Hvala.
Vezano za vaše poslednje pitanje dajem obaveštenje da ću sutra za 9,30 časova zakazati konstitutivnu sednicu Odbora za kulturu. Postignut je dogovor i sutra ćemo imati formiran Odbor za kulturu.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, juče smo imali prilike da čujemo od premijera Vlade RS da je ova Vlada za 100 dana uradila više nego sve prethodne vlade za mandat od četiri godine. I sa time mogu da se složim. Ni jedna vlada RS do sada Narodnoj skupštini nije predložila zakon koji kao posledicu ima da nakon izglasavanja radnici u javnom sektoru za manje od mesec dana stupaju u štrajk. Konkretno, radi se o Zakonu o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Liberalno demokratska partija oštro je kritikovala taj zakon i nije glasala za donošenje takvog zakona jer je zakon bio demagoški i sve ono što smo imali prilike da čujemo u ovoj sali ukazivalo je na činjenicu da tim zakonom treba da napravimo uštede u budžetu time što će maksimalna plata i zarada biti 165.000, kao da svi radnici u javnom sektoru su direktori ili šefovi pa imaju tako velike plate.
Mi u LDP zalagali smo se i zalažemo se i danas za reformu javnih preduzeća, za utvrđivanje monopolista, a ne da se sva javna preduzeća i ustanove svrstaju u isti koš. Da je to demagogija govori i činjenica da nemamo departizaciju urađeno iako je to bilo predizborno obećanje u javnim preduzećima, već imamo činjenicu da se npr. za direktora "Kolubare" postavlja čovek koji je ranije držao pečenjaru.
Koje su posledice ovog zakon? Posledica je ne samo što direktor ima smanjenu platu, to je u redu, posledice su sledeće – da radnici sa najnižim primanjima imaju smanjenu platu za čak 40%, tako kuvarice, portiri, vozači danas po ovom zakonu primaju platu od 18.400 dinara, koja je ispod republičke minimalne zarade. Da li je to bio cilj ovog zakona? Da li mere štednje treba da osete samo najugroženiji građani? Ako se uzme u obzir činjenica da kod državnih službenika i nameštenika u celom javnom sektoru koeficijent za obračun plata je uračunat i topli obrok i regres onda možemo da kažemo da čistačice, kuriri, portiri za svoj rad mesečno primaju u stvari 9.000 dinara. Zato postavljam pitanje gospodinu Mlađanu Dinkiću – koji je to koeficijent toplog obroka i regresa sadržan u koeficijentu osnove plate prema delatnostima iz Uredbe o koeficijentima za obračun plate zaposlenih u javnih službama, kao i u čl. 13. i 43. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?
S obzirom da je na čelu Socioekonomskog saveta imenovan premijer Ivica Dačić, koji je tom prilikom izjavio da se zalaže za principe jačanja socijalnog dijaloga, očekujem da će mi odgovoriti na sledeće pitanje – da li je ostvaren dijalog tripartitnog tela pre donošenja ovog zakona obzirom da zaposleni iz javnog sektora štrajkuju? Da li je to rezultat principa jačanja socijalnog dijaloga i da li je ovo jedna od mera štednje, i ako jeste koje će efekte ostvariti obzirom da se ta mera odnosi na najugroženije radnike ili ćemo imati više socijalno ugroženih radnika koji će pasti na teret države? Zahvaljujem.

Hvala.
Moram da postavim pitanje poslaničkoj grupi DS pošto ovde imam dokumente gde je narodni poslanik Ivan Jovanović ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS koji će pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine iskoristiti na ovoj sednici, a imam prijavljenog i gospodina Petra Kuntića. On je iz te poslaničke grupe, ali nije ovlašćeni u ime poslaničke grupe. Na osnovu toga ne mogu da vam dam reč. Ako menjate mogu da dam gospodinu Kuntiću reč, a gospodin Ivan Jovanović neće imati reč.
Isto važi i za poslaničku grupu SNS. Imam prijavljenu Jevtović Vukojičić Milanku, a imam prijavljenog i gospodina Vučetu Toškovića. Jedan predstavnik poslaničke grupe može da postavi pitanje.
Gospodine Mićunoviću, imamo li odgovor?
