Zahvaljujem se gospodine predsedniče. Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, odmah da kažem da poslanička grupa LSDV neće podržati nijedan od tri predložena zakona, zbog toga što smatramo da jednostavno nisu dobri.

Kada govorimo o Zakonu o Vladi, mi vidimo da ovde Vlada preuzima određene nadležnosti u odnosu na imaoce javnih ovlašćenja na nivou Republike Srbije. Ovlašćena predstavnica predlagača, gospođa Jorgovanka Tabaković je rekla da se to ne odnosi na nezavisna regularna tela, međutim mislim da u zakonu nedostaje neki deo koji bi objasnio na koji način to njih izuzima. Verujem da je namera takva, da se to zaista ne njih ne odnosi, međutim mislim da ne bi bilo zgoreg to nekako u zakonu i naglasiti, da bi smo taj deo imali kao nedvosmislen i kao jasan.

Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, to naravno jeste nešto što jeste najinteresantnije u današnjoj raspravi. Ista zamerka kao i prethodne kolege, vidimo da je broj ministarstva koji je predložen ovim predlogom zakona sedamnaest. Međutim, kada se pogleda struktura tih ministarstava, vidimo da nije važan samo kvantitet, da je kvalitet veoma važan, a kada to uporedimo sa sastavom prethodne Vlade, vidimo da su mnoga ministarstva nestala iz Vlade, da su prešla u neki drugi vid poslovanja, a da sa druge strane ne objašnjivo imamo pojavu nekoliko ministarstava koji imaju slične, ili čak istovetne nadležnosti.

Mi smo naravno dali amandmane mada nemamo, ne gajimo nikakve iluzije da će amandmani biti prihvaćeni, s obzirom na to, da u krajnjem formiranje Vlade i usvajanje Zakona o ministarstvima, jeste isključivo odluka i izraz volje političke većine u Skupštini Srbije i to je u krajnjem jeste stvar organizacije nove vladajuće koalicije. Međutim, dali smo neke predloge na koji način mi mislimo da bi Vlada mogla da bude funkcionalnija.

Kada je u pitanju ministarstvo pod rednim brojem dva, Ministarstvo finansija i privrede, opet imam već praksu, nekoliko Vlada za redom, da se ministarstva za koja je zadužen gospodin Dinkić, imaju neverovatan spektar nadležnosti. Da za razliku od ostalih ministarstava čije se nadležnosti mogu opisati u jednom, ili dva stava za ministarstva gospodina Dinkića nisu dovoljne ni čak dve stranice da bi se obuhvatile nadležnosti tih ministarstava. Naš predlog u tom smislu jeste, da to ministarstvo bude samo Ministarstvo finansija. Mi smatramo da situacija u kakvoj se nalazi Srbija, Ministarstvo finansija treba da bude posebno ministarstvo i da ministar finansija uz naravno uvažavanje svih kapaciteta gospodina Dinkića, ministar finansija ne bih ipak trebalo da se bavi pružanjem usluga na skijalištima ili uređenjem, održavanjem, opremanjem i pružanjem usluga tematskim parkovima i javnim kupalištima.

Zaista smatramo da ministar finansija u Srbiji ima preča posla nego da se bavi tematskim parkovima i to je jedna od naših sugestija.

Druge naše sugestije odnose se na nekoliko ministarstava koji imaju vrlo sličan ili čak istovetan delokrug poslova. Pre svega, to su Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i urbanizma, onda Ministarstvo energetike i razvoja, imamo i zaštitu životne sredine, prostorno planiranje. Sad da ne dužim, videćete iz sastava naših amandmana način na koji smo mi predložili da naredna Vlada bude organizovana.

Naravno, isto kao i kolege iz SVM, naša najveća zamerka ide ka tome što ne samo da ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, nego je iz postojećeg predloga apsolutno nejasno koje će to ministarstvo u svom sastavu da se bavi i ljudskim i manjinskim pravima.

Iako je prilikom sastava nekih ministarstava veoma detaljno pokazano koje su to sve uprave u sastavu tih ministarstva, i dalje oblast ljudskih i manjinskih prava ostaje potpuno nejasna, nedefinisana i čini mi se raspodeljena na nekoliko ministarstava, a mislim da ćemo se složiti da to jeste oblast u kojoj Srbija treba da se angažuje. To je nešto što treba da uradimo ne samo zbog međunarodnih obaveza koje imamo, nego pre svega zbog građana koji u Srbiji žive, a koji veoma često ne mogu i nemaju priliku da upražnjavaju sva svoja prava koja su im garantovana Ustavom i zakonima.

