Zahvaljujem gospodine predsedniče. Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko bih se samo osvrnuo na par tačaka koje su već spomenute u prethodnim izlaganjima. Neke od njih je spomenula moja koleginica Aleksandra Jerkov, a tiču se prvo i pre svega Zakona o ministarstvima. Mi kao opozicija nećemo podržati ovaj zakon o ministarstvima. Složio bih se takođe sa nekima iz buduće vlasti da ovom problemu treba da se priđe na sistematski način ako želimo da ova vlada radi efikasno, što mislim da je pre svega u interesu građana ove države da neke stvari moraju da se počnu da se menjaju od gore, pa na dole, a krov svega je Zakon o ministarstvima.

U predlogu zakona ste videli da ministarstva su vrlo čudno sklapana, ali se bave nekim delatnostima koja ne mogu, po meni da budu predmet onoga čime se bavi centralna vlast. Neki su primeri navedeni, kao što su kupališta, kao što su tematski parkovi, kao što su skijališta. Po meni ne treba da budu ljudi koji su zaposleni u ministarstvima. Čovek koji vozi ratrak  ili masira na bazenu ne treba da bude zaposlen u ministarstvu i siguran sam da za to postoje preduzeća koja se time bave.

Našli smo još nekoliko nelogičnosti u tekstu predloga ovog zakona, a tiču se Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gde se kaže, da se ovo ministarstvo bavi – istraživanjem u oblasti nuklearne energije, sigurnost nuklearnih objekata, proizvodnja i privremeno skladište radio-aktivnih materijala. Takođe, u Ministarstvu energetike spominje se nuklearno postrojenje čija je namena proizvodnja električne energije, odnosno toplotne energije, proizvodnja korišćenja i odlaganja radioaktivnih materijala u tim objektima. Tako da u nekom trenutku samo ako bi predlagač mogao da pojasni da li to znači da u Srbiji planiramo izgradnju nuklearnih centrala.

Postoje još neki sitni detalji vezani za Ministarstvo o telekomunikacijama, spoljnoj i unutrašnjoj trgovini, što ne vidim kako može da bude jedno ministarstvo. Takođe smo to naveli u amandmanima koje ćemo obrazložiti.

Ono što je po meni najvažnije, a to je da ministri koji odlučuju o važnim pitanjima koji ih čekaju u naredne četiri godine, sve da su predloženi od strane Mense, a nisu, jednostavno nemaju kapacitet da se bave tako širokim spektrom pitanja kao što su navedene u ovim zakonima.

Mislimo da postoje mesta za racionalizaciju i ono protiv čega se LSV do sada uvek borila, a to je sistem koji je na snazi dugi niz godina u ovoj zemlji, a zove se – birokratski centralizam, morao bi na neki način da ima u vidu da ako želimo idemo u Evropu moramo spustiti ovlašćenja i moramo delegirati neke poslove nižim nivoima vlasti, pre svega lokalnim, a zatim i organima u AP. Tako da mislim da ovaj zakon nije na tragu takvih aktivnosti, ali se nadam da ćemo imati razumevanje, jer koliko god da su i najsposobniji ljudi, neće moći da se izbore sa problematikom koja ih očekuje, jer jednostavno niko nema kapacitet da se bavi takvim spektrom pitanja kao što su navedena u ovom zakonu. Zahvaljujem se.

Hvala vam.

Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Ljubiša Stojimirović, nažalost nije tu.

Nakon njega narodni poslanik Žarko Korać.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici sasvim ću kratko nešto reći o predlogu zakona o izmeni zakona o osnovi uređenja službi bezbednosti Republike.

Meni je žao što u ovom kratkom predlogu je tek otvoren problem rešenja načina civilne kontrole službi bezbednosti. Već je više puta ovde primećeno da postoji neka fascinacija tim službama bezbednosti, a moram da kažem da ona proističe iz toga što se prvo stalno govori o tim službama u jednom vremenu, koje je nadam se, završeno, a drugo što većina ljudi ne zna čime se te službe uopšte bave. One se ne bave tračevima, intrigama i političkim protivnicima jer u njihovom zakonu, koji reguliše njihov rad, koji sam potpisao ne postoji više termin "unutrašnji neprijatelj". Nadam se da smo to vreme završili i ne znam šta je "unutrašnji neprijatelj" u političkom pluralizmu. Postoje neki drugi zadaci, pre svega borba protiv terorizma, droga, itd. Znači, krupan kriminal.

