Hvala.
Reč ima dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Želela bih da imam jednu malu intervenciju, uz zahvalnost za podršku vezano za Predlog izmena i dopuna Zakona o lekovima, jer mi se čini da se može nekako pogrešno shvatiti da pošto smo siromašna zemlja koristimo generiku, da procedure za dobijanje određenih dozvola za puštanje u promet ovih lekova nisu baš po najboljim standardima. Moram reći da je naš Zakon o lekovima potpuno usaglašen sa propisima EU, da se dozvola za generiku jedino može dobiti uz vrlo striktne standarde i da to ne stoji.
Da li se možda nešto duže čeka? Rokovi za dobijanje nekih dozvola su apsolutno predviđeni rokovi od 210 dana. Tamo gde se to može skratiti, ali u principu moramo poštovati upravo te rokove da bi se određene procedure uradile, uključujući i one za bioekvivalenciju na jedan valjan način. Dakle, ne treba da pravimo dezinformacije. Mi lekari se razumemo šta to sve znači, ali građani se onda pitaju da li mi pijemo neke lekove koji su drugog reda? Ne, ono što je kod nas sa dozvolom u apotekama i u institucijama našeg sistema, u zdravstvenim ustanovama, to je apsolutno po najstrožijim standardima došlo na određene liste. To je jedno pitanje koje sam želela, ne da polemišemo, nego da razjasnimo.
Drugo, vezano za određene nove tehnologije i procedure, uključujući i muzikoterapiju, makar da jedna i druga tema nisu vezane neposredno za predložene izmene teksta zakona, mora se napisati zahtev Ministarstvu za uvođenje novih tehnologija, odnosno procedura i Ministarstvo će to razmotriti i dati odgovor. Ne može se dogovoriti samo na stručnom sastanku, nego se prosto mora ispoštovati i ta procedura.
Naravno, koristim priliku da zahvalim svima, a pre svega kolegama lekarima poslanicima, koji mi i na odboru i kada me sretnu na drugim mestima daju podršku da zajednički uradimo što više za zdravstveni sistem. Potpuno se slažem da ovo ni ne liči na sistemski zakon, ovo je jedna skoro finansijski kozmetička izmena, ali koja se uklapa u set finansijskih zakona, da stimulišemo našu proizvodnju i da se ne naplaćuju dozvole kada su u pitanju pre svega naši industrijski farmaceutski subjekti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, gospođo ministarko, koleginice i kolege, biću kratak i trudiću se da se držim dnevnog reda i vremenskog ograničenja. Sada je i sama ministarka rekla da je u suštini ovo zakon koji je finansijska kozmetika. Mi smo na odboru razmatrali ovo, a i na tom odboru smo dobili uverenje i najavu ministarke da se priprema naredna izmena zakona i nadamo se, slušajući neke od primedbi koje se odnose na funkcionisanje zdravstva, da će i ona biti razmatrana, jer sadašnji ministar je tu nepunih tri meseca i sigurno je potreban neki period da snimi konkretna prethodna situacija, da bi se našla neka rešenja koja mi kao doktori, a sigurno i građani kao korisnici naših usluga očekuju, da se u narednom periodu učini nešto bolje, tako da ćemo verovatno o tome diskutovati u nekoj budućnosti, kada takav zakon dođe.
Ovaj zakon ima samo jedan član, odnosno izmena zakona, a drugi član se odnosi na početak važnosti zakona. Praktično, ove izmene su male, ali su finansijski značajne za one subjekte koji se bave izvozom. I ovaj sklop zakona je, ako su naši gledaoci pre mesec dana gledali niz onih zakona koje smo ovde izglasali, a odnose se na finansijske olakšice proizvođača, još jedna cigla u sklopu tih zakona da se odgovarajućim subjektima, a ovde se misli na one proizvođače koji su orijentisani
izvozu, tako da je to sada još jedan segment zatvaranja grupe tih finansijskih zakona koji olakšavaju poslovanje onih proizvođača koji se bave izvozom lekova.
Pomenuta je i cifra ovde koja se obezbeđuje i dobija davanjem ovih dozvola. Suština je, jer je i to bilo pitanje na Odboru, ali smo svi jasno razumeli, to nisu sredstva koja umanjuju budžet Ministarstva finansija da bi rekli zarad javnosti. To su ionako sredstva koja idu agenciji za lekove, tako da budžet Ministarstva zdravlja nije oštećen, a sa druge strane, sredstva odlaze i bivaju ušteda za one koji se bave proizvodnjom.
