Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Oliver Dulić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Marković.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Đorđe Stojšić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 16. i član 16. Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 16. i člana 16. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ivan Karić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavnim i pravnim sistemom.
Za reč se javio narodni poslanik Ivan Karić.
Izvolite.

Zahvaljujem se. Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege, nama se stalno nude paralele o prisutnom siromaštvu koje smeta ekološkom razvoju. Naime, upravo je suprotno, bez ekološke i resursne politike ispred i pre svega nema ni strategije razvoja, ali nema ni ekonomskom oporavka Srbije.
Bez popisa svih vrednosti, prirodnih resursa, analize stanja i načina upravljanja nema novog planiranja niti održivog razvoja.
Mi ovde predlažemo da ministarstvo nosi ime Ministarstvo životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja. Resursi su opet u zajedničkom džaku u koji nesmetano zavlače ruku svi korisnici industrija, rudarstvo i energetiku, šumarstvo, vodoprivreda i oni ne žele da prebroje čega i koliko ima u tom resurnom džaku. To tako traje decenijama i vi ovim zakonom želite da nastavite tu lošu praksu i katastrofalnu tradiciju.
Na sreću sve još uvek opstaje jer istinska i domaćinska Srbija koja je tiha Srbija i dalje mukotrpno stvara. Vi zaneseni svojim ekonomskim programima zaboravljate da vazduh, voda, reka, šuma, mineralne sirovine imaju vrlo visoku cenu. Za vazduh shvatimo to obično kada je kasno, kada ga ugledamo i kad vidimo da vazduh ima boju.
Naravno, kada govorimo o resursima i zagađenju ljudsko zdravlje ima neprocenjivu vrednost. Zeleni Srbije su protiv da rudarstvo bude u Ministarstvu prirodnih resursa jer subjekt koji upravlja prirodnim i privrednim delatnostima koji su korisnici prirodnih resursa ne može biti i ne može određivati pravila njihovog korišćenja. To važi i u uređenju odnosa u nadležnostima ministarstva i obezbeđuje ekološko upravljačku ravnotežu.
Ove amandmane koji su "Zeleni" predložili nisu integralan ni celovit koncept za koji se Zeleni Srbije kao politički koncept zalažu ali smo mi na ovaj način kao Zeleni pokušali da damo doprinos da ovaj anti ekološki Zakon o ministarstvima makar malo ublažimo. Ukoliko vaš predlog ministarstava bude to Zelene udaljava veoma daleko od potencijalne podrške Vladi. Zaista sam iznenađen ovakvim Predlogom zakona o ministarstvima, pre svega misleći na vaše koalicione partnere koji imaju veoma dobru ekološku doktrinu i žao mi je što ovde ne vidim da ima i jedne jedine rečenice za koju se zalaže SPS.
Nadam se kada govorimo o resursima vrlo pažljivo pratiti situaciju oko genetski-modifikovanih organizama jer je za nas vrlo sumnjivo da najavljujete upotrebu, a imamo u vidu da su sa vama opet koalicioni partneri ljudi koji su uveli genetski-modifikovane organizme u životnu sredinu Srbije. Nadam se da ćete s obzirom da se zalažete za procesuiranje, da ćete i te vaše nove koalicione partnere procesuirati i da znate da postoji Predlog zakona o zabrani genetsko-modifikovanih organizama sa 36.000 potpisa građana i građanki. Zahvaljujem se.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Ranka Savić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

Na žalost ni ovaj amandman nije prihvaćen ili sam možda sa preterano optimizma mislila da će se barem prihvatiti oni amandmani koji se odnose na radnike i koji se odnose na zaposlene. Naime, zbog niza nesporazuma i sporova koji su bili u prethodnom periodu između, pre svega sindikata i Ministarstva rada, odnosno resornog ministra, apsolutno sam smatrala da je potrebno da se poslovi ministarstva preciziraju i da se dopune setom poslova koji su vezani za određene sfere delovanja. Tu je naročito važno bilo da se spreči diskriminacija sindikata koju morate da mi verujete na reč u prethodnom periodu je postojala, ali i da se uredi sistem reprezentativnosti. Osnovni cilj ulaganja mog amandmana je bio upravo ovo.