Narodni poslanik Ivan Jovanović ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za premijera Ivicu Dačića. Juče se navršilo 100 dana rada nove vlade i osim hvalospeva čelnika vladajuće većine u medijima nismo mogli čuti puno razuma i realnosti. Razum i realnost bi pokazali, odnosno mogli bi građanima Srbije reći da su rezultati vladajuće većine u prethodnih 100 dana poražavajući. Urušavaju se sve institucije i partokratija je na delu više nego ikada. Imenuju se partijski funkcioneri za guvernera Narodne banke. Negativna kadrovska selekcija izaziva zgražavanje građana Srbije.        
O rezultatima nove vlade građani Srbije najviše mogu da sude po sopstvenom džepu. Ono što su mogli prošle godine da kupe za svoju platu, ove godine ne mogu. Isto to važi i za 2010. i za 2009. godinu. Po tome se najbolje vide rezultati rada nove vlade.
Ugrožena je sigurnost građana donošenjem Zakona o amnestiji za brojne kriminalce. Ugroženi su mnogi lokalni i regionalni projekti.
Trećeg novembra 2010. godine Kraljevo je zadesio razoran zemljotres. Tadašnja vlada Republike Srbije je reagovala i zbrinuti su mnogi građani koji su ugroženi tim zemljotresom. Dvadeset i pet stambenih zgrada u Dositejevoj ulici u Kraljevu je ušlo u proceduru dobijanja kredita od Centralne evropske banke i Evropske investicione banke, kako bi se te zgrade urbano regenerisale. U tim zgradama živi oko 400 porodica, uglavnom socijalno ugroženih.
Početkom oktobra, Mlađan Dinkić je imao sastanak sa gospodinom Korbinom iz Evropske investicione banke. Procedura, što se tiče izgradnje ovih zgrada, došla je do kraja. Svi projekti su urađeni, sva dokumentacija je prikupljena. U tome su učestvovali i sami građani koji su zainteresovani. Centralna evropska banke je odobrila svoj "grant". Evropska investiciona banka je bila na kraju. Na sastanku sa gospodinom Korbinom, Mlađan Dinkić je rekao da Vlada više nije zainteresovana da pomogne ove građane.
Pitam premijera, Ivicu Dačića, da li je ovo tačno? Da li je to stav Vlade? Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Milanka Jevtović Vukoičić ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsedavajući, uvažene kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, moje je pitanje je upućeno ministru finansija i privrede. Ono glasi – da li i u kom roku se može pomoći fabrici automobila u Priboju u pronalaženju strateškog partnera ili na drugi način kroz podsticaj i stvaranje povoljnih uslova? Zašto? Da ne budem patetična, znam da u mnogim gradovima Srbije ovakvih preduzeća ima, ali između građana Priboja i fabrike automobila je znak jednakosti. Pitanje opstajanja, života na ovom prostoru vezan je isključivo za privredni oporavak fabrike automobila u Priboju.

Prethodni režim, odnosno prethodni režimi svojski su se trudili da se Srbija završava negde na Zlatiboru. Naime, Priboj je pogranična sredina. Priboj je siromašna sredina. Priboj je jedina opština u Republici Srbiji čiji građani, sa dve trećine njene teritorije, da bi došli do sedišta i svih važnih institucija četiri puta treba da pređu državnu granicu. Država i sada učestvuje u subvencijama ovog preduzeća. Bivši režim svojski se potrudio da iz Priboja iseli sve važne institucije, kao što su sud, organ za prekršaje, Nacionalna služba za zapošljavanje, šumsku upravu i mnoge druge institucije.

Zašto je ovo pitanje upućeno baš ministru finansija i privrede? Iz prethodnog pozitivnog iskustva radnika "FAP", jer se u jednom prethodnom periodu ministar Dinkić lično angažovao da se proizvodi fabrike automobila, odnosno kamioni nađu na tržištu Republike Srbije putem kupovine od strane javnih komunalnih preduzeća. Statistika, kao nauka, je neumoljiva igra brojki, tačnih brojki. Demografi prognoziraju, s obzirom da su migracije stanovništva, i sada sa ovog područja, velike, da ukoliko ova vlada i ministar Dinkić ne učine nešto da do ekonomskog oporavka opštine Priboj dođe, prilikom sledećeg popisa stanovništva u ukupnoj strukturi stanovništva najveći procenat činiće starci.

