plaća.
Onda, kada sve to pre saberete košta ko zna koliko puta skuplje. Ali, da ne pravim digresiju u odnosu na ovo što želim da pričam. Nemoguće je na ovom nivou razvijenosti našeg sistema zdravstvene zaštite, kad se rukovodite kvantitetom, nemoguće je biti pravičan do kraja. To je jedna stvar. I kvalitetom ako se rukovodite i tu ne možete da budete pravični do kraja, jer nikada kvalitet zdravstvene usluge i zaštite neće biti identičan za jednog ili za 100 pacijenata u Trgovištu i u Surdulicu, u Beogradu i u Novom Sadu.
To su konstatacije koje daju za pravo SRS, prostor da vas kritikuju za ovo, zašto što ste prihvatili to. Srbija, kada je zdravstvo u pitanju, ima mnogo ozbiljnijih i mnogo važnijih problema.
Pogledajte, gospodine ministre, šta su vam poturili. Procena finansijskih sredstava, piše za 2010. godinu, budžet za 2010. godinu neće da se menja. Možda je to i tehnička greška. Kako je moguće da bude nešto pravično, a da se dodatna sredstva za ovo neće opredeljivati? Isti obim i isti nivo sredstava koji je opredeljen u budžetu Republike Srbije za zdravstvo sad će samo drugačije da se raspodeljuje. Ko to treba da prihvati?
Ponavljam, SRS nije ni za to da lekar koji ne radi primi isto platu koliko prima i onaj koji se ubija od posla. Danas je u zdravstvu mnogo lakše i vašoj inspekciji da to utvrdi. Prođite kroz knjige, protokole, pa vidite koji lekar koliko pregleda dnevno obavi. Ali se postavlja pitanje – da li i onaj koji ima 50, u odnosu na onoga koji ima pet pregleda dnevno pruža kvalitetnu zdravstvenu uslugu? Ovo uopšte nije pitanje koje može da se reši kroz tri člana zakona. Ovo je pitanje za SRS reforme celokupnog zdravstvenog sistema.
Srpska radikalna stranka smatra da imate mnogo važnijih i bitnijih problema da rešite. Sami ste rekli prošli put u načelnoj raspravi – hiljade ne ugovorenih radnika u zdravstvu. Ko će, ministre, da odgovara zbog toga? Ne kažem krivično, ali neko mora da snosi odgovornost za to. Neko mora, sem SRS, u ovoj državi da uperi prstom na te ljude koji su za to krivi. Za to su odgovorni vaši politički funkcioneri, gospodo sa vlasti, vaši funkcioneri koje ste stavljali na mesta direktora, koji su bez ikakvih validnih kriterijuma postajali direktori domova zdravlja, bolnica, zdravstvenih centara, čega god hoćete. I sami ste svedoci i danas kako se beskrupulozno rukovode u svojoj borbi samo za mesta i funkcije. Ne biraju sredstva, ne biraju način i ništa ih ne interesuje koliko će to i Srbiju i sistem zdravstvenog osiguranja da košta da dođu u poziciju direktorsku, načelničku ili ne znam ni ja rukovodeću funkciju u domu zdravlja.
To su pojedinci i to je manjina, ali politički sistem ove države im je omogućio, politički ambijent ove države im je omogućio da gospodare, nažalost, zdravstvo i da stvaraju jednu vrlo ružnu i negativnu sliku o zdravstvu u Srbiji.
Vi ste takođe svesni velikih slabosti koje imamo. Volim da govorim o jugu Srbije, zato što je apsolutno zaboravljen. Ne postoji sektor i segment našeg života i privrednog i socijalnog ili društvenog ambijenta u kom nismo zapušteni i zaboravljeni.
Gospodine ministre, 500 pacijenata na godišnjem nivou zdravstvenu zaštitu sa područja juga Srbije traži i ostvaruje u Bugarskoj, u Sofiji. Sada će ti ljudi koji su sagledani u Bugarskoj možda meni da zamere i SRS, ali mi pitamo gospodu koja je 10 godina na vlasti – o čemu se tu radi? Ti ljudi plaćaju zdravstveno osiguranje, redovno mesečno plaćaju zdravstveno osiguranje, ali im zato da bi u Nišu otišli na magnetnu rezonancu treba godinu dana. Znate li za koliko to reše u Sofiji? Za tri dana, i to reše besplatno. Besplatan im je put do Sofije, besplatna im je zdravstvena usluga u Sofiji.
