Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da u Srbiji možemo sve da prihvatimo i da se dogovorimo, ali kada je u pitanju novac, to nekako teže ide ovde kod nas.
Koliko sam mogao, slušao sam diskusije svojih prethodnika, ovlašćenog predstavnika, predlagača i mislim da neke stvari moraju da se po malo raščiste.
Šta je u suštini budžet? Iz kog dela se sastoji? Budžet se sastoji od prihodne i od rashodne strane. Prihodna strana se sastoji od budžetskih prihoda, onih prihoda koji su realni i sastoji se od budžetskog deficita, koji se na sledeći način definiše. Definiše se prodajom nefinansijske imovine, definiše se kreditima i definiše se prodajom imovine Republike Srbije. To je prihodna strana budžeta.
Razumem predlagača u jednom delu, da bi finansirao svoje izvorne nadležnosti AP traži da mu pripadne jedan deo, kako ste definisali, jer nefinansijska imovina su samo državne obveznice, odnosno hartije od vrednosti. Ne znam kako bi se tumačilo, da li je kredit finansijski ili nefinansijski, ali je prihodna strana budžeta.
Postavlja se pitanje kako bi se finansirala Republika u današnjem trenutku sa ovakvim deficitom koji imamo? Iz budžeta Republike Srbije, osim finansiranja nadležnosti AP Vojvodine, imamo transferna sredstva i za finansiranje jedinica lokalnih samouprava. Čak i kada bi ova Vlada prihvatila ovaj predlog zakona, čak i kada bi ova skupština izglasala ovaj predlog zakona ovakav kakav jeste, sutradan mogu isto pitanje da postave jedinice lokalnih samouprava, jer i one postoje i imaju određenu autonomiju. Onda bismo ušli u jednu priču koja nema kraja i ne bismo nikako mogli da odmaknemo od toga šta i kako definisati budžetom Republike Srbije.
Šta se još iz budžeta Republike Srbije finansira? Osim kapitalnih izdataka, finansira se i Fond zdravstvene zaštite u iznosu od 320 milijardi dinara, finansira se penzioni fond u iznosu od 280 milijardi dinara, finansira se vojska, finansira se policija, finansira se zdravstvena zaštita, finansira se prosveta. Kada pogledate šta se sve finansira, dovodi se u pitanje da li je to samo na teritoriji Republike Srbije, bez pokrajine, ili sve zajedno. Mislim da, po sadašnjem Zakonu o budžetu i Predlogu zakona o budžetu, finansira se celokupna teritorija Republike Srbije. To jeste stvar o kojoj treba da se razgovara.
Posao AP Vojvodine jeste da finansije svoje izvorne nadležnosti i nadležnosti koje su prenete i poverene od strane Republike Srbije. Potpuno se slažem da Republika Srbija ima obavezu da za ostvarivanje tih nadležnosti mora da obezbedi sredstva, ali isto tako i Republika Srbija mora, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, da brine o svim građanima koji žive na teritoriji Republike Srbije i da finansira uslove pod kojima treba da se razvijaju i opštine i gradovi van teritorije glavnog grada, koji ima poseban zakon, i teritorije AP Vojvodine. Mi sada ulazimo u tu jednu priču.
Ako se pogleda naš budžet za ovu godinu, on je u iznosu od 220 ili 240 milijardi dinara u deficitu. Ako se pogleda budžet za narednu godinu, odnosno Predlog zakona o budžetu, on treba da bude u nekom deficitu od 122 milijarde dinara. Sada se postavlja pitanje – ako prihvatimo ove izmene i dopune Zakona, ako država ne emituje hartije od vrednosti, nego podiže kredite, hoće li taj deficit da uđe u prihodnu stranu budžeta Republike Srbije i da deo tih sredstava bude preusmeren na AP Vojvodinu.
U tome je problem. Ako ste već hteli da se ograničite na nefinansijsku imovinu, zašto nije napisano u Predlogu zakona – nefinansijska imovina i krediti koje podiže Republika Srbija? Onda ne bismo imali dilemu, a ovako imamo. Ovako možemo da dođemo u jednu situaciju da damo devet milijardi dinara više, pričam hipotetički, da iduće godine obezbedimo devet milijardi i 630 miliona dinara za novo zaduživanje Republike Srbije, da bismo opet sa prihodne strane budžeta finansirali AP.
