Poštovana predsedavajuća, gospođo ministre, poštovane kolege, između ove rasprave bivših i sadašnjih pokušati da se vratim na temu, s tim što imam jednu moralnu obavezu da podsetim i bivše, ali bogami i sadašnje, da ovi bivši ne bi bili bivši da su eventualno donosili drugačije zakone, bolje zakone, da su bolje radili i sprovodili te zakone. Zbog toga ću da se vratim na zakon o upravljanju migracijama.
Zaista mislim da je dobro što je konačno donet zakon, ili što se donosi zakon o migracijama. Po mom dubokom uverenju se migracijama institucionalno, ali i praktično, niko nije bavio u ovoj zemlji, i samim tim, niko nije bio zadužen, ali niko nije bio ni odgovoran. Međutim, nije dobro što ponovo donosimo jedan zakon, koji po mom dubokom uverenju nije sistemski i što na jedan mnogo sadržajniji i bolji način ne pristupamo upravljanju migracijama i rešavanju ogromnih problema sa kojima se oni susreću.
Po meni, takođe, jedna vrlo loša odluka koja se šalje je da se migracijama bavi Komesarijat za izbeglice. Nekako mi se čini da to znači da svako onaj ko dođe u Srbiju, ko iz nje izađe, ko dođe iz sela u grad, iz manjeg mesta u veći grad, pored toga što se on tako subjektivno i oseća, u praksi će ipak imati tretman izbeglice, samim tim što će za njegovu sudbinu i njegove probleme biti nadležan Komesarijat za izbeglice.
S druge strane, nisam potpuno sigurna da Komesarijat za izbeglice ima i kapacitete i institucionalne i organizacione i ljudske. Smatram da Komesarijat za izbeglice već sada ima i suviše obaveza. U vezi sa tim, moram da podsetim da u našoj zemlji već sada živi 80.000 izbeglica, a da je 210.000 interno raseljenih lica.
Ne želim da me neko pogrešno shvati, ulogu Komesarijata za izbeglice izuzetno cenim i uvažavam, ali u poslu kojim oni treba da se bavi i za koji su i osnovani.
Kada već govorimo o ovome, moram poslanike i građane Srbije da podsetim na to da u našoj državi ima negde oko 138 raznoraznih agencija. Doskora smo čak imali i Agenciju za pomorski saobraćaj. Pored svih najava da će doći do smanjenja broja agencija, to su bila ona predizborna obećanja, samo sedam agencija je ukinuto. Potpuno logično da postavljam pitanje – da li je upravljanje migracijama od toliko malog značaja za ovu državu da nismo mogli formirati jedno posebno telo koje bi se bavilo samo i isključivo pitanjem migracija?
Mislim da se potpuno svi slažemo da su migracije jedna od najvažnijih makroekonomskih pitanja, ali da su one u uzročno-posledičnoj vezi sa ekonomskim pitanjima i svim ekonomskim problemima jedne države. Zato posmatrati i baviti se migracijama kao statističkim fenomenom, a po mom ubeđenju se ovaj zakon se pretežno samo time i bavi – ko, kako i na koji način prikuplja podatke, ili pak tretirati migracije kao sociološku pojavu van konteksta ekonomije, po meni je jedna strateška greška sa unapred poznatim rezultatom.
Migracije su rezultat posledica ekonomskih odluka i kretanja. Na njih ekonomija presudno utiče. Na žalost, u zakonu se samo na jednom mestu pominje ekonomski razvoj, a upravo ekonomski razvoj je osnovna ako ne i jedina poluga za planiranje, usmeravanje i vođenje migracione politike.
O ovom zakonu sam imala još dosta da kaže, međutim, ne želeći da se ponavljam pošto su mnogi poslanici već govorili o tome što sam želela da govorim, ovde ću i da završim, s tim da, po mom uverenju, migracije su fundamentalno pitanje i zaslužuju jedan ozbiljnije promišljen, sadržajniji zakon, adekvatan značaju i ulozi koje migracije u svakoj državi imaju. Hvala.