Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 175 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

U ovom trenutku obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi i nakon 18,00 sati, na osnovu člana 87. i člana 90. Poslovnika Narodne skupštine.

S obzirom da je danas utorak, današnjim danom, u skladu sa članom 287. stav 2. Poslovnika, imamo mogućnost da se traže obaveštenja i objašnjenja na osnovu ovog člana Poslovnika Skupštine.

S obzirom da za sad nema prijavljenih za ova pitanja, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Pošto se niko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Ružić i gospođa Vesna Stepić.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri  predloge zakona iz dnevnog reda, koji je određen u zahtevu 130 narodnih poslanika za održavanje vanredne sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, koja je sazvana na zahtev 130 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Trećeg vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2012. godini određen je sledeći

 

D n e v n i  r e d

 

1. Predlog zakona o ministarstvima, koji je podnelo 126 narodnih poslanika,

2. Predlog zakona o dopunama Zakona o Vladi, koji je podnelo 126 narodnih poslanika,

3. Predlog zakona o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je podnelo 126 narodnih poslanika.

 

Narodni poslanik dr Jorgovanka Tabaković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički pretres o sve tri tačke dnevnog reda: Predlogu zakona o ministarstvima, Predlogu zakona o dopunama Zakona o Vladi i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.

Da li narodni poslanik dr Jorgovanka Tabaković želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam da je za ovaj predlog glasalo 126 narodnih poslanika, dva su bila protiv, niko nije bio uzdržan, nije glasalo 62 narodna poslanika, od ukupno 190 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog većinom glasova.

U ovom trenutku, u duhu dosadašnje parlamentarne prakse, voleo bih da dobijemo mišljenje nadležnih odbora o predloženim zakonima, pa u tom cilju određujem pauzu od jednog časa, da bismo mogli da dobijemo mišljenja odbora.

Konstitutivne sednice odbora će biti održane u ovoj pauzi. Vi ćete dobiti, odnosno svi članovi odbora će dobiti pozive na kojem mestu i u koje vreme će se održati konstitutivne sednice odbora. Trudićemo se da jedan deo tih sednica bude održan sutra, da bismo danas mogli ekspeditivnije da radimo.

Ujedno vam najavljujem i narednu sednicu Narodne skupštine, koja će biti zakazana za sutra u 16,00 sati.

Sa radom nastavljamo u 17,00 sati. Hvala vam.

 

(Posle pauze.)

Gospodo, otvaramo zajednički načelni pretres.

Do sada su dostavljeni predlozi da gospodin Bojan Đurić, član Liberalnodemokratske partije bude ovlašćeni predstavnik i gospođa Elvira Kovač u ime Saveza vojvođanskih Mađara.

Da li imamo još predloga za ovlašćene predstavnike ili ne?

Ako nemamo, saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1, 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 07. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i da se to vreme raspoređuje za poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.

Da li imamo predlog nekog predstavnika ili predsednika poslaničke grupe da se produži vreme u načelu? (Ne.)

Konstatujem da vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka – 1 sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 15 minuta i 36 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah  podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o ministarstvima, Predlogu zakona o dopunama Zakona o Vladi, Predlogu zakona o izmenama Zakona o osnovama uređenja Službe bezbednosti Republike Srbije.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Jorgovanka Tabaković želi reč?

Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, potpredsednici, poštovane kolege, građani Srbije, imam čast da u ime koalicije i skupštinske većine koja će nadam se u najkraćem mogućem roku izglasati novu Vladu, obrazlažem tri zakonska predloga koja su preduslov da se nova vlada formira.

Pred vama se nalaze tri zakonska predloga, jedan govori o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, jedan je nov Predlog zakona o ministarstvima i treći Predlog koji je vrlo kratak i govori o jednom drugačijem tehničkom rešenju o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.

Govoriću o ovim zakonskim predlozima onoliko koliko je nužno da vas uverim da za ove predloge zakona glasate, a da nijednog trenutka ekspoze premijera, koji očekujemo, ne izgubi ekskluzivnost u smislu navođenja zadataka koje nova vlada ima nameru da realizuje, sprovodeći Sporazum o programskoj koaliciji.

Počeću od Zakona o dopunama Zakona o Vladi gde smo u svega četiri člana učinili napor da građane Srbije uverimo da ćemo svako obećanje dato u izbornoj kampanji ispuniti i prvo od tih obećanja se tiče konstatacije koju su iznele sve stranke bez obzira na opredeljenje, levičarsko, desničarsko, centralističko, bilo kakvo, jer su se sve stranke koje su učestvovale u izbornoj kampanji složile da imamo veliki broj organizacija, agencija, tela, organa uprave koja nisu pod kontrolom Vlade, osnovana su na tri različita načina, a neki od njih su osnovani posebnim zakonima koji su definisali njihovo osnivanje. Neki od tih organa su osnovani zakonom i odlukama Vlade, a neki su i osnivali sami sebe.

Da vas uverim koliko smo u pravu reći ću vam da Vlada, nijedno ministarstvo ili organ zadužen da evidentira te organizacije i organe nije mogao da izađe sa preciznim brojem organizacija koje kao imaoci javnih ovlašćenja vrše određene poslove za građane u ime Vlade i ministarstava koja se biraju.

Građani biraju između političkih stranaka na izborima i njihovih programa. Za građane Srbije su političke stranke i njihovi predstavnici u Vladi, od ministara do onog sloja činovnika za koje oni odlučuju i postavljaju ih, bez obzira na način i položaj koji oni imaju po Zakonu o državnim službenicima, za građane je odgovorna Vlada, političke stranke koje tvore Vladu i ministri koji preuzimaju pred građanima obaveze da obave jedan deo posla u ime i na korist građana, a u ime Vlade kojoj pripadaju.