Baš zbog svih ovih nedorečenosti, nekih realnih, što mogu da kažem da pripada svim građanima Republike Srbije, jer se ta prihodna strana budžeta iz realnih izvora finansiranja, a realni izvori finansiranja su poreska davanja. To je odraz naše ekonomske snage, naše ekonomske moći, našeg stanja u državi i samo na taj način to može da bude osnovica za finansiranje poverenih i prenetih nadležnosti, kako jedinicama lokalnih samouprava, tako i AP Vojvodini.
Da ostavimo, verovatno, ono što je po meni već prilično ružno, jer evo već danas predsednik pokrajinske Vlade najavljuje ocenu ustavnosti Zakona o budžetu. To nije klima u kojoj može da se razgovara, pogotovo što ni ovaj zakon, o njemu se Skupština Srbije još nije izjašnjavala, a zakon o budžetu za 2013. godinu tek sada se nalazi u proceduri. Koliko sam razumeo ovlašćenog predstavnika predlagača, mene interesuje da li je 52 milijarde dinara, koje su predviđene Zakonom o budžetu za 2012. godinu, prosleđene AP Vojvodini? Ako do sad niste u protekle četiri godine dobijali taj novac, onda se dovodi u pitanje zašto smo mi donosili Zakon o budžetu za 2012. godinu ako vam taj novac nije prosleđen, barem srazmerno onom delu u kom trenutku se nalazi, u vremenskom okviru. Znači, po nekom vremenskom okviru do sada je trebalo da vam bude isporučeno, odnosno prebačeno oko 47 milijardi.
Koliko je meni poznato, to je bio Zakon o budžetu gospodina Mirka Cvetkovića, a koliko je meni poznato, Predlogom zakona o budžetu AP Vojvodina za 2013. godinu treba da dobije 58 milijardi dinara, što svakako, morate se složiti, nije malo. Možda nije dovoljno. Danas u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, nikome novca nije dovoljno, ali je to naša realnost i mogućnost u kojoj se nalazimo.
Zbog svih ovih nedorečenosti i jedne prilično loše atmosfere prilikom donošenja ovog zakona i pitanja zašto do sada AP Vojvodina, a moram da se složimo da je vladajuća struktura u AP Vojvodini vrlo slična onoj vladajućoj strukturi koja je bila pre četiri godine, nije uputila Skupštini koja je izglasala Mirka Cvetkovića za premijera jedan isti ovakav predlog zakona, nego sada kada se nalazimo na dva različita nivoa vlasti, u dve različite političke opcije, sada imam utisak da predstavnici Vlade AP Vojvodine žele da stvore sliku da Srbija Vojvodini nije majka, nego je maćeha, što nikako ne može da bude tačno i da je, čini mi se, veći cilj obezbediti političku popularnost u Vojvodini, pri tom ne mislim na vas, mislim na predstavnike Vlade, na predsednika Vlade AP Vojvodine, stvoriti određene političke poene sa jednom takvom pričom, pogotovo što se vidi iz medija da se najavljuje već i ocena ustavnosti i Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije.
Najviše zbog situacije u kojoj se dana Srbija nalazi, zbog ranije prakse koju nismo mi ustanovili, nego je ustanovila prethodna Vlada, SNS u Danu za glasanje neće podržati ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu.

Hvala.
Gospodine Pastor, izvolite.

Dame i gospodo, ni u kom slučaju se ne osećam pozvanim da komentarišem vaš doprinos teoriji, ali ono što moram da kažem da je osnovni problem u tome što je zakon koji želimo menjati problematičan zbog toga što nije koherentan. Ono na šta mi želimo ukazati jeste da se ta koherentnost mora uspostaviti. Mogao se promeniti ovaj član u odnosu na definisanje šta se podrazumeva pod budžetom, ali bi onda trebalo promeniti i ono što piše u članu 2. tačka 23) istog tog zakona.
