Iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč, pošto nemam registrovano ni jedno ime i prezime narodnog poslanika? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Gospođo potpredsedniče, moram da primetim da se u odnosu na druge gradove i druge sudove na teritoriji Republike Srbije čini jedna diskriminacija. Vidite koliko se u Beogradu posvećuje pažnje kada su u pitanju sudovi i njihova udobnost, prostor i troškovi koji se snose za reformu pravosuđa. Ovoga nema, da svaki sudija u Srbiji ima sudnicu. To nema ni u Novom Sadu, ni u Zrenjaninu, ni u Pančevu, ni u Vršcu, ni u Kragujevcu, ni u Valjevu, i da ne nabrajam, u svim gradovima je sasvim druga situacija.
Sada neko hoće da na teritoriji Republike Srbije napravi u prestonici isključivo sedište i centrale pravosudnih organa. Dobro znate da imamo apelacione sudove u Nišu, u Novom Sadu, Kragujevcu i u Beogradu. To su četiri apelaciona suda. Sudije nemaju prilike da svaki sudija u sudu ima svoj kabinet, odnosno sudnicu. Poznata vam je i situacija u Pančevu i Novom Sadu, tu se ljudi smenjuju, zakazuje jednog dana jedan sudija, drugog dana drugi sudija, trećeg dana treći sudija, tako da je taj prostor skučen što se tiče poslovnog prostora sudova van Beograda.
Gospođo potpredsedniče, što se tiče ove vlade, čije je upravo saopštenje objavila "Politika" 13. decembra, Vlada se zadužuje da sudu kupi zgradu "Aeroinženjeringa". Gospodin Homen je ovde dao obrazloženje koliko to košta, da će se "Aeroinženjering" kupiti, da on košta 13 miliona, da će se platiti osam miliona kod "Kreditne banke" itd.
U vezi sa ovim imao bih sledeća pitanja - da li je Vlada uradila ekonomski elaborat o ekonomskoj opravdanosti kupljene predmetne zgrade koja u stvari jeste za kupovinu u odnosu na neto korisnu površinu i iznos kupoprodajne cene po metru kvadratnom te površine i cenom porezom na stvarna prava koji tereti kupoprodaju kao posebno iskazanom cenom adaptacije te zgrade za potrebe toga suda?
Drugo, da li je Vlada razmatrala još neku od mogućih rešenje koje bi bilo ekonomski više opravdano i ako jeste da navede koje, a ako nije zašto nije. Posebno da li je razmatrala varijantu da se nadzida zgrada u ulici Ustanička broj 14. u kojoj je sada smešteno parnično odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu i koliko bi se metara kvadratnih korisne površine dobilo nadziđivanjem dva ili više spratova te zgrade? Po kojoj ceni i da li je Vlada uzela u obzir i prednost lokacije zgrade u ulici Ustanička u Beogradu koja je bolje povezana javnim saobraćajem sa ostalim delovima grada Beograda, ulicama u odnosu na zgradu na Novom Beogradu, zgradu "Aeroinžinjeringa"? Ako to nije činila i nije razmišljala, zašto nije?
Treće, da Vlada objavi podatke ko je vlasnik zgrade "Aeronižinjeringa" i da obavesti poslanike da li je tačno da je bila raspisana aukcija za prodaju te zgrade sa podacima ko je raspisao aukciju, kada i po kojoj početnoj ceni, kao i da li je neko kupio tu zgradu na aukciji i ako jeste po kojoj ceni? A ako nije da Vlada objasni zašto nije kupila zgradu na aukciji kada je za istu mogla da plati nižu cenu a ta početna cena 60% je bila od vrednosti? Ako je procenjena na drugoj aukciji 30% od procenjene vrednosti, kao i da objasni kako je ta zgrada kupljena – da li neposrednom pogodbom ili preko posrednika, a ako je kupljena preko posrednika – ko je bio posrednik, tj. ko je po imenu i prezimenu zastupao posrednika tj. zastupa vlasnika te zgrade?
Imajući u vidu da je u dnevnoj štampi bio objavljen oglas o javnoj prodaji te zgrade, pa se postavlja pitanje – da li Vlada kupuje zgradu od lica koja je na toj aukciji kupilo tu zgradu ili od vlasnika zgrade koji je na oglašenoj aukciji bio prodavac zgrade, što je od značaja zbog visine kupoprodajne cene?