Ta prekinuta veza između ministara za koje glasa Narodna skupština gde sede njeni predstavnici i te organizacije i organi i agencije, koje nisu nikome odgovorne, nad kojima niko na vrši nadzor, čije finansijske tokove gotovo niko ne kontroliše, su ovim zakonom stavljene na uvid i pod kontrolu Vlade, a do donošenja akta kojim će se to nabujalo rastinje i korov, koji mnogo novca građana troši, svesti na meru koju može da podnese privreda Srbije i građani Srbije koji ih finansiraju. Tako je, pored te kontrole koja je ustanovljena već postojećim zakonima, gde Vlada ima nadležnost nad propisima i odlukama koje donose organi uprave, prošireno ima te imaoce javnih ovlašćenja, ali na nivou Republike.

Znači, da se ne stvori zabuna da sada Vlada stavlja neopravdano kontrolu nad onim što se zove lokalna samouprava, definisali smo da je reč o imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, ali da odmah kažemo onima koji se brinu da se ti i takvi organi i organizacije, odnosno imaoci javnih ovlašćenja ne tiču slučajno, na primer Zaštitnika građana, ja moram da kažem da pogledaju član 138. Ustava koji ne spada u kategoriju tih imalaca javnih ovlašćenja. Znači, u dobru praksu koja jeste u ovom trenutku postojeća u Srbiji, niko ne zadire niti želi dobru praksu regulatornih nezavisnih tela koja su opravdala svoju ulogu i funkciju, niti da ih ograniči, niti da ih na posredan ili neposredan način stavi pod kontrolu.

Ali, član 137. Ustava, koji daje pravo da se povere javna ovlašćenja i javnim službama da se poveri određeni deo posla, se jednim Zakonom o javnim agencijama pretvorio u izvor zloupotrebe monopola vršenja državnog posla. Država osnuje jednu agenciju sa najboljom namerom, daje joj sredstva za poslovanje, a onda ta agencija kada dovoljno ojača polako se izvuče iz jedinstvenog računa republičkog budžeta, izvuče se ispod kontrole ministra koji je za nju nadležan i živi neki svoj poseban život kao nešto jeste korov u državnoj organizaciji i, što je najgore, na finansijsku štetu republičkog budžeta i ukupnih sredstava koje građani plaćaju.

Ovim zakonom smo predvideli da Vlada preduzme mere, znači ne da mora obavezno, da poništi akt koji nije u saglasnosti. Znači, da niko ne misli da je ovo neka vrsta prekog suda, jer se već postojeća praksa, gde po Zakonu o državnoj upravi po članu 57. postoji mogućnosti da se ti i takvi akti preispitaju, da je rok za njihovo preispitivanje i ponovno donošenje preuzet u ovom zakonu, jer imate veliki broj agencija koje najčešće istovremeno donose propise, primenjuju iste, odlučuju o pravima i obavezama i fizičkih lica, ali i pravnih, znači i privrede i pri tom te usluge naplaćuju, čime jednostavno dolaze u sukob interesa i krše ustavni princip podele vlasti.

Vlada dolazi u Skupštinu sa zahtevom da joj se odobri uvođenje nekog poreza. To je uobičajena praksa u demokratskom društvu, gde imamo podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ove agencije same sebi određuju naknade, same sebi propisuju poslove i vrlo često visina tih naknada za dokumentaciju koju izdaju, neka uverenja koja su, kažem, monopol i javno ovlašćenje koje im je država predala, da uopšte nije cena te usluge u srazmeri sa poslom, naporom koji ulažu da bi izdali jednu takvu potvrdu. Do čega je to dovelo? Dovelo je to toga da imamo društvo u kojem

imate neuobičajene nesrazmere između plata onih koji su po rangu, funkciji i značaju i vrednosti najviše funkcije u državi, a da sa druge strane imate neke iza zavese sakrivena nepoznata lica i imena koja primaju 10 plata jednog predsednika Republike, jednog predsednika Skupštine ili nekih od najodgovornijih funkcija.

Da se ti više ne bi dešavalo, mi smo doneli izmene i dopune Zakona o Vladi, odnosno samo dopune Zakona o Vladi, gde smo stavili obavezu Vlade, koja je inače odgovorna da odgovara u ovakvim slučajevima, da ima uvida i nad ovim organima i organizacijama.

Imamo još jednu malu izmenu u članu 8. koji definiše te organe državne uprave, gde dodajemo i ove imaoce javnih ovlašćenja. Propisali smo isti postupak kako se akti koje oni donose, a nisu u korist građana, mogu poništavati na način i u predviđenim rokovima. To sve u Zakonu o Vladi, a jeste početak ono što rekoh da će biti ekskluzivno pravo premijera da najavi kao nov pristup u trošenju javnih sredstava i održavanju broja neophodnih i korisnih organa uprave.

Sledeći zakon o kojem želim da govorim je Zakon o ministarstvima. Ovaj zakon nije u velikoj meri inoviran. Preuzeo je ranija rešenja u smislu nadležnosti ministarstava i reč je samo o jednoj drugačijoj kompoziciji nekih ministarstava i u osnivanju posebnih kancelarija, ali postoji jedna bitna novina koja je vezana za zakon o kojem sam maločas govorila i zato ću početi od kraja ovog zakona o ministarstvima, gde smo po pravu koji je prethodni ministar uveo, to smatramo dobrom praksom, to pravo dali i ministru da u članu 38. može u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da predloži Vladi razrešenje državnog službenika na položaju ukoliko nije ostvarivao rezultate u svom radu. Vlada će utvrđivati prestanak rada na položaju rešenjem, gde će biti sadržani i razlozi zbog kojih je rad na položaju prestao. Da se ne bi ovo pravo slučajno tumačilo šire ili zloupotrebljavalo tamo gde mi kao predlagači nismo imali nameru da se zloupotrebi, mi smo stavom 4. ovog člana definisali da će Vlada na predlog ministra, ali samo u ovom slučaju iz stava 2, da predloži vršioca dužnosti državnog službenika na položaju koji će do postavljenja novog da obavlja te poslove.

