Drago mi je da Skupština može imati i treba da ima završnu reč, posebno kada je u pitanju jaka argumentacija suštine. Ja sam ovde u obavezi da vam prenesem stav pravnih stručnjaka, odnosno zakonodavstva, ali poslanici uvek mogu izglasati i prosto pozivam ne moć parlamenta u suštinskim odlukama koje možda nekada treba još jednom analizirati.

Narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 3. dodaju naslov i novi član 3a.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

Gospodine predsedniče, migracioni tokovi po logici stvari dovode do menjanja sastava stanovništva na području sa kojih emigranti odlaze, odnosno na koja emigranti dolaze i to je jednostavno tako.
Ustav Republike Srbije sadrži jednu jasnu zabranu, odnosno jednu jasnu garanciju u odnosu na pripadnike manjinskih zajednica i to u članu 78. koji govori o zabrani nasilne diskriminacije i posebno o zabrani preduzimanja mera koje bi dovele do promene, odnosno koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva. To je jedna opšta zabrana koja se odnosi na sve oblasti u kojima Vlada, drugi državni organi mogu da preduzmu bilo kakve mere. Mi smo u našem amandmanu predložili da se to ustavno načelo razradi, ugradi u Zakon o upravljanju migracijama i to sa ciljem da se stvori nedvosmislena pravna situacija, da se ovo ustavno načelo i u ovoj oblasti primenjuje.
Zaista smo zahvalni predlagaču što je prihvatio ovaj naš amandman i mislim da je to dobar korak.
Sa druge strane, imajući u vidu sve ono što se dešavalo tokom 90-tih godina i na to poljuljano poverenje između državnih organa i manjinskih zajednica, mislim da sa tog aspekta, dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, sigurno da ovo može doprineti ponovnoj izgradnji ili jačanju tog poverenja.
Mi ćemo sa naše strane, a kao poslanici SVM u tome učestvovati i pomagati.
Na kraju želim da kažem da bi bilo zaista dobro još jednom razmotriti mogućnost prihvatanja prethodnog amandmana kolege iz DSS, jer je obrazloženje kojim je taj amandman odbijen u jednoj značajnoj meri u suprotnosti sa obrazloženjem kojim je ovaj amandman prihvaćen, tako da bih se pridružio apelima onih poslanika koji podržavaju i onaj prethodni amandman. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ovo prebrojavanje koje u sali traje jedan kratki period, moram da kažem da sam ja uložila prilično vremena da prebrojim sve strategije koje je država donela i moram da vam kažem da je taj broj 139 i uopšte nisam sigurna da sam stigla da prebrojim i da pronađem sve ono što sam želela da prebrojim.
Dakle, našla sam 139 različitih strategija iz potpuno različitih oblasti. Samo u ovoj oblasti na koju se odnosi zakon, a koji se kao normativni okvir prvi put donosi kao takav i pronašla sam šest različitih strategija. Možda ni tu nisam sasvim sigurna, ali šest različitih strategija i moram da kažem da je problem koordinacije između tih silnih strategija jako veliki.
Kada imate toliko različitih strategija, naravno je da se dešava da potpuno previdite suštinu, jer pokušavate da uradite ono što je nemoguće, da uvedete red između šest različitih materija.
Kako onda sve to izgleda u realnom životu, možete da zamislite i kako izgleda u primeni zakona, to takođe svi mi znamo, jer onu kontrolnu funkciju Skupštine ne vršimo toliko često, koliko bi trebali, a kada bismo to radili, mogli bi da vidimo sve i svašta kako se zakoni tumače dalje. Kada su u pitanju, mi smo zbog toga ovde smatrali da uvažavajući strategije treba uvesti jednu reč, uvažavajući strategiju. Valjda smo se dogovorili da tih šest strategija pokrivaju ovu oblast i da to posmatramo na taj način.
Sada vi kažete i politike ekonomskih razvoja. Znate šta, kada se tako postavi zakon i kada se tako definiše zakon, kada odete toliko široko i potpuno neprecizno i potpuno nejasno, onda ste vi izgubili suštinu zakona, jer nećete moći da ga primenjujete. Kakve su to politike ekonomskog razvoja. Država valjda ima jednu politiku ekonomskog razvoja koja je okvir za sve one politike koje se nalaze u okviru toga.
Imate politiku energetike, politiku privrede, politiku poljoprivrede, ali to je sve jedan okvir, jedna politika ekonomskog razvoja. Znači, molim vas, svedite stvari na vrlo upotrebljive mere, zato što ja imam utisak da predlagač zakona namerno širi ovu temu na takav način kako bi i dalje mogao da radi ono što je do sada radio, jer praktično ovaj komesarijat na koga je bilo puno pritužbi jeste zapravo, i predlagač ovog zakona, i to kako je on radio i kako je on tumačio zakon, najbolje se vidi u predlogu ovog zakona. Tako široko postavljeno ne može da se primenjuje.
Mi smo želeli, pošto je ovaj zakon po prvi put donet u ovoj oblasti, stvari postavimo na zdrave osnove, na noge, da onaj ko čita ovaj zakon razume šta treba da se radi. Kada vi imate silne strategije na koje se pozivat, silne ekonomske politike na koje se pozivate, šta to znači? Na šta mi možemo da se oslonimo kao obični čitači zakona i oni koji treba da ga primene ili oni koji treba da zaštite svoja prava uz pomoć ovog zakona. To je vrlo neprecizno, vrlo fluidno, vrlo nejasno i ja vas molim da shvatite da mi ne možemo na ovakav način da donosimo zakone. Jasno je, meni je potpuno jasno kada neko od ministarstva predloži zakon, oni su ljudi koji tu materiju rade, a ovo je prvi put da se dešava da imamo jedan deskriptivni zakon u kome mi treba da pokušamo da pronađemo ono što je suština, a suština je zaštita ljudskih prava.
Mi to sve negde pronalazimo u nekim drugim zakonima, kao piše u Ustavu, piše u Zakonu o azilu, piše u ličnoj karti, ali izvinite, šta će nam onda zakon ako ćemo da se pozivamo na sve te zakone. Valjda mi to treba da vidimo u ovom zakonu, gospodo.
Zbog toga je naš amandman išao u pravcu, dajte molim vas, stavite sve na zdrave osnove, pojednostavite stvari da možemo da pratimo gde se šta traži i gde šta možemo da primenimo. Hvala.

Narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković zajedno su podnele amandman na naslov iznad člana 5.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Ja sam potpisnik ovog amandmana i to stoji u mišljenju Vlade, pa vas molim da to ispravite.
Naime, podneo sam amandman na član 5. gde tražim da dođe do promene naslova iznad člana 5. koji bi glasio – načelo zaštite i saradnja sa dijasporom i Srbima u regionu.
Smatramo da je mnogo primerenije da bude ovakav naslov, upravo zbog toga što će on na pravi način definisati i objasniti kakav treba da bude odnos između države Srbije i dijaspore. Ako je dijaspora najbrojniji deo migracija, odnosno spoljna migracija ili emigracija, kako stoji u Predlogu zakona, onda je vrlo bitno da na pravi način pokažemo i u ovom članu koji se tiče dijaspore kakav treba da bude odnos države Srbije prema dijaspori.
U prethodnom naslovu koji između ostalog govori o jačanju veza, moram da kažem da stvari ne stoje tako i da pitanje jačanja veza ne odgovara istim, jer ne mogu veze da jačaju tamo gde i ne postoje. Rekao bih da gotovo ne postoji veza između države Srbije i dijaspore na pravi način.
Prošlo je 100 dana Vlade, mi smo tek sada, odnosno, Vlada formirala Kancelariju za dijasporu. Još nije izvršen popis, ne zna se koliko Srba živi van Srbije. Svi dobro znamo kakva je loša situacija, posebno kada je u pitanju srpski narod u regionu. Primer Hrvatske najbolje pokazuje potpunu diskriminaciju države Hrvatske prema Srbima koji tamo žive. Slično je i u Mađarskoj. Prošli put u raspravi u načelu sam pomenuo da je 2012. godine Mađarska donela ustav u kome su u osnovnom zakonu izbačene nacionalne manjine, pa Srbi koji vekovima žive u Mađarskoj sada nemaju pravo da se politički organizuju, imaju svoga predstavnika u parlamentu Mađarske, već to mora da bude Mađar.
To su vrlo ozbiljna i značajna pitanja. Država Srbija mora da se na pravi način posveti rešavanju tih pitanja i zato u naslovu pitanje, zaštita i saradnja je nešto što je jako bitno. Na prvi pogled, delovalo bi kao da je u pitanju neka kozmetička izmena, a ona je suštinska zbog toga što mi veze prvo, gotovo da nemamo kada je u pitanju dijaspora, a drugo, ono što je potrebno Srbima jeste da iza njih stane država, da ih podrži, da u bilateralnim razgovorima ministara na agendi budu postavljena pitanja, naročito kada se sreću sa ministrima i zvaničnicima onih država gde Srbi imaju problem da ta pitanja dođu na dnevni red, a ne tek nakon svih tih sastanaka da eventualno se ministri sreću i sa srpskom dijasporom u toj državi koju posećuju.
Zato smatramo da je bilo bitno da u ovom članu, odnosno naslovu, dođe do ove izmene. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman i zbog toga nam je zaista žao.

Hvala.
Reč ima ministarka Đukić-Dejanović. Izvolite.

Ideja o tome da se predvidi zaštita prava i saradnje sa dijasporom i Srbima u regionu je po oceni Vlade sadržana u članu 5, koji kaže  da upravljanje migracijama ostvaruje se poboljšanjem položaja i zaštitom prava, interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarivanjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom, posebno nakon dodatog člana 5a, koji kaže da upravljanje migracijama se zasniva na zaštiti prava lica u procesu migracija, uz uvažavanje u najvećoj mogućoj meri specifičnosti njihovih potreba i interesa u skladu sa mogućnostima Republike Srbije. Ocenjuje se da je načelo zaštite prava zapravo ugrađeno u ove sadržaje i da je tendencija o kojoj ste razmišljali zadovoljena kroz ova dva člana na Vladi.

Hvala.
Reč ima Petar Petković, replika. Izvolite.