Četvrto, trebalo bi da Vlada objasni zašto je planirala da utroši osam miliona za tu zgradu i to zaduživanje kod Komercijalne banke, kako je to detaljno objasnio narodni poslanik gospodin Zoran Krasić? Ako bi se išlo nadziđivanje zgrade ovoga suda, bivšeg Petoga, duplo bi bila niža cena po kvadratnom metru nego što bi se platilo za ovu zgradu "Aeroinžinjeringa".
Dakle, očigledno da nije bilo potrebe da se ova zgrada planira da se kupi za potrebe suda. Još nešto što je svima poznato a i vama gospođo potpredsedniče. Poznato je da stotine i stotine objekata vojnih ima koji zarastaju takoreći u korov, pa zar Vlada nije mogla od vojske da preuzme neku od zgrada koje sada stoje prazne a vojska ih samo obezbeđuje. One propadaju i tu je moglo da se nađe bolje rešenje. Inače, što se tiče reforme pravosuđa, ona je neuspela. Neuspela je iz više razloga.
Prvo, mnogo koštaju troškovi ove reforme, treće donacije za reformu pravosuđa i zakonodavstva velike su stigle iz inostranstva ali se još uvek u javnosti ne zna u kom pravcu su ta sredstva plasirana i ko je sve učestvovao u brojnim predlozima ovih hiljadu zakona koji su doneti od 2000. godine do današnjega dana?
Mislim da ima još jedan problem kod reforme pravosuđa. Vi imate na delu jedno putešestvije. Ljudi iz Čačka putuju u Šabac da bi sudili. Građani iz Pančeva idu u Niš da bi u Privrednom sudu obavili raspravu o privrednim sporovima. Putuju tužioci, putuju sudije iz grada u grad na stotine kilometara daleko. Tu se angažuju vozači, angažuju se automobili, gubi se vreme od strane sudija i ne vidim potrebu da se nema poverenja da će taj sudija, suditi, recimo u Novom Sadu ili Zrenjaninu ili Pančevu, Nišu ili Kragujevcu, Užicu, ili Valjevu. Ne vidimo razloga da je to ekonomska opravdanost, nema je. Racionalizacije nema.
Vidite, po svaku cenu, mi kažemo, oćemo reformu zakonodavstva, hoćemo reformu pravosuđa. Hoćemo da to usaglasimo sa evropskim standardima. Međutim, stiglo je brojnih primedbi iz inostranstva, što se tiče onih sistemskih zakona koji zadiru u osnovna i ljudska prava. Zato mislim da ovaj zakon nije delotvoran, ne donosi ništa, samo čini štetu poreskim obveznicima i kao što su moje kolege prethodno iznele, treba ga povući iz procedure. On neće doneti ništa novo. On će čak izazvati jedno negodovanje ostalih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije jer se samo forsira Beograd.
Zgrada bivšeg Generalštaba u Nemanjinoj 9, zgrada Vojnog suda, gde je specijalno tužilaštvo, zatim druge zgrade koje se sada po Beogradu, eto bez ikakvih opravdanih razloga preuređuju i kupuju da bi se pravosuđu učinilo. Vidite, gospođo potpredsednice, milion predmeta je danas saopštio pomoćnik ministra pravde da se nalazi u Prvom osnovnom sudu u izvršnoj proceduri.
Ko je kriv za to? Krive su sudije i izvršitelji. Oni su krivci. Sada, građani, oni koji su imali 1.000 dinara za vreme socijalista, od 1994. godine, bio je dug 1.000 dinara, a sada je taj dug narastao i do milion dinara.
Imate slučaj u Pančevu. Četrdeset hiljada tuži i izvršnih predmeta na osnovu verodostojne isprave. Predsednik suda 2007. godine sa izvršiteljima iskaže u izveštaju da je rešeno 14.000 predmeta. Falsifikovao je izveštaj, a ni jedan od predmeta nije bio rešen, jer je utvrđeno da je stajao u ormanu.
Sada, građani, koji su koristili komunalne usluge tek sada dobijaju tužbe iz 1994. 1998, 2000, 2001. godine itd i opomene, a kamatu moraju da plate od onoga dana kada je predlagač, Javno komunalno preduzeće, kao poverilac ili kao tužilac podneo tužbu koja je zavedena kod suda. On je od tada tražio zateznu zakonsku kamatu.