Novina je da smo uveli četiri kancelarije od kojih će se jedna baviti pitanjima AP Kosova i Metohije, ljudskim i manjinskim pravima, crkvama i verskim zajednicama i dijasporama. Molim vas da niko od vas ne pomisli da je formulacija službe bilo koji nivo snižavanja ovlašćenja ovih organizacionih oblika, nego smo vodili računa o tome da ne stvorimo situaciju da ukidanjem ministarstava, koja su radila ovaj posao, dobijemo sada ogroman posao za nekog koji će pisati rešenja o prekidu radnog odnosa neraspoređenih lica i da ne unosimo nepotreban nemir kod ljudi koji će biti raspoređeni u ove kancelarije. Mi smo iskoristili zakonsku formulaciju u članu 37. da će Vlada osnovati posebne službe, jer zakonodavni dom, Skupština i mi ovde poslanici dajemo Vladi pravo da za ove poslove svojim aktima organizuje te organizacione oblike koji ovde jesu nazvani službama, ali oni ne znače da će se ti organizacioni delovi zvati službe, jer želimo da javnosti damo do znanja da ne da nećemo umanjiti značaj poslova koji se ovde rade, čak naprotiv, na primer, predlog kolega iz URS-a je bio da dijasporu ne ostavimo u okviru Ministarstva kulture i informisanja, jer će to značiti dosadašnji pristup, makar to bilo i u verbalnom smislu, da dijasporu smatramo kulturno-umetničkim društvima i objavljivanjem časopisa na jezicima ili biltenima za našu dijasporu.

Znači, želja da uvažimo specifičnost dijaspore, ljudskih i manjinskih prava, ali i Kosova i Metohije gde ne treba da postoji posebno ministarstvo za deo teritorije države Srbije, već da jedna kancelarija objedinjava sve te poslove, znači da će Vlada imati pravo da izvrši detaljan opis poslova koje će ove kancelarije raditi i molim sve one koji sumnjaju da će, ne daj Bože, biti smanjena nadležnost onih koji se bave pravima manjina ili onog što jeste intencija svih zemalja u Evropi, a i naša na tom evropskom putu, jednostavno da ne brinu, jer će poseban opis poslova biti jedan od prvih poslova Vlade.

Ono o čemu bih želela da kažem reč-dve, a to je da imamo 17 ministarstava i jednostavno molim za razumevanje. Nikome od nas nije, a verujem ni vama, bilo posebno teško da neke predloge od 12 – 15 ministarstava proširimo na ovaj broj, jer uključiti najširu moguću, onako kako je to gospodin mandatar rekao, koaliciju imati preko 140 poslanika u ovom domu kao predstavnika građana, koji će biti zainteresovani za uspeh tima koji će biti Vlada, mi smo u tom smislu taj broj proširili na 17. Uštede koje će biti ostvarene stavljanjem pod kontrolu ovih organa i organizacija, gde imate 2700 računa takvih organizacija koje ministar finansija, iako sam ga godinama molila, nije uspeo da stavi u konsolidovani račun Trezora, da prati njihovo finansijsko kretanje, da se ne bi istovremeno zaduživao i plaćao kamate je dovoljan razlog koji daje nama za pravo, koji danas ovo predlažemo, da vas uverimo da ovih 17 ministarstava neće biti veliki trošak, s obzirom na ono što mislimo da uštedimo.

Nešto od poslova koje ministarstvo finansija i privrede po već uobičajenoj praksi zauzme najveći broj stranica u opisu poslova govori o tome da je to ministarstvo sada popisalo i poslove koje je, u međuvremenu, uspelo da dobije zaslugom onih koji su mu to predali. Uveravam vas da će Vlada na čelu sa mandatarom, gospodinom Dačićem, i očekujem prvim potpredsednikom, gospodinom Vučićem, učiniti sve da nijedno ministarstvo ne bude tvrđava za sebe, ne samo feud za sebe, nego da organi koji moraju da vrše poslove za ukupnu vladu. Počev od onog što se zove Zavod za statistiku, kao posebna organizacija, da sva ona slična tela poput – Sekretarijata za zakonodavstvo moraju da budu kadrovski ojačana i da im bude dat značaj koji je neophodan da bi se Ustavni sud bavio nekim drugim poslovima, a ne procenom neustavnih zakona koji su otišli u ustavni sud i tamo tako ocenjeni, da će Republički

zavod za statistiku, Direkcija za imovinu, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje, Geodetski i još neki doživeti u kasnijem radu i dogovoru Vlade izvesne izmene, gde će jedini motiv biti objedinjavanje tih organa uprave u okviru ministarstava radi što bolje kontrole i ne preklapanja poslova između pojedinih ministarstava.

Ne bih da više govorim o ovom zakonu. Ono što smo uneli, moram zbog koleginice, koja sedi do mene i koja će sigurno biti ministar za energetiku, da kažem da smo po prvi put uneli ono što jeste obaveza države Srbije, a to je da posebno brine o energetskoj bezbednosti države i da ono što jeste danas praksa, a vezano i za priču o agencijama, nemamo slučaj da država ima obavezu da o nečemu brine. Na primer o bezbednosti neba nad Srbijom, a da novac od tog neba prihoduje, troši neko drugi, a da Vlada Srbije nad time nema apsolutno nikakvu kontrolu, ali kad ima štete i kada treba sanirati neku katastrofu, onda opet zavuci ruku u budžet. Srazmera ovlašćenja mora da bude srazmerna odgovornosti. Pravo da neko prihoduje sredstva mora da bude ujednačeno sa pravom da o tim prihodima podnosi izveštaj i nikada više nijednoj vladi ne sme da se desi da član Vlade ne zna šta se dešava sa punjenjem budžeta i da ne zna o finansijskim tokovima, a da bude član Vlade i da sedi za stolom koji se zove Vlada Republike Srbije, koja je tim, jer je njen uspeh uspeh svih, a pre svega građana Srbije.

