Želeo bih zbog građana Srbije da kažem da Tomislav Nikolić kao predsedik Republike, a ni bilo ko drugi nema nameru da se igra sa nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije. Imaću lake odgovore, veoma lake odgovore na primedbe zašto nema Ministarstva za Kosovo i Metohiju, jer bih vam postavio jednostavno retorsko kontra pitanje – nemamo ni ministarstvo za Pirot, nemamo ministarstvo ni za Novi Sad, nemamo ni za Vojvodinu, nemamo ministarstvo ni za jedan drugi deo Srbije. Kosovo i Metohija je za nas Srbija jednako koliko i Pirot, jednako koliko i Vojvodina, jednako koliko i bilo koji drugi deo Srbije. Zato ne pravimo razliku i ne delimo ih na ministarstvo za svaki region ove naše lepe zemlje. Mislim da na to objašnjenje ne možete ništa da kažete. Znam šta se krije iza svega toga. Iza svega se krije, došao je Fil Gordon da vam izda naloge, da vam izda naredbe. Tako se gospodine Jakšiću sa nama ne razgovara. Došao je gospodin Gordon i rekao je šta su njihovi zahtevi, došli su mnogi drugi, doći će mnogi drugi.
U savremenom svetu moramo da čujemo šta ti ljudi misle i onda ostaje da vidimo šta ćemo mi da uradimo i šta ćemo mi da kažemo, ali to da je neko došao da nam drži packe i da vam određuje šta je to što mi moramo da napravimo i da uradimo, moram da vam priznam da to nije istina i da se to na takav način nije dešavalo. Želim takođe da vam kažem, na Kosovu i Metohiji nema ni titana, ni volfrana, ni valadijuma, ni bilo čega drugog. Jednako bi nam bilo drago Kosovo i Metohija da je sam kamen. Zato što je to naša zemlja onako kako to Ustav Republike Srbije propisuje. Znam da je danas najlakše reći – nemate ministarstvo, reći Srbima u Čikagu – ni vi nemate ministarstvo, a inače im je bilo mnogo lepo dok su imali ta ministarstva. Dok smo imali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju bilo je divno Srbima na Kosovu i Metohiji. Sve je cveće cvetalo za njih da bi jedan Miljković mogao da dobije sve poslove, da bi pare mogle da nestanu svakoga dana. Pola novca nestane na putu do Kraljeva, pola nestane od Kraljeva do Kosovske Mitrovice ili ako ide negde južno od Ibra.
To je ono što treba da promenimo i zadatak kancelarije, ne šaltera, zato što nemamo šalter ni za druge delove. Tačno je da će svi ministri da se bave Kosovom i Metohijom. To im je posao, to im je obaveza, jer će da se bave svim drugim delovima Republike Srbije. Dakle, biće obaveza one kancelarije koja se bude bavila Kosovom i Metohijom, ali i svim ostalim ministarstvima da urade sve da se sačuva Ustav Republike Srbije, a inače razgovori neće biti laki i uopšte neću da vas obmanjujem, neću da lažem ni vas, niti bilo koga drugog. Tačno je da će biti pritisaka i nećemo da lažemo naš narod da ih nema i da ih neće biti. Istovremeno ćemo morati da damo sve od sebe i da uradimo sledeću stvar gospodine Jakšiću da kada gledate sa južne strane Mitrovice na sever da ne vidimo više oronule fasade, nego da vidimo jednako lepe fasade kao što su Albanci napravili u južnom delu Mitrovice. Da gledamo više fabrika u severnoj Mitrovici, da gledamo fabrike u Zvečanu i Zubin Potoku, u Lešku i Leposaviću, da gledamo iste takve fabrike ili još lepše u Gračanici i u Goraždevcu i u svakom drugom mestu na Kosovu i Metohiji.
To mora da bude naša politika. Da li ćemo u tome uspeti? Moram da vam kažem da će biti veoma teško, ali mislim da ni sami ne verujete, toliko se godina poznajemo, da biste pomislili ili poželeli da kažete – ej, vi ste isti kao što su neki drugi o kojima smo zajedno govorili veoma loše.
Ne mislim da će sve biti idealno. Nalazićete i imaćete razloga da kritikujete mnogo toga. Imaćete razloga da kažete – ovo nije onako kako bismo voleli. Ali to, i mi bismo voleli, da može da bude sve tako. Ali jednostavno, neće biti tako lako. A da će biti to – predajemo vam KiM, to niti imamo pravo, niti možemo, niti smemo. Imamo Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je Sveto Pismo za svakog građanina ove zemlje i oko toga nema nikakve diskusije.
