Jesam pravnik i u vezi ovoga sam govorio i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Činjenica je da je većina u odboru prihvatila da se praktično promeni praksa koja je do sada bila.
Napominjem, ne ulazim u celishodnost uopšte predloženog rešenja, samo tražim da se principijelno poštuje Poslovnik i opšta pravila. Da li je na vreme ili naknadno uočena neka greška ili potreba da se nešto dotera, popravi, ali dajte da to radimo u skladu sa važećim propisima i da to odmah vidimo, da ukoliko je potrebno na neki način intervenisati u članu 21a osnovnog teksta, onda neka to stoji i u Predlogu zakona.
Napominjem, u članu 6. Predloga zakona je predloženo menjanje člana 21. osnovnog teksta zakona. U članu 7. je predloženo menjanje člana 22. osnovnog teksta zakona, ali ni jednim članom Predloga zakona nije predviđeno menjanje člana 21a osnovnog teksta zakona. Mi sada amandmanom odbora imamo menjanje člana 21. osnovnog teksta zakona. To nije bilo u Predlogu zakona, a to je uvedeno.
Znači, ne sporim to, naknadno ste videli grešku, pokušali ste da popravite grešku, ko je kome sugerisao, sve je to u redu, ali mi time što u kratkim rokovima predlažemo zakone ne vidimo gde sve može zamka da nam se sakrije i naknadno vidimo gde je greška.
Govoriću i o članu 10. gde sam na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio, odnosno ukazao na neustavnost člana 10. Predloga zakona, a kasnije moj amandman nije usvojen, ni od strane odbora, ni od strane predlagača zakona. Isti taj amandman, u pogledu toga da se ne sme ukidati ustavna žalba, biva predlagan, usvajan i praktično postaje sastavni deo. U tom smislu, verujte mi, svako od nas ima nameru da popravi svaki zakon. Neko od nas ukazuje na određene greške čim ih vidi, dok je još moglo da se popravi, dok još nije počela načelna rasprava. Upravo zbog toga ne sporim ukoliko ovu praksu usvojimo, ali znajmo da tu praksu onda moramo da preslikamo za svaki predlog zakona.