Još samo reč-dve o zakonu o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, gde smo izmenu oko načina imenovanja sekretara Saveta učinili tako da to ne bude šef kabineta predsednika Republike, kao sekretara Saveta po položaju, već da njega imenuje i razrešava predsednik Republike. Da pohvalim kolege iz opozicije, koji su bili na Odboru za kontrolu službe bezbednosti, koji su u diskusiji bili vrlo konstruktivni, najavili su amandmane. Moram da podsetim, vrlo smo svesni da svako ko vlada službama bezbednosti, onaj ko vlada tajnom, autoritetom, koji ne proističe iz same ličnosti, pre ili kasnije izgubi moć i vlast i da jeste prava snaga, onih koji će ovim poslovima baviti, u odgovornom odnosu prema informacijama koje poseduju i da se te i takve informacije nikada ne zloupotrebljavaju u političkim obračunima.

Zamoliću sve ovom prilikom da se nikada ne ponovi praksa, da kada vam Ustavni sud ukine Odluku o prisluškivanju, da se neka Vlada snađe Zakonom o elektronskim komunikacijama, pa nastavi kontrolu nad građanima praćenjem, snimanjem, slušanjem itd, jer u ovoj državi građani moraju Vladu da dožive svojom. Doživeće je svojom ako ona bude radila u njihovom interesu. Uverena sam da će ova Vlada Republike Srbije raditi pre svega u interesu svih građana Srbije. Očekujem da i ostali poslanici u ovom parlamentu podrže izmene i dopune i jedan potpuno nov zakon. Hvala.

Hvala gospođi Tabaković.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Ima reč gospođa Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da započnem ovu diskusiju konstatacijom da smatramo da je demagoško pričati o tome da će manja Vlada biti efikasnija. Naravno da mi, poslanici SVM, nemamo ništa protiv toga i podržavamo to da Vlada ima manje članova, ali smatramo pogrešnim da se to smanjenje broja ili kalkulacije da li postoji 15, 17, 19 ili više od 20 ministarstava, da je to nešto što je ekstremno važno za Republiku Srbiju i da ćemo time ekstremno mnogo novca uštedeti.

Da li će nova Vlada Republike Srbije biti efikasna i da li će ona da radi posao zbog koga je izabrana, da li će izvršavati taj program, ne zavisi od broja ministarstava. Znači, ekonomičnost te vlade, racionalnost i funkcionalna organizacija može da postoji. Pogledajte primere iz evropskih zemalja. Ako pogledamo Mađarsku, ona ima osam ministarstava, a znamo da je neki prostor između 15 i 18.

Mi kao SVM, poslanici, stranka, nikada nismo bili faktor nestabilnosti u ovoj državi, to nismo ni sada, niti ćemo biti u budućnosti. Mi ćemo i sada kada smo u poziciji opozicije nastaviti da budemo iskreni, pošteni, ali ćemo se truditi da sarađujemo. Imaćemo konstruktivne predloge i očekujemo i od vas da saslušate te naše predloge i da, ukoliko je moguće, nešto od njih i usvojite. U prošlosti smo se uvek trudili da se ne utopimo, kako mi to volimo da kažemo, u velike stranke. I sada smo na izbore izašli samostalno i trudićemo se da i u budućnosti imamo svoje mišljenje i to ćemo mišljenje izneti oko svake značajne teme u Skupštini Srbije.

U svojoj diskusiji ću se najviše bazirati na Predlog zakona o ministarstvima. Ono što mi smatramo kao najveću grešku i ogromnu štetu je što u ovom predlogu zakona nigde ne vidimo posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Čuli smo i u izlaganju predlagača da nije ova vlada zaboravila ljudska i manjinska prava. Oni koji detaljnije pročitaju ceo ovaj predlog zakona vide da postoji ministarstvo u čijem delokrugu je upravo ovaj posao. Međutim, ono što nedostaje, možda je to samo kozmetička ispravka, da neko ko pročita, ono što će mediji da prenesu – 17 ministarstava. Nekom ko ne zna tačno koje ministarstvo se čime bavi, jer postoji dosta nelogičnosti, ali o tome ću u drugom delu diskusije, možda nije jasno u okviru kog ministarstva se zapravo bavimo ljudskim i manjinskim pravima. Zato smatramo da je trebalo naglasiti naziv ministarstva – Ministarstvo pravde i državne uprave. To je jedan minimum koji smo očekivali od vas.

Svi mi znamo da je Srbija jedna multietnička, multinacionalna država i po rezultatima popisa stanovništva 18% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica. To je skoro jedna petina ovog stanovništva. Kada sam već načela temu posebnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, mi smo to predlagali i bili smo na tom stanovištu da je potrebno formirati posebno ministarstvo i 2008. godine, kada se formirala prethodna ili kako je neki zovu – odlazeća vlada. Izuzetno smo bili zadovoljni što se formiralo to ministarstvo.

Jedan od osnovnih razloga je bio tada što je postojalo ministarstvo koje je moglo kasnije da predloži zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i

ministarstvo koje je izvršilo i prve direktne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. SVM smatra da je ovo najznačajniji organ kulturne autonomije nacionalnih manjina.