Mi smo u svom predlogu predvideli da postoji 16 ministarstava, čak eto jedno manje nego što je to vladajuća koalicija predvidela. To bi bili: MUP, Ministarstvo finansija, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava, Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo energetike, prirodnih resursa, rudarstva i zaštite životne sredine, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo privrede, trgovine i regionalnog razvoja i Ministarstvo tehnološkog razvoja i telekomunikacija.

Osim toga što je nejasno odvajanje spoljne i unutrašnje trgovine, što predlažemo da bude samo trgovine, s obzirom na to da je nejasno kakva još trgovina postoji, od privrede, volšebno se u ovom ministarstvo pojavljuju i telekomunikacije. Sasvim je nejasno kakve veze trgovina ima sa telekomunikacijama i kako jedna osoba, jedan ministar može da se bavi svim ovim stvarima.

Isti takav slučaj je sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Molim predstavnicu predlagača da objasni o kakvom se razvoju radi. Ministarstvo se zove Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Da li se radi o nekakvom sveopštem razvoju, da li se radi o razvoju u oblasti životne sredine, energetike, jer se nekoliko ministarstava bavi drugim vidovima razvoja, i opet, naravno, energetika, prirodni resursi, rudarstvo. Ne vidimo ni jedan razvoj zbog čega to sve ne bi bilo objedinjeno u jedno ministarstvo, prosto zbog srodnosti delatnosti i zbog približno istih nadležnosti ovih ministarstava.

Naravno, jasno nam je da su u formiranju ove vlade morali biti napravljeni određeni ustupci i morali biti postignuti određeni dogovori. Međutim, nažalost, imamo priliku da vidimo predlog zakona koji je pravljen isključivo kao predmet koalicionog dogovora, gde tačno prema ministarstvima koja su predviđena možemo da vidimo ko će ta ministarstva voditi, ali nažalost imali smo obrnut proces, nismo imali to da ljude tražimo prema ministarstvima koja su predviđena, nego imamo obrnutu situaciju, odnosno da su ministarstva pravljena prema apetitima određenih pojedinaca u vladajućoj koaliciji. Zbog toga mislimo da je ovaj predlog zakona loš. Pokušaćemo da ga popravimo amandmanima. Međutim, kao što sam već rekla, ne smatramo da će i jedan od amandmana biti usvojen. Uostalom, ovo i jeste specifičan zakon, s obzirom na to da je ovo zakon koji je isključivo stvar vladajuće koalicije.

Nažalost, način na koji će Vlada funkcionisati nije stvar isključivo vladajuće koalicije, to je stvar svih građana Republike Srbije, ne samo onih koji su glasali za vladajuće stranke, nego i onih koji su glasali za druge stranke i onih koji nisu izašli na izbore. Mislim da će zbog ovog zakona, ako ostane u ovoj formi, građani imati jednu neefikasnu, glomaznu vladu u kojoj nedostaju ministarstva koja u njoj, po prirodi stvari, moraju biti. Ima nekoliko ministarstava koja su istog ili sličnog delokruga rada.

Ista primedba se odnosi i na treći zakon koji je na dnevnom redu, to je Predlog zakona o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Naime, jasno je da se ovaj zakon menja zbog toga da bi tačno određeni ljudi iz određenih stranaka mogli doći na mesta na koja žele da dođu.

Još jedna generalna opaska, Zakon u ministarstvima u potpunosti negira ovlašćenja AP Vojvodine i nadležnosti AP Vojvodine, ignoriše postojanje bilo kakvih njenih nadležnosti. Mislim da su svi razlozi koje sam navela sasvim dovoljni kao odgovor na pitanje zbog čega poslanička grupa LSV neće glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala gospođici Jerkov.

Za reč se javio ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba LDP, gospodin Bojan Đurić.

Poštovani predsedniče, potpredsednici parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da je ovo jedan od najhaotičnijih dana u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije. Konkurencija je žestoka, s obzirom na to kako su počinjale vlade ili vladajuće koalicije u proteklih nekoliko godina. Danas smo imali popodnevni početak sednice, sednice odbora koje praktično neprekidno teku, neke sednice na koje nisu ni pozvani svi članovi. Hajde da se uzdamo u to da ćete se za nekoliko dana bolje organizovati.

Sa druge strane, vrlo je neobičan i način na koji dolaze pred ovaj parlament dva ili tri zakona koja zapravo treba da definišu i sastav i prioritete i način na koji će raditi buduća Vlada.