Moje drugo pitanje odnosi se na ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, a ono glasi – da li i u kom roku se planira izrada socijalne karte, kao najznačajnijeg dokumenta u merenju socijalno-ekonomskog stanja stanovništva jedne države, ali i kao značajnog parametra u izradi mnogih strateških dokumenata, pre svega iz oblasti socijalne zaštite? Razlog za postavljanje ovog pitanja je jednostavan. Nepostojanje socijalne karte, kao najznačajnije baze podataka socijalno-ekonomskog stanja stanovništva. Hvala.

Hvala.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Savić, Dubravka Filipovski, Borislav Pelević, Mirna Kosanović, Čedomir Protić i Jelena Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministra zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju gospodin Milorad Todorović, sekretara MUP, Vladimira Cucića, komesara za izbeglice i Svetlanu Velimirović, zamenika komesara Komesarijata za izbeglice.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres 3. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UPRAVLjANjU MIGRACIJAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za evropske integracije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. S obzirom da nisam primio predlog da se navedeno vreme poveća, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SNS - jedan sat, šesnaest minuta i 48 sekunde; DS pripada jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; SPS - JS - 30 minuta; DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; LDP - 16 minuta i 48 sekunde; PUPS - 14 minuta i 24 sekunde; Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde; Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; SPO – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o upravljanju migracijama.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ću u ime Vlade Republike Srbije, odnosno predlagača, danas sa vama razgovarati, saslušati sve vaše sugestije u vezi sa zakonom koji je pred vama, a koji zapravo ima svoje utemeljenje u Ustavu u članu 97. tačka 17, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom, odnosno što ćemo govoriti o zakonu koji je u okviru međunarodno normiranih dimenzija vezanih za ratifikaciju multilateralnih međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, koji su ratifikovani upravo u ovoj Skupštini.
Nacionalni normativni okvir za zakon je vezan za više zakona i
podzakonskih akata koji su bitni za oblast upravljanja migracijama i podsetila bih da je Strategijom za upravljanje migracijama 2009. godine doneta orijentacija i orijentir za zakonodavne aktivnosti, da je zakon bio u proceduri u Narodnoj skupštini, pa je povučen, a da je sada dopunjen posebno onim segmentima koji se tiču određenih prava vezanih za nestala lica i normi koje regulišu ove aktivnosti.
Vlada Republike Srbije od jula 2009. godine, kada je donela Strategiju za upravljanje migracijama, je sačinila dokument na osnovu značajnih podataka, za sačinjavanje predloga formirala radnu grupu u čiji sastav su ušli predstavnici resornih ministarstava zaduženih za pojedine segmente ovog složenog procesa. Tada je konstatovano da u Republici Srbiji ne postoji sistemsko i koordinisano praćenje migracionih tokova, niti kontinuirana analiza koja bi bila potrebna za ovu oblast. Uviđajući značaj upravljanja migracionim tokovima, pokazalo se nužnim određivanje organa koji bi objedinjavao i analizirao podatke relevantne za oblast migracija, tako da akcioni plan za sprovođenje Strategije za upravljanje migracijama za period 2011-2012. godine u okviru institucionalizacije nadležnosti za prikupljanje i analizu podataka o migracionom obimu i tokovima, kao meru predviđa uređivanje zakonskog okvira za stvaranje uslova za rad Komesarijata za izbeglice, kao organa nadležnog za prikupljanje i analizu podataka o obimu i tokovima migracija i praćenje migracionih trendova.
Jedno od najvažnijih rešenja koje zakon predviđa je utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice, koje se odnose na oblast upravljanja migracijama i utvrđivanje da Komesarijat za izbeglice, ustanovljen zakonima o izbeglicama, nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonskim aktima.
