Uvaženi predsedavajući, gospodine Cvetkoviću, amandman na član 7. razdeo 14, Ministarstvo odbrane, funkcija 210, ekonomska klasifikacija 464, dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, u kolonama 9 i 11 promenili smo iznos od: "500 miliona dinara" na iznos od: "582 miliona dinara". To su ona sredstva koja Ministarstvo odbrane uplaćuje u penzioni fond. Kao što znate, od 1. januara naredne godine vojni penzioneri više neće biti na finansiranju u Ministarstvu odbrane, već će biti u penzionom fondu.
U razdelu 14, Ministarstvo odbrane, funkcija 250, klasifikacija 422, troškovi putovanja, u koloni 9 i 11 iznos od: "82 miliona" briše se. Amandman se ne prihvata jer je, kako vi kažete, predložen od strane budžetskog korisnika i po njegovom zahtevu i, kako vi kažete, ako bi ovo bilo prihvaćeno, onemogućilo bi se izvršavanje planiranih aktivnosti.
Gospodine Cvetkoviću, kada smo ovo predložili, mi smo svakako mislili i o funkcionisanju Vojske. Na funkciji 210, ekonomska klasifikacija 422, ostaje planirano milijarda i 570 miliona 972 hiljade dinara iz budžeta i iz sopstvenih prihoda 46 miliona i 713 hiljada, što ukupno čini milijardu 617 miliona i 685 hiljada za putovanja, putne dnevnice i ostale potrebe Vojske. Ova sredstva od 82 miliona svakako ne mogu zaustaviti funkcionisanje Vojske. Ali, šta smo mi hteli sa ova 82 miliona? Hteli smo da se usmere prema penzionom fondu. Iako su ova sredstva mala i gotovo ništa ne bi mogla promeniti situaciju kod vojnih penzionera, ali, ako ste slušali moje kolege iz SRS, mogli ste da zapazite da je više amandmana upravo usmereno u ovom pravcu, da se povećaju sredstva upravo u penzionom fondu. A ovo, gospodine Cvetkoviću, sve zbog rada vaše vlade i vlade koja je radila pre vas.
Još u vreme jednog ministra odbrane koga se svi ovde sećaju, gospodina Davinića, nastao je dug prema vojnim penzionerima od četiri milijarde i 512 miliona dinara. Najnovijim Zakonom o Vojsci, član 193. stav 2. regulisano je da će Vlada Republike Srbije u roku od 90 dana od dana stupanja tog zakona na snagu doneti akt kojim će urediti dinamiku i način izmirenja obaveza prema vojnim penzionerima. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, jednom odgovorili na jedno poslaničko pitanje gde ste rekli da će to biti regulisano. U budžetu za 2012. godinu, gospodine Cvetkoviću, toga nema.
Šta se dešava? Do kraja juna 2011. godine vojni penzioneri su morali da podnesu 31 hiljadu tužbi. Još 14 hiljada se čeka da podnesu tu tužbu. U istom tom periodu rešeno je 16 hiljada tužbi, a 5.882 su prinudno naplaćene i za to je potrošeno milijarda 504 miliona 888 hiljada, a još po osnovu ovih koje tek treba da se isplate sleduje oko 11 milijardi.
Gospodine Cvetkoviću, zašto jednu kategoriju penzionera, jednu kategoriju najčasnijih ljudi u ovoj zemlji, koji su sve svoje obaveze prema ovoj zemlji ispunili kada je to trebalo, terate da tuže državu? Jer, oni jedino na sudu mogu da ostvare svoja prava. Vaša Vlada i vi, gospodine Cvetkoviću, ne poštujete zakone koje ste ovde doneli.
Sa ovim se sve ne završava kada su u pitanju vojni penzioneri. Od 1. januara 2008. godine traje jedan drugi dug, takođe po članu 193. Zakona o Vojsci, ali po stavu 1 – usklađivanje vojnih penzija. Trebalo je od tog dana da se to vrši, na osnovu zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Od 25. januara 2008. godine fond PIO je doneo odluku o vanrednom usklađivanju penzija za 11,6% i to je urađeno za sve druge kategorije penzionera osim za vojne penzionere, koji su od tada već bili kod tog fonda. Ne fizički, nije se tamo isplaćivalo, ali su odluke trebale da se donesu u tom fondu. Vidite, to traje do današnjeg dana. Opet će svi penzioneri morati da tuže državu.
Koristim priliku zato što ste vi ovde i zato što danas ovu sednicu sigurno prati i većina penzionera, posebno vojni penzioneri, da odgovorite kako ćete i na koji način regulisati jedan ovakav dug kada ništa u budžetu za 2012. godinu praktično po ovom pitanju nije predviđeno? I kakva je to, gospodine Cvetkoviću, Vlada koja tera one najčasnije ljude u ovoj zemlji, koji su napustili svoju imovinu, odradili sve ono što je tražilo neko rukovodstvo ove zemlje od njih, došli ovde u Srbiju i postali vojni beskućnici? Jedan od njih je pre nekoliko nedelja izvršio, odnosno cela porodica, izvršili su praktično porodično samoubistvo skokom iz jednog vojnog objekta. Koliko god Ministarstvo odbrane i ministar odbrane pokušavaju da se operu od toga slučaja, svi vojni beskućnici znaju ko je odgovoran i ko je od februara ove godine sa vojnom policijom iseljavao vojne penzionere iz vojnih objekata.
Očekujem, gospodine Cvetkoviću, da ćete meni i vojnim penzionerima odgovoriti kako mislite ovu obavezu da izvršite. Ili treba da čekamo neku novu, odgovorniju i časniju Vladu koja će časnije da se ponaša prema toj kategoriji ljudi? U svakom slučaju, ljudi koji najviše vole ovu državu, terate ih da njihova zakonska prava ostvaruju na sudu. Ili, jednostavno, očekujete da svi pomru? Hvala.
