U članu 13. Predloga tražili smo da se briše reč: "specijalnog", ali da se briše i u svim odredbama Predloga dalje, jer ispred reči: "punomoćja" kada bez ikakvog pravnog značaja unesete reč "specijalni" možete samo da stvorite probleme u tumačenju i primeni odredbe jer zakon uopšte ne poznaje specijalno punomoćje i ne može da se utvrdi kakva je razlika između specijalnog punomoćja za učešće u postupku i punomoćja koje nije specijalno već je samo punomoćje za učešće u određenom postupku u ime davaoca punomoćja.
Da ste na bilo koji način objasnili posebnost takvog punomoćja možda bi i ostavili bez reakcije, ali bi i tada "specijalno" zamenili rečju "posebno" punomoćje kao srpskom rečju, ali pošto ne postoji razlog ni za kakvu posebnost, odnosno nije objašnjeno, mi smo tražili da se briše reč "specijalno" punomoćje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Član 14. i 15. ipak čine jednu celinu. Ne znam zašto ste menjali član 35. sa ova dva u Predlogu zakona jer to je to. To obuhvata to, sudiju izvestioca.
Sada ste ovde ubacili – izuzetno kada to složenost zahteva može odrediti jednog ili više sudija koji će zajedno sa sudijom izvestiocem sprovesti postupak i pripremiti zajednički predlog akata o kojima odlučuje Ustavni sud.
Izvinite, molim vas, ovo nije materija za zakon. Ovo je baš prava materija za Poslovnik o radu Ustavnog suda.
Sasvim vam je dobar bio član 35. Na bazi tog načelnog principa iz člana 35. mogli ste u Poslovniku da ovo lepo razradite i da završite posao. Zašto opterećujete zakon nekim stvarima koje su stvarno pitanje unutrašnjeg karaktera, načina organizacije rada i to u onome preprethodnom postupku? Zašto opterećujete zakon ovakvim stvarima? Zašto? Da li jedan sudija izvestilac, da li će da mu pomaže više, pa znate i sami da sve pripremaju savetnici. Sve pripremaju savetnici.
Drugo nešto, ako se radi o oceni ustavnosti nekog zakona, a postoji neki načelni stav od pre sedam,osam godina, da ne idem dalje, od 2007. godine itd, pa prepisuje se onaj stav, pa se i ne uzima u ruke.
Pravite filozofiju od ovoga da bi opravdali koeficijent 12, da bi opravdali mogućnost da sudija Ustavnog suda radi i posle penzije, dok ne umre itd. itd.
Morate da shvatite jednu stvar, kada su doneti propisi o odlasku u starosnu penziju, stvorena je određena prezunkcija da čovek sa 65 godina života gubi opštu radnu sposobnost. Da li postoje izuzeci posle toga? Postojali su - univerzitetski profesori, radnici hitne pomoći, nastavnici i profesori u srednjim školama. Zbog izuzetnosti posla moglo je da se produži još šest meseci itd. itd.
Jedna je stvar kada je neko penzioner, pa dođe na neku funkciju, penzioner izabran za poslanika, a druga je stvar kada čovek u toku radnog odnosa stekne uslove za prestanak radnog odnosa po sili zakona. Tu nema popuštanja. Ako postoje neki izuzeci, oni moraju baš restriktivno da se tumače. Zašto? Zbog one prezunkcije šta znači 65 godina.
Slažem se, danas je pitanje da li ta granica od 65 godina treba da postoji, s obzirom da su se mnoge stvari promenile u današnjem modernom životu. Produžen je život itd, što valja preispitivati, ali sada ovde više pričam sa gledišta principa. Jedno je prestanak po sili zakona, a drugo je izbor na funkciju. Potpuno dve različite stvari.
Ne može zakon da se piše kao novinski tekst, to morate jedanput da shvatite. Ne može ono iz žargona na ulici da uđe u nov tekst. Mi sada ovde imamo ovo. Sedne tamo neki pametan, stavi prst na čelo i teraj, masakriraj pravnu normu i onda ovi iz Ustavnog suda se vataju za glavu kada treba da vrše ocenu, recimo, ustavnosti nekog zakona, pa šta je hteo pisac da kaže.
Svojevremeno sam se zalagao da povodom svakog zakona koji ide na ocenu ustavnosti obavezno ide i stenogram sa sednice Narodne skupštine, pa da tačno čujemo podnosilac amandmana šta je mislio kada je napisao amandman i ukoliko je većina glasala za taj amandman i postao sastavni deo Predloga zakona i kasnije postao član zakona, e to je značenje koje ima taj novi član. To je to značenje.
