Hvala. Dr Jorgovanka Tabaković, kao predsednik predlagača. Izvolite.

Za sve one koji ostaju u organizacionom obliku ministarstvo, to je pojedinačno navedeno. Za one delatnosti koje će se obavljati u kancelarijama, oni su rešeni grupno. Nemojte da stvaramo uopšte dilemu kod ljudi.
Vi govorite o tome da li će ministarstvo imati isti broj sekretara, funkcionera, ili ne znam, rukovodećih ljudi, a mi govorimo o tome da će svaki zaposleni u ministarstvu nastaviti da radi u organizacionom delu, kako to ovaj zakon predviđa i da ni na koji način nisu dovedeni u podređeni položaj radnici koji su zaposleni u ovom ministarstvu. Uostalom, dobićete preciznu formulaciju, samo dok ovde usaglasimo tekst koji su amandmani od podnetih usvojeni. Lično ću vam je saopštiti, da ne stvaramo zabunu kod građana. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Samardžić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Samardžiću, izvolite.

Poslanički klub DSS podneo je amandman na ovaj član 2. na stav 1. koji glasi: "Dodaje se tačka 18. Ministarstvo za KiM".
Mi smo podneli amandman na ono što ne piše u ovom članu i u ovom zakonu, a ne na ono što piše, mada smo imali jako puno primedbi i na ono što piše. O tome smo govorili prekjuče, kada smo načelno govorili o Zakonu o ministarstvima.
Po našem dubokom uverenju, nisu resori dobro i racionalno raspoređeni u ministarstva. Imamo najmanje pet primedbi na to kako su ministarstva komponovana. Ali, ma koliko to bilo važno, pitanje za funkcionisanje buduće Vlade i države, razume se, ta pitanja nisu ni blizu ozbiljnosti i dramatičnosti, ako hoćete, koliko pitanje gašenja Ministarstva za KiM, a u ovom našem smislu, koliko pitanje mogućeg dodavanja ovog ministarstva i usvajanje našeg amandmana.
Činjenica da je Ministarstvo za KiM izbrisano iz spiska ministarstava ove, tj. buduće vlade, ima dosta loših efekata, jako puno loših efekata, razume se. Ali skrenuću pažnju samo na neke zato što nema dovoljno vremena da se jako puno eksplicira ovaj problem.
Kosovo i Metohija, o tome ne treba da govorimo, je najveći problem u ovoj državi već godinama i ostaće najveći problem već godinama. Već ta činjenica dovoljno govori o tome da mu i država, a posebno Vlada, posveti poseban tretman. Na nivou razgovora o strukturi Vlade u ministarstvima, taj odgovarajući tretman može biti smo ministarstvo. Ono što Vlada može da učini je, da punom parom i u najvećem kapacitetu radi to pitanje, da ga organizuje, da ga rešava, da se svakodnevno bori za opstanak KiM u sastavu Srbije.
Kada je Ministarstvo napravljeno 2007. godine, upravo smo se time rukovodili, iako ona prethodna forma, Koordinacioni centar, ne da nije loše radila, nego je dobro radila i u punoj meri je ispunjavala zadatke Vlade i države, ali smo videli da bi to trebalo podići na još viši nivo iz raznih drugih razloga.
Odmah ću vam reći jedan od njih. On je, da tako kažem, organizaciona i prirode autoriteta. Zamislite samo Vladu koja ima kancelariju i koja raspravlja. Ministar za KiM, ili osoba koja je zadužena za KiM, ako nema ravnopravni status sa ostalim ministrima koji o tome raspravljaju, ako je šef kancelarije neke službe, ili Koordinacionog centra, kao što je prethodno bio slučaj, neće moći, niti redovno da prisustvuje sastancima Vlade, gde se uvek neki aspekt pitanja u vezi sa KiM obrađuje, neće moći da glasa sa Vladom o toj stvari, neće moći da bude svakodnevno na ravnopravan način, kao i drugi ministri u okviru svojih resora, prisutan u ovome. To će biti kancelarija koja će biti uvek u organizacionom pogledu sekundarni činilac u odnosu na ministarstva koja će, parcijalno i ad hok, rešavati neko od pitanja KiM. Dovoljno je samo pogledati taj organizacioni aspekt i videti kolike su prednosti što je Ministarstvo postojalo.