Tako da u suštini mi kao SNS podržavamo ovaj zakon, svesni smo njegovog ograničenja u smislu finansijskog efekta, ali je sigurno značajan korak napred i zato ćemo ga podržati. Hvala.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Predrag Mijatović.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, predsedavajući, ovo je više redakcijska promena u Zakonu koji je pred nama, vrlo mala redakcijska promena. Međutim, ona je i suštinska i simbolična. Suštinska, o tome ću malo kasnije, a simbolička je u svakom slučaju jer njome počinjemo u ovom trenutku sa promenama u zdravstvenom sistemu koje su apsolutno neophodne.
Možda je nekome i nerazumljivo reći i nepopularno, ali stalno nas napadaju da se možda vraćamo u 90-e godine. Mislim, da što se zdravstva tiče, treba vratiti u 70-e godine ili 80-e godine gde smo imali jedan relativno zdrav zdravstveni sistem na vrlo humanim osnovama postavljen. Taj sistem koji decenijama funkcioniše je dočekao 90-e godine i sva ona zla koja su nas snašla 90-e godine, od ratova, sankcija, bombardovanja, gladi, nemaština, uspeo je da odoli i da koliko-toliko pruži zdravstvenu zaštitu narodu u Srbiji. Onda je došla revolucionarna 2000. godina i revolucionari na vlast koji su se trudili i uspeli da za ovih 12 godina potpuno devastiraju, sruše zdravstveni sistem i apsolutno mogu da kažem da kriminalizuju. Tako da sada imamo masu zakona koji favorizuju ili dozvoljavaju kriminal u zdravstvu.
Zato je ovo simbolična promena, jer o čemu se ovde radi? Mi moramo da krenemo na izvestan način od početka, a to jeste od promene svih tih zakona i svih propisa. Prvo bi morali da se dogovorimo i da uradimo ko je bitniji da li Ministarstvo zdravlja ili Republički fond za zdravstveno osiguranje. Trenutno u situaciji u kojoj se nalazimo Ministarstvo zdravlja je sekundarna institucija, a primarnu instituciju ima Republički zavod za zdravstveno osiguranje koji donosi skoro sve podzakonske akte koji regulišu ne samo organizacione stvari, nego čak u nekim situacijama i načine, i protokole lečenja pacijenata, što je nedopustivo. Jer, u toj instituciji su mahom ljudi koji nisu iz prakse i ima mnogo ljudi koji su, ako mogu tako da kažem, ćate, a ne oni koji se bave primenjenom medicinom.
Znači, to je jedina od prvih stvari koje bi vi kao ministar trebali da rešite. Mi smo, uostalom, o mnogim stvarima i razgovarali na Odboru za zdravlje, a ovo je jedna od stvari o kojima nije bilo reči.
Zatim, ono što je već koleginica, da ne ponavljam, gospođa Plavšić govorila o tome, i još kolega je govorilo o tome, o privatnoj praksi, da li ili ne, ali u svakom slučaju da uđe u sistem zdravstvenog osiguranja i o tome ne bih govorio zbog kratkoće vremena.
Zatim, ono o čemu moramo da razgovaramo, a to je o zakazivanju pregleda i plaćanje ili ne? Znači, pregled se zakaže na jedan način, ako se to eventualno plati, ili posle podne, onda se može kasnije, znači da i to ne elaboriram pošto smo elaborirali jer smo ograničeni vremenom i ima još kolega koji će govoriti.
Ima jedna druga stvar koja je vrlo bitna, a neko je na neki način spomenuo, a to je lista lekova, negativna i pozitivna lista lekova. Ta lista lekova se pre izvesnog vremena navodno dopunila, lista pozitivnih lekova se dopunila, ali čime se dopunila? Dopunila se jeftinim preparatima, jeftinim za proizvodnju. Ne mora značiti da je svaki lek koji je jeftin i slabije delotvoran, ali stoji da je u jednom velikom procentu to i tačno. Ovo je bilo zamazivanje očiju javnosti i evo mi vam sada omogućavamo lakše dolaženje do medikamenata time što proširujemo listu sa jeftinim lekovima. To je samo bilo zamazivanje, nije pravi učinak narodu, odnosno osiguranicima ako mogu tako da kažem i građanima Srbije.
Još jednu stvar koju niko nije spomenuo, a to je Zakon o komorama koji moramo da revidiramo jer kada je bio upis u komore onda je prikupljeno dva miliona evra za upis, a komora uzima svakog meseca 150 hiljada evra od zaposlenih u zdravstvu. Pitam šta komora radi sa tim novcem? Šta je uradila sa tim novcem i na koji način je poboljšala stanje zdravstvenih radnika u zdravstvenom sistemu u Srbiji? Tako da imamo utisak da je taj novac otišao u vetar, odnosno otišao na sasvim drugu namenu na koju je trebao da ide.
O suštinskim promenama, s obzirom na kratkoću vremena neću govoriti, s obzirom da su kolege već rekle šta je ova suštinska promena i nadam se da ćemo je izglasati. Srpska napredna stranka će u svakom slučaju glasati za ovu izmenu u Zakonu i za svaki zakon koji će vratiti dostojanstvo i poverenje, dostojanstvo zaposlenih u zdravstvu i poverenje građana Srbije u poljuljano zdravstvo. Hvala najlepše.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Branislav Blažić.