Zakon uređuje nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije i propisuje da Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione politike, predlaganje Vladi mera i aktivnosti radi podsticanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja onih nezakonitih, praćenje, sprovođenje mera migracione politike, pružanje organima državne uprave AP i jedinicama lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama. Vlada zapravo, naime, do ovog momenta i dok ne bude počeo da se primenjuje ovaj zakon, nije imala jedan ovakav uvid o migracionim tokovima u Srbiji.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na definisanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju lica, koje imaju u skladu sa Zakonom o azilu, priznato pravo na utočište i reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, poboljšanje uslova života interno raseljenih lica, dok su u raseljeništvu, predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije i predlaganje programa za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelja za upravljanje migracijama, zatim izveštavanje o imigraciji i emiigraciji, izradu i redovno ažuriranje migracionog profila Republike Srbije, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, organizovanje i razmenu podataka, osposobljavanje lica koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama, uspostavljanje saradnje sa članovima evropske migracione mreže kojoj pripadaju sve članice EU i Norveška, kao i druge poslove određene zakonom.
Takođe, kako je pitanje nestalih lica iz izbegličke i populacione, interno raseljenih lica, kao najbrojnijih migratornih krugova u Republici Srbiji, jedan od najvećih problema sa kojim se dugi niz godina suočavamo, ovim zakonom stvoren je osnov za vođenje evidencija koje se odnose na nestala lica, čime je unet još jedan nov elemenat u ovaj zakon. Upravo je ovo ta novina u odnosu na veliki broj poslanika koji je već imao prilike da se sa sadržnom zakona upozna.
Drugo, zakon predviđa obrazovanje Saveta za migraciju od strane nadležnih organa u AP jedinici lokalne samouprave, radi obavljanja savetodavnih poslova koji se odnose na upravljanje migracijama na teritoriji AP jedinice lokalne samourpave. U sastav Saveta za migracije, koji se ugrađuje Aktom o obrazovanju, ulazi predstavnik izvršnog organa jedinice lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Službe za zapošljavanje, Poverenik i predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, s tim da nadležno organ u AP jedinici lokalne samouprave koji obrazuje Savet za migracije može odlučiti da u radu Saveta za migracije učestvuje i predstavnik ustanove nadležne za poslove zdravstva, obrazovanja, predstavnik Udruženja za pitanja od značaja za oblast migracija, kao i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na njihovoj teritoriji.
Predloženim članovima propisano je da Savet za migracije na zahtev Komesarijata dostavlja Komesarijatu izveštaj o preduzetim merama i drugim pitanjima iz oblasti upravljanja migracijama na teritoriji za koju je osnovan. Dodatno zakon predviđa obuku i sprovođenje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i time omogućava da se lica koja se neposredno bave ovim pitanjima kontinuirano edukuju, što garantuje i određen kvalitet rada.
Treće, posebna pažnja posvećena je ljudskim pravima migranata, kako kroz načela na kojima se zasniva upravljanje migracijam, tako i kroz predviđene mere za njihovu integraciju, reintegraciju i poboljšanje uslova života. Zakon treba da doprinese korišćenju pozitivnih potencijala migracija i drugoročnom ekonomskom i demografskom razvoju Republike Srbije, čime će se umanjiti eventualni negativni efekti migracija koji nas zapravo preplavljuju kad razmišljamo danas o ovom problemu.
Četvrto, ovim zakonom je predviđeno uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka koji su od značaja za upravljanje migracijam između organa državne uprave, koji su u okviru svog delokruga nadležni za pojedine segmente migracija. Ovakav jedinstven sistem zasnovan na mehanizmima saradnje kojim bi se rešili problemi koji proizilaze iz nedovoljno sinhronizovane i koordinirane akcije organa državne uprave uključenih u sitem upravljanja migracijama je sigurno potreban Srbiji.
Predloženim zakonom uređuju se i pitanja dostupnosti i javnosti informacija koje su od značaja za migraciona pitanja. Na taj način omogućeno je da se podigne svest javnosti o značaju migracija, smanji ksenofobija i unapredi tolerancija prema različitostima. U cilju efikasnijih sprovođenja politika u oblasti migracija, jedan od mehanizama da se mere i aktivnosti vezane za oblast upravljanja migracijam koje se sprovode na nivou jedinica lokalne samouprave podstaknu je da se finansiraju sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Ovim zakonom stvorena je mogućnost da se, ukoliko se za tim ukaže potreba, iz budžeta Republike Srbije podrži jedinica lokalne samouprave kroz finansiranje projekata iz oblasti migracija, koji su usklađeni sa planskim i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Imajući u vidu brojne izazove koji sa sobom nosi migracija, brojnost pitanja vezanih za različite kategorije migranata, kao i nužnost usklađivanja pravnog okvira sa proširenim pravnim tekovinama EU u oblasti migracija, ovaj zakon predstavlja odgovor na dosadašnji nedostatak propisa, jedinstva i koordinacije unutar sistema upravljanja migracijama u Republike Srbije.