Drugi problem je jedan loš efekat i na unutrašnje prilike i na međunarodnu zajednicu. Naravno, ne mislim da su bile neke loše namere vezane za ovaj propust u Zakonu o ministarstvu, ali verujte, ta koincidencija vremenska, tog besomučnog zahteva zapadnih sila da mi polako gasimo naše institucije na KiM i ovaj potez koji će napraviti Vlada, da Ministarstvo svede na kancelariju, ima dakle jednu vrstu rezultata koji nije povoljan za strategiju države - da odbrani KiM. Govorim o koincidenciji vremenskoj, ne govorim ni o kakvim namerama, pogotovo ne o lošim namerama, ali morate da vodite računa i o objektivnim efektima vaših poteza. Oni su za države koje su prijatelji nezavisnog Kosova, nešto što će oni pozdraviti, možda ne eksplicitno, ali u nekim međusobnim kontaktima, oni će smatrati da je to jedan dobar potez. To za nas ne može biti dobar potez, ni za državu, ni za Vladu, ako vas pohvali neko ko radi na nezavisnom Kosovu. To je sasvim sigurno.
Što se tiče unutrašnjih efekata ovog poteza, oni su takođe loši. Morate da vodite računa i o tome. Među građanima Srbije preovlađuje ogroman stav da se KiM mora braniti kao deo države. Šta će oni da kažu na ovaj potez, da se spušta nivo funkcionisanja države u toj stvari, i posebno, taj očajan efekat koji će biti za naše građane na KiM? Na one ljude koji su, radi svoje lojalnosti Srbiji, platili sve što su mogli. Govorim od 99% ljudi koji tamo žive. Nemojmo pričati o nekim profiterima ili o nekim ljudima koji su, navodno, kriminalne strukture itd. Govorimo o ljudima koji tamo dele dobro i zlo sa tim neregulisanim statusom KiM.
Najzad, možda najgora stvar u svakodnevnom funkcionalnom pogledu jeste to što nećete imati jasne oblasti poslova, ovlašćenja koje je Ministarstvo do sada imalo. O tome ću govoriti kasnije, kada budem govorio o amandmanu 19. i zato neću sada o tome govoriti.
U celini gledano, to je najlošije što je Vlada mogla da učini, kada je pravila ovaj zakon o ministarstvima sa najvećim mogućim štetama. Perspektivno, to ne može biti održivo.
Možemo da kritikujemo Ministarstvo kako je radilo u prethodnom i u pretpredhodnom mandatu. To nije problem i to će uvek biti tema. Molim vas, nemojte da sa prljavom vodom izbacujemo i dete. To ne sme da se dogodi. Ovoj vladi pogotovo ne sme da se dogodi, koja u svom programu ima, u svom koalicionom sporazumu u tački 2. očuvanje KiM kao deo Srbije. To zaista deluje kao određeno prepuštanje KiM nekoj svojoj spontanoj sudbini. Sudbini o kojoj neće odlučivati ova vlada i ova država, nego sticaj međunarodnih okolnosti, dobra ili loša volja nekog ili grupe učesnika u međunarodnim odnosima, kada je reč o KiM, pa ćemo videti da li nam je konstelacija naklonjena ili nije naklonjena, da li ćemo možda to staviti u službu nekih važnijih strategija države, kao što su evropske integracije i postajanje članice EU itd.
Takva pitanja se ne mogu vezivati niti funkcionalno, niti na bilo koji drugi način, sa pitanjima egzistencije same države. Teritorija države jeste deo njene egzistencije, i ako hoćete, njena definicija. U nekom našem internom smislu, ovde se ne radi o teritoriji. Ovde se radi o mnogo čemu višem, važnijem i sudbonosnijem za život ove države.
Zato nemojte ovo činiti. Dodajte tačku 18, kao što vam predlažemo i, ako je potrebno, Demokratska stranka Srbije će uložiti sve svoje znanje i iskustvo koje ipak postoji, kada je reč o Kosovu i Metohiji, da pomogne i Vladi i ministarstvu u onome što je potrebno da bi ono funkcionisalo kako treba.
Zbog toga je naš zaista veliki apel na vladajuću većinu da usvoji ovaj amandman poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Koristim ovu priliku da vas obavestim da vam je dostavljena Odluka o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, koju smo dobili od Republičke izborne komisije.
Molim sve predsednike poslaničkih grupa, čijim su poslanicima dodeljeni mandati, da ti narodni poslanici budu u Skupštini od 12,00 sati, a nakon rasprave o pojedinostima prve tačke dnevnog reda organizovaćemo, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, polaganje zakletve novoizabranih narodnih poslanika.
Takođe, dobili ste i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja o dodeli mandata, tako da, u tom pravcu vas molim da novim poslanicima omogućimo nakon 12,00 sati ulazak u Narodnu skupštinu.
