Deveto vanredno zasedanje, 20.09.2012.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava

...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dakle molim vas, ja ću u dve rečenice, prosto sam šokiran ovim što ste rekli. Gospodine Stefanoviću, pitajte ozbiljne pravnike u svojoj poslaničkoj grupi, ja vam neću ništa više tim povodom reći, a druga stvar, o kom mediju to govorite. Kom mediju? Đilasovom ili Šaperovom, a svi su pod njihovom kontrolom. Da li sam ja vlasnik "Presa", ili neko od vaših ljudi, pošto ne znam baš, rekao sam biću ozbiljan, neću da se mešam u te unutarstranačke stvari. Ali, kako god okrenete jedan deo medija vodi jedna strana vaše stranke, a drugi deo medija u Srbiji vodi druga strana vaše stranke. I vi nam ovde držite predavanja i lekcije o medijima. Kada vas molim nemojte više, nema smisla, pa to je onako, toliko besprizorno i tako neprimereno, da više nemam šta na to da kažem. Hvala vam najlepše. Izvinite, šta god da kažete neću se više javljati.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Završavamo sa replikama. Reč ima ministarka Verica Kalanović.

Verica Kalanović

Ujedinjeni regioni Srbije
Znam da je bilo jako zanimljivo sa njima da prate ovu razmenu mišljenja i dugo sam razmišljala da li da uopšte nastavim, ali zbog ozbiljnosti teme koja je pomenuta prosto moram da reagujem jer je to nešto što sam već nekoliko puta čula od opozicionih poslanika u ovoj skupštini.
Meni je drago da postoji bar jedan kohezioni faktor u DS, pa makar to bio i Mlađan Dinkić. Drago mi je zbog toga što želim da DS bude jaka jer svakoj ozbiljnoj Vladi je potrebna ozbiljna opoziciona stranka koja će je terati da radi što je moguće bolje i koja će je činjenicama kritikovati i tražiti najbolja moguća rešenja u svim oblastima. Takođe, navikla sam da ministar Dinkić bude više tema neko zakoni koje on predlaže i navikla sam da i danas bude više tema ministar Dinkić nego rebalans budžeta, samim tim što je u vreme dok smo se sa DS, po našem mišljenju najbolje slagali, on je osvanjavao svako jutro na naslovnim stranicama tabloida. Tako da meni nije ništa novo to što viđam danas u poslaničkom klubu DS.
Zašto sam se javila? Zbog toga što se ovde plasira teza da ja, koja sam aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije i nadležna za lokalne samouprave i regionalni razvoj, ne ulažem dovoljno u AP Vojvodinu, jer to nisam radila ni kao ministar za NIP. Na tu stvar moram da reagujem i žao mi je što je moj bivši premijer izašao napolje, jer bi on mogao da potvrdi ovo o čemu ja danas govorim. U prvoj godini mandata 2008. godine zatekla sam budžet NIP-a i devet milijardi dinara, u mom mandatu je prebačeno iz NIP-a budžetu AP Vojvodine. Od ukupno 18,7 milijardi dinara, koje su te godine potrošene iz budžeta NIP-a, devet milijardi i 700 miliona za infrastrukturne projekte u nečemu što su zvali ostatak Srbije, Beograd i centralna Srbija, a devet milijardi za Vojvodinu. Sledeće 2009. godine iz budžeta NIP-a finansirano je prvih 20 kilometara auto-puta kroz Vojvodinu i zaista ne želim da slušam više ovde da je najviše novca uloženo u Trstenik iz koga jesam, ili iz Loznice iz koje nisam i u koju je uloženo u razvoj infrastrukture, ali nikako ne najviše.
Smatram da kao ministar moram da reagujem kad god se pomene favorizovanje bilo kog dela Srbije i moje orijentisanosti prema bilo kom delu Srbije sa većim simpatijama. Kao čovek i kao političar borim se za jednake šanse. U budžetu Republike Srbije boriću se za prioritete jednake šanse svih regiona i opština u Srbiji i neću dozvoliti da mi se spočitava da je u Vojvodinu uloženo, u nasip u Somboru, jer je uloženo mnogo, mnogo više, ali istini za volju nikada nismo dobili izveštaj u šta.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Nemate osnova za repliku. Nije niko prozvan.
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Dragan Tomić

Poštovana gospodo, posle ovako inspirativnih nastupa gospode iz opozicije, potrudiću se da onu diskusiju koju sam hteo da govorim promenim i da probam da posle ovoliko izgovorenih optužbi na jedan drugi način osvetlim zašto je ovoliki deficit i da se vratimo onoj temi zbog koje još svi sedimo.

