Poštovana predsednice i predsedništvo, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici. U obavezi sam da kažem da podržavamo amandman koji je podneo Odbor i da zahvalimo Odboru što je prihvatio inicijativu da se o tome na Odboru razgovara. Pre svega iz dva razloga.
Prvi je, da Ustav precizno govori o tome da se imovinsko-penzijsko osiguranje i sistem uređuje posebnim zakonom i to je urađeno Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ova odredba, koja je dodata u članu 5. koja reguliše pitanja odlaska u penziju sudije Ustavnog suda je u potpunoj suprotnosti sa tim zakonom i zbog toga mi mislimo da to treba i brisati, kako je i predloženo amandmanom Odbora.
Drugi razlog je da je on potpuno neprimenjiv. Već deset godina Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju i ceo sistem ne poznaje penzijski osnov. Zbog toga mislimo da ovaj amandman treba da prihvatimo i molim Skupštinu da u danu za glasanje da se tako izjasni. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospodine Čolakoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Gospođo predsednice, drage kolege, vi ste videli da se upravo oko ovog amandmana manje-više uzbudilo sve, u svim grupama poslaničkim. Dakle, očigledno imamo posla sa jednom izmenom koja, na neki način, zadire mnogo dublje u pravni sistem nego što je jedno tehničko pitanje oko plata.
Pitanje Ustavnog suda je jedno od krupnih pitanja u rađanju demokratije. Pre 200 godina se još raspravljalo da li je potreban Ustavni sud, koliko će on ograničavati suverenitet narodnih predstavnika ali sa druge strane smatralo se da on treba da ograniči samo volju narodnih predstavnika. No, taj problem postoji i u mnogim zemljama postoje ustavni sudovi, u nekim zemljama ih naravno nema.
Ovde, je ova evropska tradicija, kao da je Ustavni sud čuvar ustavnoga poretka. Ustavni poreci republika nastoje da obezbede ravnopravnost, pravnu ravnopravnost građana. To im je osnovni zadatak. Mi tu nismo imali mnogo sreće već sa prvim ustavo piscem Jovanom Đorđevićem, koji je u Zakon u Ustavu, prvo stavio da neki članovi ne važe za jednog čoveka itd. što je već bilo poremećeno u temelju ono što se naziva jednakost i ravnopravnost građana. Kasnije, ustavni sudovi su donosili razne krajnje kompromitantne odluke, neću sada tu istoriju ovde da izlažem. Ali, jedna stvar je veoma bitna. Ne može se na osnovu privilegije bilo koje uspostavljati pravo na nejednakost građana. Privilegija, to je osobina feudalizma. Demokratija je upravo afirmisala jednakost i to pravnu jednakost, pre svega.
Ovde imamo jedan slučaj da oni koji treba da čuvaju te temelje demokratije Republike, da oni treba da imaju određene privilegije. To je opasan presedan. On bi kasnije mogao da se odnosi na sve druge. Naravno, ovde je bilo raznih predloga, da poslanici mogu, ako su u dva mandata da imaju neke posebne privilegije i penzije, ja sam protiv toga i hvala Bogu to se nije ni odigralo.
Moramo tu da budemo oprezni. Ne može Ustavni sud dozvoliti sebi da imao nekog ko je tamo sudija, privilegiju u odnosu na druge ljude. Ovo nije bilo koja privilegija. To sada ide u niz drugih jednakosti. Na primer, jednaka nagrada za jednaki rad. Zašto sudija Prvog, Drugog suda, Osnovnog suda koji sigurno utroši mnogo više vremena nego Ustavni sud čekajući neku raspravu itd. koje često nisu na nekom nivou koji rešava neka krupna pitanja. Zato me čudi da je uopšte tako olako, negde tamo pri dnu ovoga člana dodato da će oni ići u penziju sa poslednjom platom itd. To će izazvati revolt građana.
Podržavam amandman koji je odbor dao i pozivam sve poslanike da u ovom slučaju glasaju za Republiku, da glasaju za jednakost pravnu, građana i podržavam taj amandman. hvala.