Mislim da je vrlo loše to licitiranje, tim službama, jer one imaju svoje Ustavom i zakonom uređen rad i jedino pravo pitanje koliko one kvalitetno rade, a to mogu pre svega da ocene oni koji su zaduženi za njihovu kontrolu.

Pređašnje rešenje je bilo vrlo jasno, a to je da predsednik države to kontroliše i ovde se vrši jedna izmena jedne suštinske nelogičnosti, a to je da šef kabineta to kontroliše. Može i tako, ali sad se predlaže da to bude jedna ličnost. Mislim da je umesno što je rečeno da treba bar neki kriterijum da postoji ko je ta ličnost, ali meni se čini da i to je osnovno što želim da kažem, da je rešenje koje mi danas imamo u suštini loše.

Većina zemalja je izabrala da civilnu kontrolu, znam da postoji Odbor za bezbednost, ali ne znam da li znate propise koje regulišu njegov rad, oni jako ograničavaju ono što poslanici mogu da dobiju kao podatak. Tačno je da je dobra praksa poslednjih godina da se na primer direktor BIA pojavljuje dva puta godišnje ovde u Skupštini i da izveštaj, ali je vrlo ograničeno ono što poslanici smeju da ga pitaju, ne znam da li znate kako to izgleda i šta on sme da im kaže. Većina zemalja je to prepustila ili vladi ili predsedniku države i postoje ta rešenja, ali po meni trojni sistem je najbolji, a to je da postoje nekoliko predstavnika parlamenta, narodnih poslanika, predstavnici vlade i naravno šef države i njegovi predstavnici. Taj trojni ključ kontrole je po mom mišljenju najjefikasniji.

Samo da podsetim, prvo takvo telo je formirano 2002. godine, zvalo se Savez za državnu bezbednost, bio sam njegov član. Posle toga je to pod Koštunicom nazvano Savetom za nacionalnu bezbednost. Tada, 2002. godine, nismo imali vojnu bezbednost jer je bilo dvovlašće, postojala je neka savezna država, fantomska, koja je imala vojsku i spoljne poslove. Sada je to, naravno, na sreću objedinjeno i Republika Srbija postoji, ali mi se čini da ste vi ovde odškrinuli jedna vrata koja otvaraju još jedan problem.

Molim vas, poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitnik ljudskih prava, kategorički već duže vreme tvrde da su neka rešenja zakona, koja je ova Skupština usvojila prošle godine, suprotna Ustavu i da ta rešenja krše ljudska prava zbog elektronske komunikacije. Tamo je rečeno da se ta elektronska komunikacija čuva godinu dana. To mogu da razumem, da se ne može otvarati bez sudskog naloga, ali jedan paradoks imamo da službe bezbednosti i policija mogu da, to je jedan propust, jedna rupa, sa kojom se oni vešto igraju, da dobiju podatak koga ste vi zvali telefonom, bez ulaženja u sadržaj. To je podatak sasvim dovoljan da zadire u vašu privatnost.

Molio bih vas i apelujem, ako ste ovde odškrinuli vrata, da se tu nešto reguliše, da onda otvorimo to do kraja, da možda to drugačije uredimo, a pre svega da izmenimo zakon za koji ja nisam glasao lično prošle godine niti naša poslanička grupa, koji zaista je negde protiv prava građana jer narušava njihovo pravo na privatnost. Hvala.

Hvala gospodine Korać.

Za reč se prijavio gospodin Marjan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ne vidim jednog mog starijeg kolegu kritičara svega. Dolazeći na ovu sednicu video sam jednog osedlanog kako sa rotacijama i blinkerima, sve sa nalepnicom juri prema Beogradu, pa sam verovao da moj kolega dolazi na sednicu. Ne znam da li je bio A5, A6, A7, izgleda da je bio turbo dizel. Mislim da ako ga garažira da će mu duže potrajati. Žao mi je što je kolega odjahao, jer ono što imam da kažem jeste da nemam ništa protiv DS, ali imam protiv onoga što je ona postava.

Oni koji danas kritikuju i koji misle ovde da su predstavnici DS, treba da znaju da se njima stranka samo tako zove.