Kroz određivanje jedinstvenog organa, unifikovanje i integrisanje sistema prikupljanja, organizovanje i razmenu podataka i saradnju rada u oblasti od značaja za sprovođenje migracione politike, omogućava se sagledavanje celokupne migracione slike Republike Srbije i saniraju neželjene posledice određenog tipa migracija, efikasno se ostvaruju ciljevi migracione politike Republike Srbije, jednom rečju obezbeđuje se sveobuhvatno i kontinuirano upravljanje migracijama. Hvala na pažnji.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, ovo je veoma važan zakon i zbog toga mi je jako žao što u Skupštini nije ministar unutrašnjih poslova, koji bi zastupao Vladu prilikom načela branjenja ovog zakona, ali vidim da je tu ministarka zdravlja, moja koleginica Slavica Đukić Dejanović, koja nije čak ni doktor opšte prakse, lekar opšte prakse, pa ne može biti ni stručnjak opšte prakse.
Svejedno, na ovaj zakon ću se osvrnuti kao na potrebu uređenja ove materije, ali ću se osvrnuti i sa aspekta pisanja ovog zakona gde su neki prevideli činjenicu da ne živimo u idealnom društvu, u idealnoj državi, da ovde i u načelima i u članovima postoje određene lepe želje koje nisu u skladu sa realnošću i nisu u skladu sa onim što se zaista dešava u Srbiji.
Kada govorimo o migracijama, one mogu biti na opštem planu, ali mogu biti i na unutrašnjem planu. Možda bih se najviše pozabavio time. U članu 3. ovog zakona polazimo od načela poštovanja jedinstva porodice, ali pre svega mere u oblasti upravljanja migracijama predlažu se i sprovode tako da se očuva jedinstvo porodice u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom i zakonima.
Taj član bi imao smisao u koliko bi to bilo jednostavno i ukoliko se to sistemski ne bi rešavalo, odnosno ukoliko bi se sistemski rešavalo, s obzirom da znamo svi u kakvoj je situaciji, a i ja kao predstavnik desničarske partije dobro znam i u kontaktima sam sa mnogim ljudima iz sredina koje se bave suzbijanjem bele kuge, povećanjem nataliteta, znam koliki su problemi u očuvanju jedinstva porodice. Svi znamo da se jedinstvo porodice i uopšte biološko, duhovno i ekonomsko oporavljanje Srbije jedino može ostvariti preko jake porodice, a temelj takve porodice nalazi se na selu. Kakvi su uslovi života na selu? Kakvi su uslovi života jedne mlade majke, jednog momka? Da li je moguće sprečiti migracije ljudi i opustošenje srpskih sela, ukoliko ne rešavamo te probleme na najvaljaniji mogući način?
Ne može, u to sam ubeđen, zakon biti zbir propisa, nerealnih propisa, on mora pratiti sistemsko uređenje države i brigu države o svim aspektima koji omogućavaju unapređenje standarda života, unapređenje uslova života u svakoj sredini.
Član 4. zakona kaže da se upravljanje migracija sprovodi tako da se doprinese ravnomernom i planskom ekonomskom razvoju Republike Srbije. Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, malopre ste pohvalili član 15, a doći ćemo do njega, on upravo radi na štetu člana 4. Ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva veću autonomiju lokalnim samoupravama, podrazumeva mogućnost donošenja budžeta što se tiče izgradnje, investicija, zapošljavanja u lokalnim samoupravama.
Dakle, ne može zakon o upravljanju migracijama da bude puka statistika, on može da bude polazna osnova kako bismo uredili srpsko društvo i kako bismo, na kraju krajeva, sprečili pražnjenje celog istoka Srbije, cele Veljkove Krajine. Mi više na selu nemamo radno sposobno stanovništvo, a i ako ga imamo, imamo ga vrlo malo.