Zahvaljujem profesoru Mićunoviću.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda član 5a.
Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem. Zahvaljujem se pre svega kolegi Petronijeviću na njegovoj doslednosti i podsećanju na sve ono što i on ja ovim i sličnim povodima govorimo o odnosima odgovornosti, lojalnosti u smislu nagrade i naknade za vršenje određene funkcije i što je on na to podsetio vrlo lepo, podržavajući da ne smemo da, a i profesor Mićunović, na svoj način, da dovodimo da baš na ovom zakonu, koji je ustavotvorac, i čuvar jednakosti i pravde i demokratiju stvaramo diskriminatorske uslove. Ali, molila bih da imate na umu i tu diskriminatorsku ulogu u smislu penzionisanja žena i muškaraca sa ovakvim tumačenjem.
U članu 5a, koji smo mi tražili kao dodatak, definišemo još jednu ograničavajuću okolnost koja daje za pravo onima koji u Ustavnom sudu rade, taj tako važan posao, da taj posao rade sa potpunom predanošću. Definišemo da sudija Ustavnog suda zasniva radni odnos u sudu sa punim radnim vremenom dok vrši funkciju i dodajemo još jedan stav, da u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda je dužan da o tome obavesti predsednika Ustavnog suda i posle tog stava 5. dodali smo i stav 6. da sudije Ustavnog suda, koji ne podnese izveštaj o imovini i prihodima u skladu sa zakonom kojim se uređuje sukob interesa, dužnost prestaje po sili zakona danom isteka zakonskog roka za podnošenje izveštaja.
Vi ste u odbijanju amandmana reagovali uglavnom na ovo da Zakon o sprečavanju korupcije odnosno Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije definiše uslove, e sada moraju ti uslovi da se na sudije Ustavnog suda primenjuju kao i na sve druge. A maločas behoše posebni, sad su kao i svi drugi. U smislu sprečavanja uslova za pojavu sukoba interesa i za nepoštovanje zakonskih odredbi koje to definišu, oni moraju da snose više odgovornost od svih drugih.
Prvo, smatramo da sudija Ustavnog suda, da bi mogli valjano da vrše funkciju sa punim angažovanjem i pažnjom i bez sukoba interesa. Apsolutno ne mogu da vrše nikakav drugi posao ni funkciju, pa čak ni posao profesure na pravnom fakultetu. Evo, to ću i da objasnim. Ako sudija istovremeno jeste i profesor. Kad kažem da objasnim, prosto razumite da u Ustavnom sudu lično poznajem dvoje ljudi, izuzetno ih cenim i kao ljude, ali mnogo više od to dvoje poznajem kroz pisanje nekih dokumenata, akata, tekstova i cenim mnogo više njih. Ali cenim i samu instituciju i principijelno podnosim amandmane, želeći da sačuvamo ugled Ustavnog sudije, a samim tim i nečijeg imena i prezimena i tako i dajemo ove amandmane. Kada mi kažete nešto da je Ustav definisao, a postoji zakonom, pa čovek sve stvara.
Znači, na nama je da poboljšamo ono što je uslov za rad sudije Ustavnog suda. Ne samo da imamo poslaničko pravo da podnesemo amandman, nego želim da saslušate obrazloženje i verujem da ćete se, makar i ne priznali javno, složiti sa obrazloženjem koje ću izneti.
To je posebno izraženo, da sudija ne može da posveti punu pažnju ako se bavi i profesurom, kod sudija koji su profesori na fakultetima van Beograda. Trenutno je veći broj sudija angažovan i na fakultetima, tako da Ustavni sud apsolutno i ne uspeva da u razumnim rokovima odluči o predlozima za ocenu ustavnosti vrlo bitnih zakona.
Rad na fakultetima omogućava izvršnoj vlasti i drugim zainteresovanima da utiču na nezavisnost i nepristrasnost sudije raznim načinima, počev od plate, uslova rada itd, kroz imenovanje, unapređenje, dobijanje zvanja, izbor udžbenika, učešća u plaćenim projektima koje radi fakultet i mnoge druge načine koji mogu da pogoduju sudiji ili da ga diskriminišu, a znate, možda čak i bolje nego ja, za konkretne primere takvog načina pogodnosti kojima se ljudi navode na pristrasnost ili diskriminitarstvo kojim se daje do znanja da moraju da budu poslušni.