Hvala lepo. Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, evo večeras raspravljamo o jednom zakonu od jednog člana, zakonu koji spada, kako nam je rečeno, u grupu finansijskih zakona. To bi trebalo da znači da će on sad nešto u nekom smislu da pomogne privredi i da to bude podsticaj našoj srpskoj proizvodnji, farmaceutskoj industriji, a čitava njegova vrednost je negde oko pet miliona dinara.
Nije sporna uopšte želja i namera Ministarstva i svakako to podražavam svim silama i podržaću svakog ko u ovoj zemlji na bilo koji način hoće da pomogne proizvodnji, ali u svakom slučaju pet miliona dinara niti je gubitak za agenciju, niti je dobitak za farmaceutsku industriju. Mi ćemo ovde potrošiti čitavo veče raspravljajući o ovom zakonu i potrošićemo otprilike polovinu toga kolika je godišnja dobit od oslobađanja plaćanja dozvola koja uzgred rečeno koštaju 10 hiljada dinara.
Da li je tu suštinski problem u odnosu farmaceutske industrije i našeg zdravstva i da li je to najveći problem koji mi imamo da bi ga izdvojili da on bude jedini zakon koji se sada, kada je u pitanju zdravstvo i lekovi, uopšte predlaže.
Prema tome, rečeno nam je da je to kozmetički zakon i da mi tu nešto šminkamo i mažemo i oblažemo i pokušavamo na takav način da pokažemo samo dobru nameru, a da suštinski on ništa neće promeniti. To je tačno, jer jedina farmaceutska industrija koja je najmoćnija u svetu sa 10 hiljada dinara nikakvih nikako neće povećati neku svoju proizvodnju. Kada je u pitanju proizvodnja i distribucija lekova, zdravstvena zaštita, odnos privatnog i državnog, mogućnost građana da dođe do leka, neravnopravan odnos državnih i privatnih apoteka, toliko ima haosa na sve strane i sve je to toliko dehumanizovano da ovde ne pomažu kozmetičke promene nego su potrebne neke hirurške promene, amputacije, a bogami negde i kastracija.
Iskreno da vam kažem, građani Srbije po našim podacima žive najkraće na Balkanu. Em što živimo najkraće, em po EU smo poslednji po kvalitetu zdravstvene zaštite od 34 zemlje EU. Mi sada ovde raspravljamo o tome sa jedne strane o privredi, o farmaceutskoj industriji, a sa druge strane o zdravstvu. Kad smo već tako krenuli, hajde malo da se prebacimo i na tu privredu koju hoćemo, farmaceutsku industriju da pomognemo sa tih pet miliona i da vidimo kako ona to funkcioniše, kako ona rasipa neki svoj zarađeni novac ili novac građana Srbije i koje su to sume u pitanju u poređenju sa pet miliona dinara godišnje što će svi oni zajedno podeliti.
Osvrnuću se na problem "Galenike" i reći da ona duguje ovog momenta 100 miliona evra i to je napravila dug za četiri godine, jer je 2008. godine zatečeno stanje na računu "Galenike" bilo u plusu 32 miliona evra.
U međuvremenu, uzimajući kratkoročne i dugoročne krediti u 18 banaka, "Galenika " je napravila taj dug od 100 miliona evra i izgubila licence i dozvolu za proizvodnju pojedinih lekova.
Prema tome, kada je novo rukovodstvo 2008. godine došlo u "Galeniku " i zateklo 32 miliona evra i oni su se zadužili po pet miliona evra kredita, sa neobično velikim kamatama i sav taj novac odmah ubacili veledrogeriji "Velefarm", kao posebnu proviziju od 4,5%, što iznosi oko 225 hiljada evra.
"Galenika" je i tada imala dobar spoljnotrgovinski sektor.