Ko ih tera iz države Srbije? Vlast, tera ih koja ne sagledava i ne rešava adekvatne probleme, nego se bavi ovakvim stvarima, poput kapitacije u ovom trenutku. Hoće li kapitacija da reši liste čekanja? Neće. Ali, liste čekanje mogu da reše sredstva koja se kradu i pljačkaju, umesto da se kradu i pljačkaju i kroz pronevere odlaze i odlivaju se u tuđe džepove, mogli bi na adekvatan način da se ulože u zdravstvu. Tu je problem.
Niko ovde ne traži od bilo koga da se izmisli vruća voda ili rupa na saksiji. Sve je pred nosom i sve nam je tu. Za SRS stvari stoje tako i to biste mogli da rešite. Na osnovu kog sporazuma ljudi ostvaruju zdravstvenu zaštitu u Sofiji besplatno? Na osnovu sporazuma lokalne samouprave i vojno-medicinske akademije u Sofiji.
Ljudi, to je uzbuna. Neko vrlo tendenciozno tera građane Republike Srbije da ne doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju majku nego kao svoju maćehu. Mi ne možemo da se naljutimo na ljude koji čekaju godinu dana da operišu kuk u Nišu ili u Vranju i da ih to košta ne znam ni ja koliko, ako za 10 dana to mogu da reše u Sofiji besplatno. Jel su ti ljudi krivi? Nisu. Kriva je vlast koja smatra da je to tuđi problem, a ne problem te vlasti i tih institucija. Kriva je država koja potura zakon o navodnoj kapitaciji, a ne bavi se suštinskim problemima zdravstva u Republici Srbiji. To je problem.
Umesto što dobacujete, mogli ste za ovih 10 godina da se pozabavite problemima na adekvatan način, a to niste uradili. Niste uradili zato što smatrate da je Bosilegrad daleko od Nemanjine 11. Nikada niko nije pisao kako se građanin iz Bosilegrada, Trgovišta, Surdulice ili Vranja oseća kad dođe, ne daj bože, u sekundarnu ili tercijalnu ustanovu da traži pomoć. Čast svaka i pojedincima i izuzecima i lekarima i zdravstvenom osoblju i svima koji su uključeni u taj sistem zdravstvene zaštite. Ali, i sami dobro znate čega sve ima i kakvih pojava. Ima sjajnih ljudi, ali, nažalost, utisak o zdravstvu se ne stiče na osnovu tih ljudi, nego na osnovu bitangi.
Gde je kontrolna funkcija države? Nije problem samo u zdravstvu, problem je i u školstvu. Stotine studenata iz Sofije, iz Bosilegrada idu da studiraju u Sofiju, besplatno. Ministre, bugarski student da bi studirao u Sofiji, mora da položi depozit od 3.200, čini mi se, leva odnosno 1.600 evra. Za ljude iz Srbije, na insistiranje predsednika opštine Bosilegrad, ne plaćaju ništa.
A zašto vi dobacujete?
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije i bez dobacivanja.)
Vi kao evropski ultrafanatici, vama to ne bi trebalo da smeta. A vi niste? Izvinjavam se.
Ministre, problemi su ozbiljni. Ja ne očekujem da se oni reše preko noći, niti bi ih SRS mogla rešiti preko noći. Ali smatramo da ne postoji volja, niti vlast ima kapacitet i politički legitimitet da to rešava. Jednostavno, imali ste šansu, 10 godina ste potrošili, sistem zdravstvenog osiguranja i zaštite je gori nego što je nasleđen. Jednostavno je gori i to osećamo svi. Sistemske reforme su neophodne, konkretne mere i reakcije države, državnih organa da zaštite interes Republike Srbije, da zaštite interes građana Republike Srbije koji su građani Republike Srbije bez obzira na nacionalnost. Šta sad, treba da se ljutimo na Bugare što mogu to da rade, jer Srbi ne mogu? To je idiotizam. Za mene je građanin Srbije – građanin Srbije, bio Bugarin, bio Rom, Mađar ili Srbin. Njih je država ostavila, koji god da su. A obaveza države je da prema njima bude, ako treba, i odgovornija i brižnija. Tako to SRS doživljava.