Gospođo Tabaković, u jednom trenutku ste rekli, nadam se da vas ispravno citiram, nije sramota kada se kusur vrati da se on i prebroji. Slažem se sa vama i u smislu kontrole, ali i danas ovde imamo dva zakona ili jedan zakon koji je suštinski vaš koalicioni sporazum, to je Zakon o ministarstvima i nešto što je politički kusur u toj podeli plena, a to je izmena, kako vi kažete, tehnička izmena zakona koji se bavi kontrolom službi bezbednosti, odnosno ovaj deo koji se tiče saveta sekretara nacionalnog saveta za bezbednost. To je zapravo politički kusur. Preko te tačke se prelama sve ono što je veliki problem u ovoj vašoj koaliciji već na samom početku. Zbog toga imate vrlo čudnu situaciju da vi obrazlažete ove zakone, da sve vreme pokušavate da nam najavite ekskluzivan govor kandidata, odnosno mandatara, budućeg premijera za sutra ili za petak. To ovom parlamentu nije dovoljno. Ne možete da nas držite dva ili tri dana tako što ćete se baviti kozmetičkim promenama zakona ili komentarisati samo one delove izmeđenog zakonodavstva za koje verujete da vam idu u korist ili da će se dopasti građanima ili onim retkim građanima koji verovatno imaju snage još da gledaju ovu sednicu skupštine, a da zanemarite neke krupne i suštinske stvari.

Imao sam dilemu da li da krenem od ovog zakona o službama bezbednosti ili od Zakona o ministarstvima. Počeću od ovog prvog zakona.

Vi ste predložili nešto što zovete tehničkom izmenom, u smislu da će, ako se ovaj vaš predlog zakona usvoji, očekujem i za amandman za koji čujem da će biti podnet, praktično predsednik Republike dobiti jednu sasvim novu nadležnost, da imenuje sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost. Jeste, to je suštinski potpuno nova nadležnost predsednika Republike.

Jeste to je suštinski potpuno nova nadležnost Ustavnog suda. Vaša replika će verovatno biti da je to tako bilo i u dosadašnjem sistemu vlasti. Jeste bilo, ali ja mislim, juče smo o tome govorili, ne bi trebalo da se povodite za najgorim primerima. Meni je istovremeno prosto fascinantna ta fascinacija službama bezbednosti svake nove vlasti ili delimično nove vlasti koja pokušava da preuzme kontrolu nad državnim aparatom, pa i nad tim delom državnog aparata u Srbiji.

Očigledno je da i vi vrlo insistirate na toj, ipak bih rekao na kraju, zabludi koja postoji o moći tih službi i njenoj gotovo neograničenoj mogućnosti da se on i zloupotrebljava u političkom životu. Međutim, moram da vas upozorim da ste predlažući ovakvu izmenu zakona zaboravili da se u međuvremenu desilo još nešto. Kao što znate Ustavni sud Srbije je u onom trenutku kada je postalo jasno da vi formirate novu vladu, ili novu vladajuću većinu, naprasno počeo da radi u tri smene i doneo je čitav niz novih odluka.

Jedna od tih odluka Ustavnog suda utvrđuje da je formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu protivustavno. Ta odluka Ustavnog suda, obrazloženje, način rezonovanja Ustavnog suda u toj odluci je apsolutno primenljiv i na slučaj ovog zakona, koji vi danas predlažete, odnosno za Savet za nacionalnu bezbednost. Šta kaže Ustavni sud, kada govori o tome, zašto je Nacionalni savet za infrastrukturu neustavan?

Dakle, po oceni suda nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati jedino Ustavom, kao najviše rangiranim pravom Republike Srbije za razliku od ovlašćenja Narodne skupštine i ovlašćenja Vlade, koje pored eksplicitno navedenih poslova mogu da vrše i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

Nije sporno ni da se ovlašćenja predsednika Republike zakonom mogu razraditi, ali se ona nikako ne mogu proširivati. Vi ovakvim Predlogom zakona direktno proširujete postojeće ustavne nadležnosti predsednika Republike. Nađite mi osnov u Ustavu Srbije koji sada važi, koji ste zajedno propisali i usvajali, nađite mi osnov za nadležnost predsednika Republike da on imenuje sekretara ovog saveta. Da ne pričamo o tome što su ta pitanja u praktično isključivoj ingerenciji Vlade, osim u onom delu, koje je zakonsko uređenje, kojim se bavi Narodna skupština.