Pošto član 2. tačka 23) definiše šta se podrazumeva pod budžetom, onda se proizvoljno to ne može promeniti jednim dodatnim članom ili jednim sledećim članom istog tog zakona, jer je praktično to onda znak za to da je zakon sa svojim rešenjima sam sa sobom u koliziji. Na to ukazuje ovo rešenje i ovo rešenje ima ambiciju da to ispravi. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Laslo Varga.

Gospođo potpredsednice, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički gledano ova današnja sednica je jedna potpuno redovna sednica, ali mislim da ima nekoliko okolnosti koje ipak ukazuju na to da je u neku ruku i posebna. Izdvojio bih dva razloga zbog kojih to tvrdim.
Sa jedne strane, posle 2005. godine, dakle posle sedam godina, ovo će biti prva sednica na kojoj će se naći Predlog zakona o budžetu u terminu koji omogućuje usvajanje tog predloga zakona na vreme, dakle do 15. decembra. Mislim da to zaslužuje pohvalu.
Sa druge strane, posle devet godina, dakle posle 2003. godine, ovo jeste prva prilika da se jedan predlog koji je utvrđen od strane Skupštine AP Vojvodine dospeva na dnevni red Narodne skupštine.
Pre nekoliko nedelja, kada je na dnevnom redu bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, izrazio sam nadu da će se to desiti. Mnogi su se tu u sali smejali, a evo danas raspravljamo o predlogu zakona koji je podnela Skupština AP Vojvodine. Mislim da ove činjenice ipak ukazuju na to da postoji od strane vladajuće većine i predsedništva Narodne skupštine jedna želja za povećanjem demokratičnosti ovoj instituciji i to, bez obzira što pripadam jednoj opozicionoj stranci, mislim da je red da se kaže.
S druge strane, biće ova današnja sednica, odnosno jeste već interesantna i malo čudna iz jednog drugog razloga. Taj razlog se odnosi na jednu pojavu koja se ogleda u jednoj brzoj promeni mišljenja nekih narodnih poslanika, pa čak i poslaničkih grupa. Naime, do pre nekoliko meseci, doduše, za vreme prethodne vladajuće, na dnevnom redu ovog parlamenta su se nalazili brojni zakoni, zakoni o budžetu, Zakon o javnoj svojini itd, koji su bili odlična prilika da se poslanici, pre svega, iz Vojvodine bore za interese autonomne pokrajine.
Ono što će mnogi danas učiniti, naravno da je za svaku pohvalu, ali mislim da je kredibilitet u ovom slučaju malo pod znakom pitanja. Naime, kredibilitet se može graditi mnogo efektivnije kada ste na vlasti, odnosno kada ste član vladajuće koalicije. U svim onim prilikama, kada je za to bilo prilike, bilo je malo poslanika u ovoj sali koji su pokušali do kraja da odbrane ovu ustavnu garanciju koja se odnosi na 7%, odnosno na tri sedmine u odnosu na budžet AP Vojvodine.
Nemamo iluziju da će ovaj predlog zakona danas biti prihvaćen. Vlada je imala negativno mišljenje i to će se na kraju, u Danu za glasanje, pretvoriti u negativno izjašnjavanje o ovom predlogu zakona, ali svakako je postojala jedna značajna potreba da do ove rasprave, odnosno do ove tačke dnevnog reda na današnjoj sednici dođe.
Ukoliko posmatramo poslednjih šest, sedam godina, pre svega poslednjih šest godina od donošenja novog Ustava, mislim da nedvosmisleno možemo uočiti jednu tendenciju, jedan jasan trend, jedan jasna proces koji je, kada je krajem septembra izmenjen Zakon o budžetskom sistemu, praktično, stigao do kraja.