Koliki taj uticaj može da bude vidi se iz činjenice da pojedine sudije na fakultetima ostvaruju zaradu koja je tri puta veća od zarade u sudu. Ako budete tražili konkretne podatke, znate kao i uvek, sa najzvaničnijeg sajta imam apsolutno sve podatke koliko pojedinačni sudija jeste prijavio primanja i plate. U ovom trenutku neću na to da oduzimam vaše vreme.
Ne treba ispustiti iz vida ni činjenicu da u Srbiji ima, po zakonu, ravnopravnih i privatnih pravnih fakulteta, gde se osim navedenih problema pojavljuje kao mogući problem i sasvim definisan pojedinačan interes vlasnika fakulteta koji je vezan za njegove delatnosti na samom tom fakultetu, a možda i za neke druge.
Kako mandat sudija Ustavnog suda traje devet godina, a po pravilu se ponovo biraju, sudije ipak moraju da se opredele za sudsku ili profesorsku funkciju, tako zbog ili sudijske funkcije ali i profesorske i da zaštite interes studenata ako se opredele za profesuru.
Ako bi se zadržali pravo na bavljenje profesorskim pozivom postoji ozbiljna opasnost da privatni fakulteti počnu da se otimaju za angažovanje baš sudija Ustavnog suda radi podizanja svog rejtinga i to uopšte nije u domenu neke neosnovane pretpostavke. Eventualno, ne posedovanja doktorata. To se lako rešava, imamo primere da neki privatni fakulteti dodele par stotina titula za vrlo kratko vreme.
Da ovo nije puka teorija dokazuje i činjenice da su neke od sudija Ustavnog suda već upisani na doktorske studije na privatnim fakultetima.
Ako bi se moralo odlučivati o nekom zakonu koji se tiče visokog obrazovanja i položaja profesora tada bi se moglo doći u situaciju da sud ne može da odlučuje zato što je većina sudija u sukobu interesa. Jel tako?
Ustav u članu 173. stav 1. dopušta mogućnost da sudija vrši profesuru na Pravnom fakultetu, ali u skladu sa zakonom. To znači da se to pravo mora urediti zakonom, što uključuje da se može i ograničiti ili potpuno uskratiti. Znači, ovaj amandman nije nemoguć.
Međutim, iz navedene odredbe proizilazi da je profesura sporedni posao, a mi u praksi imamo suprotnu situaciju, da sudije zadržavaju radni odnos na fakultetu sa punim radnim vremenom, punom platom i ostalim prihodima, a da sudijsku funkciju vrše kao sporedno zanimanje, što smatramo potpuno neprihvatljivim, a smatramo i da nije u duhu ustavnog rešenja mogućnosti koja je data za bavljenjem profesurom.
U tom smislu se postavlja pitanje: u kom radnom pravnom svojstvu vrše sudijsku funkciju određene sudije i primaju naknadu? Da li je to dopunski rad ili je to ugovor o delu u faktičkom smislu ili je nešto treće, a naročito u kakvom je odnosu obim angažovanja, odnosno posla u sudu i naknade koje primaju za to?
Iz istih razloga sudija Ustavnog suda mora da bude zaposlen samo u sudu i sa punim radnim vremenom. Nije primereno, prosto, nedostojno je da se još poneka, izvinite na žargonskom izrazu, tezga drži uporedo sa ovom funkcijom kojom svi smatramo vrhovnom.
Stav 5. treba menjati tako da u slučaju sumnje da postoji sukob interesa sudija Ustavnog suda je dužan da obavesti predsednika Ustavnog suda. Prema važećem Zakonu, sudija može da traži mišljenje, ali nije obavezan.