Dakle, ovakva izmena zakona će sasvim sigurno pasti u postupku ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom. Imam odmah jedan predlog za vas. Da li vi pristajete da ukoliko zakon bude usvojen on ode na prethodnu kontrolu ustavnosti pred Ustavnim sudom? Dakle, u onom periodu pre nego što on bude proglašen, odnosno pre nego što stupi na snagu. Vidim da se smejete gospođo Tabaković, mnogo je takvih osmeha bilo iz ovog dela sale u prethodne četiri godine, sada se situacija okrenula.

Dakle, na generalnom nivou smatram, i mislim da sam to i dokazao da je ovakva odredba zakona protivustavna. S druge strane, pošto očigledno imate nameru da usvajate ovaj zakon, mi smo otišli korak dalje i predložili smo jedno međurešenje. Ukoliko već želite da na ovaj način menjate zakon, hajde da onda stavimo u zakon i neke posebne kriterijume. Ko može da bude imenovan na tu vrlo važnu poziciju?

Mislimo da bi bilo u redu, recimo, da postoji zabrana članstva u političkoj partiji za lice koje će biti kandidat, odnosno koje će biti budući sekretar tog saveta. Mislim da će to svakako doprineti otklanjanju onih sumnji koje kažu da su službe bezbednosti kod nas visoko politizovane, da su one pod partijskom kontrolom, da se koriste u međupartijskim obračunima i generalno u partijskom životu.

Drugi deo amandmana koji smo podneli na ovaj član kaže da bi recimo bilo dobro da postoji izričita zabrana sukoba nadležnosti. Dakle, da sekretar Nacionalnog saveta ne može da bude lice koje istovremeno obavlja drugu javnu funkciju.

Ako ste raspoloženi da gradite drugačiji sistem službi bezbednosti, sistem sa efikasnom kontrolom tih službi, onda mislim da je prosto normalno da prihvatite te amandmane. Ako je ovakav predlog posledica stava novoizabranog predsednika Nikolića, koji je nezadovoljan sadržajem onoga što je dobijao od službi bezbednosti, kao izveštaj, pa je to velikodušno ponudio i opoziciji, onda je ovo potpuno pogrešan put.

Ne znam da li će Ustavni sud imati snage ovo da obori za tri, šest meseci, ili tek kada jednom izgubite vlast, ali sam sasvim siguran da će to morati da učini. Da ne pričam o tom posebnom problemu, da u ovom zakonu samo ne piše ime čoveka koji će biti imenovan na tu funkciju. Nije bilo mnogo primera. Znate i ova prošla vlast je makar pravila nekakvu opštu normu, pa se to zvalo šef kabineta predsednika Republike. Vi samo što niste napisali ime gospodina Vučića u ovom predlogu zakona i da predložite još i biografiju, uz predlog koji ste podneli.

Amandman je u proceduri. Vaš odnos prema njemu, ne samo vaš odnos, odnos svih stranaka koje će činiti buduću vladajuću koaliciju u mnogome će obeležiti i politički put vaše Vlade u narednom periodu.

Što se tiče Zakona o ministarstvima, nisam očekivao da ispunite obećanja koja ste davali pre godinu, ili godinu i po dana, i vi ste u tom smislu, moram da priznam, bili poprilično iskreni kada ste danas ovde govorili. Vi ste nam zapravo rekli da je činjenica da se taj broj za pet ministarstava, čini mi se, na kraju razlikuje od vašeg inicijalnog predloga od 12 ministarstava, zapravo rezultat vaše ambicije da imate što širu vladajuću koaliciju.

Vi ste istakli kao poseban kvalitet buduće vladajuće koalicije, to što će ona imati 140 ili 150 narodnih poslanika, ali znate nije cilj parlamentarnog života, a onda izvršne vlasti, da ona u sebi obuhvati svih 250 narodnih poslanika, ili što širi krug partija. Mislim da ste i tu lekciju o tome kako je to veštačko stvaranje lažne stabilnosti zapravo loše, takođe mogli da naučite od prethodne Vlade. Vi ste očigledno krenuli apsolutno istim putem i to se prosto vidi u ovim spisku ministarstava. Tamo negde od 13, 14 ministarstva se jasno vidi da su to ona ministarstva koja su u poslednjim fazama tih vaših međustranačkih razgovora, koje je ovde vrlo ekstenzivno citirate. Moram da vam kažem da oni nisu od naročitog značaja ni za poslanike u ovoj skupštini, ni za građane Srbije.

