To se odnosi na naziv poglavlja 2. Ne znamo šta smeta nazivu poglavlja – Izbor, imenovanje i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda. Zašto biste to morali da menjate, da bude sada – Izbor imenovanja, prestanak dužnosti i položaj sudija Ustavnog suda?
Položaj sudija Ustavnog suda je definisano Ustavom Republike Srbije i značajnim delom odredbi Zakona o Ustavnom sudu.
Mi smo morali da podnesemo amandman na naslov, zato što sledećih nekoliko članova se odnose na novo viđenje položaja sudija Ustavnog suda, i u pogledu odlaska u penziju, i u pogledu plata itd. Tako da, ovaj amandman i sledećih nekoliko amandmana, u stvari, čine jednu celinu.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Periću.

Hvala. Kada smo već kod položaja predsednika Ustavnog suda i sudija Ustavnog suda, moramo da kažemo da oni uživaju neprimereno, odnosno posle usvajanja ovog predloga zakona, uživaće neprimereno dobar položaj.
Član 14. osnovnog Zakona o Ustavnom sudu reguliše način kada sudije Ustavnog suda odlaze u penziju. On nije na najbolji način to ni do sada regulisao, ali ovo što ste vi sada predložili, gospođo Malović, izmenama i dopunama ovog zakona je katastrofalno i to je zaista za ono da se čovek pita, o čemu se tu radi i kakve su vam namere?
Ovde će se sada sudije Ustavnog suda i njihov predsednik, odnosno predsednik Ustavnog suda razlikovati od svih državnih funkcionera. Danas u Srbiji, i ako uvažavamo Ustavni sud u meri u kojoj bi on trebalo da bude uvažavan na osnovu Ustava Republike Srbije i već postojeće zakona i neke prakse koja postoji u državi Srbiji vezano za Ustavni sud.
Kako je do sada Zakon o Ustavnom sudu regulisao kada odlaze sudije Ustavnog suda u penziju? Kaže se – kad napuni starosne uslove za ostvarenje penzije, dužan je da obavesti organ koji ga je izabrao i imenovao. Pošto sudije Ustavnog suda postaju, jedne trećina, imenovanjem ovde, odnosno izborom ovde u Narodnoj skupštini, a dve trećine postaju to imenovanjem. Znači, ono što imenuje predsednik Republike i Vrhovni kasacioni sud, to je druga trećina. Oni obaveštavaju organ koji ih je imenovao ili izabrao, i to šest meseci pre sticanja uslova za starosnu penziju. Onda se kaže – ukoliko Narodna skupština, kao neko kome pripada pravo da o tome donese odluku, ne odluči u predviđenom roku, onda će predsednik Ustavnog suda da donese takvu odluku.
Postavlja se pitanje smisla i svrhe ovog zakona? Mislili smo da ćete tu da intervenišete i moglo bi to da se promeni. Međutim, niste. Uradili ste nešto i mislim da nijedan zakon o Ustavnom sudu nijedne države u svetu ne reguliše na ovaj način.
Kažete – sudiji Ustavnog suda prestaje dužnost ispunjenjem opštih uslova za starosnu penziju. To je prihvatljivo i to bi moglo tako da ostane. Ali, ima član 2, odnosno stav 2. ovog člana koji kaže – izuzetno od stava 1. ovog člana, Ustavni sud može zbog rada na započetim predmetima. Na započetim predmetima.
Gospođo ministar, zar nema plan rada? Zar nema godišnjeg plana rada u Ustavnom sudu? Pa, i ako se pojave specifični predmeti koje treba rešavati u toku jedne kalendarske godine, onda predsednik Suda, između ostalog, jeste zbog toga predsednik Suda da bi pravio raspored. Neće valjda za sudiju izvestioca postaviti onog sudiju koji je stekao, odnosno koji će steći u toj godini, ili možda u sledećoj godini, ako se postavi da za rešavanje tog predmeta treba određeni period koji se ne uklapa sa potrebom da on stekne uslove za penziju, neće valjda njega odrediti za sudiju izvestioca? A glasaće onoliko sudija koliko ih ima u tom momentu.