Da smo tako gledali, gospođo Malović, onda bi član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije potpuno drugačije gledale sudije Ustavnog suda, pa bi se onda pomenuo i Živadin Lekić i oni što kradu mandate i Bogoljub Karić koji krade mandate, pa da je zbog toga došao član 102. stav 2. Ne, vi ajde žargonski. Lepo zvuči u novinama, može da prođe, organizujmo većinu i završavajmo posao. E pa ne može na o ruk. Pravo je ozbiljna stvar.

Iskorišćeno je tri minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li ima još neko reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo tražili da se u članu 15. Predloga u stavu 3. reč: "procesne" izbrišu zato što smatramo da je to potpuno suvišno, jer kada se procesnom označi vrsta radnja u postupku, to je pleonazam zato što su sve radnje deo određenog pravnog postupka, pa su samim tim i procesne.
Trebalo bi zaista pri pisanju Zakona izbegavati da se tekstovi opterećuju rečima bez ikakvog posebnog značenja, a to je postalo česta praksa, pa smo u tom smislu reagovali iako ovo nije neka suštinska promena.

 Da li ima još neko reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovo je neznatna izmena člana 36. Na prvi pogled deluje da je dobro to urađeno, podnesak, mada kada je u pitanju Ustavni sud treba koristite termine "predlog", "inicijativa", "ustavna žalba", "zahtev", a ne "podnesak". Podnesak je nešto što se vezuje za vrednovne sudove i za pravosuđe, ali dobro.
Ono zbog čega smo najviše tražili da se briše član 16. jeste ono što se predlaže u tačkama 3, 5. i 6. Imamo nekog razumevanje za ovo pod 3, ali da se apriori odmah odbaci zato što je anonimno mislimo da je to iluzorno. Ustavni sud gubi smisao. Ustavni sud treba da funkcioniše po sistemu fame kao tužilac. Tužilac je čuo da se priča o nekom krivičnom delu, pa je pokrenuo istragu protiv nekog n.n. i razrešio krivično delo.
Ustavni sud je dobio anonimnu predstavku. Iza anonimne predstavke je, recimo, Gordana Čomić, napisala žena, ne sviđa joj se neki predlog zakona, napisala, ali nije htela da napiše ime i prezime.
(Predsedavajuća: Ja bih se uvek potpisala, narodni poslaniče.)
Dobro, vas sam uzeo za primer.
(Predsedavajuća: Nekog drugog uzmite za primer, jer bih se ja potpisala, ne brinite.)
Dobro, onda Nada Kolundžija. To ne znači da sud treba da odbaci inicijativu. Uzme inicijativu, pročita, pa ako ima nekog osnova, po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju postupka. Da li je tako, gospođo Malović? Ovde, čisto papirološki: šta, nije potpisano, baci ga. Nemojte tako, Ustavni sud ne bi smeo da radi.
To toliko nije važno. Međutim, ovo pod brojem 5) kada utvrdite da je podnesak očigledno neosnovan. Izvinite, molim vas, nađite mi tog čoveka koji će odmah da vam kaže kada uzme inicijativu, da kaže - ovo je neosnovano. Dvadeset i pet poslanika može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, dođe kod dr Bose Nenadić, ona ima veliko iskustvo, kaže – šta, 25, ovo je neosnovano. Kako to može? To je još u ovoj prethodnoj fazi. Ili pod brojem 6) ako utvrdi da se podneskom zloupotrebljava pravo. Molim vas, zašto ste te tri stvari ubacili u neki novi izgled člana 36. Član 36. je sasvim bio dobar, dobro je napisan. Moguće da je pravno-tehnički trebalo da se izvrši neka promena, ali u svakom slučaju, postojeći član 36. je mnogo kvalitetniji nego član 16. predloga ovog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pedeset sekundi ste iskoristili od vremena poslaničke grupe.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li želite reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, ovo nikako ne bi smelo da stoji u budućem zakonu o Ustavnom sudu. To je taj član koji je vrlo važan. Evo, da pročitam o čemu se radi. Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici Ustavnog suda, sednici velikog veća ili sednici malog veća. Neću dalje da čitam, jer kasnije sledi nekoliko članova koji definišu o čemu se odlučuje, kako se odlučuje itd. Ja se u potpunosti slažem da različite odluke može da donese Ustavni sud, da u prethodnoj fazi to može da bude i manje važno itd.