Institucije su objavile da je ukupan javni dug u prethodnom periodu zadnje četiri godine uvećan za duplo, znači uvećan je za vreme ove prethodne Vlade čiji su ključni nosioci upravo ljudi iz DS. Motori ti priče su kod njih. Ovaj budžet je njihov rukopis, njihovo stvaralaštvo i njihova ideja i suočiti se u ovom trenutku, u ovom delu godine sa tim, ne preostaje ništa drugo nego da se sačuvaju socijalni elementi, socijalne komponente i da se prema najširim društvenim slojevima reaguje onako kako bi svi građani relativno mirno prošli kroz ovo vreme krize u kojem se nalazimo.

Siguran sam da će ova vlada koja je počela da radi pre nepuna dva meseca imati snage da svojim idejama, kreativnošću izvede Srbiju u narednu godinu, za koju očekujemo da će biti bolja.

Sad bih oko tog deficita nekoliko rečenica. Znate, kad vam poraste javni dug, od prevelikog zaduživanja. Onaj ko se zadužuje valjda razmišlja da stvara nove prihode. Taj veliki javni dug nije stvarao prihode, već je Srbiju dovodio u sve veće deficite, jer nije bilo prihoda kojima bi se otplaćivale kamate. Ovde se danas manje pominje da treba u tom rebalansu da se doda još 11 milijardi da bi se platile kamate na loše kredite koje smo uzeli.

Unutrašnji dug je porastao zato što su efekti rada prethodne Vlade bili pogubni na proizvođače. Gospodin Mićunović izgovori ovde šta je hteo i ode. Kaže – uvozni lobi. Taj uvozni lobi je njihovo čedo. Gospodin Mićunović je verovatno jedan od kreatora ljudi koji su stvarali taj dugogodišnji imidž. Pod njihovom palicom su nastali tajkuni, loše privatizacije i sve ono što se odrazilo na ovaj trenutak u kome se nalazi ova vlada. Pomenuo sam termin privatizacije. Nema samo Srbija svoje 24 teške privatizacije, svaki veći grad u Srbiji ima svoje 24 loše privatizacije. Mali gradovi nemaju više nijednu firmu koja radi. To je ono šta je potpis ovog vođenja i šta je ideologija ovog vremena.

Kad ste pomenuli ideologiju, blisko je vreme od pre četiri, pet meseci koliko se iz ovog budžeta za koji mi sad treba da podnosimo izveštaj i na kraju godine da rešavamo brojna pitanja, brojna sredstva su data u novinska izdavačka preduzeća radi finansiranja ko zna čega, po 500, 600 hiljada evra, milion evra, potezani su krediti sve iz ideoloških razloga, a moram da kažem da Srbija više nije žuta. Srbija je progledala i neće više ovo da trpi. Građani Srbije su za to dali na prethodnim izborima poverenje SNS i izboru za predsednika gospodina Tomislavu Nikoliću, i nama veruju kojim putem treba Srbija ide sa našim koalicionim partnerima.

Pominjali ste medije. Začuđujuće je da vi kontrolišete sve medije. Kažete da su to naši mediji. U ruci držim jedan papir za koji sam juče, kada sam čuo da je izgovoreno tako nešto, ostao šokiran. Moram da pomenem ovde. Kaže – protesti sindikata RTS-a. Gospoda iz RTS-a kažu da se iz državnog budžeta nadoknadi izgubljena pretplata, zbog krize prihodi su po tom osnovu pali na svega 30%. Pa, pali su zato što neće Srbija da plaća propagandu DS na srpskoj nacionalnoj televiziji. To je razlog zašto je to palo.