To je Ustav Republike Srbije definisao i rekao, kad i na koji način Ustavni sud može da radi. Ne bi bilo ni to strašno da ste vi rekli da će mu se produžiti, sudiji Ustavnog suda, rad do okončanja predmeta koji je on započeo, ali vi niste rekli tako. U tom stavu 2. ste rekli da on može da obavlja tu dužnost do isticanja perioda, odnosno roka na koji je on izabran, a sudije Ustavnog suda se biraju na devet godina. Još vi kažete - ukoliko on bude saglasan. Baš neće biti saglasan da ostane sudija Ustavnog suda, pogotovo kad ste vi.
Nama je potpuno jasno zbog čega regulišete i plate sudija Ustavnog suda na ovakav način. Rekli ste da će prosek, odnosno osnovica za njegovu penziju biti poslednja plata koju je on primio kao sudija Ustavnog suda. Evo najboljeg mogućeg načina kako vi motivišete sudije Ustavnog suda da rade i realizuju dnevnu politiku ovog, a možda kasnije i nekog drugog režima. Zašto tako? Sudije Ustavnog suda, pa i činjenica da je pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa - predviđen onaj rok ne može biti mlađa osoba od 15 godina, u Ustavu je rečeno da sudiju Ustavnog suda ne možemo birati lice koje je mlađe od 40 godina, znači, predvideli ste u neke uslove, 15 godina da ima radnog iskustva u pravnoj struci, da se ističe, a jedino isticanje, pa i ove sudije koje sad to jesu, jeste isticanje na listi kandidata za sudije Ustavnog suda, za najveći broj. Sad da ne analiziramo pojedinačnih svih 15 sudija za najveći broj, prvi put su se istakli onog momenta kad ih je neko istakao na listi kandidata za sudiju Ustavnog suda.
Ovo nije dobro što ste uradili. U jednom članu pokušavate da regulišete i kad stiču pravo na penziju sudije Ustavnog suda i koliku će penziju primati i preko koje banke će primati i koji poštar će im donositi, zašto niste i to regulisali pa onda postave ovde i slike tih sudija? Mislim da vi, da Ministarstvo pravde, ako i treba nešto da se menja, moglo je daleko bolji i prihvatljiviji zakon o Ustavnom sudu da napravi, odnosno predloži, nego što je ovo. Ovo je baš katastrofalan jedan predlog i ja ne mogu da ne citiram kolegu Krasića koji kaže – za šta se god neki vajni pravnici i stručnjaci iz oblasti prava i sistema pravosuđa dohvatili, to je dobilo potpuno drugi tok. Nije nikom bio cilj u Srbiji, pa ni sudijama koje su reizabrane, nije bio cilj da na takav način rade i da imamo tako reformisano sudstvo, nego da bude jedna grana vlasti, da bude nezavisna samostalna grana vlasti. Niti je ona više nezavisna, niti je samostalna, a sudija Ustavnog suda, zvuči to, znate, Ustav je najviši pravni akt, sudije Ustavnog suda nisu sudije u klasičnom smislu, ali to lepo zvuči. Ali, vi to sve obesmislite. Mene bi bilo sramota da sam sudija Ustavnog suda kojim slučajem. Posle usvajanja ovakvog zakona, istog dana bih podneo ostavku. Hvala.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.        
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Podneli smo amandman na član 5. koji govori o prestanku dužnosti sudija Ustavnog suda. Bez obzira na vaše odbijanje i odbranu ustavnom odredbom da u skladu sa ispunjenim opštim uslovima treba penzionisati sudije Ustavnog suda, ja ću pokušati još jednom da vas uverim da nije suprotno Ustavu samom, kao vrhovnom aktu, dati dopunsko objašnjenje ili preciziranje, pogotovo ako ono može da dovede do diskriminacije žena u Ustavnom sudu.
Predlogom ste propisali da sudiji Ustavnog suda prestaje dužnost ispunjenjem opštih uslova za starosnu penziju. Ta odredba je malo široka, samim tim nejasna i neprecizna, jer ni jedan zakon ne poznaje i ne definiše baš takav pojam opštih uslova za starosnu penziju.