Međutim, utvrđenim poslovima i nadležnostima Ministarstva rada što je za mene pogotovo bilo zaista zapanjujuće jeste činjenica da se socijalni dijalog i Socijalno - ekonomski savet niti jednom jedinom rečju ne pominju. Valjda zbog toga što Srbija nije visoko konfliktna država, što u Srbiji nije situacija ovakva kakva jeste, pa nam onda socijalni dijalog u tako dobrim prilikama nije bio ni potreban.
Koliko je socijalni dijalog i Socijalno – ekonomski savet bitan, informisaću samo one koji ne znaju, da je još daleke 1957. godine u EU oformljen evropski, ekonomski i socijalni komitet i da on i dan danas radi, da broji 344 člana i da se ne može zamisliti da i jedan zakon koji se odnosi na radnu i socijalnu sferu, ili zaštitu životne sredine donese, a da se prethodno ne dobije mišljenje i saglasnost ovog komiteta. Ono što je bitnije i značajnije, mišljenja koja nisu obavezujuća ni u EU ovog komiteta u 95% slučajeva se uvažavaju.
Mislim da ne treba da govorim koliko je bitan socijalni dijalog da je on osnov bezkonfliktnog rešavanja sporova od Republike preko lokalne samouprave do preduzeća. Nadam se da će bez obzira na odbijanje ovog amandmana nova Vlada raditi drugačije, da će ozbiljno shvatiti potrebu širenja i jačanja socijalnog dijaloga, a da Socijalno – ekonomski savet kao do sada neće biti jedan paravan evropskih integracija.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Oliver Dulić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

Tražila sam reč povodom amandmana malo pre koji je Ranka Savić izlagala.
Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je u članu 17. stav 1. Predloga zakona propisano da, između ostalog, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem u oblasti radnih odnosa, kao i sindikalno organizovanje, čime su obuhvaćeni predlozi sadržani u navedenom amandmanu i u obrazloženju.
Ovo iz razloga što sistem u oblasti radnih odnosa, između ostalog, obuhvata individualna i kolektivna prava zaposlenih, a kolektivno pravo obuhvata i sistem pravne zaštite sindikata, sprečavanje diskriminacije sindikata i druge predloge koji se odnose na funkcionisanje i zaštitu sindikata i njihovih članova.
Predloženi amandman, sistem pravne zaštite sindikata, sprečavanje diskriminacije, sistem reprezentativnosti i drugo, je već sadržan u važećem Zakonu o radu, kojim se uređuje sistem u oblasti radnih odnosa. Ovako predloženo detaljno uređivanje nadležnosti ministarstva u odnosu na sindikate je suvišno u Zakonu o ministarstvima, a zahtevalo bi da se i druge nadležnosti ministarstva da se na isti način detaljno definišu što bi bespotrebno opteretilo tekst Zakona o ministarstvima, kojim se samo utvrđuje delokrug rada, a ne i sadržaj uređivanja određenih oblasti. Hvala.

Da li još neko želi reč povodom amandmana na član 16. pošto smo malo poremetili redosled, koji je podneo narodni poslanik Oliver Dulić? (Ne.)
Na član 19. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Božidar Đelić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Goran Bogdanović podneo je amandman kojim dodaje novi naslov i novi član 19a.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Slobodan Samardžić podneo je amandman kojim dodaje novi član 19a.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Obzirom da smo u članu 2. predložili dodavanje tačke 18), dužni smo bili da dodamo i ovaj amandman na član 19.