Smatramo da prijava sumnje u sukob interesa mora da bude obavezna. Obaveza prijave imovine i prihoda, na šta ste vi jedino odgovorili, mora da bude oštro sankcionisana kada su u pitanju baš sudije Ustavnog suda i to na najstrožiji mogući način, a to je razrešenjem.
Ne prihvatljivo je da sudije Ustavnog suda izbegavaju prijavu imovine, kakvu situaciju imamo sada da, ne znam da li je javnost upoznata i šta sada rizikujem time što ću ih upoznati da šest od 15 sudija nisu prijavili imovinu, odnosno nema ih u registru imovine i prihoda funkcionera, iako je to njihova zakonska obaveza. Podatak od juče.
Posebno se mora postaviti pitanje zašto na takvo kršenje zakona nije reagovala Agencija za borbu protiv korupcije jer je ne prijavljivanje imovine funkcionera krivično delo. Neću da pomenem čime se bavi Agencija za borbu protiv korupcije i šta je preče, lepljenje plakata na određenom mestu na kojem nije predviđeno ili ovo o čemu govorim ili je u istoj ravni pokušaj potkupljivanja dve vrhovne organizacije koje treba da se bave zaštitom institucionalnosti ovog društva i Agencije za borbu protiv korupcije pravom da direktorka bira sama zamenika, određuje broj pomoćnika, daje spoljnim ugovorima da joj se pomaže, kupuje se nova zgrada itd, a ovde to pokušavamo da uradimo neosnovanim i nezakonitim privilegijama i pravima o kojima govorimo svi.
U vezi sa ovim pitanjem moramo da izrazimo zabrinutost zbog toga što se ni postojeći zakon ne poštuje, jer od devet sudija Ustavnog suda koji su podneli prijavu imovine i prihoda, samo dvoje nemaju dodatno plaćene funkcije i poslove, dok ostalih sedam imaju po jedan ili više plaćenih poslova, pored funkcije sudije i, što je najstrašnije, uglavnom, a to uglavnom to je preko 50%, iz budžeta i javnih prihoda.
Pored toga što je to suprotno Zakonu, to je i neprimereno položaju i ugledu sudije Ustavnog suda, a posebno je neprihvatljivo da niko nije preduzeo mere da se to spreči. Ako ne znate, dobićete precizne podatke o svemu ovome.
Ako je ovim zakonom u novom članu 20a zajamčena plata dovoljno da obezbedi nezavisnost sudije, tada bi zabrana dodatnog rada morala da bude apsolutna ne samo da bi se zaštitio ugled Ustavnog suda, nego da se zaštiti najviši pravni autoritet u državi. U tom smislu vas molim da najozbiljnije razmotrite amandman 5a koji smo podneli.
Precizna imena i konkretne podatke ne navodim upravo zato što smatram Ustavni sud najvišim autoritetom čiji integritet želim da zaštitim, a vama kao podnosiocima predloga, možemo da dostavimo te podatke. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, pošto niste čitali zakon, da vam kažem da je to član 20a: "Plata sudije Ustavnog suda odgovara položaju i nadležnostima Ustavnog suda", to ništa nije jasno. Kakve veze imaju nadležnosti sa platom? Dalje se kaže: "i odgovornosti sudije za obavljanje dužnosti i predstavlja jednu od garancija njegove nezavisnosti u zaštiti ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda". Znači, garancija njegove nezavisnosti u zaštiti.
Svakom čoveku koji radi u privatizovanom preduzeću u Srbiji, kome nije isplaćena plata, povećajte platu i to će biti najveća garancija, ne samo za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, nego i garancija za očuvanje Republike Srbije i svi ima da vole Republiku Srbiju, niko neće da se okreće prema Briselu, niko neće da se okreće prema organizovanom kriminalu, samo lepo dajte plate svima kao što dajete sudijama Ustavnog suda i sve će biti rešeno.