Na naslov iznad člana 4. i član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Đorđe Stojšić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč želi gospođa Papuga. Izvolite.

Već sam rekla u prošlom obrazloženju da su stvarno neka ministarstva, nadležnosti i poslovi nekih ministarstava su duplirani. To se posebno vidi po Ministarstvu finansija koje treba da se formira. Naziv novog ministarstva će biti Ministarstvo finansija i privrede. Posebno mislim da tu treba ta privreda da se odavde premesti u neko drugi resor. Resor privrede treba da se premesti u neko drugo ministarstvo i da se Ministarstvo finansija bavi samo finansijama.
Posebno mi nije jasan taj spektar poslova koje će obavljati Ministarstvo finansija i tu su stvarno neki poslovi, pošto će postojati i Ministarstvo za unutrašnju trgovinu, ne znam zašto će Ministarstvo finansija da se bavi taksama, naknadama, penalima u turizmu, baviće se konkurentnošću turističkih proizvoda, turističkim tržištom, uslovima obavljanja turističkih agencija, ugostiteljskom delatnošću, nautikom, skijaškim terenima, pružanjem usluga na skijalištima, tako da smo zato i predlagali da se Ministarstvo finansija bavi samo resorom finansija u Republici Srbiji, a privreda da bude u nekom drugom ministarstvu.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman je podnela grupa od 14 narodnih poslanika poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Gospođa Ranka Savić, izvolite.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege, u poslovima nadležnosti Ministarstva finansija i privrede se ne pominje industrija kao izdvojeni deo privrede. Mislim i da ne treba mnogo da podsećamo koliko je teško stanje u industriji, ali bih ja ipak imala potrebu da i građane i narodne poslanike upoznam sa tim da je Srbija, po broju zaposlenih u realnom sektoru, dakle u industriji, gde je svaki 24. zaposlen u industriji, spada u red nerazvijenih afričkih država.
Prema tome, apsolutno smatram da je industrija morala da bude, kao deo privrede, posebno izdvojena i posebno tretirana. Dakle, bilo je potrebno da se utvrde obaveze i nadležnosti Ministarstva u revitalizaciji, razvoju i posebno u reindustrijalizaciji ovog sektora, tim pre što smo i u predizbornim kampanjama čuli da će se industriji posvetiti posebna pažnja, a naročito revitalizaciji privrede.
Prema tome, to je ono što sam ja imala obavezu da iznesem, jer u krajnjoj liniji, ova data obećanja radnici su shvatili ozbiljno i najmanje što su očekivali jeste da industrija u zakonu bude posebno apostrofirana.

Hvala vam.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 14 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olgica Batić, Aleksandar Jugović i Aleksandar Čotrić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Za reč se javio predsednik poslaničke grupe SPO i DHSS, gospodine Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, poslanice, poštovani predsedniče, ako bismo želeli da ne izgubimo veze sa dijasporom i da posvetimo pažnju resoru dijaspore, onda je neophodno da prihvatimo ovaj amandman, kako bi se resor dijaspore stavio u sastav Ministarstva spoljnih poslova. Argumenata za to ima mnogo.
Prvo, u okviru Ministarstva spoljnih poslova već postoji Direkcija za dijasporu, pa nije celishodno, ni logično, ni racionalno praviti paralelni državni organ koji će se baviti tim istim poslom. Ako uređujemo državu i društvo, to treba da radimo kvalitetno i temeljno i voditi računa o činjenicama. Ovakvim zakonskim rešenjem bilo bi ukinuto ne samo Ministarstvo za dijasporu, već i delokrug rada tog ministarstva, a to je očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza države Srbije sa oko 3,5 miliona naših ljudi i preko 1.300 organizacija na svih pet kontinenata. To je veoma loša poruka koju ćemo poslati našim ljudima. Oni će to shvatiti kao da smo ih se odrekli.
Znate za slične apele koje su predstavnici naših udruženja iz dijaspore već upućivali predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i nadam se da ćete i to uzeti u obzir, s obzirom da je kampanja SNS bila personalizovana, poprilično, i da je tu kampanju upravo vodio predsednik Srbije i smatram da bi trebalo poslušati one apele ljudi iz dijaspore i uslišti sve njihove molbe, s obzirom da su oni, u poslednjih nekoliko decenija, bili ključ stabilnosti ekonomije i privrede u Srbiji.
Deo našeg pravnog sistema čini Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojen 2009. godine i koji će defakto biti nemoguće primenjivati, s obzirom da je zakonom propisano da poslove obavlja ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a to svakako nije kancelarija. Dakle, to mora biti ministarstvo. Ako ostane ovakvo zakonsko rešenje, neće biti ministarstva nadležnog za poslove dijaspore, a kancelarija, odnosno posebna služba koju će osnovati Vlada, neće imati mandat, ni kapacitet da navedene poslove adekvatno obavlja.
