Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru meni je žao što imam svega dva minuta, ali mogu da vam se obraćam jedno dvadeset sati, koliko ste dali novaca za, u razdelu 19. koji se tiče poljoprivrede.       
Šta drugo reći, kad SRS, evo već od 2001. godine non stop ponavlja 5% od budžeta za poljoprivredu, ali izgleda to vama ništa ne znači. Jedina grana privrede koja donosi suficit i to ovom budžetu jeste poljoprivreda. Četiri do 4,5 milijarde dolara, a vi ste uspeli da, od 2011. godine gde je izdvojeno 2,5% na 2,3%. Evo to ste vi učinili za posrnuli srpski agrar. Hvala vam.

Na član 7. razdela 19. i 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdela 19. i 21. amandman sa ispravkom je podnela narodni poslanik Marija Bugarčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 19. i 39. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Reč ima poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova knjiga od 961 strane koja se zove budžet Republike Srbije, pre svega je dokaz neodgovorne i neozbiljne politike Vlade Republike Srbije. jedne promašene politike koja je svoju potpunu kapitulaciju i poraz doživela 9. decembra.
Suluda politika da evropska politika nema alternativu doživela je potpuni krah. Ovim budžetom se predviđa pre svega, da se prevare naši građani, da pokušate da prevarite građane Republike Srbije još jednom i da iskoristite novac poreskih obveznika i građana Srbije u predizbornoj kampanji.
Srpska radikalna stranka u kontinuitetu insistira na tome da Vlada Republike Srbije, jednostavno pokaže više razumevanja za naš agrar. Imamo prilike da ovim predlogom budžeta vidimo da vas to, gospodine Cvetkoviću, apsolutno ne zanima. Priče koje ste nam servirali i koje sadašnji ministar, posle ove jeftine šminke sa buvljaka i rekonstrukcije Vlade, Dušan Petrović iznosi ovde, da će biti uloženo jako puno u naš agrar.
Danas smo svedoci da od toga apsolutno nema niša. Fiktivno ste prikazali da će biti nešto više para u poljoprivredi, a u stvari biće manje nego u 2011. godini. Jer obaveze koje imate iz prethodnog perioda morate da ispunite do 31. januara uredbom kojom ste obavezali. Naši građani moraju da budu svesni da ova Vlada Republike Srbije jednostavno je istrošila sve kredite, da je ovaj budžet sastavljala bilo koja politička partija koja sedi danas u republikom parlamentu, dovde do SRS ne bi bilo apsolutno nikakve razlike. Niti ima razlike, gospodine Cvetkoviću između vas i DS, niti bi bila razlika između ovih izdajnika i njihovog kandidata za premijera.

Zahvaljujem gospodine Preliću.

Ovim bi završili prepodnevni rad i na osnovu člana 87. određujem pauzu u trajanju od jedan sat. Nastavićemo u 16,00 sati. Prvi će dobiti reč podnosilac amandmana na član 7. gospodine Veroljub Arsić

(Posle pauze.)