Ne mogu Srbi iz Beograda da čuvaju Bosilegrad, nego Bugari u Bosilegradu treba da ga čuvaju da bude u Srbiji. Tako mi doživljavamo stvari. To je naša politička projekcija države i funkcije vlasti. I time se rukovodimo kad sve ovo kritikujemo.
Smatramo da morate mnoge druge stvari da rešite pre ovoga, a tek kad se stvore uslovi u državi, da se eventualno neko po učinku nagrađuje ili da se ne nagrađuje. U zdravstvu se ovako ništa promeniti i rešiti neće. Hvala.

Iskorišćeno je 15 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, ja podržavam ovaj amandman gospodina Aleksandra Martinovića iz razloga što je rešenje čije se brisanje predlaže amandmanom suprotno zakonu - Zakon o radu, član 104. stav 3.
Drugi razlog je taj što će se predloženim zakonskim rešenjem smanjiti kvalitet zdravstvene zaštite u čitavoj Srbiji. Pošto će plata lekara ubuduće zavisiti ponajviše od broja pregleda, hteli mi to priznati ili ne, rad velikog broja lekara će se pretvoriti u trku za pacijentima. To će za posledicu imati to da će pregledi trajati kraće. Prosečno lekar pacijentu za osnovni pregled treba da posveti bar 20-30 minuta vremena. Već sada imamo situaciju da doktori pacijente iz kancelarije ispraćaju posle pet ili 10 minuta. Naravno, pregledi će biti površniji.
Plašim se da će doći do zloupotreba. U čemu će se ogledati te zloupotrebe? U tome što će doktori koji su halapljivi na novac koristiti ovu zakonsku odredbu i pacijentima zakazivati lekarske preglede, kontrolne preglede i onda kad to nije potrebno. To je realnost. Sve analize koje se rade, sva istraživanja koja se objavljuju i koja radi Ministarstvo zdravlja pokazuju da je stepen korupcije u zdravstvu veoma visok. To je jedna od društvenih oblasti gde je stepen korupcije najveći. Svedoci smo da praktično nema nedelje a da se ne pojavi neka afera u oblasti zdravstva.
Smatram da ova izmena zakona neće rešiti dva najveća problema u toj oblasti. Prvi problem je prevelike razlike koje postoje unutar istog državnog organa, kada su u pitanju mesečna primanja. Te razlike su zapanjujuće i teško ih je objasniti bilo kakvim kriterijumima. Vi imate opštine u Srbiji, nedavno smo imali u jednim dnevnim novinama tabelu mesečnih primanja najviših funkcionera u pojedinim opštinama, pa smo mogli da vidimo da postoje opštine i gradovi gde predsednici i drugi funkcioneri primaju i do 150 hiljada dinara mesečno. Na drugoj strani, imate slučaj ovde u Skupštini Srbije, imate radnike u tim opštinama koji primaju i po 15 hiljada dinara mesečno. Ja smatram da je to neobjašnjivo. Znači, ne postoji ta razlika u poslu, razlika u znanju, razlika u kvalifikaciji koja može da opravda da neko u jednoj opštini ima toliko veću platu u odnosu na drugog radnika u opštini.
Nedavno smo imali informaciju da guverner Narodne banke prima platu negde oko 650 hiljada dinara. To je šest i po hiljada evra. Na drugoj strani imate činjenicu da ministri primaju platu negde oko 130 hiljada dinara. Nije normalno da guverner Narodne banke, bez obzira ko je, prima pet puta veću platu od ministra, od predsednika države, bez obzira ko je na vlasti.
(Predsedavajuća:Narodni poslaniče, ja vas molim – o temi dnevnog reda. Kad i ako bude tema plate u svim državnim organima državnih službenika, onda će ovo imati smisla, ali sada o temi dnevnog reda.)
Na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ja sad govorim o tome koji je najveći problem, a to je problem velikih i drastičnih razlika u platama i to je problem koji ovaj zakon neće rešiti.
Sledeće na šta sam hteo da ukažem jeste činjenica, a to je zvanični podatak, da u ovoj zemlji 70 hiljada ljudi ima mesečna primanja veća od hiljadu evra.