Sada, na naš predlog, odborničke grupe SRS, jednoglasno su odbornici u Pančevu prihvatili da se izvrši revizija tih predmeta i da se otpišu zatezne zakonske kamate za one predmete gde je nastupila apsolutna zastarelost, preko 10 godina i da se povuku od strane javnih komunalnih preduzeća one tužbe i oni predlozi za izvršenje gde je sudska taksa veća od glavnice. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslanike grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Znači, umesto kupovine zgrade koja postoji, preskupo plaćene, neadekvatne, predložili smo izgradnju nove. Ako je neophodno, uzeti taj kredit, ali ga vratiti sredstvima od prodaje bivšeg Četvrtog i Petog opštinskog suda.
Evo, to ću obrazložiti na sledeći način. S obzirom da će se izvršiti preseljenje paničnog odeljenja Prvog osnovnog suda i zgrade bivšeg Petog opštinskog suda, ta zgrada više neće biti potrebna zato što je postignuta veća efikasnost reformom i može se prodati. Kako će se izgraditi bitno veći prostor kupovinom nove zgrade i predviđenim sredstvima, to može da bude 13 hiljada kvadrata. Mi predviđamo da se u tu novu i sada veću zgradu mogu smestiti ljudi koji su trenutno u bivšem Četvrtom opštinskom sudu, pa se i ono može prodati.
Smatramo da obezbeđivanjem posebne sudnice, što smatramo neophodnim za svakog sudiju, efikasnost suda će zaista biti podignuta na veći nivo, što će značiti i veću zaradu od sudskih taksi koje će se tim postupcima, u tom povećanom obimu i efikasnosti ostvarivati, tako da se isti sredstava može otplatiti deo kredita, a da to ne bude na teret samog budžeta. Znači, bez dodatnog opterećivanja i građana i budžeta mogu da se obezbede pristojni uslovim, ali samo na ovaj način, a ne kako je to Vlada predvidela.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovo je poslednji amandman u pretresu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem se svim učesnicima u radu.
Određujem pauzu.
Popodnevni deo sednice počećemo u 12,30 časova, s tim što u popodnevnom delu neće biti dodatnog vremena za pauzu.
Radićemo i posle 18,00 časova ukoliko to bude zahtevao pretres u pojedinostima i tok naše rasprave.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.

Saglasno članu 90. stav 1 Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 21. tačke dnevnog reda, PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O USTAVNOM SUDU, pored predstavnika predlagača, Snežane Malović, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde, Zlatko Petrović, Viši savetnik u Ministarstvu pravde i Božidar Blagojević, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz; zajedno Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Boris Aleksić, Sreto Perić, Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazić, kao i Odbor za pravosuđe i upravu.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč. Izvolite.

Član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu odnosi se na ono što se zove javnost. Možda postojeći stav 2 člana 3. nije neko idealno rešenje, ali je neuporedivo bolje od ovoga što se predlaže ovom izmenom koja je obuhvaćena članom 1. O čemu se radi? To je načelo javnosti, koje poprilično zalazi u nešto što se naziva sloboda i pravo. Postoji pravo javnosti da zna o svim aspektima nečega što se dešava, nečega što se radi, a pogotovo kad je u pitanju nešto što je javna stvar.
Veliki rizik preuzimaju oni koji pokušavaju da javnost na neki način definišu, pa pogotovo oni koji se trude da to urade precizno. Svaki građanin ima pravo da sazna šta se dešava u državi, u državnim organima i svaki građanin ima pravo da dobije punu informaciju kako državni organi rade i pošto to podleže nečemu što se zove informisanje i javnost, onda to pravo i ukoliko se reguliše, reguliše se samo način ostvarivanja. Kako? Tako da se ne ugrozi samo pravo.
Ovom izmenom koja se predlaže, a to je član 1. Predloga zakona, neko pokušava da bude malo pametan pa ulazi u suštinu, pa čak i kad nabraja šta obuhvata javnost i zato je ona osnovna odredba, član 3. stav 2 postojećeg zakona bolja, zato što je sveobuhvatnija, zato što nema nikakvih ograničenja, nema nikakvih restrikcija. Ovde se pokušalo, po sistemu preciziranja šta obuhvata sve javnost rada, da se u stvari javnost na neki način oktroiše.
Ne pričam o stavu 3 člana 3, gde su data ograničenja. Da ste tu odredbu kojim slučajem menjali u skladu sa nekim standardima, to bi možda nekako prihvatili, pa i načelo srazmernosti, pa i načelo nužnosti, pa tačno određeni slučajevi, pa da ste se možda čak kod ove odredbe pozvali i na autoritet sudstva i nepristrasnost suda, to bi donekle shvatili.