Možemo da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Dragan Aćimović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu u članu 7. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Upravi za agrarna plaćanja, gde se prosleđuju sredstva od dve milijarde dinara od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Srpska radikalna stranka smatra da sredstva iz NIP od 2 milijarde dinara treba umanjiti na poziciji Ministarstva ekonomije, tj. za realizaciju Nacionalnog investicionog plana. Smatramo da sredstva koja su na ovoj poziciji treba u toj vrednosti da budu usmerena ka Ministarstvu poljoprivrede, odnosno subvencijama za poljoprivredu preko Uprave za agrarna plaćanja.
Razlog zbog čega su nepotrebna sredstva u NIP je način na koji se sprovode tenderi, kao i drugi uslovi kada su infrastrukturni projekti u pitanju.
Na prvom mestu su uslovljavanja od strane EU i Evropske investicione banke koja favorizuje svoje građevinske firme načinom i uslovima tendera koji su prihvatljivi samo za njih. Primeri su "Alpina", austrijska firma koja je jedina imala uslove koje je tender propisao. Radi se o iznosu više od milijardu evra vrednosti radova u toku jedne godine, tako da naše firme u startu su bile diskriminisane.
Podsetimo da je "Mostogradnja" bivši izgraditelj mosta Beška, a nije imala mogućnost da rekonstruiše taj most zbog ulova koji su postojali na tenderu ili firma "Energoprojekt", takođe srpska firma, zbog istih uslova imala je istu sudbinu, ali su zato "Štrabak", austrijska firma i duge evropske firme dobijale veliki deo krupnih poslova u Srbiji. Osnovni razlozi svega ovoga bili su uslovi od strane EU i njihovih banaka da novac koji nam zaduže, ujedno skinu i velike sume novca preko firmi koje dolaze iz njihovih sredina.
Naše domaće firme imale su mogućnost da budu podizvođači, da dobijaju male delove takozvanog kolača. Zbog toga smatramo da sredstva od dve milijarde dinara treba da budu preusmerena u ratarstvo, proizvodnju mleka, stočarstvo, vinogradarstvo i druge oblasti koje spadaju u Upravu za agrarna plaćanja.
Takođe, ne treba zaboraviti da je poljoprivreda, pored teške ekonomske situacije…
(Predsednik: Nemate vremena više, završite rečenicu.)
Takođe, ne treba zaboraviti da je poljoprivreda, pored teške ekonomske situacije u kojoj se nalazi doživela i prirodne i elementarne nepogode koje u velikom delu nisu nadoknađene poljoprivrednicima u Mačvi, Jadru i drugim delovima Srbije. Ova finansijska pomoć bi u velikom pomogla da ugrožena domaćinstva pokrenu proizvodnju koja je u velikom delu uništena.
Smatramo da posebno treba obratiti pažnju na broj krava koja danas poseduje Srbija, subvencionisati junad ili telad sa 70 evra po grlu. Osnovni razlozi za to su izvoz teladi do 200 kg koji prilično ugrožava konpletan lanac u govedarstvu.
Smatram da izvoz žive stoke treba pod hitno zabraniti i izvoz vršiti isključivo kompenzirani čerek, odnosno zaklana najmanje do 500 kg žive vage ili prerađeni proizvod. Ovim bi država Srbija pomogla da profitira proizvođač, prerađivač i izvoznik. Jednim udarcem bi ubili tri muve.
(Predsednik: Zaista ste preterali.)
Zahvaljujem.

Na član 7. razdeo 20. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

 Dame i gospodo narodni poslanici,         pošto je ovo jedna od poslednjih sednica Skupštine Srbije u ovom sazivu, možda i poslednja, verovatno poslednji budžet koji će ovaj saziv da donese, jedino da u januaru ne bude rebalans.
Mnogi su se utrkivali proteklih nekoliko dana da kažu neke svoje primedbe na rad ove vlade, iako su sami učestvovali u Vladi. Valjda zbog jednog pritiska opozicije, kada su u pitanju agencije, po tom pitanju su se oglasili i ministar za Državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik DS, Boris Tadić i krenuli su sa jednom idejom da bi možda trebalo osnovati agenciju za ukidanje agencija. Jednom prilikom sam se našalio pre nekoliko godina i rekao da je trebalo osnovati agenciju za osnivanje agencija, da ne morate svakim zakonom to da rešavate i zaista u jednom trenutku vladajuća većina je jednu šalu shvatila prilično ozbiljno i osnovala agenciju za osnivanje agencija.
Sada, pošto agencije više nisu u modi, moramo nešto drugo da uradimo, pa se neko setio da umesto agencije otvara kancelarije.
U ovom zakonu o budžetu imamo kancelariju za saradnju sa medijima pri Vladi Republike Srbije 62 miliona, pa imamo službu za upravljanje kadrovima 89 miliona. Inače, imamo i upravu za zajedničke poslove, pa je i ona to mogla da radi, a ne da pravimo upravu u upravi. Onda imamo jedan zanimljiv deo koji treba da potroši 354 miliona dinara, kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, najveća stavka - zgrade i građevinski objekti. Znači, da im se obezbedi poslovni prostor, pa onda ta čuvena kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.
Prošle godine, kada smo usvajali budžet za 2011. godinu, njihov razdel je bio čini mi se dva ili četiri miliona. Danas je 34, a od ta 34 najveći deo ide za plate i dotacije nevladinim organizacijama. Onda imamo kancelariju Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike nekih 34 miliona, pa kancelariju za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, pa imamo kancelariju za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, pa kancelariju za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, pa direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, kao da nemamo Republičku direkciju za imovinu. To je u razdelu Ministarstva pravde itd.
Zašto sam to sve nabrajao? Da pokažem kako je na prvom mestu, u onoj prihodnoj strani, o kojoj ćemo bar još jednom da govorimo, moralo da se obezbede sredstva za sve ove kancelarije i uprave i za jedan Zakon o javnim nabavkama, koji ne valja, zato što Vlada nije sposobna da obezbedi troškove za budžet iz realnih izvora. Pa sada ovde zato i imamo u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja po stavkom – specijalizovane usluge, sredstva ove aproprijacije u iznosu od 508.190.480 dinara namenjena su Agenciji za strana ulaganje i promociju izvoza.
Ta agencija je osnovana i barem je u opisu svog rada ona davala sledeća obaveštenja, da ona pomaže domaćoj privredi da izveze i plasira svoje proizvode i zato će i da naplati neku skromnu naknadu za svaki izvozni posao. Ako se obezbeđuju sredstva iz budžeta za njen rad, znači da nije ništa uradila i da je treba ukinuti. Ne znam ni koja su to strana ulaganja koja su oni obezbedili ovde na teritoriji Republike Srbije? Da li je došao neki strani privatni investitor da investira nešto u Srbiji, da otvori makar jednu jedinu fabriku za preradu poljoprivrednih proizvoda, umesto što otvaramo "Beneton" i "Fijat", a o tome će neko drugi malo kasnije.
Onda imamo Agenciju za privatizaciju u iznosu od 210.000.000 dinara. U Braničevskom okrugu postoji jedan kombinat koji je bio šesti u Srbiji, deseti u Jugoslaviji. Taj kombinat više ne postoji, ni slovo "k" od tog kombinata ne postoji. Jedinim dobrim delom zaslužna je i Agencija za privatizaciju jednim dobrim delom i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i vođenje stečaja i trgovinski sudovi. Ali, to je rezultat jedne industrijske zone koja je na 18 kilometara od auto puta, administrativno sedište osam opština više nema ni jedan jedini poljoprivredno prerađivački kapacitet.
Ne znam šta će nam onda i Agencija za privatizaciju ako nije uspela da obezbedi partnere koji mogu da donesu investicije, a ne znamo ni šta će nam Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, jer ništa nije uradila da dovuče nove partnere iz inostranstva.
Kao posebna stavka, Agencija za privredne registre, najpovlašćeniji organ državne uprave u Srbiji. Čak i Narodna banka menja svoju regulativu da bi za bilo koji papir koji vama treba od Agencije morali da platite naknadu za njega i za uslugu koju vam izvršava, a navodno je Agencija za privredne registre osmišljena da poboljša tu oblast da dostavi javni registar pravnih i fizičkih lica koji obavljaju neku delatnost, a onda pored javnog registra svako privredno društvo ili fizičko lice mora svaka tri ili četiri meseca da traži i potražuje tzv. izvod iz APR, da bi mogao da ostvari neko svoje pravo, čak i u nekoj poslovnoj banci.
Ne vidim zašto bi još i iz budžeta morali da ih nagrađujemo.