Mi smo i 2011. godine, kada je na dnevnom redu bila rekonstrukcija Vlade, bili na stanovištu da bi bilo bolje da je opstalo posebno i samostalno ministarstvo, ali do toga nije došlo. Mi smo ipak glasali za tu rekonstrukciju. Ali, kao što sam spomenula, ni tada nismo hteli da budemo razlog za političku nestabilnost. Imali smo drugu situaciju – da pre toga već nisu bili formirani ti nacionalni saveti nacionalnih manjina i nisu prošli prve direktne izbore.

Sa druge strane, podsećam vas da smo mi tada insistirali na tome da ta kozmetička redakcija u ministarstvu koje je ušlo u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu tada, to ministarstvo se nazvalo, znači, u svom nazivu je nosilo i naglašeno na prvom mestu – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nekako smo očekivali da ćemo i sada, u ovom predlogu zakona koji smo dobili od vas, to i videti. Ogromna je šteta što to nije tako.

Ono što bi bilo bolje rešenje i o čemu je dr Tabaković i pričala u svom uvodnom delu je, i moram da naglasim da je to tako, u članu 37. ovog predloga zakona se predlaže da za obavljanje poslova od značaja za AP KiM ljudska i manjinska prava, crkve i verske zajednice i dijasporu Vlada u skladu sa zakonom osnuje posebne službe. Vi ste ovde spominjali posebne kancelarije i naglašavali njihov značaj, a u Predlogu zakona piše – službe. Mi smatramo da služba jeste i tražili ste od nas da budemo konstruktivni, da razumemo da to nema manjeg značaja od ministarstva, ali smatramo da služba jeste od manjeg značaja nego, na primer, uprava. Kada bi imali posebnu upravu za ljudska i manjinska prava, onda bi bilo jasno koji se to deo bavi ovim pitanjima i dobilo bi na značaju i u samom zakonu o kojem sada raspravljamo i koji ćete, verovatno, usvojiti za par dana. Znači, imali bi posebnu upravu, kao što imamo posebnu upravu kod mnogih ministarstava – Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, itd. Znači, nije nam jasno zašto niste mogli u okviru Ministarstva pravde i državne uprave, kako ga vi nazivate? Onda ste bar trebali posebnu upravu da nam predložite.

Ovo je jedan minimum za nas, u jednoj civilizovanoj evropskoj zemlji. Svi mi znamo da su osnovno opredeljenje naše zemlje evropske integracije i put ka EU, ali, sa druge strane, ono o čemu se možda manje priča je da smo mi zemlja članica Saveta Evrope i da smo mi još uvek pod monitoring procesom Saveta Evrope. Punopravno članstvo u EU predstavlja naš strateški cilj i baš zbog toga, i zbog tog napretka u procesu evropskih integracija, ali i zbog samog monitoring procesa SE, mi moramo da pokažemo značajan dalji napredak u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Zbog svega toga bi zaista mogli da razmislite o toj posebnoj upravi. Znači, posebna uprava za ovu oblast bi mogla da se bavi ispunjenjem preuzetih obaveza i obezbeđivanju daljeg napretka u ovoj izuzetno bitnoj oblasti.

Kada pričamo o daljim konkretnim rešenjima koja su predložena u ovom predlogu zakona o ministarstvima, moram da naglasim da, prema poslaničkoj grupu SVM, ima dosta nelogičnosti i za nas je nejasno.

Na primer, ako toliko govorite o toj racionalizaciji i o smanjenju broja ministarstava, zašto je neophodno da postoji u predlogu Ministarstvo saobraćaja posebno i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma? Da ne pričam o tome da mediji špekulišu o tome da je jedno ministarstvo za Koridor 10, drugo za Koridor 11. To je potpuna nelogičnost.

Druga stvar, uz poštovanje koleginice koja je verovatno izuzetan ekspert na polju energetike. Zašto je neophodno da postoji posebno Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a sa druge strane, Ministarstvo prinudnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja? Ne kažem da bi bilo idealno rešenje kada bi spojili ova dva ministarstva, zaista bi delokrug bio preširok, ali je nekako logičnije, bar po nama, povezati energetiku i rudarstvo, a sa druge strane životnu sredinu i prostorno planiranje. Jer, smatramo, ako životna sredina ostane u Ministarstvu energetike, da će biti od potpuno sekundarnog značaja ta izuzetno bitna tema.

Ono što se isto postavlja pitanje, moram da priznam, kada sam detaljnije pročitala ovaj predlog, da su neke stvari bile jasnije, ali nikada nismo imali Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Nije nam jasno zašto je neophodno se bazirati na to, jednostavno, Ministarstvo trgovine. Ono što moram da pohvalim, da ne bude da samo kritikujem, je da je za nas od izuzetnog značaja što ste konačno trgovinu odvojili od poljoprivrede. Poljoprivreda je jedno od najznačajnijih privrednih grana za sve nas i zbog toga izuzetno značajno je što ste trgovinu predvideli u posebno ministarstvo, ali nije nam jasno zašto naglašavate da je unutrašnja i spoljna trgovina, trebalo bi da bude i jedno i drugo, i potpuno nam je nejasno zašto su tu dodate i telekomunikacije.

Isto tako, naravno da je važno pitanje omladine i sporta, ali ne razumemo zašto je važnije imati posebno Ministarstvo omladine i sporta, a s druge strane, nauku koju potpuno zaboravljamo povezati sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom obrazovanja, jer i ovako je nedovoljno sredstava predviđeno i prethodnim budžetima za izuzetno bitno naučno istraživanje, razvoj i nauke u našoj zemlji. Mi nemamo posebno Ministarstvo za nauku. Kao što sam već spomenula, nemamo ni posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Imamo još nekoliko nejasnoća. Nejasna nam je podela, odnosno povezivanje resora, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Nekako bi mi to povezali kao što je bilo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, regionalnog razvoja nam je jasno verovatno ko će biti predloženi ministar i zašto se tako zove ministarstvo, time ne želim da se bavim, ali nekako Ministarstvo pravde trebalo je da ostane Ministarstvo pravde, a da se državna uprava spoji sa lokalnom samoupravom.