Na početku izlaganja ću citirati, a verujem da će kolege demokratske orijentacije uspeti da shvate koga sam citirao. Kaže – postoje države koje imaju sve, prirodna bogatstva, zlato, rude, dijamante, ali su siromašne jer ljudi ne znaju to da iskoriste. U drugom delu citata kaže – postoje države koje nemaju ništa, ali su bogate jer ljudi znaju da se organizuju. Ostaviću vama na savesti da pogodite koga sam citirao, a mi smo upravo tu da pokušamo kroz ove zakone da organizujemo državu i da od države kojoj je Bog i priroda dala sve, a budale uzele još više, da od te države kroz organizaciju napravimo državu u kojoj će svako imati pošten posao, pristojnu platu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost. Mislim da bi za početak od nas to bilo dovoljno.

Takođe, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo rečima i ponašanjem Vlade koja još uvek postoji, koja još uvek deluje i koja nije otišla. Mislim da oni koji sede u toj Vladi još uvek, koje sa pravom mogu da nazovem Vladom opštenarodne propasti i koju je vodio, barem mislim da je vodio, mada mnogi ne dele moje mišljenje sa tim, gospodin Mirko Cvetković, koga sa pravom mogu nazvati Mirko prezaduženi. Dakle, ta vlada i predstavnici te vlade, koji se sada smeškaju, pokazali su neviđenu hrabrost ne zato …

Nemojte ni da pokušate da me opomenete

Neću da vas opomenem, gospodine Rističeviću, dozvoliću vam da nastavite, ali vas molim da imate u vidu da član 106. Poslovnika govori da narodni poslanik može govoriti samo o tački dnevnog reda.

Molim vas da se o narodnim poslanicima izražavate sa dužnim poštovanjem. Hvala.

Ja sam upravo to radio sa dužnim poštovanjem, svakome prema onome što je zaslužio i zadužio. Dakle, ne treba vas da podsećam da je ova vlada zadužila ovaj narod, a kada se Vlada zadužuje narod piše menicu.

Dakle, da je Vlada koja još uvek nije otišla zadužila ovaj narod i ovu državu za osam milijardi evra i da se mirno smeškao, ne verujem da sam bilo koga vređao niti je to moja namera. Govorim istinu. Ukoliko je istina bolna, tim gore po one koji su se ovde smeškali.

Sada ću probati da govorim o ministarstvima ukoliko mi dozvolite, naravno. Krenuću od MUP koje je prvo i za koje verujem da će delovati i da će, ovde to decidno ne piše, mnogo svoje energije i pažnje posvetiti korupciji koja je bila prisutna, moramo se složiti, u odlazećoj vladi. Dakle, ta vlada je od države napravila ortačko društvo. Od ministarstava, od javnih funkcija je napravila privatne poslove. Verujem da mi to nećemo učiniti ni od jednog ministarstva.

Drugo ministarstvo je Ministarstvo finansija i privrede. Hoću da verujem da je gospodin Dinkić juče bio u pravu kada je rekao da zbog odnosa u bivšoj vladi nije mogao da dođe do punog intenziteta svoga rada i svoga nastojanja. Mislim da će nam dokazati u budućnosti da on nije bio deo problema i da će nam pokazati da će biti rešenje tog problema.

Ne treba da vas podsećam da u ovom trenutku Srbija ima budžetski deficit od preko dve milijarde, da ima trgovinski deficit od oko šest milijardi, da troši više nego što zarađuje šest milijardi. Sve su to rezultati onih koji se smeškaju i za koje verujem da će Vlada i ministarstvo koje preuzima gospodin Dinkić stanje u državi makar popraviti.

Ministarstvo spoljnih poslova. Verujem da će novo, za razliku od starog, više slušati šta govori Narodna skupština  a manje šta govore naši tradicionalni prijatelji u Sarajevu i Zagrebu i da neće, slušajući Narodnu skupštinu, apriori primati sve savete koji dolaze, bez obzira odakle dolaze, da li iz Brisela, Vašingtona ili Moskve. Dakle, da ćemo povratiti makar deo suvereniteta koji smo izgubili.

Hoću i to da kažem da oni koji su nas ovde kritikovali da ovde u ovom Zakonu o Vladi, u Zakonu o ministarstvima postoje dva premijera, zaboravili su da kažu da su oni imali vladu bez premijera. Njima je predsednik republike bio i predsednik republike i predsednik partije, najverovatnije i predsednik vlade. Sa punim pravom mogu da kažem da za malo da bude i patrijarh, toliko se gurao posle smrti patrijarha Pavla u Patrijaršiji. Dakle, bio je kao vegeta, mešao se u sve, a nije uradio ništa.