Odredba može da bude diskriminatorska jer se može različito tumačiti i dovesti do diskriminacije žena koje ranije stiču pravo na starosnu penziju, ako to budete tako tumačili, kao ispunjenje opšteg uslova. Ili došli bi u situaciju da žene sudije moraju da napuste funkciju sa 60 godina, a muškarci mogu da ostanu do 65 godina. Ako se pak smatra da je to navršenje 65 godina, onda postaje logički problem, jer ako žene sudije ispunjavaju uslov pre toga, dolazi se do situacije da odlaze u penziju, a da ne ispunjavaju opšte uslove.
Zato smo predložili da se kao granica odredi starost od 65 godina i moramo da dodamo da smo iznenađeni činjenicom da u Zakonu o Ustavnom sudu postoji ovakva jedna nejasna odredba jer pretpostavljam da je u pisanju ovog zakona učestvovao i bio konsultovan sam Ustavni sud, odnosno njegovi članovi i da lica koja vrše ovakvu funkciju zaista i tumače druge neprecizne i nejasne odredbe, ne bi smeli nama da ostave ovako nešto. Smatramo da predloženi razlog za prestanak funkcije je penzionisanje jeste neprihvatljiv za ovako odgovornu funkciju, jer lice koje je otišlo u penziju, bez obzira što zakon ne zabranjuje rad penzionera i istovremeno primanje plate i penzije, na ovom posebnom mestu i slučaju mora da bude izbegnut.
Produžavanje funkcije do isteka mandata nije prihvatljivo jer je mandat sudije devet godina, pa bi to moglo da znači produženje i za pet i više godina, jer uopšte niste odredili gornju granicu za imenovanje na funkciju. Da li postoji gornja granica kada imenujete sudije Ustavnog suda? Ne. Samim tim ovo nije samo teoretska mogućnost, nego to zaista može da se desi.
Istovremeno je ova odredba sama za sebe, ali i u vezi sa drugim stavovima ovog člana, nejasna. Nije moguće utvrditi da li predloženo produžavanje vršenja funkcija do kraja mandata znači da je sudija penzionisan, pa će kao penzioner da vrši funkciju, prima platu i penziju ili će odložiti odlazak u penziji. Mnogo nas je ovo čitalo, analiziralo. Ukrštalo stavove i nismo mogli da shvatimo šta može da predstavlja u praksi ova odredba.
Ako je u pitanju istovremeno primanje i plate i penzije, po našem sudu ono je neprihvatljivo, posebno zbog predloženog novog stava 6. koji propisuje da je osnov za penziju poslednja plata sudije. Određivanje poslednje plate sudija za penzijski osnov predstavlja grubo odstupanje od opštih pravila i ozbiljno krši jednakost građana pred Ustavom, zakonom, a time uzrokuje i diskriminaciju građana. Zato smo mi predložili da usvajanjem ovog amandmana u stvari precizno propišete kada sudiji Ustavnog suda prestaje funkcija, da ne bismo imali neravnopravnosti između muškaraca i žena u pogledu dužine radnog veka, niti neravnopravnost sa drugim profesijama i sudijama. Vaša nedoslednost u primeni posebnog položaja Ustavnog suda ili njihove jednakosti sa drugima varira od amandmana, odnosno od obrazloženja na pojedine amandmane koje smo podnosili na članove zakona. Negde se pozivate na opšta pravila, a negde ukazujete na posebnost te funkcije tih ljudi koji vrše tu funkciju. U tome nema nikakvog ujednačenog kriterijuma, niti pravila na osnovu kojeg primenjujete opštost ili posebnost.
Mislim da dovoljno argumenata ima da ovaj amandman usvojite, jer i ono što u Ustavu piše kao opšte pravilo ne znači da treba da ostane tako široko definisano i da ne može da bude ovako precizirano. Hvala.