Naime, u sadržaju tog amandmana vidi se koliki može i treba da bude delokrug i obim poslova koje obavlja ili koje bi obavljalo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, ako se naš amandman na član 2. i amandman na član 19. usvoje. Po tome se vidi ono što jeste intencija tog amandmana, a u osnovi to nije ništa drugo do onoga što je bio sadržaj rada Ministarstva za Kosovo i Metohiju od 2007. do 2012. godine. Ponovo nećemo pričati o tome kako je koje ministarstvo obavilo taj posao. To nije tema za danas. Za nas je važno da skrenemo pažnju na nedostatak ovog zakona i da pokažemo kako bi trebalo da bude kada bi se stvari dovele na svoje mesto.
Naime, osnovno je da to Ministarstvo za Kosovo i Metohiju obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje institucija Republike Srbije na teritoriji AP Kosova i Metohije, dakle, na funkcionisanje institucija Republike Srbije. To je ono što je najvažnije.
Ono što stalno govorimo, da mi imamo institucije tamo i da one treba da funkcionišu u nekom upravnom režimu koji postoji za ostatak Republike, jeste zapravo suština stvari. Mi ne samo da treba da se ponašamo načelno i formalno kao da je Kosovo deo Srbije, što ono i jeste i što moramo da pokažemo i kroz državnu upravu. Ako državna uprava ne funkcioniše na nekom prostoru, onda ona kao da i ne postoji.
Možda postoji zabluda o tome da naša državna uprava ne treba da funkcioniše na prostoru Kosova i Metohije, zato što Rezolucija 1244 kaže da tu postoje dve misije UN na bazi Rezolucije 1244, dakle vojna i civilna i da će civilna misija preuzeti funkcionisanje te uprave. To tako stoji na papiru, ali znate da praktično od 1999. godine ta civilna misija je polako prepuštala najpre albanskim institucijama, a posle i institucijama samouprave, kako i definiše Rezolucija, koje su preuzele u potpunosti albanske snage. Dakle, prepušta im upravljanje na celom prostoru Kosova i Metohije.
Cela politika Vlade od 2001. godine, one prve Đinđićeve vlade, pa do ove poslednje bilo je da zapravo Srbija u maksimalno mogućoj meri, poštujući Rezoluciju 1244, obavlja određene poslove uprave na teritoriji Kosova i Metohije. To je smisao onog sporazuma Čović-Ekerup iz novembra 2001. godine. To je sporazum koji je potpisan između naše države i UNMIK, dakle, civilne misije UN na Kosovu i Metohiji i on je još važeći.
Imate jednu situaciju 2008. godine, kada su Albanci proglasili nezavisnost i kada je po nekoj logici stvari Ahtisarijevog plana i onog njihovog ustava, da oni treba da preuzmu upravu. Tu je nastupio jedan vakum upravljanja koji možemo ili da ispunjavamo ili da ne ispunjavamo. Ne možemo da prepustimo albanskim institucijama te kvazidržave da preuzmu upravljanje celim Kosovom i Metohijom. To bi bilo glupo. Naime, ne bismo kršili Rezoluciju 1244 kada bi smo u tom upravljačkom vakumu obavljali upravu tamo gde možemo.
Naša intencija je i po prethodnom zakonu i po prethodnim ministarstvima da svugde gde živi svaki građanin Srbije koji je lojalan Srbiji ima, tako da kažem, zaštitu upravljačke ruke Srbije. To je suštinski smisao ovog amandmana. On predviđa da se te funkcije obavljaju u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne politike, kulture, infrastrukture, telekomunikacija itd, učestvovanje u obavljanju izbornog procesa, koji naš zakon o izborima dopušta, to su izbori za lokalne organe vlasti na teritoriji Kosova i Metohije, potom delovanje pravoslavne crkve, obnovu duhovnog i kulturnog nasleđa, finansijsku, pravnu, tehničku, kadrovsku pomoć i mnoge druge stvari, kao što je saradnja sa misijama UN na Kosovu, dakle civilnom, UNMIK i vojnom formom.