Dalje se kaže: "Plata predsednika i sudije Ustavnog suda određuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada. Osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije. Koeficijent za obračun i isplatu plata predsednika Ustavnog suda iznosi 12, a sudije Ustavnog suda 10,50. U slučaju da u Ustavnom sudu nisu popunjena sva sudijska mesta, do njihove popune, plata predsednika i sudija Ustavnog suda se uvećava 10% za svako nepopunjeno sudijsko mesto". Tri nepopunjena sudijska mesta, svako će imati po 10%, što je 30% uvećanje plate. A zašto ovo ne date zaposlenima u državnim službama? Zašto ovo ne date zaposlenima u privredi? Recimo, po sistematizaciji, 30 ljudi je planirano da rade kao bravari, radi ih 20, ima pravo svako od njih po 10% za svako nepopunjeno mesto. Po čemu se razlikuje posao bravara i posao dr Bose Nenadić?
Kaže se: "Sudija Ustavnog suda koji je izabran, odnosno imenovan na dužnost iz reda profesora pravnog fakulteta koji prava iz radnog odnosa ostvaruje na pravnom fakultetu, ima pravo na mesečnu naknadu u visini razlike između plate sudije Ustavnog suda, obračuna za puno radno vreme". Ovo je pravljeno u varijanti da mu je plata na fakultetu manja. U praksi je ona dva puta veća nego što je u sudu. Šta, nije? Ja nikad ne lažem, to je valjda jasno. Ja uvek govorim surovu istinu. Da ne bih više trošio ove dragocene antievropske minute, izbrišite ovo. Mi smo amandmanom tražili da se ovo ukloni.
Znate, vi se slabo snalazite sa osnovnim ideološkim koncepcijama modernog društva. Imate jednu koncepciju koja se zasniva na političkim slobodama i to je liberalizam, i drugu koncepciju koja se zasniva na političkoj jednakosti, a to je demokratija i ovaj novi, kobajagi, neki socijalizam. To su ovi krvavi borci za socijalnu pravdu, poput vašeg Bajatović što prima milion i 350 hiljada svakog meseca. A on se bori da ne bude…
(Predsednik: Očigledno, vi čitate ali ne razumete.)
Apsolutno ništa ne razumem. Vi se vrlo dobro razumete, u to sam siguran.
Ima sve u Agenciji za borbu protiv korupcije, ko je šta prijavio, kako je prijavio, itd. Neću da vas opterećujem tim podacima. To svako može lepo da pogleda i da vidi. Sada se postavlja pitanje – zašto tovite ove ljude? Zar vam ne deluje ovaj predlog zakona kao kad se uzme ona guska pa treba da se utovi što pre i onda joj se otvore usta pa se kljuka, kljuka, da se što pre za Božić ugoji? Šta ste to osmislili pa su vam neophodni ovi ljudi i ta tzv. garancija njihove nezavisnosti? Koja garancija njihove nezavisnosti? Oni nezavisni u donošenju odluka Ustavnog suda? Ko će to da vam poveruje? Zašto vređate te ljude? Oni ispunjavaju zadate obaveze. Oni su pod prismotrom. Zna se ko im kaže i kakva odluka treba da se donese, zašto se donosi, zašto se neki put prihvata neka inicijativa, zašto se neki put ne prihvata, kada oni po službenoj dužnosti pokreću postupak za ocenu ustavnosti, zakonitosti, sada treba da završe prljavi posao sa navijačkim grupama, itd. Sve se to zna, gospođo Malović.
Ovde se upada u ambis neprekidno. Zašto? Šta je to toliko preče da ovako otvoreno gazite po osnovnim principima na kojima se zasniva Ustav Republike Srbije? Zašto to radite? Nije nikakav spor. Imate 126, verovatno ćete pet-šest amandmana usvojiti, ali ćete progurati ovo. Ali, vidite i sami, vaši neće da glasaju za one članove koji su vama bitni, a vama su bitni samo ovi članovi koji donose, da budu situirani, slobodni, nezavisni itd, itd. Zašto to radite?