Zahvaljujem i dajem reč narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, ne znam koji će amandman i da li će Vlada da prihvati, ali sugerišem da obavezno prihvati onaj amandman koji briše stav 6. Stavom 6. ovog predloga zakona predviđeno je da se penzijski osnov sudija koji idu u penziju određuje 85% od zadnje plate. Apsolutno neprihvatljivo. Neprihvatljivo iz više razloga. Prvo, iskače iz jednog sistema PIO, jer Zakon o PIO određuje kako se penzija stiče. Drugo, nema nikakvih razloga da se pravi izuzetak iz opštih pravila, opštih uslova, da bilo ko bude izuzet, pa ni sudija Ustavnog suda, odnosno predsednik.
Kada se malo poslužimo matematikom, iako sistem PIO osiguranja ne poznaje više penzijski osnov od toliko i toliko posto, nego je potpuno drugačiji sistem, ali kada bi se, iako ne može da se primeni, poslužili matematikom, videli bi u nekom od narednih članova, protiv koga smo inače, kao i protiv tog člana 6, da su veoma izuzeti predsednik suda i sudije kada je u pitanju plata. Tako da, predsednik ima 12 koeficijent, a sudija 10,5. Ne govorim o platama, ali govorim u kontekstu ovoga.
Ako posmatramo Zakon o budžetu za sledeću godinu, osnovica je 30.000, ako se ne varam. Ako to pomnožimo sa 10,5, to je 300.000. Čak i da je ona osnovica za nižu klasu, državne službenike koji ne rade u sudu, 17.500, to je negde oko 170.000 ili 180.000. Ako bi se primenilo tih 85%, to bi izašlo iznad svih maksimuma koji su dozvoljeni za penzije. Zato, molim da se dobro obrati pažnja na to i da se prihvati amandman koji vraća u sistem PIO način ostvarivanja penzija.
Previše je naglašeno da kupujemo nepristrasnost, nezavisnost raznih organa. Doveli smo do apsurda Zakon o platama u državnim organima. Kada pogledamo kako on tamo lepo to složi, ispade da je najneodgovornija funkcija u državi predsednik Republike, jer su svi ostali, poslanike i ne računam, oni su odavno već odstreljeni, ispada da bilo gde, u bilo kom organu, koji samo ima naziv nezavistan, samostalan, ima višestruko veću platu od toga.
Izvinite, uvažena gospođo predsednice, vaš šef kabineta ima veću platu od vas. Naravno, vi ne primate platu ovde. Dakle, doneli smo taj zakon do apsurda. Jednostavno, stalno nekom nešto damo zato da bi bio nepristrasan…
(Predsednik: Gospodine Krasiću, nemojte sa lustracijama ometati rad.)
… da bi radio, nezavistan bio, samostalan itd. Još pridodamo i 10%, ako slučajno jedan sudija bude manje, pa tada onda više nije onaj plafon budžeta, nego se probija itd. Šta bi radili sa ostalim delatnostima? Da ne pričam, mogu biti pogrešno shvaćen, da u ovim uslovima ekonomske krize, kada svi treba da dosta učine i urade da bi na najlakši način prošli kroz nju, da svi podelimo taj teret, nema nikakvih opravdanja i nikakvog osnova ni za poseban penzijski osnov, ni za tolike izuzetke u platama. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Vidi se, Petronijeviću, kada progovori Slobodan Milošević iz SPS kako to istinski deluje.
Predložio bih vam da usvojite amandman gospodina Srete Perića, jer ćete rešiti mnoge probleme. Prvi problem koji rešavate, to je stav 6. ovog člana koji je neprimenljiv.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, govorimo o amandmanu 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.)
Da?
(Predsednik: Samo sam htela da kažem, javili ste se po tom amandmanu. Izvolite.)
Jesam, ja sam u materiji, samo što, za razliku od vas, ja sam čitao Predlog zakona. To je mala razlika između vas i mene.