Zadatak tog ministarstva jeste i da priprema, organizuje i sprovodi pregovore o političkom rešenju, kako stoji u Rezoluciji 1244, iz kog treba da proizađe budući status Kosova.
Kao što znate, ta stvar nije gotova, nije završena. U međuvremenu je ušao jedan drugi proces, jedan drugi fenomen koji sa pregovorima nema nikakve veze, pa ni sa Rezolucijom 1244. To je ovaj dijalog koji je bio na margini kršenja naših zakona i našeg ustava. Kažem na margini, a po posledicama on nije ni na margini, nego je prešao sa one strane zakonitosti i ustavnosti, budući da je neke stvari od onih sedam tačaka regulisao na način koji potpuno odgovara institucijama lažne države Kosovo.
Dakle, moramo kroz ministarstvo da obavljamo ove poslove. Kao što ste videli, po njihovom nabrajanju, to su poslovi koje jedino ministarstvo može da obavlja. To je pokazalo vreme od kada ministarstvo postoji i poslove koje ne može da obavlja nikakav niži nivo državne uprave, kancelarija, centar, služba ili bilo šta drugo. Najbolji primer za to jeste ovaj slučaj organizovanja izbora za lokalne organe vlasti ovog maja 2012. godine. Prosto, tu se država ponašala kao da nema svoje nadležnosti na toj stvari. Ona je raspisala izbore, a nije htela da ih obavi pod izgovorom da će bezbednosni problem napraviti dar-mar na Kosovu itd.
Dve opštine koje su obavile te izbore, postupivši po zakonu, su dokazale da se sve može obaviti u jednom urednom upravnom mehanizmu i procesu. Ti izbori su završeni, odbornici obavljeni, nije pala nikom dlaka sa glave, sve je bilo potpuno regularno, što zapravo pokazuje da je taj upravljački mehanizam preuzela lokalna zajednica na Kosovu, delovala po zakonu u Srbiji i obavila to na najuredniji mogući način.
Bolji primer jesu izbori 11. maja 2008. godine, kada smo imali izbore u 24 opštine na Kosovu. Mi smo to radili po našem zakonu, ne kršeći Rezoluciju 1244, niti nadležnosti UNMIK-a. UNMIK se lepo 2007. godine oslobodio tih nadležnosti organizovanja izbora na Kosovu, preneo ih na privremene institucije, one su postale institucije države Kosovo i mi smo trebali da se predamo. Šta je bio zadatak države nego da tu svoju ruku uprave proširi i na izborni proces, samo zato što ga se UNMIK odrekao sa dve uredbe. Zakonski je to potpuno u redu i normalno. Obavljeni su izbori u 24 opštine, specijalni predstavnik generalnog sekretara je negodovao, galamio, ali kada je stvar bila završena, i on je "legao na rudu" i počeo da sarađuje sa tim opštinama.
Dakle, ovo je dokaz da država ima manevarski prostor da deluje na prostoru KiM, ukoliko želi, ukoliko ima volju, ne kršeći ni Rezoluciju 1244, ni svoj Ustav, ni svoje zakone, zapravo sprovodeći ih, a ignorišući, razume se, zakone lažne države Kosovo jer su oni za nas nezakoniti i nepostojeći.
Ukratko rečeno, ovo je predlog koji je, čini mi se, i zakonit i konstruktivan i politički racionalan, sa današnjeg stanovišta. Mi ne kažemo da sada država treba da upravlja celim Kosovom, jer je to realno i nemoguće, ali, gde može – može. Maksimalni cilj je da svuda tamo gde žive Srbi i građani, inače lojalni državi Srbiji, ne moraju biti Srbi, naši građani, i to koliko je moguće, imajući u vidu sve realnosti na prostoru, gde ljudi žive potpuno samostalno, u malim enklavama koje se ne mogu danas braniti, itd, itd. Ni za Srbe na Kosovu, ni za naše građane, a najviše za međunarodnu zajednicu, nije ništa bolje od toga da država pokaže maksimum svoje volje i maksimum praktikovanja i korišćenja sopstvenih zakona.