Dakle, ono što ste se dogovarali kako ste divno sarađivali, kako ste uspeli da napravite divnu Vladu, o tome ćemo suditi od petka ili ponedeljka. Nema potreba da nas tim drugarstvom i harmoničnim odnosima ovde fascinirate, tim nadležnostima koje ste prebacivali iz jednog u drugo ministarstvo.

Dakle, iz ovog Predloga zakona o ministarstvima se ne vidi nikakva politička logika, na koji način vi želite da reformišete državu. Sami ste rekli  da se opis i poslova ministarstava, ono što je suština  ovog zakona, osim ovog člana 2. koji kaže koja su ministarstva, nije mnogo menjao. Niste odstupili od tog pristupa koji operiše isključivo brojem i nazivom ministarstava, a ispod toga u strukturi državne uprave, koja je još daleko od toga da bude javna uprava u ovoj zemlji, zapravo se ništa ne menja.

Jednu stvar pokušavate da promenite i to činite na najgori mogući način. LDP je podnela amandman na član 38. ovog zakona. Za koji ja mislim da je prosto katastrofalan. Vi tim zakonom dajete izričitu nadležnosti  Vladi, apsolutno protivzakonito. Rekao bih i protivustavno. Da po sopstvenom nahođenju, praktično potpuno arbitrarno, smenjuje ljude koji se nalaze na određenim položajima i postavlja, nešto što se zove, vršioca dužnosti. To je zaista neverovatno.

Naravno, slažem se da je stanje u državnoj upravi u Srbiji potpuno katastrofalno, da je to leglo nepotizma, partijskog kadriranja, stranačkog zapošljavanja. U mnogim segmentima lenjosti, sporosti, neefikasnosti najgore vrste. Taj ozbiljan problem ne možete da rešavate na ovakav način, sekirom i da opet za nekoliko meseci dođete, kao država ili kao Vlada, u problem da pred sudovima svi ovi ljudi, koje očigledno planirate da sasečete u državnoj upravi dođu pred sud da vas dobiju i da poreski obveznici ili plaćaju naknadu štete njima ili da morate da ih vraćate na posao, pa da vrlo brzo dođemo u situaciju opštinske uprave u Leskovcu, gde se dolazi 15 minuta pre početka radnog vremena zbog toga što je to jedini način da oni službenici koji prvi stignu zaista i sednu. Zato što ima više službenika, nego slobodnih stolici u zgradi skupštine opštine ili opštinske uprave.

Dakle, nije to suština. Suština je u tome da morate da probate da stvorite početak, makar utisak, a nakon toga i da nešto konkretno radite. O tome da državna služba više ne bude najatraktivnije zanimanje ili posao u ovoj zemlji, da date mogućnost privatnom sektoru da se razvije, da dozvolite konkurenciju, da suzbijete monopole, da evropeizujete zemlju, da prosto otvorite normalno tržište na kojima će se ljudi takmičiti i gde se na neki način angažman u državnoj upravi, pogotovo na tim srednjim ili nižim pozicijama biti zapravo poslednji izbor, pogotovo, mladih ljudi koji pokušavaju da nađu posao. Umesto toga vi ste ovaj princip, ovo očekivanje da ćete sada kao delimično nova vlast, zameniti ogroman deo državnog aparata doveli do savršenstva odredbom na kraju zakona, gotovo, u prelaznim i završnim odredbama.

Gde su kriterijumi za tako nešto? Vaš jedini kriterijum o kome govorite u zakonu kaže – ukoliko nije, ne znam koja je tačna formulacija, zadovoljio potrebe posla. O tome sudi ministar.

Dakle, službenik na položaju nije ostvarivao rezultate u svom radu. Znate, u ovoj zemlji ipak postoje neki drugi zakoni, neki drugi pravni propisi. Postoji neki sistem kriterijuma. Ajde, ako nećete za ovog sekretara Nacionalnog saveta da postavite kriterijume, mada mislim da bi neki od njih, gospodin Vučić mogao da ispuni, onda bar ovde stavite neke kriterijume kada želite na ovaj način da rušite sistem državne uprave.