Onda, komentarišu kako mi narodni poslanici odvraćamo građane od plaćanja pretplate. Moram da kažem da sam vršnjak te srpske televizije i da smo rođeni na isti dan, iste godine, ali moram da kažem da smo totalno različiti po onome kako želimo da vidimo ovu zemlju.

Pominju se ovde rukovodstvo i upravni odbor. Nisam razumeo sindikat da li je želeo da od upravnog odbora i generalnog direktora RTS-a zatraže ostavku, ali indikativno je, nigde ne pominju zašto RTS koristi posrednike za ugovaranje reklama i zašto to nije postavio u soptvenom prihodu. Pitanje je u kojoj meri je tu izgubljen prihod srpske radiotelevizijske i radiodifuzne ustanove.

Na kraju, hoću da kažem još nekoliko rečenica. Kako se tretira ova kriza? Tri su faktora, po meni, vrlo važna. Prvi je da sagledamo stanje u kom se nalazimo. Drugo je da nateramo državne organe i institucije koji dremaju oko nas ne radeći ništa i iščekujući da će neko zaboraviti njihov nerad. Pomenuću samo poresku upravu. U poreskoj upravi se spava iz dana u dan, iako su neobračunate zalihe na akcizne proizvode veće od ukupne godišnje proizvodnje u Srbije, gde se krije ogromna utaja poreza, gde svojom selektivnom kontrolom samo nekih poreskih obveznika izbegavaju naplatu ogromnih suma poreza, te ovim zakonskim predlozima je odlična inicijativa da se direktori poreskih uprava biraju na javnom konkursu, gde će se izbeći lokalno strančarenje, uticaj raznih mafijaških lobija i grupica koje imaju svoje interese.

Na kraju, da kažem šta smo se mi dogovorili u poslaničkom klubu. Pošto su nam ceo dan oduzimali mogućnost da govorimo ozbiljno o ovoj temi, mi smo se dogovorili da bi skratili ovu raspravu, da posle mene poslanici iz našeg poslaničkog kluba odustanu i da na taj način doprinesemo da se vratimo temi. Pozivamo opozicione poslanike da ispoštuju i pokušaj ove vlade da privedemo kraju poslovanja u ovoj godini kako treba i da Srbiju izvedemo iz dužničke krize. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Gospodine Laziću, po kom osnovu?

Siniša Lazić

Demokratska stranka
Tražio sam malopre repliku, posle toga što je pomenut Sombor. Ja sam iz Somobra i ovo što je gospođa Kalanović navela...
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Molim vas, pažljivo sam slušao ministarku. Lično vas nije spomenula. Po tom osnovu nemate pravo na repliku. A ako bi bila u pitanju stranka, pošto niste šef poslaničkog kluba, takođe nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.

