Upravo sam poslušala predsednika poslaničke grupe da se javim na kraju, da više građane ne nerviramo ovom raspravom, ali evo, kad Bog hoće, ono i vreme pomogne, a i predsednik Skupštine.

Gospodine Konstantinoviću, zaista ne razumem vas kao pravnika. Jedino čime mogu da objasnim tu ekstenzivnost vašeg tumačenja imaoca javnih ovlašćenja je sledeće – zaboravili ste da razgovarate, zaboravili ste da slušate, ne samo narod, nego i sagovornika. Sve vreme vam tvrdim da smo vodili računa o nosiocima javnih ovlašćenja, imaocima, kako ih definiše Ustav, nad kojima nadzor vrši ministarstvo i donose propise, kao i ministarstva. Ne vrši ministarstvo nadzor ni nad jednim od tih organa koje ste pominjali.

Zakon o državnoj upravi, rekli smo vam, biće i sledeća faza, kao i Zakon o državnim službenicima, gde ćemo, čim se steknu uslovi, urediti i primanja, ne da taj pomoćnik koga ste malopre pominjali ima pet plata predsednika Skupštine ili predsednika države, kako god se on zvao, da uredimo hijerarhiju i da vratimo značaj institucijama. Ako vi ne razumete zakon koji ste vi pisali, onda ću ja vama da kažem. To što vi vraćate nas samo na agencije, nije to slučajno. Ne radite vi to samo zato što ste zaboravili da razgovarate, nego zato što postoji, ne šuma, nego džungla institucija koje naplaćuju od građana razne vrste naknada, parafiskalnih nameta za monopol u vršenju posla koji im je dala država, od dozvola za pecaroše, do dozvola za neke helikoptere, do potvrda da li ljudi i koliko imaju akcija u Centralnom registru, do možda i one agencije koja naplaćuje izveštaj da ste imali udes na moru, jer imamo i Agenciju za udese u pomorskoj plovidbi. Koliko se njih zovu posebni organi, neki se zovu ustanove, a da to, u stvari, nisu i vrlo preciznu razliku, po njihovom značaju u uključenosti u sistem državne uprave i nadzor Vlade koja je odgovorna građanima, vraćam se na početak, odgovor je na građanima, jer građani biraju Vladu i ministre. Ova vlada je rešena da stavi na uvid građanima – ko je dužan da nad tim koji njoj naplaćuju, nezakonito ili previše, stavi ne šapu, pa da ne znate, nego kontrolu i proveri i visinu troškova, da bi svaki od građana mogao da živi bolje, a da državni činovnici, koji rade svoj posao kako treba, primaju pristojnu platu i da to ne bude ozloglašeni posao birokrate koji je, zahvaljujući vama u velikoj meri, unazad 10 godina sveden na ponižavajući pežorativni termin, a ne bi smeo da bude. Za vraćanje dostojanstva i građaninu i radniku državne uprave borimo se ovim prvim zakonima, što ne znači da nismo spremni da prihvatimo svaku sugestiju, jer nisu svi najbolji na trenutno pobedničkoj strani. Ima dobrih ljudi, saradnika, pametnih i među vama i mi ćemo rado da prihvatimo sugestije.

Ja se više neću javljati.

Hvala.

Gospodin Konstantinović, replika.

Kratko ću. Nemam sumnju, posle ovoga što ste rekli, da vi imate lošu nameru, kao predstavnik predlagača, ali ne onaj koji je pisao zakon ili ne zna ili ima lošu nameru. Dali smo mogućnost, videćete u amandmanima, da stoji – svi imaoci javnih ovlašćenja čiji je osnivač Vlada Republike Srbije i onda nemate nikakav problem sa svim tim agencijama, posebnim službama, organizacijama, ustanovama, sve što je osnovala Vlada Republike Srbije, neka Vlada Republike Srbije ima nadzor, kontrolu itd, ali ne one imaoce javnih ovlašćenja čiji nije osnivač Vlada Republike Srbije, kao što je Advokatska komora Srbije, koja je imalac javnih ovlašćenja. Nije precizno određeno u zakonu na koga se odnosi. Pogledajte amandmane, možemo to, mislim, amandmanima da rešimo. Hvala.

Hvala. Za preostalo vreme poslaničke grupe DS javio se narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Nosioci javnih ovlašćenja su takođe i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije i mnogi drugi. Upravo zato što je svaki zakon isti, zbog toga smatram da treba prihvatiti amandmane.

Hvala gospodine Mikoviću.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, poslanici SPO i DHSS u danu za glasanje neće glasati za predložene zakone, odnosno izmene i dopune zakona. Razloga za to je više.

S obzirom na to da mi je preostalo malo vremena, želim da istaknem samo jedan razlog, a to je intencija predlagača da se Zakonom o ministarstvima ukine postojeće Ministarstvo vera i dijaspore, odnosno da se za resor dijaspore formira kancelarija…

(Predsednik: Izvinjavam se, gospodine Čotriću. Molim sve narodne poslanike da omogućimo gospodinu Čotriću da normalno završi svoje izlaganje. Hvala.)