Što se tiče Ministarstva odbrane, želim da kažem da ćemo i tu da popravimo stanje, jer u ovom trenutku je Lovački savez veća oružana sila od naše armije. Mislim da smo imali Ministarstvo odbrane samo iz dva razloga: samo zato da bi imali ministra vojnog i da bi ministar vojni imao javne nabavke. Od vojske je napravio družinu Pere Kvržice.

Samo da vas podsetim na sataru poslovicu: "Ko ne hrani svoju vojsku, imaće tuđu." Da prevedem, ko nema svoju vojsku na svojoj teritoriji, imaće tuđu. To stanje je stanje odlazećeg ministra odbrane, koji se po malo bavi građevinama.

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Verujem da ćemo rešiti pitanje Vojvodine, da to neće eskalirati. Verujem da ćemo rešiti pitanje regionalizacije, pitanje preglomaznih opština i da ćemo vlast uspeti da rastegnemo u državi tako da podelimo ovlašćenja i odgovornost, a da pri tome sačuvamo državu od mogućeg pucanja.

Takođe želim da kažem, po pitanju regionalnog razvoja, da postoji ruralni razvoj i da će ministarstva sva zajedno pokušati da spreče poslednjeg jahača apokalipse koji u Srbiji svake godine poženje trideset pet hiljada ljudi više, nego što se rodi. Rezultat toga su opustela sela i ne treba da vam kažem da je nekad kada je umirao seljak umirao seljak. Sad kad umre seljak, umre cela kuća, a često se dešava kada umre neko na selu, da umre celo selo, pa i manje naselje. Verujem da i tu možemo da napravimo pozitivniji korak.

Ministarstvo saobraćaja, hoću da verujem da više nećemo odlazeći iz ove skupštine imati železnički saobraćaj kao 132. po kvalitetu na svetu, da ćemo imati kvalitetnije puteve i da nećemo biti 130. u svetu, da će ministarstvo saobraćaja imati moderne autoputeve, da ćemo obezbediti sredstva za to i da nećemo imati ovoliko rupa na putu.

Ministarstvo građevine i urbanizma, verujem da će biti legalizacije. Verujem da ćemo pokrenuti ono što je gospodin Dulić prikočio i ne treba da vas podsećam da, osim ministra odbrane ,gotovo niko ništa nije izgradio u ovoj državi za vreme dok je gospodin Dulić vodio to ministarstvo. Mogu sa punim pravom da kažem da za vreme njihovog mandata ni kućicu za papagaja nisu napravili kako valja.

Ministarstvo pravde i državne uprave, takođe želim da verujem da pravna država podrazumeva vladavinu prava i pravila, a ne vladavinu pojedinca, da pravna država podrazumeva silu zakona, a ne zakon sile, kakva danas vlada. Pravosuđe nam je takvo i takvo su nam ga ostavili, sa reformom, gde ko je više uticajan i para stavio na vagu gospođe boginje pravde, taj je pobedio. Sa pravom očekujem da će Ministarstvo pravde i gospodin Selaković, ako bude bio izabran za ministra, to pokrenuti u nekom pravcu u kome to treba da se desi.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nema trgovine. Zašto je trgovina bila sa ovim ministarstvom možete da zaključite i sami. Ministarstvo poljoprivrede je bilo više ministarstvo protiv poljoprivrede i seljaka. Kao jedini poljoprivrednik ovde imam legitimno pravo da to iznesem. Poljoprivrednu politiku, koju su vodili naši prethodnici, možemo sa pravom nazvati kriminalnom poljoprivredom politikom protiv sela i seljaka. Samo da vas podsetim da odlazeći ministar poljoprivrede, samo u poslednjih mesec dana pred izbore, tri puta promenio poljoprivrednu politiku. Čovek koji se zalaže za Evropsku uniju, za evropske tekovine, izgleda da ne zna da se u Evropi poljoprivredna politika ne menja i da je dugoročna i da se samo koriguje svakih sedam godina. Takođe ne zna, da je poljoprivredna politika zasnovana na visokom agrarnom budžetu i da su premije i subvencije u EU, kojoj je on težio i njegova partija, bile veće i za deset puta po hektaru od onih koje su bile u Srbiji.