Znači, taj stav o penzijskom osnovu, to je neprimenljivo. Evo, gospodin Čolaković to prati, on je aktivista u PUPS-u. Vidite, gospodine Čolakoviću, da je ovo pisala neznalica, čovek koji ne zna pravno-politički sistem Republike Srbije. To su ovi eksperti iz Ministarstva pravde. Oni ne znaju da postoji penzijsko-invalidski sistem Republike Srbije, čija je transformacija krenula još od 2003. godine, Gordane Matković itd. Oni ne znaju šta je bod, šta je ovo, šta je ono. Ne znaju ništa. Zašto? Zato što su prismotrom iz Amerike, ovako ih posmatraju. Zašto moraju sudije Ustavnog suda da budu u staklenom loncu? Rešavaju prljav posao sa sudijama, reizbor. To mora da se plati. Moraju da se nagrade oni za taj prljavi posao koji treba da urade.
Sada, molim vas, zašto pravite diskriminaciju kod prvoboraca DOS-a? Da li vi znate pod kojim uslovima je otišao u penziju Slobodan Vučetić? Pod kojim uslovima Zoran Ivošević? Sada Bosa Nenadić neće da ide u penziju. Što je ona zaslužnija od njih dvojice. U njihovo vreme – ispunio si uslove, prestaje ti funkcija i ideš u penziju. Sad se otvorila dr Bosa Nenadić, pa započeti predmeti, pa možete, gospođo, do kraja mandata, kao da je univerzitetski profesor. To pravo iz radnog odnosa da i kada ispuni uslove za prestanak radnog odnosa po sili zakona, zato što je ispunio uslove za starosnu penziju, imale su dve kategorije toleranciju, a kasnije je došla i treća kategorija – zdravstveni radnici. Prva kategorija su bili univerzitetski profesori. Da se završi školska godina, je li tako bilo? Pa, kada je došla demokratija, šta ste radili sa Kostom Čavoškim? Šta ste radili sa Budimirom Košutićem? Ni tu odredbu niste hteli da primenjujete na pravnom fakultetu.
Sada dr Bosa Nenadić do kraja devetogodišnjeg mandata. Malo li je njoj, aman! Od Mikulića više ne mogu da gledam nju, od Mikulića na ovamo, aman! Šta je ona toliko zaslužna? Odredila da je poslanik vlasnik mandata, njegovo veličanstvo, odbornik. Devedeset devet posto građana u lokalnoj samoupravi ne zna ime i prezime kandidata za odbornika, glasa za liste. Da li je ovo možda dug prema tajkunima i organizovanom kriminalu, jer su im dali takav izborni zakon da svaka šuša koja ima pare može da kupi 126? Šta, to je tekovina demokratije? Neće ni jedan iskreni demokrata to da vam podrži. Neće ni jedan.
Šta sa koeficijentima? Šta je falilo dosadašnjim koeficijentima? Šta je falilo dosadašnjoj plati? Zašto se sada pojavila potreba da mora da se menja penzijski osnov, da se omogući duži rad, iako su ispunjeni uslovi za starosnu penziju? Zašto, šta se to promenilo? Šta se to promenilo od 2006. godine do danas? Promenilo se što imamo jednu novu kategoriju – sedim kući i primam platu. Je li tako? Sudija koji nije izabran, nije prošao proveru BIA, da li je taj sudija, koji nije reizabran, pripadnik organizovanog kriminala? Da li je to poruka? Koja je poruka? Zašto ga plaćate? Ako ste sve po zakonu lepo uradili, ne može tako.
Vidite, gospođo Malović, koliko je opasno kada vi uzmete da se igrate sa ovim stvarima. Vi lično kad uzmete da se igrate sa ovim stvarima. Vi ste ucenjeni. Vi ste morali da potpišete rešenje za Karadžića i za Mladića. Uvek ima da vas upozoravamo na to. Vi ste zabeleženi. Vidite pod tim pritiskom šta sve morate da radite. Dali ste banku da uđete u kolo. Hiljadarka vam ne pomaže da izađete iz kola.

Gospodine Krasiću, zamoliću da vodite računa o načinu kako se obraćate ministarki i svim poslanicima.
Razumem vašu spremnost da na specifičan način učestvujete u raspravi i postoje neke granice mogu da razumem, ali zaista nemojte preterivati i nemojte vređati ljude. Nemojte dobacivati.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 5. podneo je Odbor za pravosuđe i upravu.
Gospodin Momo Čolaković želi reč.