Hvala. Mislim da ćete mi dodati ovih nekoliko sekundi, s obzirom na to da imamo kao poslanička grupa samo još dva minuta, a značajna je oblast o kojoj želim da govorim, s obzirom na to da gotovo tri i po miliona naših sunarodnika, odnosno građana Srbije sada živi van granica naše zemlje, a to je gotovo polovina našeg nacionalnog korpusa.

Verujem, a gotovo da sam i siguran u to da kancelarija neće imati kapacitete da ovim veoma složenim i brojnim obavezama odgovori na pravi način. Radi se o činjenici da su od uspostavljanja višestranačja u Srbiji, od 1990. godine, uvek postojala ministarstva za Srbe izvan Srbije, pod različitim imenima, i da je ova oblast utoliko značajnija, da je predviđena i Ustavom Srbije koji izražava posebnu brigu o državljanima i našim sunarodnicima koji se nalaze u inostranstvu.

Siguran sam da ta kancelarija neće moći na pravi način da koordinira poslove sa preko 1300 organizacija naše dijaspore koja je u redovima ovih organizacija. Hoću da kažem da smo već napravili određeni pomak u odnosima sa ljudima koji žive izvan naše zemlje donošenjem zakona u ovom domu 2009. godine, a to je Zakon o Srbima u regionu i dijaspori. Ovaj zakon će praktično biti neprimenjiv nestankom ministarstva, jer kancelarija neće moći na pravi način da odgovori ni postojanju Skupštine dijaspore, koja ima 45 članova, ni Savetu za Srbe u regionu, niti drugim pravima i nadležnostima koje proističu iz ovog zakona. Jedan od veoma značajnih aspekata te saradnje jeste i ekonomija, odnosno činjenica da naši ljudi iz inostranstva svake godine u Srbiju šalju preko pet milijardi dolara, pre svega u vidu doznaka da to čini gotovo 15% BDP Srbije i da su pripadnici dijaspore proteklih godina u procesu privatizacije investirali oko pola milijarde evra i da u tim preduzećima radi gotovo 20.000 ljudi danas u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospodine Čotriću.

Sledeći prijavljeni govornik je gospodin Radojko Obradović.

Izvolite.

Gospodine predsedniče, današnja sednica je u stvari priprema za formiranje Vlade i na dnevnom redu su tri izuzetno važna zakona koja nam daju neke naznake oko toga kako će ta vlada izgledati, kako će izgledati njeni prioriteti i šta će ta vlada raditi.

Mi potpuno razumemo nameru predlagača koja se tiče izmene Zakona o Vladi. Sećamo se koliko je problema bilo da prethodna Vlada sazna kolike su, na primer, plate direktora javnih preduzeća, kolike su plate direktora agencija i nekih drugih tela. Sećamo se koliko je problema bilo sa raznim komorama koje postoje, koje takođe imaju javno ovlašćenje.

Smatramo da predložena izmena, koliko god izgledala tehnička, nije dovoljno precizna i da može da napravi ozbiljne probleme u primeni i da neki od amandmana prosto unose dodatna pojašnjenja i da bi njihovim usvajanjem zakon mogao da ispuni svoju svrhu, da bi i Vlada i Narodna skupština mogle da značajno pojačaju kontrolu u onim segmentima u kojima je nisu do sada imali, a da bi cilj takođe mogao da bude ispunjen.

Što se tiče Zakona o ministarstvima, njime se utvrđuje struktura ministarstava, broj ministarstava. Ona predstavlja na neki način izbor prioriteta Vlade i izbor onoga što će ta Vlada da radi. Lično smatram da bi taj zakon u perspektivi trebalo ukinuti, kao što ne postoji u velikom broju zemalja, iz prostog razloga što je sam način organizacije rada unutar Vlade unutrašnja stvar Vlade i da nas kao Narodnu skupštinu i građane naše zemlje pre svega interesuju rezultati te vlade, interesuje na koji način ona rešava probleme i ispunjava ciljeve, a da nije previše važno šta tačno radi koji ministarstvo.

Danas nije vaš popularno porediti se sa Grčkom. Svi hoće da ne liče na Grčku, ali parlamentarni izbori u Grčkoj su bili posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Pošto nisu formirali vladu, ponovljeni su parlamentarni izbori, pa su vladu i nakon ponovljenih izbora dobili pre više od mesec dana, a mi tek danas raspravljamo o Zakonu o ministarstvima. Jasno je da nam je potrebno, ako pričamo o efikasnosti, treba da nađemo modele da u Srbiji efikasnije rešavamo probleme.

Upoređenje sa nekim prethodnim vladama u rasporedu resora nije baš uputno, jer ako se vratimo dovoljno daleko unazad naći ćemo sve moguće kombinacije u podeli resora. Nekad je državna uprava bila uz pravdu, a sada će biti uz regionalni razvoj. Nauka je bila sa zaštitom životne sredine, sa obrazovanjem, bila je samostalna itd. Tako da, u našoj praksi, pošto već Ustav ne definiše bliže kako će se organizovati vlade, kao što postoji u nekim zemljama, uvek postoji Zakon o ministarstvima kojim se definiše broj ministarstava.

