Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

05.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 14:55

OBRAĆANJA

...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Zaista je veliku nedoumicu, u stručnoj javnosti pre svega, stvorio ovaj član 10. izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci. Iako smo u političkom smislu mogli da razumemo sve ono što su pravnici satkali u prve izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, očigledno je da se tu radilo o politici, ovde zaista ne mislim da je u pitanju politika. Ovde se zaista radi i o stručnoj pravničkoj problematici.
Ako je Ustav već predvideo ustavnu žalbu kao mogućnost zaštite u slučaju da su iscrpljena ostala pravna sredstva ili da pravna sredstva nisu predviđena, zbog čega se sada ide na neko dupliranje? Zbog čega se ne ostavi samo ustavna žalba, nego se to definiše kao žalba Ustavnom sudu? Samim tim se i ovaj član 170. Ustava Republike Srbije dovodi u neko novo tumačenje.
Sa mnogim kolegama iz struke smo ovih dana na ovu temu diskutovali i nikome od njih nije jasno zašto, ako zakon predviđa da ne postoji dvostepen postupak, da se o pravima razrešenih funkcionera odlučuje pred našim najvišim sudom, pred Ustavnim sudom, ako je ta odluka suda konačna i zbog čega se ne ostavi ustavna žalba kao kod svih ostalih slučajeva, već se ide na podnošenje neke posebne specijalne žalbe, koja se definiše kao žalba Ustavnom sudu.
Zaista ne mislim da je u pitanju politika. Ne sumnjam u to da ste se konsultovali sa pozvanim stručnjacima, ali ovde se u obrazloženju, u odbrani ovih izmena poziva na uporedno-pravnu praksu. Međutim, to bi bilo sasvim uredu da je uporedno-pravna praksa u duhu našeg Ustava. Međutim, uporedno-pravna praksa je imala rešenja koja su bila u duhu Ustava tih zemalja. Sigurno je da će ovo rešenje, po meni, jako biti sporno pred Ustavnim sudom. Zbog toga ne razumemo zbog čega se ušlo u ovu, po nama, apsolutno ničim izazvanu i nepotrebnu avanturu, jer ovim predlagač zakona ništa ne dobija.
Po meni, mislim da bi trebalo ostaviti to rešenje koje predviđa Ustav. Sigurno je da će ovo biti jako interesantan predmet pred Ustavnom sudom Republike Srbije.
Moje skromno mišljenje kao pravnika je da postoji mnogo više šansi da Ustavni sud ovaj član 10. proglasi neustavnim. Zbog toga kažem da ne treba ulaziti u ovu avanturu, koja je apsolutno besmislena.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima gospođa Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Dali ste mi šlagvort da kažem jednu meni vrlo važnu stvar i Narodnoj banci Srbije, kao predlagaču zakona. Nijedan jedini član kojim se predviđa izmena nije donet pred vas reda radi i formalno i da bude mrtvo slovo na papiru. Znači, radimo samo ono što zaista smatramo potrebnim, korisnim, ne za bilo koga unutar Narodne banke, nego najšire moguće, za državu pre svega, ali i primenljivim.
Da li će izazvati nedoumice i kako će to ići na Ustavnom sudu, videćemo. U tome nemamo iskustva. Ali, da se Upravni sud oglasio nenadležnim kada je jedan funkcioner koga bira Skupština, razrešila, to imamo kao iskustvo i kao istoriju iz koje treba da učimo. Kada je razrešena gospođa Bajalović kao predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, koja se obratila Upravnom sudu, sud se oglasio nenadležnim. Znači, ne mogu da ostavim taj pravni lek kao predlagač kad on u praksi ne funkcioniše, ali smo ostavili onaj koji je maksimalno, da kažem, po analogiji primenljiv i sprovodljiv u postojećim uslovima.
Volela bih da to imate na umu kada ocenjujete predloge koje smo dali. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, replika. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Hvala.
Gospođo Tabaković, nisam pominjao Upravni sud zbog toga, kažem, što sam se pozvao na član 170. Ustava Srbije, koji kaže – ako ne postoje druga pravna sredstva, drugi pravni lekovi ili su iscrpljena već postojeća pravna sredstva i postojeći lekovi, pa ako je već okončan postupak, jedino sredstvo koje ostaje onome koji je razrešen ili su povređena njegova prava to je pravo na podnošenje ustavne žalbe. Ustav to već predviđa, a vi kažete – žalba Ustavnom sudu.