Kada predložite jednu ovakvu promenu Zakona o Ustavnom sudu, onda se stiče utisak kao da do sada to nije bilo regulisano. Stiče se utisak da je bilo loše kako je do sada bilo regulisano. Znači, bilo je regulisano i nije bilo loše. Morate sada menjati to da biste podmazali. Morate da kupite tu vrstu nezavisnosti za sudije. Pobogu, tržišna ekonomija cveta, zakoni ponude i potražnje, plati pa klati, kako se to kaže. Zašto bismo mi glasali za ovo? Nemamo nijedan opravdani razlog. Ove odredbe koje se predlažu u ovom zakonu su u suprotnosti sa načelima na kojima se bazira Ustav Republike Srbije i to svi znamo. Ali, vi se uzdate u 126. Znači, vaš jedini argument je 126. On je bio i kada ste krenuli sa reformom pravosuđa i vidite kako ste je unakazili. Ono što ste planirali za godinu dana da završite, evo, tri i po godine nema.
Samo da znate, neizabrane sudije u međuvremenu su se učlanile u neke stranke. Budite oprezni. Vodite računa. Imali ste i onoga što vas je na diktafonu prisluškivao, sećate se? I on postao advokat, samo da znate. A bio je tvorac propisa koje ste ovde zastupali o tajnim službama, jel tako? Čitajte malo "Pres kliping". Kolo sreće se okreće, gospođo Malović. Povucite ovaj predlog zakona. Ništa njime nećete da rešite, samo ćete napraviti dodatnu katastrofu, pored one koju ste izazvali u pravosuđu, i u Ustavnom sudu.

Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Tabaković.

Mi u članu 6. Predloga predlažemo da se u novom članu 20a. stav 5 promeni i glasi ovako: "Predsednik i sudija Ustavnog suda imaju osnovnu platu u visini osnovne plate predsednika odnosno sudije Vrhovnog kasacionog suda" i predložili smo da se stav 6, tamo gde se predviđa uvećanje za nepopunjena sudijska mesta briše, kao i da se briše stav 7.
Predlažemo da predsednik i sudija Ustavnog suda imaju osnovnu platu u visini osnovne plate predsednika odnosno sudije Vrhovnog kasacionog suda. Smatramo da ne postoje ozbiljni razlozi da se plate sudija ova dva najviša suda razlikuju, niti da se određuju po drugačijim pravilima, bez obzira na to što je Ustavni sud vrhovna vlast.
U prilog tome je i činjenica, da su i sada te plate u osnovi iste, barem prema podacima kojima mi kao javnost raspolažemo.
Rešenje iz Predloga koje ste nam dostavili ovde, kojim se za obračun plate određuje koeficijent 12 za predsednika Ustavnog suda Srbije, a za sudije 10,5 je nejasno i neprihvatljivo.
Naime, Zakonom o sudijama je u članovima 38. i 39. propisano da predsednik Vrhovnog kasacionog suda ima koeficijent 6, a sudija koeficijent 5. Govorim o razlici, gde ste vi drastično tu razliku povećali – 12 i 10,5 kod Ustavnog suda.
U takvoj situaciji nije moguće utvrditi da li to znači da će sudija Ustavnog suda imati ubuduće duplo veće plate od sudija Vrhovnog kasacionog suda, ili će osnovica za obračun biti određivana nezavisno od osnovice za sve ostale sudove i državne organe?
Stav 6. treba brisati jer nema nikakvog opravdanja ni razumnog razloga da se plata sudija povećava, ako nisu popunjena sva sudijska mesta u sudu. To samo po sebi ne znači da sudije rade posao odsutnih sudija. U prilog tome je i tvrdnja samog Ustavnog suda iz vremena kada nisu bile imenovane sve sudije, da zbog manje sudija rešavaju srazmerno manje predmeta.
Ovakav predlog je izvesno inspirisan od strane predsednice Vrhovnog kasacionog suda, koji je i sebi i sudijama po osnovu toga što nisu bile izabrane sve sudije povećala platu za 30% i javnost se seća da je njena plata porasla tada na 210 hiljada, odnosno sa 210 hiljada na preko 320 hiljada. Pored toga, primala je još tri nagrade i tri druge funkcije, o čemu je pisala štampa, gospođa, iskreno to cenim, je potvrdila, ali i pravdala. Njenim primerom, nažalost, danas smo svedoci, povode se i sudije Ustavnog suda.
