Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme se ta višestepenost u odlučivanju kada su u pitanju funkcioneri NB provlači kroz Narodnu skupštinu i diskusije pojedinih narodnih poslanika. Čuo sam izuzetno zanimljive diskusije i ne mogu da kažem da nije bilo dobre volje da se pomogne i da se zakon napravi što je moguće bolje, ali ako pogledamo kako je ovaj problem nastao, zbog
čega je nastao i zašto se vrši, ne da kažem pritisak, nego jedna određena preporuka da postoji višestepenost u odlučivanju, hajde da to rasčistimo.
Zemlje EU nemaju precizno definisan stav i jedinstvo oko izbora funkcionera njihovih nacionalnih banaka. Negde imamo situaciju da to predložu, imenuju njihovi nacionalni parlamenti, negde to radi predsednik Vlade, negde to radi ministar finansija, negde to radi Vlada. Nemaju jasno definisan stav kako to da rade. Zato što u najvećem broju slučajeva to radi izvršna vlast, može da se povede upravni spor ili neki spor po njihovom zakonodavstvu na odluku izvršen vlasti, jer ako pogledate sistem naš ustavni najviša vlast je zakonodavna vlast, ovaj parlament, pa sudska vlast, pa izvršna vlast.
Zbog jednog problema, a to je da je to stav Evropske centralne banke zbog svog unutrašnjeg uređenja i statuta koja nije nacionalna banka nego nadnacionalna banka, pa može da se desi Evropski parlament smeni guvernera Evropske centralne banke i to poslanika koji su npr. u svojim nacionalnim parlamentima u opoziciji, a u Evropskom parlamentu u poziciji. Zamislite da neko tako smeni guvernera koga je predložila ili imenovala Angela Merkel. Raspad čitavog ekonomskog sistema.
Pokušava se da se uvede ta dvostepenost u odlučivanju. Hajde jedno prosto pitanje – ako prihvatimo da to treba da radi Upravni sud, stavimo zakon, izglasamo, a onda neko od naših kolega koji se ne slaže kaže – to nije dobro, napisaću predlog za pokretanje postupka ustavnosti ovog zakona. Da ne prejudiciram odluku Ustavnog suda ako se tako nešto desi. Ustavni sud bi to proglasio ustavnim jer na odluke Skupštine Srbije ne može da ceni sud opšte ili posebne nadležnosti iz pravosudne vlasti. Nemoguće je. Niži je organ. Može na odluke Vlade, ali ne može na odluke Skupštine.
Jedino moguće rešenje jeste da odluke koje donosi Skupština po njima postupa u drugom stepenu Ustavni sud. Neko kaže – na osnovu čega će? Ustavni sud ima određenu praksu. Može da primeni i analogiju, a možemo i izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu da to pitanje doteramo do kraja. Ustavni sud već postupa po žalbama koje podnose nosioci javno–tužilački i pravosudnih funkcija. Jeste to Ustavom predviđeno, ali nije ustavna žalba. Znači, već postoji mehanizam. Možda ga treba doraditi Zakonom o Ustavnom sudu, ali nije kasno ni takav jedan zakon da se nađe u proceduri pre nego što dođe do ovakvih situacija da nekoga razrešavamo po ovim novim izmenama i dopunama Zakona.
Malo dublje posmatrajte problem. Zašto u EU postoji praksa da to rade sudovi opšte nadležnosti ili posebni sudovi ali u okviru pravosudnog sistema vlasti? Zato što uglavnom funkcionere nacionalnih banaka postavlja izvršna vlast. Po kom sistemu, nije bitno. Svakako da je sudska vlast iznad izvršne, a zakonodavna iznad sudske i iznad izvršne. Kapa nad svim je Ustavni sud.