Međutim, Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da Ustavni sud ima veća. Da budemo načisto, ne dozvoljava. Pazite, može sudija pojedinac, veće tri sudije, veće od pet. Ali, to je pravosuđe. To je Osnovni sud, Viši sud, Apelacioni sud, Vrhovni kasacioni, to je pravosuđe, tu je zastupljena stalnost, tu se rešava o pojedinačnim pravima i interesima građana. Ustavni sud nije pravosuđe. Sudije se samo nazivaju - sudije Ustavnog suda. Oni se biraju na devet godina. Oni odlučuju o ustavnosti i zakonitosti opštih akata. To nema veze sa pravosuđem, nema nikakve veze.
Ustav kaže – sudije Ustavnog suda odlučuju većinom glasova od ukupnog broja sudija. I nemoguće je sada praviti veća, kao organizacione delove, zapamtite, to je prva greška, kao organizacioni delovi, pa onda određujete različitu nadležnost. Ja se slažem da su neke stvari kod ovih veća prethodno pitanje, ali uvek mora da odluči Ustavni sud u punom sastavu. I nikakva smetnja nije do sada bila. Da ste napisali - radno telo ili pripremno telo itd, a vi ste pokušali da oponašate Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije Ustavni sud Saveta Evrope. Nije, već je sud koji pruža zaštitu građanima onih država koje su članice Saveta Evrope i to kao poslednja instanca, pa se kaže četvrti stub. O čemu? O onim situacijama za koje Evropska konvencija garantuje da ne smeju da se krše ljudska prava.
Da li imamo mi nešto slično kod nas? Imamo, ustavnu žalbu, slična je. Da smo znali da ćete vi ovako da unakazite redovno pravosuđe, nikada ustavnu žalbu ne bismo stavljali Ustavnom sudu. Ona bi danas više odgovarala Vrhovnom kasacionom sudu. Ali nismo znali da ćete vi ovako da upropastite. Da smo mi znali da ćete vi ovako da upropastite redovno sudstvo, nikada u Ustavu ne bi bila ustavna žalba Ustavnom sudu, nego bi predlog ili zahtev za zaštitu prava išao prema Vrhovnom kasacionom sudu, s obzirom da on sada više nema nadležnosti i ne može da se uporedi sa Vrhovnim sudom Srbije kao nekada.
Ali ne, jedno smo pričali kada je bio Ustav, kada je trebala transformacija, navalili Amerikanci, dali 100 miliona dolara i oni unakazili ovo sve i promenili maltene i koncepciju. To je taj problem. izbacite malo – veliko veće. To ne sme da stoji niti kao organizacija Ustavnog suda, niti može da stoji sa gledišta nadležnosti, niti sa gledišta mogućnosti da neko donese odluku, a da nisu sve sudije Ustavnog suda.
Ove tri stvari koje sam vam naveo, a to sadrže ove odredbe, to je u očiglednoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ako meni ne verujete, pogledajte odredbe Ustava koje se tiču Ustavnog suda.
Čime vi pravdate? Vi ne pravdate čak ni Evropskim sudom za ljudska prava, ni nekom praksom, nego – nasledili smo veliki broj predmeta od Ustavnog suda Državne zajednice Srbije i Crne Gore i to želimo efikasno da rešimo, a tu ima mnogo onih predmeta koji i ne zaslužuju neko rešavanje. I u načelnoj raspravi smo vam rekli za situaciju kada je, hajde da kažem, Srpska radikalna stranka pokretala postupke još 2001. godine. Znate šta se desilo? Pre nekoliko meseci smo dobili odgovarajući akt Ustavnog suda, da je bespredmetno više da se razmatra predlog za ocenu zakonitosti nekoliko uredbi, jer u međuvremenu one više nisu na snazi, pošto su doneti novi zakoni o energetici itd.
Tačno, samo što niste odgovorili na pitanja – kako je moguće da posle deset godina uzmu predmet u ruke? Što nisu uzeli predmet 2001, 2002. godine? Bilo gusto, bio živ Đinđić, pa nije smelo, jer se ticalo one uredbe o prometu nafte i naftnih derivata. Sećate se onog Novakovića, onih svih mogućih afera koje su bile? Bilo gusto, pa niko nije smeo da uzme predmet u ruke. Kad se u međuvremenu završilo sve, prodat NIS itd, sada je ovo bespredmetno.
Znate šta, i posle 40 godina je bespredmetno da pričamo o nekim stvarima koje se danas dešavaju.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.