Hvala.
Računaćete mi vreme od vremena ovlašćenog predstavnika DSS.
Zaista ne razumem zbog čega predlagač zakona nije prihvatio da ova dva termina, kada je već drugi član ovog predloga zakona pojmovnik, ne znam zašto ova dva pojma nisu uvršćena u taj pojmovnik, odnosno u član 2?
Azilant nije pežorativan naziv. Koristi se kao reč u svim drugim zakonima koji govore o ovoj materiji. Uostalom, usvojili smo i imamo zakon koji se zove Zakon o azilu, pa niste pribegli nekom drugom tumačenju, rekavši da je reč pežorativna.
Ono što jeste ovih dana opterećujuće i, rekla bih, pežorativno za čitavu Srbiju je priča o lažnim azilantima i o tome da je Republika Srbija opet pristala da naši vajni prijatelji iz EU nas okrivljuju za jednu pojavu, da to koriste za pojavu tzv. lažnih azilanata ili najezdu tražilaca azila iz Republike Srbije, i da to koriste, još jednom, kao dodatni pritisak na Republiku Srbiju i na Vladu Srbije da pristaje na kojekakve ustupke i uslove koji dolaze iz EU.
Zašto je priča o lažnim azilantima samo još jedna vrsta pritiska? Zbog toga što EU, odnosno zemlje koje spadaju u šengen zonu, mogu taj problem da reše, naravno, uz pomoć Srbije, ali je to problem koji oni mogu da reše.
Ono što države koje predvode tu priču iz EU, kako državi Srbiji treba ukinuti položaj na beloj šengenskoj listi, traže od Srbije da kontroliše izdavanje pasoša svojim građanima i da zaustavi tzv. lažne azilante na svojoj granici, a u stvari su svi instrumenti državama EU u rukama. Pre svega, zemlje tzv. šengen zone imaju jako dobre baze podataka, tako da oni proverom u kompjuteru, uglavnom, mogu da identifikuju onoga koga oni nazivaju lažnim azilantom. To je jedna stvar.
Druga stvar, Republika Srbija ne može nekome ko donese validna dokumenta da odbije ili da zabrani izdavanje pasoša. To znači kršenje svih ljudskih i ustavnih prava građana ove zemlje. To je jedna stvar. Srbija ne može da odbije nekoga ko ima validna dokumenta i da odbije izdavanje pasoša.
Druga stvar je, da Srbija ne može na svojoj granici nekoga da spreči, naravno, ako ima važeći i uredan pasoš, da napusti zemlju, zato što ni traženje azila, čak i ako pretpostavljate da će neko da traži azil, ni traženje azila nije prekršaj i to nije krivično delo. Ono što svaka zemlja koja spada u tu šengen zonu može je da spreči ulazak tih lažnih azilanata na prvoj šengen granici.
Dakle, opet smo po ko zna koji put prihvatili krivicu za nešto zašta mi u stvari nismo krivi i sada tu nešto izmišljamo i smišljamo neke radne grupe, čak nudimo zemljama EU da im nadoknadimo finansijske štetu koju one trpe, zbog procedura koje sprovode oko tražilaca azila.
Trebalo je da uvrstite termin "azilant" u ovaj pojmovnik, a čak je moglo i u zagradi da se građanima Srbije objasni, šta su to lažni azilanti i kako se to oruđe koristi opet protiv Srbije.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Donka Banović.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala.
Opet je naš predlog da se uvrste dva nova pojma u ovaj drugi član, a to je pojam "utočište" i pojam "supsidijarna pomoć". Utočište je pravo na boravak i zaštitu, koja se daje licu na teritoriji Republike Srbije, za koga nadležni organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u državi porekla osnovano. To je prvi termin koji predlažemo da se uvrsti u član 2, prvi u ovom amandmanu.
Drugi termin je – šta to znači supsidijarna pomoć? Zbog građana ću da pročitam – supsidijarna pomoć je oblik zaštite, koji Republika Srbija odobrava stranom državljaninu, koji bi u slučaju povratka u državu porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, ili bi njegov život, bezbednost i sloboda bili ugroženi nasiljem opštih razmera.
Nadam se da su svi poslanici pročitali ovaj predlog zakona, on nije dug, ima nekih 20 članova. Verovatno ste naišli na ovaj naročiti termin "supsidijarna pomoć" i pretpostavljam da 90% od vas nije znalo šta to znači. Dakle, svi građani koji budu ovaj predlog zakona, odnosno zakon čitali, ni njima to neće biti jasno. Zato smo hteli da taj termin uđe u član 2.
Odgovor je, opet, kao što je bio i u prethodnom amandmanu, da je taj pojam objašnjen u Zakonu o azilu. Smatramo da to nije dobro. To bi značilo da, em što biste čitali ovaj zakon o upravljanju migracijama, morali da idete dalje pa da tražite prvo da znate u kom bi se zakonu nalazilo tumačenje tog termina, ali onda morate da se pozivate na Zakon o azilu ili da ga tražite i vidite šta to znači. U Predlogu zakona se na mnogo mesta koristi taj termin i zato mislimo da nije trebalo da odbijete amandman.
Volim što je gospođa Đukić Dejanović danas ovde sa nama, ipak je ona bila naš predsednik Skupštine četiri godine, a sada, nažalost, više nije. Međutim, bilo bi mnogo bolje da je ovde pravi predlagač ovog zakona, a to je ministar unutrašnjih poslova, zato što je predlagač ovog zakona MUP Srbije. Znamo da je naš ministar unutrašnjih poslova ujedno i predsednik Vlade, tako da on, pretpostavljam, ima mnogo obaveza. Ali, on nije bio prisutan ni kada smo razgovarali u načelu o ovom zakonu, a nema ga ni danas kada obrazlažemo amandmane.
Verujem da je on danas ovde, da bi on možda i prihvatio neki amandman. Od naših 17 amandmana je prihvaćen samo jedan. Mislimo da će to nekako, naravno, to nije upućeno gospođi Đukić Dejanović, ali da je MUP odbijalo po automatizmu amandmane koji dolaze od opozicije.
Gde nam je predsednik Vlade? Zašto on danas nije u Skupštini na ovoj raspravi? Kolege me podsećaju da je predsednik Vlade Srbije danas u Briselu, zato što ima zakazan razgovor iliti sastanak, a posle toga i radnu večeru sa Hašimom Tačijem. Na radnoj večeri će valjda biti prisutna i domaćica, nadam se ne i kuvarica, gospođa Ketrin Ešton. Naravno, ne govorim o ženama u politici pežorativno ili loše, samo se plašim da gospođa Ešton ne zabiberi čorbu našem predsedniku Vlade, pa će onda, kada se vrati iz Brisela i sa tih razgovora, on zabiberiti čorbu svim građanima Srbije.
Mi iz Demokratske stranke Srbije govorimo već mesecima zašto smo protiv toga da jedan državnik, u ovom slučaju predsednik Vlade, razgovara sa osobom iz Prištine koja se zove Hašim Tači. Hašim Tači se sumnjiči da je učestvovao u trgovini…

Gospođo Banović, razumem političku potrebu, ali ovo nikakve veze nema sa ovim amandmanom, niti sa tačkom dnevnog reda. Istakli ste poentu da biste želeli da gospodin Dačić bude danas prisutan, ali mislim da postoji mesto i način da se obratite javnosti po ovoj temi. Ovo je rasprava o amandmanu na član 2. koji ste vi podneli. Molim vas da se držite teme.

Mislim da se držim teme. Negodovala sam, jer je 17 naših amandmana odbijeno. Predlagač ovog zakona je Ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem čelu se nalazi ministar, odnosno predsednik Vlade gospodin Ivica Dačić. Ministar unutrašnjih poslova nije bio prisutan kada je bila rasprava u načelu. Imao je drugih poslovnih obaveza. Danas kada je rasprava u pojedinostima i gde bismo mi, pretpostavljam, ubedili ministra unutrašnjih poslova da prihvati neki amandman, on je odsutan. Sada ja objašnjavam šta on smatra da je važnije od toga da bude u Narodnoj skupštini. Mislim da sam ja apsolutno u temi.
Kasnije će moj kolega govoriti o načelu upravljanja granicama i bezbednosti građana. Ministar opet neće biti prisutan, a mi od medija saznajemo da predsednik Vlade razgovara sa osobom koja je osumnjičena za trgovinu organa na Kosovu i Metohiji, da će on sa njim danas da razgovara o upravljanju granicama i o sporazumima koje je potpisala prethodna vlast. Mislim da sam apsolutno u temi.

Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Gospođo Banović, da su prethodni premijeri imali bar deo ili stepen odgovornosti koji ima aktuelni premijer Ivica Dačić, on bi danas sedeo ovde. Oko termina o kojima ste govorili, supsidijarna zaštita. Termin je apsolutno definisan u Zakonu o azilu, objavljenom u "Službenom glasniku", broj 109/07. Dakle, da li ćemo ga sada ponovo objaviti i ponovo definisati, mislim da nije neophodno da dva puta u zakonodavnoj materiji definišemo iste termine. Uverena sam da bi vam to isto rekao i premijer Dačić.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažena gospođo Dejanović, uvažena gospodo iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, govoriću kao ovlašćeni predstavnik, a osvrnuću se i na ovaj amandman pošto je on tema dnevnog reda. Kao što sam rekao u raspravi u načelu, ovo jeste zakon koji će Demokratska stranka podržati iz razloga što je on na neki način deo evropske agende, što je on deo potreba za rešavanje pitanja azilanata, što je on deo mogućnosti da upravljamo migracijama i deo mogućnosti da zadržimo belu šengen, odnosno da naši građani i dalje mogu slobodno da putuju u zemlje Evropske unije, koji je u dobroj meri ugrožen.
Međutim, moram se osvrnuti na neka pitanja koje je gospođa Banović pomenula. Prvo, zaista jesam razočaran činjenicom da resorni ministar, odnosno predsednik Vlade nije u ovoj skupštini kada se raspravlja o pitanjima koja se tiču njegovog Ministarstva. Ne poričem njegove obaveze koje ima kao predsednik Vlade. Međutim, to je problem koordinacije između predsednika Skupštine i predsednika Vlade da se usklade te obaveze. Vi ste znali da će gospodin Dačić danas razgovarati sa gospodinom Tačijem. Da li je tako? Isto tako ste znali da će biti rasprava o ovom zakonu i to ste trebali da uskladite.
Gospođo ministarko, ne prihvatam, na neki način, amneziju na neki prethodni period koji ste vi uneli u raspravu. Ne sećam se da ste vi, niti pripadnici vaše političke partije, niti koalicije, bili nezadovoljni načinom na koji je funkcionisala prethodna Vlada. To za četiri godine niste iskazali, odnosno govorili ste o dobroj saradnji sa Demokratskom strankom koja je bila stub te koalicije. Danas kažete da su prethodni premijeri radili svoj posao kao što su trebali, da gospodin Dačić danas ne bi bio tamo gde se nalazi. To ne mogu da prihvatim. Mislim da je to politika koja govori da danas možemo govoriti jedno, a sutra drugo.
Sa druge strane, nije dobro što oko ovog zakona nema jedinstva u vladajućoj koaliciji. Žao mi je što su poslanici SNS, kada je otvorena ova sednica, organizovano napustili ovu salu. Ne znam o čemu se radi. Ostalo je nekoliko poslanika. Da li je to nastavak priče…
(Predsednik: Izvinite, moram da vas prekinem. U ovom trenutku poslanici SNS su prisutni u sali. Ima ih više nego poslanika Demokratske stranke kojih i nema u sali.)
Gospodine predsedavajući, svi oni koji su sedeli u ovoj sali su mogli da primete da su poslanici SNS po otvaranju sednice organizovano napustili salu i da je u redu u kome oni sede, dakle u klupama, ostalo petoro poslanika, a ovamo su poslanici Nove Srbije i deo koalicije. To da li će poslanici Demokratske stranke sedeti, a pogledajte koliko je poslanika SPS i URS. Dakle, prisustvo je adekvatno prisustvu ministra koji tu sedi.
Juče smo imali, nažalost, jednu ružnu scenu da je ministru iz SPS dat jedan vruć krompir da brani neodbranjivi Zakon o amnestiji, ali se neću vraćati na jučerašnju temu, nego ću govoriti o današnjem zakonu o migracijama koji podržavam, kao i ovaj amandman gospođe Banović. Smatram da ga je možda trebalo razmotriti, možda bi on uneo pojašnjenje u sam zakon.
U tom smislu, zakon jeste dobar, zakon jeste u smeru koji rešava jedno otvoreno pitanje. U svakom slučaju se može popraviti. Ne vidim razlog da Vlada ne prihvati ovaj amandman. Mislim da je on napravljen sa ciljem da se razjasne neka pitanja, ali ljudi koji su pisali ovaj zakon sigurno znaju zbog čega su odbili ovaj amandman. Mislim da bi trebalo još jednom razmotriti to pitanje, pa makar posle večere razgovarali sa gospodinom Dačićem. Do momenta glasanja imate mogućnost da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.