Ali, kada vi nešto menjate, pogotovo kad menjate nešto što je na opšti način napisano i želite da precizirate, mi moramo da intervenišemo jer znamo šta se valja iza toga. Iza toga se valja upravo suprotnost. Kao ono kada neko obeća da će 250 hiljada ljudi da zaposli, pa otpusti 300 hiljada ljudi. Tako i kada vi kažete da precizirate šta obuhvata javnost rada Ustavnog suda, mi znamo da u stvari pravite neku promenu kako bi isključili, ograničili ili na drugi način osujetili javnost. Zato smo podneli amandman. Tražimo da se briše član 1. i ujedno kažemo – na taj način spašavamo javnost rada Ustavnog suda.

Da li još neko želi po amandmanu? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

To je član 3. Predloga zakona koji se odnosi na član 10. osnovnog teksta i prosto je neverovatno. Zašto ste morali da ugrađujete ovaj stav da se Poslovnik o radu Ustavnog suda donosi većinom glasova? Zašto, kada je način odlučivanja Ustavnog suda regulisan Ustavom Republike Srbije? Ustavom Republike Srbije je regulisano to. Zašto ubacujete to? Znači, do sada u članu 10. nije takva odredba postojala, pa nije smetala. Ili je možda u pitanju neka druga situacija da se ovi svađaju tamo u Ustavnom sudu, pa ne mogu da, ali njih je 15? Uvek većina postoji - osam, sedam. Nije valjda da je sedam, sedam, glasanje. Nije valjda da oni nisu saglasni?
Znači, prvi razlog zašto treba da se usvoji amandman. Način odlučivanja i većina sa kojom se donosi odluka regulisano je Ustavom Republike Srbije. Nemate potrebe da pravite neke inovacije. Ako prepisujete odredbu Ustava u nekoj odredbi zakona, vi devalvirate Ustav.
Drugo, do sada nije postojala ta odredba, pa nije bila smetnja da Ustavni sud funkcioniše. Ustavni sud ima svoj poslovnik o radu. Možda bih shvatio ovu situaciju da kojim slučajem Ustavni sud nema Poslovnik o radu, jer ne može da se obezbedi većina. Ali, oni valjda začas obezbede većinu tamo?
Nešto da obuhvatim što je prethodni amandman na član 2. Mi se protivimo tom načinu sužavanja mogućnosti da se izvrši uvid u spise predmeta pred Ustavnim sudom. Zašto? Najveći broj nadležnosti Ustavnog suda tiče se ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata i nema tu ničega što bi se odnosilo na teritorijalni integritet, nacionalnu bezbednost, privatnost, javni red i moral. Nema ničega.
Zašto bi ograničavali pravo uvida? Svako ko je zainteresovan treba da se omogući da izvrši uvid u spis nekog predmeta. Nema potrebe da se pravda, da dokazuje opravdanost nekog svog ličnog interesa zašto treba da izvrši uvid. Neko će da izvrši uvid zato što priprema magistarski rad, neko će da izvrši uvid zato što namerava da pokrene postupak, pa da vidi kakvi su stavovi zauzeti povodom nekih pitanja, neko jednostavno želi da pravi svoju arhivu, neko želi da sačeka na krivini nekoga od sudija Ustavnog suda koji je nekorektan. Ne znam zašto onemogućavate, ili dovodite u pitanje uvid u sudski spis, tako što postavljate neke uslove?
Nijedan uslov ne treba da se postavi, dovoljno je da postoji fizičko ili pravno lice, da ga identifikujete i da mu omogućite uvid, fotokopiranje, prepis itd, jer Ustavni sud ne potpada pod pravosuđe. Naučite jedanput tu lekciju. Znači, Ustavni sud ne potpada pod pravosuđe. Sudije Ustavnog suda se biraju po specijalnom postupku. Oni imaju određen mandat. Da su sudije i da pripadaju pravosuđu, onda bi bila stalnost sudijske funkcije.
Sudije Ustavnog suda ne vrše klasičnu sudijsku funkciju. To nije teško da se shvati. Ali, kada vi kršite osnovne principe na kojima počiva ustavno sudstvo, onda mi to moramo da žigošemo, moramo da upozorimo javnost i moramo da skrenemo pažnju da se nešto valja. Šta se valja? Videćemo. Znamo mi vas dobro.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Zoran Krasić. Izvolite.