Moram da kažem još jednu stvar. Srpska napredna stranka nije imala nikakav problem u saradnji sa DSS. Nismo imali tu vrstu problema, moram takođe da ponovim, ni posle izbora. Neki drugi jesu. Kada o tome govorim i po tome možete da vidite da mi naredbe nismo primali.
Ono što je veoma važno, to je da ne možemo a da ne razmišljamo o celini, o jednoj široj, većoj sceni, o onome gde i kako Srbija može da ostane i opstane, jer kao što znate, Srbija je danas gotovo na ivici gladi. Dok mi večeras ovde razgovaramo, moramo da razmišljamo kako ćemo da popunimo budžetski deficit, kako i na koji način ćemo da isplatimo penzije, jer su sve uništili, sve je nestalo, nema novca apsolutno nigde. Kako i na koji način ćemo da vratimo - recimo, RZZO duguje samo "Štadi", samo "Hemofarmu" duguje 90 miliona evra. Pitam vas ljudi – a kako mislite da obezbedimo da ima lekova u apotekama? Televizija i novine DS će da kažu – jeste li videli kako je nesposobna nova vlast, a oni nam ostavili 200 miliona evra samo u RZZO duga.
U svakoj sferi društvenog života je sve isto. Svuda je sve isto. Ne znamo gde i kako za glavu da se uhvatimo i šta da radimo. Dođite, pa pomozite. Hajde da vidimo, neka da bilo ko rešenje na bilo koji način. Nemamo problem sa tim niti postoji takva vrsta sujete, niti političke taštine, niti bilo čega.
Još jednu stvar sam siguran da ste vi primetili. Ranije je nekako, pre pet možda i 10 godina, uvek postojao taj politički animozitet – svi imamo svoju stranku, pa hajte da budemo sebični na taj način. Uveren sam da ste primetili da to kod nas, bar dve ili tri godine, uopšte ne postoji. Ni jednog sekunda se ne borimo samo za to – hajde da mi imamo jedan procenat više, a vi da imate jedan procenat manje. Pre svega smo se borili za to, šta je to što možemo da napravimo i kako da napravimo da nešto Srbiji bude bolje.
Nemojte da se iznenadite ako sutra, ili za tri meseca, ili za šest meseci, kažemo – izvinite, očigledno je da ne možemo da ostvarimo nešto, pa neka neko kaže da li je u stanju i može li bolje i može li više, iako se nadam da će Vlada da traje četiri godine i da ćemo moći da ostvarimo dobre rezultate.
Prosto, stanje u zemlji je grozno. Grozno je u svakom pogledu. Moći ćete da kritikujete šta god hoćete, samo neko mora da se zapita – izvinite, kako smo došli u ovu situaciju? Kako smo došli u situaciju da danas Albanija ima za jedan evro veću platu prosečnu od 348 evra, a mi 347 evra, da Crna Gora ima 493 evra? Kako smo mi dospeli dotle? Kako smo dospeli dotle da imamo više nego duplo niža prosečna primanja nego u Hrvatskoj?
Opet ceo dan slušamo tirade, slušamo predavanja, slušamo kako nam objašnjavaju da su najuspešniji na kugli zemaljskoj i kako smo mi svi nesposobni, jer eto, po prvom zakonu koji smo doneli u Skupštini se vidi da smo, otprilike, neznalice, nepismeni ili ne znam šta. Oni tako pismeni, uspeli su da urade samo
jednu stvar – da postanu najbogatiji u ovoj državi, da oni žive lepo, a da svi ostali budu sirotinja i da nam ceo narod bude bez ikakve perspektive, da ljudi ne znaju kako će da školuju decu, kako će da prehrane svoje.
U najboljoj nameri, kao prijatelju, kao nekoga koga poznajem tolike godine, želim da vam kažem – da, sumnjajte, da, kritikujte nas. Imaćete, siguran sam, razloga za to. Pokušaćemo da postignemo tu vrstu konsenzusa oko KiM. Pokušaćemo da vam kažemo – da, nešto smo morali da uradimo što vam se ne dopada, pa ćemo vam reći zašto smo nešto morali da uradimo. Kritikujte i to, ali molim vas, nemojte da sumnjate u najbolju nameru koju imamo i prema našem narodu na KiM, i prema našoj državi i prema našem narodu na teritoriji cele Republike Srbije. Hvala vam najlepše.