Onda, prosto u Srbiji ne vodimo računa o tome da nakon svake promene Vlade, prošla skupštinska većina je imala dve, izabrala je dve vlade, vidimo koliki su troškovi promene samo onih natpisa na ministarstvima, vizit-kartama i memoranduma, sajtova ministarstava i svega onoga što sledi iz toga. Naizgled neke tehničke stvari iziskuju ogromne troškove o kojima mi ovde ne govorimo, a onda pričamo o uštedama koje je moguće postići na nekim pozicijama. Pokušajte samo da sračunate koliko kancelarija i prostorija imaju sva ova ministarstva i da ispred svakog od njih treba da stoji tabla sa nazivom ministarstva.

Za ovu vladu je predloženo da ima 17 ministarstava. Interesantno je pogledati Predlog zakona o kome je neko govorio u današnjoj raspravi pre mnogo sati. Kada je SNS bila opoziciona stranka predložila je sastav od 12 ministarstava. Dobro, koalicioni sporazumi, koalicioni dogovori, ali očigledno da su želje jedno a koalicija i koalicione želje nešto sasvim drugo. Efikasnost se ne postiže samo brojem ministarstava. Ako će broj zaposlenih da ostane isti, ako će se samo preseliti iz jedne kancelarije u drugu ili ako će samo promeniti tablu, to ništa ne znači.

Prethodna vlada je isto pod izgovorom efikasnosti i racionalnosti smanjila broj ministarstava, ali je broj ukupno zaposlenih povećan. Tako da, daleko od toga da je to proizvelo bilo kakve uštede. Postoje samo dobre i loše vlade. Postoje samo efikasne i neefikasne vlade. Ako je predloženo da ova vlada ima 17 ministarstava i četiri kancelarije, dobili smo uveravanja da nijedno od prava neće biti smanjeno, da ništa od nadležnosti neće biti umanjeno. Ako je to isto, zašto onda to nisu ministarstva? Ako je baš po zakonu isto ministarstvo i kancelarija, ne vidimo baš previše svrhe.

Pažljivo smo pogledali sastav predloženih ministarstava. Nismo još čuli kakav će biti program Vlade, to ćemo čuti u četvrtak na sednici koja je zakazana, ali na osnovu onoga što smo čuli u javnosti čini nam se da će prioriteti biti EU, Kosovo, strane investicije, privreda i departizacija. Nažalost, iz sastava ministarstava mi ništa od toga ne vidimo, jer ministarstvo za EU ne postoji, postoji samo potpredsednik Vlade koji će imati neku kancelariju. Ne postoji više Ministarstvo za Kosovo, nego postoji Kancelarija za Kosovo. Privreda i investicije su razbijene u nekoliko ministarstava i to će samo otežati put ka realizaciji tih investicija.

Od jednog ministarstva napravljeno je nekoliko ministarstava. Postupak dobijanja građevinskih i svih drugih dozvola će biti znatno komplikovaniji ako to nije u jednom ministarstvu. Ali, o tome ćemo detaljnije razgovarati u četvrtak, kada budemo čuli ekspoze. Međutim, na osnovu ovih naznaka, čini nam se da tu mogu da se očekuju problemi.

Naravno, ne znamo da li će biti ministara bez portfelja. Ako je tačno da hoće, onda potencijalni problem može da bude u Ministarstvu za regionalni razvoj i ministar bez portfelja koji će da se bavi regionalnim razvojem nedovoljno razvijenih područja. To ukazuje na mogući konflikt.

Prostorno planiranje obično nije zajedno u ministarstvu sa urbanizmom i građevinom. Prostorno planiranje je nešto drugo od urbanizma, ali je tesno povezano sa urbanizmom i građevinom. Mnogo je više povezano sa urbanizmom nego što je povezano sa prirodnim resursima i, čini i se, rudarstvom. Slična je stvar i sa Ministarstvom saobraćaja i sa Ministarstvom urbanizma i građevine. Jer, Ministarstvo saobraćaja se bavi izgradnjom saobraćajne infrastrukture, a Ministarstvo urbanizma i građevine kapitalnom infrastrukturom. Ja i ne znam da postoji druga infrastruktura osim kapitalne i saobraćajne.

Sve ovo ukazuje na moguće potencijalne probleme u funkcionisanju tih ministarstava. Ali, to može da se otkloni u samom radu Vlade. Možda to neće biti problem, to ćemo tek da vidimo. Mi imamo nekoliko amandmana. Naš odnos prema ovim zakonima u danu za glasanje će zavisiti od rasprave po tim amandmanima i nakon toga ćemo se izjasniti. Hvala.

Hvala.

Kao šef poslaničke grupe, Aleksandar Vučić. Izvolite.