Stav 7. treba brisati, jer je amandmanom predloženo da sudije Ustavnog suda ne mogu da rade kao profesori na fakultetima, iz razloga navedenih u obrazloženju prethodnog amandmana. Posebno se mora naglasiti da stav 7. jeste sporan zbog načina uređivanja te doplate za vršenje sudijske funkcije, jer polazi od pretpostavke da je plata sudije veća, a to uopšte ne mora da bude tačno. Takođe, određuje se samo u odnosu na profesorske plate koje se finansiraju iz budžeta, ali se ne obuhvataju i ostali prihodi koje primaju profesori i ostvaruju ih po raznim osnovama, niti obuhvata situaciju kada je sudija profesor na privatnom pravnom fakultetu.
Ne pada mi na pamet da budem ničiji advokat, ali i u ovom domu smo imali potpuno neopravdano nazvano sukobom interesa nešto što je vezano za profesionalni posao nekoga ko ne prima platu u ovoj skupštini, a bavio se projektnim izučavanjem u medicinskoj struci, određenog kvaliteta i uticaja lekova. Predsednica Skupštine, ne govorim o imenu i prezimenu, molim vas da me ne shvatite lično, je otkazala ugovor gde je kao profesor koji je nastavio da se bavi svojim poslom, radi održavanja, svi moramo da učimo trajno i to se od nas traži, to je dostignuće, neki to radimo sami, a neke na to tera zakona. Ti koji to rade sami i dodatno se angažuju, bivaju izvikani u štampi i izloženi na stubu srama, a mi ovde svesno nekima to dozvoljavamo.
Jednostavno, imam nepristrasan odnos koji izražavam kroz amandman na svaku funkciju u ovoj zemlji, kao što sam ponosna na svoj nepristrasan odnos, čak i u najličnijim stvarima, kada su moja deca u pitanju, želeći da nikada, zbog ljubavi prema deci, izgubim odnos njihovog kvaliteta, mogućnosti i ostalog.
Ovde zaista imamo obavezu da zakonski tu nepristrasnost pokažemo, a ne da od onih od kojih očekujemo da cene zakone koje ovde donosimo, u stvari, otvaramo im vrata da oni mogu da budu u tom sukobu, a da mi na to ne reagujemo.
Stav 7. treba brisati jer smatramo da sudije Ustavnog suda, da bi valjano vršili svoju funkciju sa punim angažovanjem i pažnjom i bez sumnje u sukob interesa, apsolutno ne mogu da vrše nikakav drugi ni posao, ni funkciju.
To što rad na fakultetima omogućava uticanje o kojem sam već govorila kroz direktno i indirektno uticanje, jeste dodatni razlog da i ovaj amandman koji smo podneli na član 6. usvojite. Molim vas da taj dopunski rad, koji ovde tretirate, definišete na takav način da motivišete popunjenost sudijskih mesta sve vreme i u svakom trenutku, da pristojnom platom, ali ne potkupljivanjem i ne na ovaj način, plaćanjem dopunskih primanja onima koji rade posao, ne ovih samo nego svoj, nego i onih koji su odsutni i na isti način, kao što sam ovde više puta rekla, da ne može niko da bude natčovek i da prima platu iz budžeta kao jedan od ljudi, načelnika i pomoćnika ministara, a da istovremeno bude član 10 komisija i svaka od njih plaćena, ne po pojedinačnom angažovanju i nekom rezultatu, nego svaka ad hok komisija za njene članove nosi mesečnu naknadu.
Sada se samo pitam, kako možete u sklad da dovedete potrebu da se mladi koji su vredni i pametni, angažuju, uče poslu i govorimo o zaposlenosti, a u isto vreme dozvoljavamo da jedan čovek vrši više funkcija istovremeno, pokazujući da u neke ljude verujemo kao da su više od Ničeovog "Zaratruste" i "Natčoveka". Molim vas da ne unižavate ugled sudija Ustavnog suda za koje se čudim kako su se, a možda se i nisu usaglasili sa ovakvim predlogom.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić.