Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, nije lako braniti amandmane posle kojih svaki put vam kažu – nije prihvaćen, nije prihvaćen. Mi smatramo da smo ih dobro uradili, da oni zaista imaju smisao, pa ih zato ovoliko branimo i trudimo se da pokušamo da vas ubedimo da ih prihvatite.
Član 10. odnosi se na Savet za migracije i odnosi se na članove tog saveta. Ovde pominjete da imate Savet za migracije koji se tiče Pokrajine, pokrajinski savet i saveti za migracije lokalnih samouprava.
Da odmah razjasnimo, mi smatramo da pokrajinskom zaista nema mesta ovde. Pre svega, ima mnogo administracije. Umnožavamo je ovim. Ako već svaka lokalna samouprava u Srbiji, s tim i u Vojvodini, ima svoj savet, onda zaista nema mesta umnožavanju nove administracije.
Što se tiče lokalnih saveta, kažete da sastav tog saveta treba da bude uređen aktom o njegovom obrazovanju i da ga čine predstavnici izvršnih organa, pa kažete – predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, centar za socijalni rad, policijska uprava, služba za zapošljavanje, poverenik. Prvi put sada vidim da pominjete poverenika, ali o tome ću malo kasnije.
Smatramo da u Savet treba da uđu i predstavnici obrazovnih i zdravstvenih ustanova sa tog lokala. Prosto, smatramo da je to onda pokrivena tema. Imate stručnjake iz svih oblasti, imate jednu potpunu, što se članova i njihovog profesionalnog rada tiče, pokrivenu temu.
Kod ovog poverenika koga pominjete, ja bar ne vidim njegov status sada u ovom zakonu, naročito ne vidim njegov status u odnosu na ovaj savet koji ste naveli. On je član Saveta. Da li on ostaje u lokalnoj samoupravi kao potpuno nezavisno telo? Koje su njegove ingerencije? Ko njega plaća? To su otvorena pitanja, ali to ostavljam za neku drugu priču.
Volela bih da prihvatite ovaj naš amandman koji se tiče članova Saveta.