U Srbiji je, to su članovi 3. i 4. jer je jedno sa drugim izuzetno povezano, u proteklih deset godina umrlo 500.000 ljudi više nego što se rodilo. Svake godine nestane jedan Gornji Milanovac. To su frapantni podaci kojima bi trebalo Srbija da se bavi. Ne znam kakve ratove da smo vodili u poslednjih deset godina toliko ljudi ne bi nestalo. I ono radno sposobno stanovništvo, željno znanja, obrazovanja, života, odlazi u velike sredine, pre svega Beograd. U Beogradu se okreće tri četvrtine ukupnog srpskog kapitala. Dakle, samo u krugu dvojke.
U prethodnim godinama izvršili smo, to nije krivica ove vlade, to je krivica svih prethodnih vlada, tajkunizaciju Srbije. Legalizovali smo, mislim na političke partije, preko svojih veza i svojih benefita koje smo imali, prljave tokove novca 90-ih i omogućili ljudima koji su bili u Miloševićem establišmentu da postanu enormno bogati i da vladaju Srbijom.
Nadam se da je ovo početak, i raduje me bez obzira što smo opoziciona stranka, borbe protiv najvećih tajkuna u Srbiji i protiv onih za koje cela javnost Srbije zna na koji su način poslovali.
Setimo se nerazvijenih delova Srbije. Skoro sam bio u Aleksandrovcu i u Kosjeriću, biće novi lokalni izbori za godinu dana. Pre tri godine, pošto su bili ponovljeni lokalni izbori u Kosjeriću, nije bilo ministra i predstavnika političke partije, neki su dolazili helikopterom, koji nije došao u to malo mesto da izvrši desant na Kosjerić, kako bi što više glasova pokušao da naplati. Ove godine ili sledeće u maju mesecu, kada opet budu bili raspisani izbori, opet će Kosjerić biti predmet obećanja ljudima da će brinuti Srbija i Vlada o nerazvijenim sredinama. Koliko će brinuti? Dok ne odu iz Kosjerića.
Imali smo izbore u Aranđelovcu. Sve političke partije, bojim se da su upale u jednu zamku da prihvate pravila igre koja su građena godinama unazad, da je bitan samo glas koji se dobije do momenta izlaska birača na biračko mesto, a posle toga se zaborave i obećanja i ljudi iz tog mesta. U Aranđelovcu, setićete se, nisu bili tako davno izbori, pre dve i po godine, pojedini predstavnici političkih partija građanima Srbije, biračima davali su patike za glas. Ukoliko neko glasa za određenu političku partiju ili ukoliko obeća da će da glasa, dobije jednu patiku. Kada ode na biralište i kada slika svoj glas, a kasnije dođe u stranačku centralu i pokaže za koga je glasao slikom sa mobilnog telefona, on dobije mogućnost da upari patike. Toliko o tome koliko Srbija brine o sistemskom rešenju problema, o lokalnim budžetima, koliko brine o tome da dozvoli onim ljudima koji se nalaze u lokalnim sredinama da na najbolji mogući način rešavaju svoje probleme.
Član zakon broj 5. kaže kako će Srbija insistirati na poboljšanju odnosa sa dijasporom i Srbima u okruženju. Još nije postavljen direktor Kancelarije za dijasporu i za Srbe u regionu.
Kako ćemo gajiti bolje veze sa dijasporom kada znamo da se u dijaspori nalaze uglavnom deca političkih emigranata, ukoliko bivši predsednik Srbije njihove očeve naziva kvinslinzima? To je jako bitno pitanje i to je odnos države Srbije prema ljudima koji bi trebalo da investiraju, prema ljudima koji bi trebalo na sve moguće načine da pomognu matici, kako bismo se ekonomski uspravili. Vi znate koliki novac dolazi iz dijaspore.