Teodora Vlahović

Demokratska stranka
Poštovano radno predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, kada govorimo o tri zakon koja su objedinjena ovom tačkom dnevnog reda, prvo bih izdvojila izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. O njima govorimo u jednom delu, kao o jednom paketu, iz prostog razloga što smatram da je ovo bio pokušaj Vlade da se na neki način uspostavi finansijska disciplina u javni sektor.
S tim u vezi bih rekla, kada se radi o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, da je pozitivno što se pokušava da se sopstveni prihodi uvode u budžet. U svakom slučaju, to je samo početak, s obzirom da nam ostaju indirektni korisnici i ostaje nam pitanje zašto indirektni korisnici tek od 2014? Zašto se to ne rešava za dva meseca, sa najavljenim novim zakonom o budžetu i drugim paketom mera fiskalne konsolidacije i konsolidacije u javnom sektoru?
Kada govorimo o pokušaju finansijske discipline u javnom sektoru u oblasti zarada, moram reći da praktično kada se uđe u neki segment parcijalno, sa jednim detaljem, da on ne može…
(Predsednik: Molim vas, primaknite malo mikrofon, da se bolje čujete.)
Ne mogu da vičem toliko kao ministarka, prosto, tiše pričam.
Prosto, kada radite segment jedan, to ne može biti ni pravičan zakon, a niti je on ovako predložen dovoljno transparentan.
Zašto ne može da bude pravičan? Zato što je to velika i ozbiljna oblast koja mora da se analizira i da se naprave precizni platni razredi i samo na takav način se ova oblast može regulisati. Zašto isto nije pravično? Zato što je selektivna. Određene institucije su izvučene svojim nazivom, ali ono što najviše brine i što ostavlja pitanje je ko je sve ovde sklonjen? Zato je on netransparentan, jer ima veliki broj institucija za koje će Vlada, ne zna se kada pošto nije utvrđen rok, odrediti da li imaju konkurenciju na tržištu ili nemaju. To je nešto što ostavlja pitanje ko se iz ovog zakona sklanja i da li je ovo zakon koji će rešiti neki problem ili je samo bacanje prašine? Kada gledate na šta se sve zakon ne primenjuje, ostaje veoma mali broj subjekata u javnom sektoru na koje će se primenjivati, s jedne strane, i efekti će biti zanemarujući, jer oni koji imaju najveće zarade ni ne potpadaju pod ovaj zakon.
Ukazala bih i na to da je zakon veoma neprecizan i da u kratkim rokovima u kojima treba da rešimo mnoge stvari, nećemo uspeti. Očigledno je da ćemo morati samo pomoću odgovarajuće uredbe rešiti neke nepreciznosti ili mišljenjima Ministarstva finansija, jer drugačije mnogi neće moći iz ovoga da razumeju šta sve treba da rade.
Ono što je takođe velika nepravda i zašto ovaj zakon nije pravičan, zato što na određenom nivou, na lokalu, u pokrajini, pa i u Republici su odvojena sredstva da bi se formirale ove institucije, a sada kada treba vratiti ta sredstva, ta sredstva se ne vraćaju u odgovarajuće budžete, nego treba da se vrati sve u budžet Republike Srbije. Iz tog razloga taj zakon takođe je nepravičan.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, tu ću se najviše zadržati na onaj deo koji, praktično, smatram da nije u skladu sa Ustavom, a to je taj član 3. stav 2. u kome se deo sredstava namenjenih za AP Vojvodinu sasvim na drugačiji način precizira nego u Ustavu Republike Srbije. Jasno je da Ustav kaže da AP Vojvodini pripada 7% od ukupnog budžeta, a ne samo od dela budžeta, a to je u ovom slučaju predloženo samo od onog dela budžeta koji se prikuplja od poreza.
Ono šta je zapravo budžet, jasno je u istom Zakonu. Znači, u članu 2. je tačno definisano šta je budžet. Prema tome, ovaj deo je bio skoro i nepotreban, jer se jasno definiše šta je budžet. Prema tome, zna se, i to je već matematika, šta je 7% od tako definisanog budžeta. Iz prostog razloga, ovaj član mora da se menja, jer on će biti dat za preispitivanje u Ustavnom sudu.
Jedan od zakona za koji se svakako ne može glasati jeste i Zakon o izmenama i dopunama budžeta, iz prostog razloga što, kao prvo, nisu to samo ocene poslanika, to su ocene i Fiskalnog saveta, ima veći deficit. I bez obzira na sva obrazloženja šta se još moralo u tom budžetu kalkulisati, ono što je evidentno evidentno je, Fiskalni savet je na to ukazao da ima veliko povećanje zarada, čak za 15%, u odnosu na prethodnu godinu, što nije u skladu sa memorandumom o budžetu, a i ne sa drugim zakonima, što je nejasno iz kojih razloga, i to ostaje otvoreno pitanje.
S druge strane, u veliko najavljivan Zakon o javnim nabavkama, kome bi se veoma radovali da smo ga među prvima dobili u skupštinskoj proceduri, od njega smo očekivali velike uštede koje će se odraziti odmah i na budžet. Njega još u skupštinskoj proceduri nema i zbog toga, rashodna strana koja se odnosi na nabavku i usluga i robe, uopšte nije smanjena. Rekla bih da je u ovom slučaju Vlada pre svega gledala da štedi po tuđim leđima, a najmanje je gledala da uštedi na sebi. Hvala.