Znači, uvodi se jedan, po meni, nepotreban institut koji možemo definisati. Kada bi nekog pravnika sa iskustvom pitali koja je razlika između žalbe Ustavnom sudu i ustavne žalbe, niko ne bi znao da da kvalitetan odgovor.
U čemu je razlika, izuzev u redosledu reči? Mislim da je suština ista i da je postupak pred Ustavnim sudom, pošto se ovim predlogom člana 10. ne reguliše postupak... Znači, onda će važiti ona pravila i Poslovnik o radu Ustavnog suda i onda je nepotrebno, kad već Ustav definiše pravo na podnošenje ustavne žalbe, to definisati kao neku posebnu žalbu Ustavnom sudu. Pričam o nekom specifičnom pleonazmu koji je, po meni, nepotreban. Možemo krenuti od onoga da od viška glava ne boli, ali bojim se da će upravo zbog toga što Ustav to već predviđa ovakvo rešenje biti proglašeno neustavnim.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Dilema je da li član 10, na koji sam podnela amandman sa predlogom da se član briše, iz obrazloženja koja su već data i koja su različita, ali u suštini sa deljenjem stava da ne može zakonom da se stavlja van snage Ustavom definisana odredba o pojedinačnoj ustavnoj žalbi.
Ako to uradite jednom, onda to možete da uradite svaki put u bilo kom drugom zakonu. Onda je veliko pitanje šta od Ustava na kraju ostaje na snazi. To obrazloženje nije za mene nesporno. Ono što je za mene sporno jeste da li taj član još uvek postoji? Dakle, da li vreme koje koristim je dva minuta za amandman ili od poslaničke grupe?
S obzirom da je Odbor za finansije podneo amandman, da se predstavnica predlagača saglasila sa amandmanom i član 10. koji je u prvobitnom tekstu zakona imao odredbu o pravu funkcionera koji je razrešen, da podnosi žalbu Ustavnom sudu. S tim što mu se zabranjuje da koristi pojedinačnu ustavnu žalbu, takav član više ne postoji. Neće se ni glasati o tome jer saglasnošću Odbora i predstavnika predlagača je postao sastavni deo Predloga zakona. Tako da ostaje na predsedavajućoj da proceni da li vreme koje trošim je dva minuta za podneti amandman ili od vremena poslaničke grupe. Rekla bih da je od vremena poslaničke grupe.
Komentar za amandman koji je Odbor za finansije dao, ostaje se pri tome da se podnosi žalba i to je sada rešenje u zakonu, pošto je teško da ćemo imati prostora da se interveniše tekstom ili u toku glasanja, ako se uoči da ovo nije dobro. S tim što je dodat rok od 30 dana od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku RS".
Obrazloženja koje čujemo koja bi trebala da pobiju argumentaciju da član 10 ne treba da postoji, vidimo da on i ne postoji u obliku u kakvom smo ga dobili u prvobitnom tekstu zakona, je da neko nije hteo da postupa po pojedinačnom rešenju. Zato što se upravni sud oglasio nenadležnim, dakle u našoj praksi čuvena negativna nadležnost – nemoj da ja odlučujem, bolje gurni to negde. Zato što je neko u upravnom sudu procenio da ne treba da razgovara o pojedinačnom aktu, mi ovde prvo dobijamo predlog da se ukida pojedinačna ustavna žalba, pa onda imamo promenu da to ipak radi Ustavni sud. Kako bi bilo da mi razgovaramo sa tim upravnim sudom, da vidimo na okruglom stolu, na javnom slušanju u razgovoru sa Odborom za pravosuđe, bilo kim, hvala bogu institucija ima. Da vidimo koja je argumentacija da se postupkom jedne od institucija u državi stvara zakonska praksa – neće upravni sud pojedinačno rešenje – e sada ćemo za funkcionere NBS, pojaviće se neki drugi sektor, pa ćemo za neke druge funkcionere.