Šta mislite, šta u ovom trenutku misli prosečan građanin Srbije ili gledalac ovog prenosa? U kojim će ministarstvima, u kojim će sektorima državne uprave biti seče ovih kadrova? Samo u onim u kojima je deo tih kadrova došao iz DS,  ili na predlog DS, ili se vama ili osnovano ili neosnovano čini da oni imaju veze sa DS. U onim sektorima koje je vodila SPS, G17 plus, odnosno URS, PUPS i neke druge partije, to se sasvim sigurno neće desiti. Ili nas demantujte. Dođite za tri meseca pred ovaj parlament sa spiskom, biografijama i rezultatima rada tih ljudi, pristajem unapred, izviniću vam se ukoliko danas nisam bio u pravu.

Vi odlično znate da će se to dogoditi. Ta atmosfera se već vidi i na samom početku rada ove skupštine.

U nekim drugim rešenjima smo podneli čitav niz amandmana. Slažem se sa ovom argumentacijom koja je vezana za deo, odnosno za one sektore koji se bave ljudskim pravima. Podneli smo amandmane koji treba delimično da prošire ne samo naziv nego i delokrug Ministarstva pravde, koje treba da bude Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i javne uprave. Neki predlozi amandmana su kod Ministarstva finansija, kod Ministarstva rada, ali o tome će govoriti moje kolege u nastavku ovde diskusije.

Voleo bih da se mandatar, budući premijer, danas na samom početku obrati ovom parlamentu. Mislim da je to vrlo važno, ukoliko već kažete da ova vlada neće funkcionisati na isti način na koji je funkcionisala prethodna, ili da koalicija neće funkcionisati na taj način, da to na neki način probate i da pokažete ovom parlamentu. Ovaj zakon ipak obrazlaže politička partija koja neće imati najveću odgovornost. Vi ste budući premijer i vi ćete snositi političku štetu, ili ubirati političku korist od rezultata ovakvih zakona. Zbog toga sam ovo rekao. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača dr Jorgovanka Tabaković.

Svako od nas poslanika bira pristup u zavisnosti od toga kakav utisak želi da ostavi kod građana – da li je to duhovitost, ozbiljnost, želja da nekog zaplašite, ali mene najviše brine to sa čime ste pokušali da završite, a to je zaplašivanje građana da će doći do seče zaposlenih u državnoj administraciji.

Šta vi mislite koliko ima državnih službenika na položaju koji, ukoliko ne izvršavaju u periodu, čak je dat i rok, svoje zadatke, može da potpadne pod ovu odredbu o odgovornosti? Kao pravo, ne znam koliko je vama poznato ali u javnoj upravi, u javnim preduzećima postoje planovi rada koji se unose u elektronsku bazu podataka. Postoji ocena uspešnosti koja se tromesečno popunjava, daje radniku na uvid i upoznaje se on sa njom. Na osnovu te i takve ocene koja stoji i u štampanom obliku u bazi podataka, ceni se nečija uspešnost poslovanja. Reći da će to da radi štapom i kanapom nova Vlada, više govori o vašem pravu da ne verujete, da sumnjate unapred i to nije sporno. Ali da iznosite na ovakvom mestu da će doći do seče kadrova, do otpuštanja ljudi, jednostavno ne odgovara istini.

Ne bih da procenjujem zašto se to radi. Možete nekog da ne volite, možete da se ne slažete sa njegovom opcijom, ali vam nikada u životu ne sme zasmetati dobar duh saradnje drugih, kao što vam je zasmetalo što sam pohvalila gospodina Dačića. Jer savremena dostignuća u ekonomiji i merenju resursa kažu da ne postoji dovoljno resursa na Zemlji planeti, da bi se kompetencijom i konkurencijom stvarale dve druge, dve ogromne telekomunikacione kompanije sa infrastrukturom, već da se koordinacijom i saradnjom, svi resursi koji su neobnovljivi, a za Srbiju to su vreme i ljudi, upotrebe na najbolji način, a ne da se međusobno sukobljavaju, ili u svađi dok sarađuju, ili u trenutku kada donose nov zakon o ministarstvima i treba da prave Vladu za građane Srbije, a ne vladajuću koaliciju, da vi podstičete neki duh koji nije baš duh saradnje, nego to smeta jer su lične impresije.

Da, svako od nas je vrlo ličan jer su svi ljudi. Onaj ko sakriva emocije u politici za mene nije dobar političar. Možda ja nisam merilo toga, ali u politici su, gospodine Đuriću, nedopustivi gnev, mržnja, zavist i osvetoljubivost, ali ne samo u politici. Nigde te osobine nisu poželjne ni u kom poslu i ni u kom timu. Saradnja, tolerancija, želja da pohvalite onog drugog, da podstičete da to bude iskreno, to je nešto što nam je preko potrebno.