Moram da pohvalim i to što je u predlogu zakona naglašen značaj i objašnjeno da zapravo u delokrug spomenutog Ministarstva pravde, državne uprave spada i vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, odnosno izbor upravo tih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i, ovo je izuzetno značajno, priprema propisa o ljudskim i manjinskim pravima, kao i drugi poslovi određeni zakonom.

Još jednom bih želela da naglasim da je za nas izuzetno bitno što postoji posebno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i što tu nije uključena i trgovina, ali želela bih da naglasim, što je takođe izuzetno dobro, da ste ovde predložili posebne uprave, Upravu za veterinu, Upravu za zaštitu bilja, Republičku direkciju za vode, Upravu za šume i nije nam jasno zašto niste mogli da predložite posebnu upravu u okviru drugog ministarstva.

Da se ne ponavljam, nekoliko je nejasnoća oko povezivanja tih ministarstava. Smatramo da je rudarstvo i energetika nešto što je trebalo zajedno i nepotrebno je posebno povezivati prirodne resurse, to je sve povezano.

Ono što verujem da će većina pohvaliti je što ne planirate da ukinete Upravu za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, što je dobro.

Spomenuto Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, kako ga vi nazivate, potpuno je nejasno i smatramo da je preširoki delokrug rada. Zašto su tu telekomunikacije i zašto je tu čak predloženo da postoji posebna Uprava za digitalnu agendu?

Kažete da je ovaj predlog, ovakav kakav je, da bi se obezbedio delotvoran i ekonomičan rad vlade, u ostvarivanju određenih nadležnosti koje ona ima i da ona najbolje odgovara interesima i potrebama Republike Srbije i kažete da se ovo preuređivanje, jer i vi ste pričali dosta o tome, koja su to ministarstva koja su ukinuta, koja više nisu ministarstva, koja će biti kancelarije, mada ja to ovde ne vidim, vidim da je predloženo da to budu službe. U obrazloženju kažete da se sve to radi, odnosno predlaže, da bi rad bio što efikasniji, da bi se uštedeli resursi. Mi to odavde ne vidimo.

SVM smatra, ako postoji efikasnost rada te vlade, ako ona dobro izvršava svoje zadatke i vide se konkretni rezultati, onda je zaista nebitno koliko ima resora i posle nekoliko meseci će ljudi zaboraviti koliko tačno ima ministarstava i koliko tačno ima članova vlade.

Nadamo se, iskreno, da će nova vlada u budućnosti zaista biti proevropska i što efikasnija. Od vas očekujemo da budete otvoreni za sugestije i predloge opozicije, da usvojite što više predloga opozicije i da radite, kako u interesu Republike Srbije, tako i u interesu svih nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji.

U danu za glasanje, naravno, mi nećemo moći da podržimo ovaj predlog, s jedne strane zbog vrlo prostog objašnjenja, zato što smo odlučili da ostanemo u opoziciji i opozicija neće da glasa za ovaj predlog, a sa druge strane zbog svih tih zamerki koje sam iznela u proteklih nekoliko minuta. Hvala na pažnji.

Hvala gospođi Kovač.

Izvinjavam se, nisam vas video.

Reč ima predstavnik predlagača, gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Čujem se ja i kada me ne vidite.

Baš zbog ovako, što bi rekli, prilježnog analiziranja Zakona o ministarstvu, sa zadovoljstvom ću da vam, ne odgovorim, nego da vas razuverim, bez očekivanja da mi verujete na reč, jer je tu neko ko će ovaj zakon, u delu koji nije potpuno definisan danas, da definiše na najbolji način sutra, mislim na mandatara, a kada bude sagledao sa svojim saradnicima, najbolji organizacioni oblik koji je, ponavljam i želim da to više u raspravi ne koristimo ni kao argument, ni kao odgovor na pitanje, služba je formulacija koja postoji u Zakonu o vladi, da se ne bi ljudi i poslovi našli u vakumu u smislu radnog odnosa, u pravnoj praznini i u smislu posla. Znači, nismo ostavili vladi pravo da uredbom osnuje kancelariju, da ne bi, od trenutka od izbora vlade, do faktički tog dana, iko osećao nesigurnost u vezi sa tim.

Moram da vas uverim da nam nije bio cilj, čak smo i o tome vodili računa, da npr. naziv Ministarstvo omladine i sporta ne izmenimo tako, pa da samo treba da menjamo pločice na vratima ili memorandume ministarstava, jer smo namerni, odnosno, vlada je namerna da o svakom dinaru vodi računa i da se ne izlaže ni jednom nepotrebnom trošku. Ali ono na čemu vi insistirate, to da za Republiku Srbiju manjinska prava jesu nešto što je prilično dobro ocenjivano i do sada i da to jeste sastavni deo ukupne demokratizacije našeg društva, da mi o tome vrlo mnogo vodimo računa i da će u toj kancelariji koja će se baviti ovim poslovima, krajnjom obazrivošću biti definisan njen nivo organizovanja, da bi mogla da odgovori svim izazovima koji se, upravo u smislu monitoringa, prava manjinskih i svih tih drugih marginalnih grupa, prati, kontroliše, sprovodi i sve ostalo što jeste u vezi sa tim.

Samo ću da navedem jednu konkretnu meru o kojoj smo pričali dok smo na ovom zakonu radili. To je da će zajednički rad Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća AP Vojvodine biti izrada i ostvarivanje nacionalne strategije demokratske manjinske politike u Republici Srbiji. Znači, Vlada će sa svojim nižim nivoom oblika organizovanja raditi na ovoj strategiji, kako bi utvrdili prioritete i ciljeve svih, a posebno državnih organa, političkih stranaka, ali i civilnog društva u ovoj oblasti.