Umesto da stvaramo pravednu državu, jer znamo na koji način je tretirana dijaspora u prethodnom periodu, znamo kako su ubijani naši intelektualci, naši pisci u dijaspori zato što se nisu slagali sa sistemom koji je ubijao Srbiju. Umesto da tražimo oproštaj od te dece za nesreće koja je zadesila njihove roditelje i njih same, mi ih tretiramo kao izdajnike, kao ljude koji moraju da dođu u Srbiju da se bore za svoja prava, da se bore da im bude vraćena imovina po Zakonu o restituciji koji je donet na način da im nikad ne bude vraćena ili da im teško bude vraćena, da se bore za prava da rehabilituju svoje očeve koji su ubijeni samo iz razloga što su drugačije mislili.
Član 8. Zakona kaže da izbegla lica traže integraciju u društvu. Ne znam kakva je situacija po kolektivnim kampovima, u kakvim uslovima ti ljudi žive. Mi ne možemo ponuditi šansu ovako ruinirani ni deci koja imaju pomoć roditelja, sredine, celokupnog društva od rođenja, kako bi stekla šansu, kako bi stekla pravo na šansu, na obrazovanje i na zaposlenje.
Kada pogledamo pojedine emisije u kojima vidimo, recimo, na KiM na koji način se postupalo sa sredstvima koja su izdvajana upravo za kolektivne centre i izbeglice, onda prosto postavimo pitanje da li je ova država spremna da se suoči sa nasleđem prošlosti, da li je ova država spremna da pomogne najugroženijima ili je poligon za ostvarivanje želja najbogatijih, najuticajnijih koji koriste i koristili su od 90-ih naovamo srpsku nesreću da bi bili oni još više srećni.
Bio sam u kampanji u jednom selu na Zlatiboru i čovek koji je radio u "Obući Beograd", seljanin, doduše nije bio dok je živeo i radio u Beogradu, je posle 20 godina radnog staža dobio otkaz. Dakle, ja sam ovo pričao i u onom momentu kada smo na izborima zastupali program "Evropske Srbije" i ovo je kritika i one vlade, svake vlade od 2000. godine naovamo. On je posle otpuštanja rešio da se vrati u svoj zavičaj, da pokuša da tamo reši svoje egzistencijalne probleme, međutim, on za ovu državu ne postoji, iz razloga što ne uplaćuje penzijsko i socijalno i nema prava na subvenciju. Dakle, nije potreban firmi u kojoj je radio 20 godina, nije potreban selu, takvi ljudi su izbrisani sa spiska potrebnih ovoj državi.
Sada dolazimo do člana 15. na koji sam se malo pre osvrnuo kada je govorila moja uvažena koleginica ministarka zdravlja, koja u Skupštini brani Zakon o upravljanju migracijama, u kome se kaže, pazite apsurda: "Radi podsticaja sprovođenja mera i aktivnosti neophodnih za postizanje ciljeva iz oblasti upravljanja migracijama u jedinicama lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije mogu se finansirati planovi koje utvrde organi jedinice lokalne samouprave". Dakle, opet centralizam.
Opet će jedinica lokalne samouprave da sačini plan pa će ga poslati ministarstvu, pa će ministarstvo da odluči da li će finansirati taj plan ili ne. Znamo kako se i znamo ko je to naročito koristio, znamo kako se proteklih godina koristilo, kako su se koristila sredstva iz budžeta Republike Srbije. Onaj gradonačelnik koji ima svog ministra u Beogradu, on ima mogućnost da razvija svoju opštinu, pa sada imamo opustošene regione sa regionalnim centrima koji dobijaju sve i koji dobijaju šansu za svoje građane samo zato što će na sledećim izborima jednoj ili drugoj ili trećoj političkoj partiji doneti veliki broj glasova.
To je neprihvatljivo i to je sve pokazatelj da je nama potrebno što pre menjati politiku, menjati strategiju, donositi sistemske zakone, ne baviti se rukavcima. Ovaj zakon, ponavljam, nije rđav, ovaj zakon je potreban i zbog usklađivanja sa standardima EU i zbog praćenja migracionih procesa u Srbiji i van nje. Ali, kada govorim o bilo kom zakonu, ne mogu a da se ne dotaknem ostalih zakona, ostalih oblasti, ostalih mimoilaženja u željama i realnosti između rada Vlade i onoga što se zove život.
Nakon izlaganja ostalih predstavnika vlasti, na kraju ću dopuniti svoje izlaganje za vreme koje mi je preostalo. Hvala vam puno, pa ćemo i dalje razgovarati o tome.