U fabrici je bilo viška radnika, generalni direktor je za dve ipo godine primao u proseku jednog ipo radnika po danu, tako da je fond za zarade sa 2,4 milijarde dinara povećan na 3,6 milijarde dinara. Takođe je plaćen izvestan broj spoljnih saradnika, konsultanata i pored toga što "Galenika" ima kadrove koji pokrivaju te oblasti.
Za skulpture koje su postavljene u krugu fabrike potrošeno je milion i 100 hiljada evra, a za milion i 100 hiljada evra mogli su kupiti Mikelanđelogov "Davida" i da ga stave u dvorište fabrike "Galenika" i da naprave od toga na neki način turističku ponudu.
Samo je za uvoz "Pigal" testova, to su testovi za određivanje droge koje su pokušali da prodaju policiji, a policija nije htela ni da ih uzme, jer je to problem kako da koriste, kako se određuje droga, pa su ljudi pokušali pa se na kraju ispostavilo da su ti testovi prošli rok trajanja, a "Galenika" je platila 500 hiljada evra i oni sada negde tamo stoje u magacinu, prošao im je rok i na taj način je bačeno 500 hiljada evra.
Neću da govorim o centru Moskve, da su kupljena vrlo tri skupa apartmana, za koje nikada niko nije, a tamo na ruskom tržištu nije prodat ni jedan lek.
Kupovina M.D."Nini" dva leka, i to jedan je Klopigal, a drugi Aglimeks, u ukupnoj vrednosti od 6 miliona i 900 hiljada evra za potrebe Srbije za narednih 10 godina, a rok trajanja ovih lekova je tri godine, a za neke serije je već taj rok istekao.
Da kažemo samo da je fabrika na tržište izbacila novi lek Lipogal, a to je lek za smanjivanje masnoće u krvi, u marketing je uloženo tri miliona dinara, za TV spot pet miliona, Pink koji je studiu plaćen 51 milion i ukupno je potrošila na marketing 59 miliona dinara, a ukupna zarada, sve što su uspeli da prodaju je 27 miliona, što znači da je 30 miliona minusa na samo jednom leku, a mi ćemo i sada sa 10 hiljada dinara podrške podići, da im dignemo proizvodnju i da napravimo od njih gigant koji će verovatno jednog dana da bude ponos ove Srbije.
Samo da vam kažem jednu stvar, da je "Pliva" prodata za 2,2 milijarde evra, a ona nije bila veća nego što je "Galenika", da kažem da je "Lek Ljubljana" prodata za milijardu evra, a mi ovde razgovaramo o tome kako ćemo oslobađanjem takse, napraviti od njih neku firmu.
Prema tome, ono što je suština cele ove naše drame, ako mogu tako da kažem što imamo u zdravstvu i farmaceutskoj industriji i o tome da građani ne mogu da dođu do leka, da mnogi ljudi i mnogi radnici ne mogu ni da dođu ni do lekara, ni do leka i kada pogledamo sve to, onda mi je logičnije da smo seli i za ovih 100 dana se zatvorili. Svi oni koji nešto u tom zdravstvu nešto znaju i žele da pomognu, koji određenim kvalitetom, organizovanošću i znanjem mogu nešto da naprave, pa da smo 100 dana raspravljali i o Agenciji i o zdravstvu, lekovima, o problemima
farmaceutske industrije, o problemima zdravstva uopšte i korupcije u zdravstvu i svega onoga što nas muči o dok ne rešimo sva ta pitanja da izađemo pred ovaj dom sa jednom ozbiljnom strategijom, strategijom koja će rešiti i za neki naredni period predvideti mogućnosti i prava i zakone, i sve uskladiti u jedan tekst, da izađemo pred građane i da ne raspravljamo o ovako nekim parcijalnim starima, to bi bilo bolje, ali bolji je svaki korak napred, makar i on bio mali, ali je ovaj jako mali, ali je bolje nego da stojimo u mestu.
Nadam se da će mali koraci, naredni, biti uspešniji, da će biti daleko više uopšte u sklopu te opšte strategije izlaženja iz zdravstva, kao jednog ozbiljnog i velikog problema koji imamo u društvu.