Zašto? Zato što se među njima nalazi oko 5% državnih službenika. Na drugoj strani imamo armiju 2.000 ljudi zaposlenih u državnim organima i javnim službama koji mesečno primaju zagarantovani iznos i oni se nalaze među onim 700.000 građana Srbije koji po zvaničnim statističkim podacima, znači živi ispod granice siromaštva.
Juče sam govorio o policajcima, koji moraju da se hvataju u koštac sa kriminalcima koji primaju…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče podsetila sam vas da treba da govorite o temi dnevnog reda. Sada vas podsećam takođe, da nijedan narodni poslanik ne može da podnese amandman na član zakona koji nije predmet predloga izmena i dopuna zakona, a da smo trenutno u pretresu u pojedinostima i amandmanu koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji glasi – da se u članu 2. u novom članu 4l, stavu 3. reči: "korektivni koeficijent" brišu se. Molim vas, o temi dnevnog reda, saglasno odredbama Poslovnika koji vas obavezuje na to.)
Izvinjavam se, ovo je zakon o platama državnih službenika, trenutno se on odnosi na radnike u zdravstvenoj zaštiti, na radnike u zdravstvu, međutim, taj isti zakon i isti kriterijumi će se primenjivati na zaposlene u svim ostalim državnim organima.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam. Dakle, sami kažete trenutno se odnosi na plate u zdravstvenim, recimo mi trenutno primenjujemo odredbe Poslovnika i vi ste trenutno u obavezi da govorite o temi dnevno greda.
Ako smatrate da ću sa vama zajedno učestvovati u kršenju odredbi Poslovnika, koje nas obavezuju, vi da govorite o trenutnoj temi dnevnog reda, a ja da vas trenutno opomenem, onda moram da vas obavestim da to neće biti slučajno. Dakle, ili o temi dnevnog reda, ili da i vi i ja trenutno radimo ono na šta nas Poslovnik obavezuje.
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno četiri minuta i 45 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.

Ja bih, ako mi dozvolite i ako imam pravo na to, dve stvari rekao. Kao prvo, lično se smatram na izvestan način uvređenim, po Poslovniku. Vrlo cenim elokventnost gospodina Stevanovića i njegovo izlaganje do sada, međutim, ja nisam evrofanatik i to smatram uvredom, upravo zato što to nisam. Da li ćemo ući u Evropu ili ne, ne zavisi od mene, ne zavisi od toga da li sam ja za ili protiv. Ja lično sam protiv, glasaću za ako to bude moja stranka zahtevala od mene, ali ja lično sam protiv toga. Prema tome, nazvati me evrofanatikom smatram za uvredu. To je jedno.
Drugo, zašto sam dobacio? Prekršio sam disciplinu Skupštine kada sam dobacio da je to bugarska nacionalna manjina. To se tačno i odnosi na bugarsku nacionalnu manjinu, to isto se dešava u Vojvodini sa mađarskom nacionalnom manjinom, to isto se dešava sa rumunskom nacionalnom manjinom, to su mešanja Vlade i države u naše stvari, to je politička stvar, a ne pomoć zdravstvena našim ljudima. Nažalost, to rade Šiptari sa Kosovom, odlaze na Kosovo. To nismo uspeli da shvatimo. Podržavajući takvi druge stvari smo došli u situaciju u koju smo došli i sada sa KiM i sa Šiptarima. To država treba da spreči, a ne da stimuliše i dozvoljava, da se jedna grupa ljudi koja pripada naciji susedne zemlje džabe leči u toj zemlji, to je iz čistih političkih razloga, a ne iz filantropstva i pomoći tim ljudima. Hvala lepo.

Narodni poslanik Milorad Buha, pa narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Prepustiću reč gospodinu Stevanoviću, verovatno je replika.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, predsedavajući daje reč i oduzima reč. Da li hoćete reč? Izvolite.)
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, govorim o amandmanu gospodina Aleksandra Martinovića na član 2. Predloga zakona kojim je on zatražio da se u članu 2, odnosno novom članu 4a u stavu 3. reči: "korektivne koeficijente" brišu.