Moram da kažem da su najstariji seljaci, čija je penzija bila manja od socijalne pomoći, bili izopšteni iz te premije i subvencije. Dakle, njima je bilo zabranjeno, da u koliko rade, da dobijaju premije i subvencije, bez obzira što proizvode hranu, što je bila kazna, a starost to nije trebala da bude. Takva je poljoprivredna politika bila koju su vodili ljudi koji odlaze iz tog ministarstva. Ta poljoprivredna politika više je bila u korist sponzora njihovih partija, nego što je bila u korist razvoja sela i poljoprivrede.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, nadam se da ćemo se pokrenuti sa poslednjeg mesta u Evropi. Ministarstvo energetike i razvoja zaštite životne sredine, verujem da to nije slučajno spojeno, da kroz veću proizvodnju, takozvane, zelene energije da se može uspešno štititi i životna sredina, a i proizvoditi energija i da iza nas neće ostajati samo deponija šljake.

Ministarstvo kulture i informisanja, verujem da će pokrenuti neke procese da konačno vidimo ko su vlasnici ovih medija. Mediji za vreme bivše, odnosno odlazeće, Vlade nisu bile pod kontrolom Vlade, to jedna laž. Oni su bili u vlasništvu određenih ministara u toj Vladi i žao mi je što su se posvađali. Da se nisu međusobno posvađali, mogli su osnovati jednu redakciju i uštedeti na tome, i samo menjati kao u "Radovanu trećem", zaglavlja.

Na kraju, da kažem da je najtužnije u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, siromaštvo i beda našeg naroda je neizdrživa i za gledanje. Imamo hiljade, stotine hiljada, milione nezaposlenih. Imamo pravi kolaps. Na jednog zaposlenog dođe jedan nezaposleni. Stanje u poljoprivredi, poslednje suše o kojima niko nije rekao ni reči i gubitak od 4, 5, a možda i 6% društvenog proizvoda, gubitak od milijardu i po do dve milijarde evra na godišnjem nivou, našu katastrofu će gotovo učiniti neizbežnom. Seljačke penzije danas su manje od socijalne pomoći. Želeo bih da ovo ministarstvo učini sve da one budu makar jednake najmanjoj radničkoj penziji, jer su seljaci i radnici braća po znoju, braća po muci.

Ministarstvo spoljne trgovine, telekomunikacija, verujem da će sve učiniti da trgovinu ne vršimo u korist stranih trgovinskih lanaca, strane robe, već da ćemo i tu nešto učiniti. Što se tiče robnih rezervi, želim da kažem da ćemo sve učiniti da kontrolišemo da se robne rezerve  više ne koriste u korist debelih novčanika članova Vlade i njihovih bliskih prijatelja, već da će one, pre svega, biti u korist održavanja stabilnosti cena, sigurnosti naše države od ekonomskih pritisaka, da će biti u korist očuvanja pariteta cena u poljoprivrednim proizvodima.

Na kraju da kažem da se nadam da ćemo svi zajedno, a Srbija je država u stanju u kojem je ona zastava koja je bačena arnautskim rukama u prašinu i blato. U tom stanju je danas država koju mi preuzimamo. Nadam se da ćemo svi zajedno imati snage da kao naši preci uzdignemo, podignemo i da to bude mesto za život dostojan čoveka i da ćemo sve učiniti da obnovimo čast i slobodu našeg naroda. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, povreda Poslovnika.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mene, kao profesora Medicinskog fakulteta, je večeras bilo sramota da prisustvujem jednoj tiradi i molim vas, kao mladog čoveka, kao čoveka za koga mislim da je demokrata, koji je primetio sve ove gnusne izjave gospodina Rističevića, ali nije imao hrabrosti do kraja da mu izrekne meru opomene i da mu oduzme reč. Molim vas da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika, član 106

Ako insistirate Narodna skupština će se u danu za glasanje izjasniti o ovoj povredi Poslovnika, ali bih i vas, da kažem, upozorio da kada kažete reč: "gnusne", vi isto na taj način kršite Poslovnik i uvredljivo se odnosite prema izlaganju vašeg prethodnika. Samo hoću da vam kažem, vodeći parlament, da pokušavam da imam dovoljno tolerancije, kao što sam upozorio gospodina Rističevića, jer sam smatrao da deo njegovog izlaganja svakako nije bio u skladu sa Poslovnikom. On je kasnije počeo da govori na svoj način, koristeći specifičan rečnik o tački dnevnog reda.

U određenim trenucima sam možda prelazio preko granice, ali sam želeo da poštujem duh neke tolerancije koju smo uspostavili, čini mi se u parlamentu, dozvolio da završi. Tako da i vas molim da ne reagujemo uvek na svaku loptu. Ja ću se truditi da svakog opomenem, kao što ste videli, poslanika koji pripada većinskoj grupi iz koje i sam dolazim.

Sledeći se za reč javio narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.