Pokušaću sada da objasnim o čemu se radi. Dakle, ustavna garancija, o tome smo puno govorili, član 184. Ustava Republike Srbije se sastoji od dva dela. Prvi deo se odnosi na visinu budžeta AP Vojvodine, to je tih tzv. 7%. Drugi deo te ustavne garancije se odnosi na strukturu budžeta AP Vojvodine. U tom delu se kaže da se najmanje tri sedmine pokrajinskog budžeta moraju upotrebiti za kapitalna ulaganja. Od 2007. godine su prisutna dva trenda, dve jasne tendencije. Prvi trend ili prva tendencija se odnosi na jedan deo ustavne garancije, na deo koji reguliše te tzv. tri sedmine, dakle, strukturu AP Vojvodine. Od početka, od 2006, 2007. godine smo bili svedoci raznih trikova na osnovu kojih je taj udeo koji je slobodan, da tako kažem, u budžetu AP Vojvodine, slobodan u smislu slobodnog raspolaganja od strane pokrajinske administracije, se sve više smanjivao.
Krenulo se sa uključivanjem u budžet Vojvodine plata prosvetnih radnika, pa se nastavilo sa uključivanjem Nacionalnog investicionog plana, a kasnije i sa transferima lokalnim samoupravama itd. U jednom trenutku smo došli u situaciju da je već svima bilo jasno i da se, u suštinskom smislu, taj deo ustavne garancije ne primenjuje. Na papiru jeste, a i u zakonima o budžetu je puno puta na papiru taj princip ispoštovan, naravno, na kraju godine i u praksi je potpuno bila drugačija situacija.
Drugi deo ustavne garancije, garancije koja se odnosi na visinu budžeta AP Vojvodine se isto tako polako relativizovao. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu smo, u tom procesu, stigli do kraja. Dakle, do jedne faze nakon koje potpuno gubi smisao ta ustavna odredba o finansijskim garancijama za budžet AP Vojvodine.
Mislim da su to ta dva ključna razloga zašto je trebalo ovaj predlog zakona staviti na dnevni red, raspravljati o njemu i na taj način iskazati naše, što se nas tiče, neslaganje sa onim što se u proteklih šest – sedam godina dešavalo.
Bilo je reči o tome da je budžet Vojvodine, odnosno da su građani Vojvodine oštećeni za 740 miliona evra. Za toliko je budžet AP Vojvodine zakinut u poslednjih šest-sedam godina, i to je tačno. S druge strane, želim još jednom podvući, u prilikama kada smo imali mogućnost da stanemo na put ovoj pojavi, tu u Narodnoj skupštini, onda su mnogi poslanici koji danas govore o ovome, veoma glasno ćutali. To je jedna činjenica koju treba nekoliko puta podvući.
S druge strane, može se lamentirati nad sadržajem Ustava, ali Ustav je takav kakav je i neće se u neko dogledno vreme menjati, tako da nam ostaje jedina mogućnost da tražimo da se on poštuje.
Pokušaj da se stvori neki privid diskontinuiteta između sadašnjeg perioda, perioda od formiranja nove Vlade i između period koji je prethodio formiranju nove Vlade, recimo, između perioda formiranja prošle Vlade, mislim da ni u kom slučaju ne stoji. Naime, ovo o čemu sam govorio je jedan trend koji je počeo 2006-2007. godine i koji traje do danas. Jedino što je možda jedna razlika je što smo danas u najdrastičnijoj mogućoj situaciji.
Želim da navedem jedan primer, koji sigurno ovo o čemu sam govorio dokazuje. U svim prethodnim budžetima, odnosno u svim budžetima za prethodne godine su postajala sredstva koja su bila transferna sredstva, tekući transferi za kapitalna ulaganja u AP Vojvodini. U nekim godinama je to iznosilo tri milijarde dinara, u nekim godinama četiri, ove godine je 3,7 milijardi dinara. Privi budžet koji taj transfer neće sadržati je budžet za 2013. godinu, sačinjen na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, o čijim izmenama danas raspravljamo.
Oni koji vas pokušavaju ubediti u to da će Vojvodina dobijati više sredstava, duboko greše. Vojvodina će dobijati manje sredstava i posebno će dobijati manje onih sredstava koja su slobodna, koja se mogu upotrebiti za vodovod, za kanalizaciju, za škole itd. Bilo je mnogo reči o tome u ovih nekoliko sati u današnjoj raspravi.