Šta je sporno u ovom članu i zašto ova korekcija u smislu brisanja? Iz obrazloženja gospodina Martinovića jasno je vidljivo zbog čega, a ja ću probati sa nekoliko elemenata da ukažem na finansijski aspekt i na pravni aspekt ove terminologije koja je korišćena ovde. Kaže u stavu 3 – Vlada utvrđuje korektivne koeficijente. Ovo je pravni termin koji u finansijskom smislu ne znači ništa zato što se prvi put sreće u pravnom sistemu korektivni koeficijent. On je poznat u finansijskom pravu, ali ovde je nedovoljno jasan, a nedovoljno jasnim pozicijama, prevashodno finansijske prirode. Šta će, u stvari, Vlada doneti? Koji su to korektivni koeficijenti?
Kada govorimo o finansijskom pravu, verovatno ste, ministre, mislili na deo koeficijenata u smislu povećanja, ono što nam dozvoljava i pravni sistem i ekonomske finansijske prilike u kojima posluje zdravstvo i privreda u celini i društvo u celini. Imamo više u pravnom sistemu zakona koji definišu ovu oblast i vi se morate kretati u tom domenu. Ovim zakonom ne možete menjati koeficijente, niti korekcije. Zašto? Zato što ste uveli jedan institut, prvo Zakon o budžetskom sistemu, govorimo ministarstvu, i prava koja proizilaze iz Zakona o budžetskom sistemu. Imamo Zakon o budžetu koji takođe definiše određene elemente i neke druge zakone koji vas obavezuju. Zakon o računovodstvu itd.
Zašto je gospodin Martinović tražio brisanje? Zbog toga što Vlada ne može postupati, ne može doneti i menjati te koeficijente, niti vršiti korekcije. Ne može, nema zakonskog osnova. Sistemski zakon je zakon o budžetskom sistemu. Njime se definišu koeficijenti, visina, pomeranje i povećanje. Ne može Vlada, nema ta zakonska ovlašćenja, ni po budžetu, ni po Zakonu o budžetskom sistemu.
Uvodite još ono što je problematično u ovom članu, uvodite elemente nagrađivanja kroz radni učinak. Ja sam to i u načelnoj raspravi rekao. Ovde vi uvodite radni učinak koji je, sa aspekta ministarstva i načina kako ćete vi to uvesti, problematičan, ali unosite to u sistemski zakon, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ako to unesete tu bez ijedne reči navedene da se to odnosi samo na nagrađivanje zdravstvenih radnika, a takva je formulacija u ovom članu, to se automatski odnosi na sve druge. Na koje druge? To je definisano u osnovnom zakonu u članu 1. Predsednik Republike, shodno ovim izmenama i dopunama mora platu dobijati shodno radnom učinku. Mora da polaže račun i da kaže – ja sam napravio toliko sastanaka, toliko elemenata itd, tražim povećanje moje plate na temelju toga što sam ostvario. Na koga se još odnosi? Na predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, radni učinak, tako je napisano u ovom predlogu zakona. Na predsednika, zamenika predsednika poslaničke grupe, predsednika i zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda. I vi i ja vrlo dobro znamo da to što pričate niti je tema dnevnog reda, niti može da se napravi bilo kakva analogija od članova koji su u predlogu izmena i dopuna zakona koji je u pretresu. Molim vas da svoje izlaganje, u skladu sa Poslovnikom, sastavite tako da bude u okviru teme dnevnog reda.)
Amandman se odnosi na brisanje korektivnog koeficijenta, kao nepotpunog, nejasnog i u finansijskom pravu nepoznatog termina. Ne znamo šta će obuhvatiti taj termin. Zbog toga tražimo njegovo brisanje.
Evo šta vi kažete u obrazloženju, odnosno mišljenje je Vlade da se ovaj amandman ne prihvati sa sledećim obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 4a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama dat pravni osnov da Vlada bliže uredi elemente za obračun plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Vlada nema pravni osnov, bez obzira na ovo, pravni osnov leži u Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu. Tamo nigde ne stoji to ovlašćenje za Vladu. Vi možete ovim zakonom napraviti to, ali se radi o sistemskom zakonu koji, opet govorim o posledicama koje će izazvati. Ako Vlada određuje zdravstvene radnike, kako ste ovde predvideli, Vlada utvrđuje korektivne koeficijente za ministarstvo, a onda i za sva druga ministarstva, od predsednika Republike do poslednjeg, kako je to navedeno u ovom zakonu, zaposlenog u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja. To je jedan sled pravnog dešavanja koji proizilazi iz pravne formulacije, kako ste naveli ovde.