Reč ima gospođa Ljubica Mrdaković Todorović.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, prema izmeni i dopuni odredaba Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, a koji se tiču tarife o naplaćivanju usluga Agencije u članu 11. kao što smo videli briše se tačka 5. koja glasi: izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u skladu sa propisima SZO.

Nakon tačke 5. koja se briše sledi po članu 11. ovog zakona tačka 6. koja nije nigde navedena u tekstu pregleda Zakona o izmeni i dopuni, a koja glasi – odobravanje uvoza lekova i medicinskih sredstava za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata, kao i lekova i medicinskih sredstava za naučna istraživanja, pa sam htela da pitam uvaženu ministarku, da li je greškom, slučajno ili namerno ova tačka zakona izostavljena i da li se uopšte planira uvoz za takvu vrstu istraživanja?

Nakon ove tačke 6. koja je slučajno ili namerno izostavljena sledi tačka 7. koja predviđa stvaranje povoljnih uslova za poslovanje privrednih subjekata i svih aktera, počev od proizvođača lekova i onih koji se bave prometom, uvoznika, izvoznika, tako da i benefit ovog zakona je smanjivanje troškova koje plaćaju svi ovi pomenuti učesnici na tržištu lekova i medicinskih sredstava, tako da će SNS u danu za glasanje glasati za ovu izmenu i dopunu odredaba zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.

Pošto smo ograničeni sa vremenom, ja ću samo ukratko, pošto sam lekar, i u ima svojih kolega, smatram da treba ukazati na neke sledeće vrlo bitne stvari koje se odnose na Agenciju za lekove i medicinska sredstva, koja daje te tarife o naplaćivanju usluga.

Ovde imam u rukama dokument iz juna 2009. godine o politici kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, to neću čitati, i što se tiče te politike kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije a zasniva se na misiji i viziji i strategiji, a obzirom da je misija Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, izdavanje dozvola za stavljanje u promet isključivo kvalitetnih bezbednih i efikasnih lekova i medicinskih sredstava, pitam da li je lek Bisoprolol, koji pripada grupi beta-blokatora, a proizvodi "NI MEDIK" Niš, ima istu bioekvivalencu, kao što ima isti generički lek Konkor, koji nije na listi RZZO, pri čemu je Bisoprolol na pozitivnoj listi, a Konkor ne.