Zbog toga je ovaj amandman racionalan, pre svega, u skladu je sa zakonom i mi molimo da ga, u skladu sa amandmanom 2, parlamentarna većina dobro pogleda i da razmisli o njemu, imajući u vidu i argumentaciju koja je izneta na ovoj raspravi. Jer, ove rasprave nisu nebitne i zato i vodimo raspravu, sem toga što pišemo amandmane, one su doprinos objašnjenju i obrazloženju onoga što želimo i mislimo da bi bilo zaista veoma korisno, a za sudbinu KiM bogami i od neobično velike, ako ne odlučujuće, važnosti da Srbija zadrži KiM u svom sastavu.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman je podnela grupa od 14 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Gospođa Judita Popović ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću maksimalno da pojednostavim obrazloženje zašto sam predložila da se pored ministarstva koje je predloženo zakonom uvede još jedno drugo ministarstvo, u funkciji nadzora rada Republičkog geodetskog zavoda.
Mislim da ćemo se složiti oko toga koliki značaj ima Republički geodetski zavod za funkcionisanje državne uprave. Republički geodetski zavod, prema članu 28. Predloga zakona, predviđa, između ostalog, da se vode poslovi stručni, kao i poslovi državne uprave. Ti stručni poslovi su, recimo, geomagnetizam, aeronomija, magnetsko i elektro-magnetsko polje i sl, a ovi drugi poslovi, što se tiču državne uprave, svode se uglavnom na upis prava vlasništva na nepokretnostima. Dakle, prevashodno se odnose na poslove koji se tiču službe katastra nepokretnosti. To je taj katastar nepokretnosti koji je nekako postao veliki problem u svakodnevnom životu jednog prosečnog građanina Srbije.
Podsetila bih da je u postupku već jedno 10 godina objedinjavanje zemljišne knjige i katastra, što u stvari izaziva ogromne probleme, s obzirom da svaki građanin koji reši da kupi ili proda nekretninu, da je stavi pod hipoteku radi uzimanja određenog kredita, ili nasledi nekretninu, ima problem kada se obrati nadležnoj službi u nekoj lokalnoj samoupravi za upis tog nekog svog prava u katastar nepokretnosti.
Mislim da je deo problema nastao iz tog razloga što ministarstvo koje je nadležno za nadzor ovog Republičkog geodetskog zavoda prosto nije kompetentno da izvrši taj nadzor. Ja bih razumela ukoliko Ministarstvo građevinarstva i urbanizma nadzira rad odnosno poslove ovog Republičkog geodetskog zavoda koji se tiču geomagnetizma, aeronomije i slično, ali nikako ne mogu razumeti u kom smislu jedno ministarstvo tipa građevinarstva i urbanizma može da nadzira rad tog katastra nepokretnosti, s obzirom da u ovim službama koje se nalaze na lokalu često su direktori inženjeri geodezije i slično, koji nemaju određena potrebna stručna znanja u smislu prava, tako da to izaziva mnoge kontroverzne odluke kad god se građanin obrati nadležnoj službi.
Zaista sam očekivala da malo razmislite, kao prvi korak, u smislu racionalizacije i činjenja funkcionalnijim rad državne uprave, pa da jednim malim prihvatanjem ovakve vrste ispravke, gde pored postojećeg ministarstva prihvata se i upliv, odnosno nadzor Ministarstva pravde za kontrolu i pomoć Republičkom geodetskom zavodu u njegovom ozbiljnom radu koji taj zavod ima u smislu svakodnevnih potreba i države i društva. Nažalost, očigledno da nema volje u tom smislu, da li iz tog razloga što je opozicija podnela ovaj amandman, ili zato što se jednostavno nije obratila pažnja na svrsishodnost ovog amandmana, odnosno izmena koje su predložene.