Dalje, u obrazloženju kažete – kao jedan od elemenata za obračun plate propisani su i korektivni koeficijenti. Gde su propisani? U kom pravnom aktu su propisani? Kažete dalje – brisanjem tih reči bi bilo nemoguće bliže urediti sistem plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Valjda su sistemskom zakonu propisani koeficijenti. Ili nisu propisani? Gde vi u matičnom zakonu imate, u zakonu iz 2001. godine, gde imate korektivne koeficijente? Nemate nigde. Nemate ni u jednom drugom zakonu. Imate u kolektivnim ugovorima, ali vi ovim brišete odredbe kolektivnog ugovora, a ne možete to raditi i ne smete to raditi.
Sled koji ste počeli sa opštim kolektivnim ugovorima nastavili ste i kod posebnih i kod pojedinačnih kolektivnih ugovora. S obzirom da ste potpisali opšti kolektivni ugovor, koji ne primenjujete, kod posebnog i kod pojedinačnih, normalno, svojstveno nepostojanju centralnog, vitalnog, temeljnog kolektivnog ugovora, nemate dalji pravni sled. Prema tome, možete raditi ovako kao što radite. Nije to dobro i nije dobro u jednom sistemskom zakonu da ubacujemo samo jednu užu delatnost kojom pokušavate rešiti određene probleme koje imate u zdravstvu. Ne možete i ne smete to tako raditi. Očito je, što narod kaže, tamo gde prestaje logika, tu je srpska vlast. Nemojte to tako da radite. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, pa narodna poslanica Vjerica Radeta.

Gospođo Čomić, javio sam se malo pre na repliku gospodinu Mijatoviću. Ne govorim ovo ni zbog vremena, ni zbog redosleda, nego zbog sadržaja onoga što imam nameru da kažem.
(Predsedavajuća: Nemate pravo na repliku, imate pravo da koristite vreme. Pažljivo sam slušala i vaše izlaganje i narodnog poslanika Predraga Mijatovića. Vi ste dali primer o građanima Srbije koji se leče u Sofiji, a on je takođe dao svoj komentar. Vi imate vreme na raspolaganju poslaničke grupe, a takođe i on. Izvolite.)
Dobro. U svojoj diskusiji zaista nikoga nisam hteo da uvredim. To što sam za jednog poslanika rekao da je evrofanatik, rukovodio sam se isključivo političkim stavovima njegovih šefova. Ono što je dobro u celoj ovoj diskusiji, jeste da je SRS uspela da natera još jednog pojedinca da prizna da je protiv EU. Postavlja se jedno vrlo logično pitanje, ako je taj pojedinac saglasan sa politikom SRS, šta traži u redovima u kojima sedi? Mi ga pozivamo da se pridruži borbi SRS protiv vlasti i protiv EU i svih onih koji tu politiku neguju i baštine.
Što se tiče priče o kojoj smo govorili, zdravstvene zaštite, ono što je bitno reći jeste da SRS ne želi da deli građane na Bugare i na Srbije, ali želi da svojim diskusijama i svojom politikom pokuša, dok ne smeni vlast, da natera vlast da drugačije postavi institucije sistema i državnu politiku. Šta je problem? Suština problema je da biste se lečili u Sofiji besplatno, vi morate da budete deo organizovane grupe. Kada ti građani organizovano odu tamo, onda im je prevoz do tamo besplatan, a taj prevoz se finansira opet iz sredstava Republike Srbije i iz budžeta jedne opštine koju finansira Republika Srbija, odnosno svi njeni građani.
To je apel SRS na slabost sistema, slabost institucija i potrebu da se menja državna politika i odnos pojedinaca u politici prema javnom i opštem interesu. Znači, SRS apeluje na državu da promeni svoj odnos prema građanima bilo koje nacionalnosti, iz pograničnog područja, iz pogranične opštine, da svoju zaštitu prava i sloboda ne ostvaruju preko granice, nego pre svega u institucijama države Republike Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Vjerica Radeta ima reč, pa narodni poslanik Predrag Mijatović.