Nadam se da ćemo biti u prilici da ovde jednog dana pozdravimo i osnivanje jednog kompetentnog radnog tela, koje će na ovoj strategiji moći da uradi mnogo i koje će biti pohvaljeno, kao što su od vas pohvaljeni, ovako kako jesu, delovi koji to zaslužuju. Znači, u jednom celovitom zakonu koji će u ovoj oblasti da bude donet biće kodifikovana kompletna materija koja se tiče ove oblasti, a mi smo, kao što ste i sami rekli, u Ministarstvu državne uprave ostavili samo vođenje registara, crkava, verskih zajednica, političkih i ostalih organizacija, ali i Saveta nacionalnih manjina i samo donošenje propisa.

Na primer, pominjete Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Vrlo smo vodili računa o tome da, na primer, lokalna samouprava, koja ima veze sa regionalnim razvojem, ne samo time što su regioni, onakvi kakvi jesu, nešto što će biti direktna komunikacija u budućoj Evropi bez granica, ali bez i jednog trenutka da vršimo decentralizacija na nivou koji će značiti da, na primer, ministarstvo ove uprave vrši donošenje propisa o izborima, ali da čak nemamo ni jezičku nedoumicu da se sprovođenje lokalnih izbora tiče ovog ministarstva, jer ga se zaista ne tiče.

Čak sam bila prijatno iznenađena, na primer, ministrom unutrašnjih poslova, koji je, kada smo razgovarali o spoljnoj trgovini i o mestu trgovine naoružanjem i robom dvostruke namene, koja je u jednom trenutku po prirodi stvari trebala da bude u Ministarstvu odbrane, onda smo ipak shvatili da je najbolje da bude u tim poslovima koji se bave spoljnom trgovinom, gospodin Dačić, na primedbu nekog manje informisanog člana tima, je rekao da bi to trebalo npr. u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se nađe, vodeći se analogijom da je reč o brizi Ministarstva unutrašnjih poslova o prevozu robe i prometu robe posebne namene, a misli se na zapaljive.

Gospodin Dačić, nema veze što je on uvek bio dobar đak, ali je mene prijatno iznenadio poznavanjem svakog detalja, smejući se takvoj primedbi, rekavši - to nema veze sa trgovinom oružjem, jer promet kao reč u ovom smislu znači kod Ministarstva unutrašnjih poslova samo prevoz. Ne znam da li ću vas ovim uveriti da smo vrlo vodili računa i kad smo unutrašnju i spoljnu trgovinu odvojili, jer vi kao ekonomista sigurno znate da spoljna trgovina, strana sredstva plaćanja, devizni inspektorat, devizna kontrola, evidentiranje spoljne trgovine nije najsrećnije rešeno i nije najcelovitije rešeno na mestima gde treba. Upravo zato smo odvojili unutrašnju trgovinu i spoljnu, gde će to ministarstvo da se bavi i bilateralnim ugovorima i multilateralnim i CEFTOM i mnogim sličnim poslovima koja su u okviru tog ministarstva.

Kada kažete Ministarstvo energetike i prirodnih resursa, apsolutno odvajanje onih resursa koji su već u funkciji proizvodnje energije, toplotne u smislu onog što je rudarstvo kao već napravljeni kop i nešto što se već koristi, i gasovod i proizvodnja energije na osnovu gasovoda koji postoji je nešto potpuno odvojeno od prirodnih resursa, što je danas najšira oblast, od snage vetra, reka i svih ostalih prirodnih resursa, nad kojima svaka zemlja pokušava da vodi posebno računa. Do sada, verujte, prirodni resursi su bili pomenuti samo kao pravo Ministarstva finansija da uvodi taksu na tim prirodnim resursima.

Ne može da bude briga Srbije samo kako će neki prirodni resurs da naplati u smislu eksploatacije, ni lekovitog faktora, ni peska, ni vode, a kamoli onog što je danas najatraktivnije u svetu. Otvorite današnje novine i videćete šta je danas najatraktivnije. Pronalaženje ovog minerala, one rude itd. Mi kao država moramo najozbiljnije da otvorimo ovaj prostor za investitore, garantujući im proceduru jasnu, predvidivu, da mogu da se bave onim što se zove otvaranje mineralnih polja, ali i eksploatacije u kojoj će, pre svega, država Srbija imati koristi.

Verovatno neću ovako detaljno odgovarati na sve ostale primedbe, ali digitalna agenda, informatičko društvo, telekomunikacije, koje su pridodate unutrašnjoj i spoljnoj trgovini, nisu svuda imale funkcionalnu vezu. Ali, jesu imale, znate ono kada hoćete svakog da opteretite jednakim količnikom težine, odnosno snage ministarstva? E, mi to ovde nismo radili prema broju ljudi nad kojima se ima moć kao zaposlenih, nismo radili prema tome da neko ima veći količnik inteligencije, nego jednostavno, i to nije sramota priznati, koliko je moguće realnije i primerenije snazi onog dela koalicije koja učestvuje u jednom ovakvom sporazumu. Molim vas da ne brinete jer će najbolji kadrovi iz svih stranaka biti u onom drugom ministarstvu da pomognu da se stvar uradi na najbolji način, a ako treba, a treba, jer kad vam vrate kusur u prodavnici nije sramota da ga prebrojite, da koalicioni partneri među sobom jedan drugom budu i kontrola i da se, ja bih volela, nikada više ne desi da se prljavi veš bivših koalicija pere.

Molim vas da ovo ne izazove ni jednu repliku, jer jeste kritika svima nama. Svi smo nekad učestvovali u vlasti, ali da se nesporazumi iz ranijih koalicija nikada ne peru pred građanima i u kampanjama, nego da u onom što se zove borba protiv korupcije, protiv nezakonitog korišćenja javnih sredstava, zloupotrebe funkcije, sukoba interesa itd, radi tamo gde je tome mesto i da na tome rade organi koji su za to zaduženi.