Nisam to htela da komentarišem, ali mi je žao što je gospođa Elvira, zaključila svoje izlaganje time - ima stvari koje kritikujem, ima one koje bih pohvalila, ali sam opozicija i, znate, moram da glasam protiv. Isto takvu definiciju sam mnogo često morala i takav odgovor da dajem onima koji mi kažu – zašto vi glasate protiv za svaki zakon koji je možda i dobar u Skupštini? Kažem – zato što su u državi Srbiji iskopani rovovi između opozicije i vlasti kao da nismo jedan te isti narod i kao da ne živimo u jednoj državi Srbiji.

Nama treba kritika, trebaju nam i zvizdaši, trebaju nam i navijači, i vama i nama, ali nam trebaju i građani Srbije koji će čuti istinu, koja se može samo u nijansama razlikovati od vašeg ili mog pristupa kako to saopštavate. Vi ne možete da kažete da se sada na drugi način bira sekretar tog tela za nacionalnu bezbednost, ako ga je predsednik imenovao i kao šefa kabineta, a sada ga zovemo sekretarom. To jednostavno ne odgovara istini.

Znate, pročitala sam jedan tekst koji je bio vrlo zanimljiv – predsednika nema ko da kontroliše. Desio se, možda, posle sedam, osam dana od izbora novog predsednika, odnosno od proglašavanja rezultata. Jedan pametan čovek, koji je taj tekst napisao, na jednom elektronskom sajtu je rekao – da li ko ima ili nema da kontroliše predsednika nije pitanje danas, to je pitanje onog ko je stvorio takve okolnosti. To jeste pitanje za nas koji ćemo menjati ono što nije dobro, da ne bi bilo nigde koncentracije vlasti, ali ne možete u formulaciji šefa kabineta, ili sekretara, da izvodite suštinski i drugačiji način izbora tog čoveka koji se bavi nacionalnom bezbednošću i da to nazivate dobijanjem ne znam kakvih neustavnih ovlašćenja za novo izabranog predsednika.

Kolega Đuriću mislim da se vi sećate da sam ovde rekla da se neki organi plaćaju da ne rade svoj posao. Kada smo govorili o Ustavnom sudu i drugačijem načinu plaćanja Ustavnog suda, i njihovih saradnika koje plaća Vlada, a Ustavni sud se finansira, mislim na sudije, na drugi način, rekli smo da to nije dobro, zato što se Ustavni sud finansira i daje mu se privilegija da ne bi ocenjivao ustavnost i zakonitost.

Prečuli ste jedan deo moje diskusije. Naša želja da ojačamo Sekretarijat za zakonodavstvo, gde će konzistentnost pravnog sistema i ustavnost zakona biti obezbeđena još u zgradi u Nemanjinoj. Dok ne dođe ovde, ovo je predlog poslanika. Ovo nije rađeno u tom sekretarijatu za zakonodavstvo, pa ipak sam uverena da onaj ko ne želi da pročita član 138. Ustava, pa još sumnja da li je zaštitnik građana u ovoj kategoriji imalaca prenetih ovlašćenja, taj neće to da pročita. Zaštitnik građanina je nezavisni državni organ i on ne potpada pod ove imaoce koje Vlada stavlja u red.

Otvoreni smo za saradnju, za vaš sud, za kritiku.

Možda smo mi nešto dobro mislili, a loše formulisali. Spremni smo da ovde to učinimo poboljšanim, da zakon bude inoviran i bude najbolji, ali nismo zaista spremni da pristanemo na to da nešto što apsolutno ne menja suštinu jednog Zakona o službama bezbednosti, nazivate neustavnim ovlašćenjima predsednika ili da nazivate veštačkim stvaranjem ministarstava koja postoje u ovom obliku godinama unazad.

Ono što dugujemo sebi i drugima je, pre svega, činjenica i istina. Hvala vam u svakom slučaju.

Hvala gospođo Tabaković.

Gospodine Đuriću, da li je to bila replika?

Gospodin Đurić, replika.

Slušao sam vas pažljivo, možda čak pažljivije nego u vašem prvom obraćanju. Nisam shvatio čemu ova aluzija ili prepričavanje tekstova o tome kako predsednika do sada nije imao ko da kontroliše. Razumem ako je ambicija da mi time objasnite da je ovo način da predsednik Republike ima kontrolu i da taj kontrolor bude Aleksandar Vučić. Onda to tako recite. To je legitimna stvar i to je pitanje odnosa u vašoj političkoj stranci do onog trenutka dok se i tu ne prekrši Ustav. Moram da vam kažem da je gospodin Nikolić regularno izabrani predsednik na ovim izborima i on, u tom smislu, ima pravo da računa na određenu vrstu zaštite, pa i slobode da bude oslobođen te vrste kontrole ili pritiska.