To nije dobro zato što se ponavlja ideja da Skupština treba svoja ovlašćenja da daje nekom drugom, odnosno da se ne petlja u komentare ako je upravni sud rekao da neće. Oni neće da sude i molim lepo. Vrlo je ozbiljan problem, mnogo ozbiljniji nego što je ovo rešenje. Biće tek ozbiljno ako se pojavi pravi slučaj. Zato što, kada se traži analogija sa sudijama, odnosno sa ustavnim osnovom za sudije, ispušta se iz vida da Ustavni sud govori samo o postupku kod sudija. On se ne meša u to šta je bilo od materijala. On gleda da li je procedura poštovana.
Šta će Ustavni sud da ceni od procedure u slučaju razrešenja funkcionera NBS? Ustavni sud će da ceni da smo mi tokom razrešenja kršili proceduru, da je Narodna skupština kojoj Ustavni sud može da se obrati samo sa svojim komentarom, pa da mi onda odlučujemo da li će zakon ili član koji je proglašen i ocenjen neustavnim ići ponovo u proceduru ili neće. Dakle, mi imamo dijalog sa Ustavnim sudom.
Ovim vi kažete – Ustavni sud će da proceni da li Narodna skupština poštuje proceduru. Molim vas da to ipak izbrišete iz zakona. Ne zbog toga što će se smanjiti sigurnost funkcionera razrešenih u budućnosti u NBS, ne zbog toga što upravni sud kaže da on neće, nego zato što je to pitanje samopoštovanja nas svih zajedno u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Pre nego što dam reč gospođi Tabaković, dužna sam da vam odgovorim o ovom amandmanu, kao i o svima ostalima o kojima se vodi rasprava. Priznali smo vam dva minuta kao predlagaču amandmana, ostatak se odbija od poslaničke grupe.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Vi ste gospođo Čomić meni uvek od koristi. Sada shvatam u čemu je problem kod poslanika.
Ne, ovo je izuzetak u kojem bi Ustavni sud odlučivao, ne da li je poštovana procedura, već o suštini. Da li je član 28. Zakona o NBS, koji propisuje razloge za razrešenje, da li su zaista nastupili ti uslovi iz člana 28. Znači, ne da li je poštovana procedura u kom postupku i kako. Da li su nastupili zaista razlozi? Zato smo došli do ovakvog rešenja, jer u razgovorima koji su bili da li Ustavni sud treba ili ne treba da bude nadležan, postavilo se pitanje da ukoliko bi razrešeni funkcioner podneo pomenutu žalbu, koji pominju neki poslanici. Kaže se ne bi imao pravo da podnese i ustavnu žalbu. Razlog je sasvim jasan. Ne postoji opravdanje da Ustavni sud dva puta odlučuje o istoj stvari. To morate da priznate.
Postavlja se pitanje u postupku po ovoj žalbi. Sud je utvrđivao da li je razrešenje sprovedeno, ne samo po propisanom postupku, ali pre svega da li su nastupili razlozi za razrešenje. Govorila sam u načelnoj raspravi o tome. Ne da li je otišao u penziju ili da li je poslovno nesposoban, nego da li je prekršio nešto od uslova koje ne bi smeo i koje neko mora da ceni. Znači, to utvrđivanje, da li su nastupili razlozi za razrešenje su ono što se ceni na Ustavnom sudu.
Dakle, jedini preduslov da se koristi ovo pravno sredstvo jeste da funkcioner bude razrešen pre isteka roka na koji je biran. To nije praksa koja se otvara za ne znam koliko i stotinu, nego za maksimalno četiri vice guvernera, koliko po zakonu postoji. Mi smo odlučili da ih je tri dovoljno.
Znači, zaista jedini uslov da se o ovome razgovara jeste razrešenje pre isteka, ali se ceni ispunjenost uslova iz člana 28. Reč je o tome da ukoliko postoji povreda zakona u smislu nastupanja uslova, ali i procedura, ne samo procedure kao kod sudija i tužioca, sud bi takvu žalbu mogao da usvoji i da poništi odluku o razrešenju. Govorim, uslovno bi mogao, jer je to praksa koju sada stvaramo.
Želeći da sa najboljim namerama i usklađujući se sa onim što je praksa zemalja koje imaju taj sud pravde, a mi ga kao takvog nemamo pokušamo da stvorimo analogiju zaštite funkcionera institucija za čiju se nezavisnost svi na ovaj način zalažemo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po osnovu replike.