Vaša konstruktivnost će sigurno biti uvažena u amandmanima koje budete podneli. Kažem, mi jesmo formalni predlagači, ali će oni koji budu i formalno članovi Vlade Republike Srbije biti u stvari ljudi koji odlučuju o amandmanima koje ćemo ovde usvajati i o kojima ćemo razgovarati. Obećavam da ćemo svaki od njih najpažljivije razmotriti, jer ovo jeste osnova na kojoj ćemo raditi zajedno. Zahvaljujem vam se na diskusiji.

Hvala, gospođo Tabaković.

Reč ima gospodin Aleksandar Jugović, predsednik poslaničkog kluba SPO-DHSS.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, poštovane koleginice, bez želje da izazovem polemiku, moram napomenuti da se od prošle godine može naći dokument na sajtu SNS u kome SNS najavljuje da će predati Vladi Republike Srbije peticiju kojom će tražiti da se smanji broj ministarstava za pola. Ne smatram da je to pogrešno, ali ne smatram ni da bi donelo neku preveliku uštedu.

Međutim, neka obećanja iz kampanje, radi uverljivosti da će se u budućnosti poštovati sve ono što se zacrta kao cilj, trebalo bi da se poštuju. Tako sam isto govorio i prilikom rekonstrukcije prošle vlade, kada je smanjen broj ministarstava, a suštinske uštede nije ni bilo, iz razloga što su samo pojedine resore, pojedini ministri preuzeli državne sekretare, a ministarska administracija ostala je ista.

Pre svega, trebalo bi obezbediti transparentnost u radu buduće Vlade. Mi smo svedoci da sednice Vlade koje su u prošlom mandatu često bile telefonski održane, nisu bile dovoljno transparentne. Na sajtu Vlade Republike Hrvatske može te videti, možete pokupiti klip, u kojem se vidi kako je ko od ministara diskutova, kako je ko od ministara glasao. To bi trebalo da bude i praksa buduće Vlade da bi poslanici koji obezbeđuju transparentnost u radu ovog parlamenta mogli i građani Srbije koji biraju ministre preko poslanika da bi mogli da znaju za koga su glasali i zbog čega su glasali, ko se na koji način zalaže za njihove interese.

Argumentacija kojom bi se eventualno branilo ne postojanje ili osnivanje Kancelarije za ministarstvo dijaspore nije valjano, u okviru Ministarstva spoljnih poslova već postoji direkcija za dijasporu. Pa, nije celishodno ni logično ni racionalno praviti paralelni državni organ koji će se baviti tim istim poslom. Mislim da, po ovom pitanju trebalo bi razmisliti, imamo vremena SPO i DHSS su podneli amandmane i možemo na jedna bolji način urediti funkcionisanje i brigu i sve veze dijaspore i matice, pogotovo što znamo da se u dijaspori nalazi preko tri i po miliona građana Srbije.

Pet i po milijardi dolara i to Svetska banka kao dokument jasno dokazuje i pokazuje, dolazi od dijaspore. Tako da bi briga o dijaspori morala da bude veća i ne bi smela da se svede na jednu kancelariju.

Sa ekonomskog aspekta u poslednjih dvadesetak godina Srbija bi doživela privredi kolaps i ekonomski kolaps da nije bilo sredstava koje su građani Srbije, odnosno koji su ljudi iz dijaspore na razno razne načine donosili i slali u Srbiju. Zato je veoma bitno očuvanje veza sa trećinom stanovništva koje živi van granica naše zemlje. Očuvanje nacionalnog, verskog, kulturnog, jezičkog i svakog drugog identiteta, a to se samo može ostvariti u koliko se na valjan način budemo odnosili prema dijaspori i prema Srbima u regionu. Doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda svakako će doprineti oni ljudi koji budu bili vezani za maticu na pravi način.

Takođe, Zakon o izmeni uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, a pošto je ovo objedinjena rasprava pa govorim o više zakona, smatram da nije valjan i da bi praksu koja na ovaj način tretira službe bezbednosti gde pojedinjeni ljudi mogu da je kontrolišu nije dobra. Za mene je, i za svakoga u Srbiji, a pogotovu za onoga koje preživeo nesreće, torture od strane službe bezbednosti mnogo bitnija kontrola službi bezbednosti nego rukovođenje. Ne možemo prihvatiti da je dobro da jedan čovek, pa bio on i predsednik Srbije, postavlja sekretara koji će rukovoditi službama bezbednosti, jer koncentrisanje moći u rukama jednog čoveka, svakako nije dobro i ne može doneti u budućnosti bolju kontrolu u službi bezbednosti.

Mi imamo takva iskustva, i naša istorija o njima govori, govorim o SPO i smatram da je neophodno promeniti način pristupa u vezi sa funkcionisanjem službi bezbednosti. Zbog toga ćemo pomno pratiti svaki korak, sve ono što se dešava, znamo odlično ko se sve nalazi u tim službama i tim strukturama i nadamo se da se više nikada neće ponoviti nesrećna vremena i nesreća koja je sejana devedesetih godina i nakon toga u Srbiji. Borili smo se, pokušavali smo na sve moguće načine i sudske presude, o tome najbolje govore, da pokažemo ko su sve ljudi koji sada u službama bezbednosti sede, koji skrivaju svoje prljave i krvave tragove od protekle dve decenije i smatramo da je to obaveza cele države. Da se razreše mnoga ubistva, politička pre svega i da se uklone iz službi bezbednosti ljudi koji su činili zločine. Hvala, u daljem toku rasprave iskoristiću preostalo vreme.

Hvala, gospodine Jugoviću.

Reč ima zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LSDV, gospođica Jerkov.