Napominjem da je Konkor originalni lek. Isto se odnosi na generičko ime leka Amolodipin, a koji pripada grupi kalcijum-blokatora, a fabrički ekvivalenti koji postoje na tržištu u našoj zemlji, a pri tom su na pozitivnoj listi Alopres koji proizvodi "Zdravlje" Leskovac, Almogal "Galenika", Amlodipin "Jugoremedija", Monodipin "Farma svis", Vazotal "Hemofarm".

U pitanju su domaći proizvođači lekova. Od stranih proizvođača koji su na pozitivnoj listi RZ su Amlopin "Sandoz" i Norvask "Fajzer-ov" Lek.

Pitam da li je neophodno da u Srbiji na pozitivnoj listi RZZO postoji sedam istih lekova što nije slučaj sa zemljama u regionu i u EU.

Nigde u svetu ne postoji da na tržištu imate najmanje pet domaćih proizvođača i dva uvozna proizvođača istog leka, pa se nameće pitanje po kojim kriterijumima su sve proizvođači ušli na pozitivnu listu, jer u zemljama regiona je taj odnos jedan prema tri, što znači jedan uvozni lek i tri domaća leka.

To što iz priloženog možemo videti, naše tržište je preplavljeno generičkim lekovima, jer nam upravo nedostaje taj pravilnik o tzv. bioekvivalentnim ispitivanjima, koja treba da se sprovedu u cilju registracije jednog generičkog leka. Dozvolu za stavljanje lekova u promet daje upravo Agencija, Ministarstvo zdravlja odobrava pozitivnu listu lekova Republičkog zavoda.

Različite fabrike, kao što smo videli u zemlji i u inostranstvu, rade isti lek, to jest generički lek, ali se postavlja pitanje kvaliteta lekovite supstance leka, poreklo lekovite supstance leka i tehnološka izrada lekovitog oblika leka.

Dalje, Pravilnik o kliničkim ispitivanjima lekova u Srbiji je nepotpun i odgovara relevantnim pravilnicima EU, zato što je potrebno, kao što znamo da za izlazak leka na tržište, tj. od supstance do tablete, do gotovog proizvoda, prođe najmanje šest do sedam godina kliničkih ispitivanja na svim populacionim grupama, pri čemu za jedan lek treba izdvojiti više stotina miliona dolara.

Na kraju izlaganja bih se osvrnula na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, sistematizaciji radnih mesta Agencije za lekove i medicinska sredstva. U tom pravilniku piše da na poslovima radnih mesta da za procenu dokumentacije o biološkoj raspoloživosti i biološkoj ekvivalenciji leka, za radno mesto za informisanje o lekovima i medicinskim sredstvima su potrebni izvršioci koji treba da ispunjavaju sledeće uslove – master, akademske studije ili specijalističke akademske studije, polože državni ispit, jedna godina radnog iskustva i poznavanje engleskog jezika. Ovo su opšti uslovi za neko radno mesto i pitam – da li je za ta radna mesta i smatram da jeste, neophodno da kandidat ima završenu zdravstvenu specijalizaciju koja traje četiri godine, a zove se analitika lekova i farmako-informatika? Ukoliko toga ne bi bilo, to bi bilo ekvivalentno da ja recimo kao ginekolog obavljam poslove doktora specijaliste, interniste ili oftamologa.

Na kraju, obzirom na viziju Agencije koja glasi – izgraditi prepoznatljiv imidž i organizacionu strukturu, iskreno se nadam da će Agencija izgraditi kulturu i imidž jedne referentne ustanove, koja treba da ima lidersku ulogu u rukovodstvu u ostvarivanju vizije. Hvala.