Posebno naglašavam da je prilikom pisanja Zakona o dijaspori Srbima u regionu namerno korišćena sintagma – Ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a ne Ministarstvo za dijasporu, kako bi se u budućnosti izbegla i prevazišla upravo ovakva situacija. Donošenje Zakona o dijaspori Srbima u regionu predstavljalo je i predstavlja istorijski pomak ka unapređenju odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Njegovim usvajanjem Republika Srbija iskazala je čvrstu rešenost da bude država koja iskazuje istinsku brigu za svoje sunarodnike koji žive i rade u inostranstvu, kao i istinsku brigu za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta. O tome danas svedoči činjenica da država u regionu, po uzoru na Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojila Republika Srbija i njegova zakonska rešenja, ugrađuju slične zakonske akte koji regulišu navedenu oblast. Na primer, to već čini Hrvatska i čini Slovenija.
Od osnivanja Ministarstva za dijasporu do danas, kada planirate da ga ukinete, uređene su veoma važne stvari vezane za uključivanje, ponavljam, oko tri i po miliona naših ljudi i preko hiljadu i trista organizacija u društvene, političke, ekonomske i sve druge tokove zemlje, njihovog porekla koju, možemo slobodno reći, više vole nego mi koji živimo u njoj, jer oni to dokazuju svojim stalnim učestvovanjem u životu Srbije, stalnom težnjom za ulaganjem, stalnom težnjom da se vrate u Srbiju, a mislim da država Srbija u proteklih nekoliko decenija nije dovoljno vodila računa o svojoj dijaspori.
Nacionalna strategija koja je usvojena osnovana je i uspešno funkcioniše i sa Skupštinom koju čini 45 delegata iz celoga sveta. Šta će biti sa tim ljudima? Šta će biti sa svim onim poslom koji je u prethodnom periodu obavljen, a koji se tiče veza između Srbije, dijaspore i Srba u regionu? Često volimo da govorimo kako smo patriote, a kada to treba na delu da se pokaže nekako nam manjka i želje, a čini mi se u ovom slučaju da je više stvar kompromisa i da bi se zadovoljili pojedini ministarski apetiti i stranački apetiti mi smo spremni, odnosno buduća Vlada je spremna da se odrekne dela nacionalnog korpusa koji čini gotovo polovinu ukupnog nacionalnog korpusa.
Razlog za uspostavljanje čvršćih veza leži u ekonomskom potencijalu srpske dijaspore. Prema procenama Svetske banke, svake godine na osnovu deviznih doznaka naših iz dijaspore u Srbiju ušlo je oko pet milijardi dolara. To je ono o čemu upravo pričam, a ovaj izraz govori da smo trinaesta zemlja na svetu po učešću deviznih doznaka iz dijaspore u ukupnom društvenom bruto proizvodu. To je jedan od razloga što se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju i to je još jedan pokazatelj zbog čega je neophodno i zbog Srba koji žive u Srbiji i zbog građana Srbije, a ne samo Srba, poštovati veze sa dijasporom.
Ukidanjem delokruga rada koji se tiče dijaspore ne postiže se ni ušteda u budžeta, koja iznosi 0,02% od ukupno budžeta, već to predstavlja i znači najveći šamar celokupnoj dijaspori, koji će višestruko koštati državu Srbiju i poljuljano poverenje koje je jedva uspelo, koliko toliko, da se ublaži. Ovom odlukom će odnos matice i dijaspore pasti na najniži mogući nivo i smatram da više nikada nećemo moći da računamo na srpsku dijasporu kao na budući potencijal, ulaganje Srbije i u njen privredni razvitak.
Dakle, ponoviću još jednom, ovim se prekida očuvanje veza sa trećinom našeg stanovništva koje živi van granica zemlje. Ovim se prekida očuvanje nacionalnog, verskog, kulturnog, jezičkog i svakog drugog identiteta, doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda. Svi oni koji žive u dijaspori daju svoj doprinos, a ovim će biti demotivisani da na adekvatan način zastupaju Srbiju. Nužno je da Srbija i u budućnosti tretira na poseban način ljude koji žive van Srbije. Predloženim uređenjem delokruga Ministarstva za dijasporu napuštate Srbe koji žive u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, prepuštate ih asimilaciji i ostavljate ih u podređenom položaju u odnosu na većinsko stanovništvo. Hvala.