Gospodine Cvetkoviću, kada ste se vi rodili, prišla je babica i rekla: "Ovaj mali će biti premijer", i vi ste stvarno to postali, ali niko vam nije rekao da imate pravo, zapravo i obavezu ponekad da usvojite i neki amandman. Evo, gospodin Krasić je započeo malo oko toga.
Mi ovim amandmanom nećemo da vam dozvolimo da i onako ugrožene penzionere još više uništavate. Vi kažete da se poreskom postupku može naplatiti od svega sve. Pa nije moguće, iz razloga što fizički ne mogu. Vi znate, ja sam imao priliku pre par dana da razgovaram sa ženom koja je pun radni vek radila i imala je povećanje penzija poslednji put 200 dinara. Pozdravila vas je, kaže – pozdravite i Jovana Krkobabića i pozdravite premijera, neka malo vide šta rade. Mi vam ne dozvoljavamo na ovaj način preko ovog amandmana da to uradite, ne samo penzionerima, nego bilo kojim građanima, bilo koje kategorije.
Još ovde u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana vi kažete – obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći građana Srbije. Pozivate se vi na Ustav, kako nije moguće da amandman bude prihvaćen, a mi vam pokazujemo da je moguće. Ono što se kaže prema mogućnostima obveznika, zbog toga mi vama ne dozvoljavamo da na ovakav načini pljačkate i penzionere.
Znate li da sada pojedini, koji nemaju mogućnosti da napune radni staž, moraju da otkupljuju dve, tri, četiri ili pet godina, a to mogu da urade na takav način što dižu kredite i pod veoma visokim kamatama vraćaju ta sredstva koja su uplatili da bi stekli pravo na odlazak u penziju. Jer, ova vlast, ne samo vi, gospodine Cvetkoviću, nego svi pre vas u poslednjih deset godina, ne dozvoljava građanima Srbije da osnovno pravo, pravo na rad ispune. Hvala.