U jednom delu ste govorili, to je skoro zaličilo na bespartijski pluralizam, gde svi jedni drugima pomažemo. Predlažem vam da vi prvo pomognete i ohrabrite gospodina Šoškića, ako mislite da ne radi dobro, da bolje radi svoj posao. Nisam ja izmislio to da vi stvarate atmosferu u kojoj će biti seče. Pre početka svog mandata vi stvarate u Srbiji atmosferu da ćete smeniti guvernera Narodne banke, u vrlo nejasnom postupku i na vrlo nejasan način. Šta onda da misle ovi službenici na položaju i oni službenici ispod njih. Kakva sudbina njih očekuje kad guverner Šoškić u jednom trenutku zaista, sasvim realno, može da oseti neku vrstu straha da ćete pokušati da ga smenite.

Ne govorim uopšte o vama lično, uopšte ne ulazim u to ko bi bio bolji guverner, ali da vi u javnom životu imate javne pozive, najpre pretnje, pa pozive da neko podnese ostavku i onda očekujete da javnost bude mirna i mene optužujete da ja plašim ljude. Neće ljudi biti uplašeni. Ne plaše se ljudi toga da će neko biti posečen iz državne uprave. Ljudi se tome raduju, zbog toga što ste svi zajedno stvorili takvu atmosferu, da je najveća sramota u ovoj zemlji raditi pošteno i kvalitetno za državu. Tu atmosferu anarhizma ste stvorili. Tako je izgledala predizborna kampanja gotovo svih stranaka.

(Predsedenik: Vreme.)

Završavam. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, dr Jorgovanka Tabaković.

Zadržaću za sebe ocenu, samo ću još jednom da vas pitam. Da li zaista niste razumeli šta znači naslov teksta – predsednika nema ko da kontroliše u trenutku kada je izabran gospodin Nikolić, a nije promenjen nijedan zakon koji se tiče tajne službe, čuvanja podataka, načina na koji funkcioniše Nacionalni savet za bezbednost. Hajde da ja objasnim, pošto to gospodin nije razumeo.

Znači, zakonska regulativa koja tretira tu oblast kao zatečena, kao nepromenjena, doneta u prethodnom periodu, govori o tome da neko misli da predsednika nema ko da kontroliše. Sve ostalo što ste govorili je u domenu pošalice, možda duhovite strane, vicevi, gde se već to objavljuje, ja nemam vremena to da čitam.

Gospodinu Šoškiću sam vrlo otvoreno davala podršku za nešto što se zove izbegavanje evroizacije, gospodin Đelić je svedok, nešto što znači dinarizacija, da Srbija nema dovoljno deviza da može da vraća kredite u evrima i da vraća kamate u evrima i sve ostalo, ako nema izvoza i zarađuje u dinarima i da njene mere i instrumenti monetarne politike nisu vidljive jer se odnose na dinare, a mi imamo državu sa evroizacijom. Svaku dobru meru svakog, i vas i bilo kog državnog službenika, ću vrlo javno i konkretno i decidno podržati. Znate šta je razlog za ovu moju sreću da to mogu da kažem? Što sam pripadnik stranke u kojoj mogu da kažem otvoreno svoje mišljenje, jer se moja stručnost i pravo da to kažem ne dovodi u pitanje iz političkih razloga.

Međutim, nemojte plašiti narod da će biti otpuštanja. Službenici na položaju, ako ne budu radili kako valja, moći će da potpadnu, rekla sam vam sistem kojim se to ocenjuje, ali za višak državnih službenika na svim nivoima će postojati kancelarije za brzi odgovor koje će one službenike, koji ne rade ili nemaju pravi posao, konačno dobiti posao da sve ono što je obaveza, da se evidentira javna svojina, da se skrate procedure u dovođenju investitora koji će tu na šalteru završavati svoje poslove, a ne negde iza nekih zatvorenih vrata i mi obećavamo da će građani Srbije imati posla i da će plate koje primaju zaista i zarađivati. Nemojte na taj način da razgovarate o zakonu koji ovde predlažemo, bez obzira na to koliko se razlikujemo politički.

Gospodin Đurić, pravo na repliku.