Na član 7. razdeo 20, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Gospodine Cvetkoviću, vi i vaša Vlada ne samo da niste odgovorni, nego niste naučili da štedite, pa smo mi pokušali u jednom delu, a tokom prepodnevne rasprave kolege poslanici iz SRS su vam ukazivali mesta na kojima je moglo i moralo da se štedi i mesta na koja bi trebalo usmeriti taj, na takav način ušteđen novac.
Evo još jednog mesta, to je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a odnose se sredstva koja ste vi predvideli za Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Agencija za strana ulaganja domaćeg novca, novca građana Srbije za račun nekih stranih firmi, najbolji primer za to vam je "Fijat". Mi smo predvideli ovde da sa 508.190.480 za tu agenciju se planira 58.000.000 i uštedi se 450.000.000. Agencija za privatizaciju, to je tek posebna priča. Tu je predviđeno 305.000.000.
Mi smatramo da te aktivnosti mogu da se obave sa 55.000.000, uštedi se 250. Ukupno se uštedi 700.000.000 i to predlažemo da se usmeri u likvidnost privrede, ali se postavlja pitanje da li će to biti dobro rešenje. Ako imamo u vidu da ste u jednom momentu preko Fonda za razvoj preko 100.000.000 evra usmerili u stubove kulture, uz kamaticu veliku koju građani Srbije ne bi mogli da trpe, 2,5%, onda se postavlja pitanje – kako ih zloupotrebljavate, ta mesta koja uopšte ne bi smeli?
Rasprodali ste sve srpsko na KiM. Lekciju nam drže Svetska banka i MMF. Međunarodni monetarni fond ubija srpske banke. Sada se sprema pakleni plan za prodaju Komercijalne banke. Ambasada Vojvodine postoji u Briselu. JAT leti na doboš, umesto da leti kroz vazduh. Vi pare građana izdvajate u "Fijat", a neko drugi uzima profit odatle. Besmislice Mlađana Dinkića nemaju meru i granicu. Pomoć za "Delta agrar" je bio 11.000.000 evra kroz četiri kreditna aranžmana. Samo da su vam rekli, gospodine Cvetkoviću, kada su vas izabrali, odnosno da su vas još i probudili, verovatno bi efekti ove vlade bili nešto bolji.