Na kraju želim da kažem i to, da je bilo puno reči i o "Razvojnoj banci Vojvodine", o Fondu za kapitalna ulaganja i sve su to, u svakom slučaju, legitimna pitanja. Ali, svi oni koji pokreću ta legitimna pitanja, prvo moraju sebi da postave pitanje – kako je moguće da od 2001. godine ovaj parlament nije raspravljao o završnom računu Republike? Dakle, ni za vreme Vlade od 2004-2007. godine, pa ni kasnije. Nešto ranije se to dva puta desilo. Dakle, svi oni koji govore o potrebi kontrolisanja pokrajinskih institucija i koji su narodni poslanici, mislim da prvo sebi treba da postave pitanje – zašto ne kontrolišu one institucije koje se nalaze pod ingerencijom ovog parlamenta?
Na kraju želim da ponovi apel svim poslanicima iz Vojvodine da podrže ovaj predlog zakona, da se ne nađemo ponovo za nekoliko meseci u situaciji kada će se, ako ne javno, onda u sebi sigurno stideti onoga kako su glasali danas ili u Danu za glasanje. S druge strane, apel se posebno odnosi prema narodnim poslanicima kojima je važan proces decentralizacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate prenos, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije ću biti veoma kratak. Zato što sam u većini diskusija koje sam čuo iritiran. Zašto to kažem?
Zato što ovde, ne znam kako da upotrebim neku blagu reč, a da nikog ne povredim, igramo se mačke i miša. Ovlašćeni predlagač, a to je Skupština AP Vojvodina je podnošenjem ovog predloga izmene i dopune zakon, je znao da neće biti usvojen, kao što svi ovde znamo da neće biti usvojen. Kao što će i kolege iz najveće opozicione stranke, makar po broju mandata, glasati za ovaj zakon, a znaju da neće biti usvojen. Zato su rekli da će glasati. Inače bi u nedelju na Skupštini letelo perje. Tako sam shvatio, budžet i pravljenje amandmana na budžet, da bi se nekom nešto dalo mora nekom da se uzme. Kome bi se uzelo u ovom slučaju? Da li od siromašnih opština na jugu Srbije, na zapadu Srbije, Beogradu?
Gospodine predsedniče, znam, danas sam saznao taj podatak, nažalost, da od pet najsiromašnijih opština u našoj državi su tri iz Vojvodine. Putujući Vojvodinom, u stranačkom radu, iznenađen sam bio i šokiran da toliko ima, narodski da kažem, sirotinje kakve nisam ni video u drugim delovima Srbije. Ne radi se o tome.
Postavljam pitanje, ako svi znamo da ovo neće biti usvojeno, zašto je ovo danas na dnevnom redu? Zašto mi trošimo milion dinara danas? Nisam našao drugo opravdanje i drugu reč, drugo obrazloženje, osim što je gospodin predsednik Skupštine Vojvodine ovde rekao iskreno. Zaista to mislim. To je ta reč, poverenje. Ako trebamo, koji smo narodni predstavnici, i vi u Vojvodini, i mi u Srbiji, i svi zajedno, da stičemo poverenje u javnim prenosima i na sednicama, onda neka bude tako. Onda da insistiramo na tom poverenju.
Danas ste rekli, gospodine predsedniče, da je ovo budžetsko finansijsko pitanje. Čini mi se, da se ne lažemo, da nije samo budžetsko finansijsko pitanje. Ovde ima i politike. Rekli ste, na pitanje jednog kolege narodnog poslanika, da sredstva, verujte mi, ne znam kako drugačije da kažem, koja vi dobijate, ne znam zašto bi rekli da vi dobijate, verovatno ste vi ta sredstva zaradili. Rekli ste da u zakonu ne postoji odredba kojom bi država Srbija kontrolisala taj novac. Evo, vi ćete da steknete poverenje ako danas u javnom prenosu kažete da ćete vi lično, kao vodeći čovek u administraciji Vojvodine, jer sam ja oduvek tako smatrao ovu Skupštinu, insistirati u toj radnoj grupi da se unese član zakona da država Srbija ima pravo da kontroliše taj novac. Ko daje novac tamo gde nema pravo da ga kontroliše?
Steći ćete poverenje, gospodine predsedniče. Ovo govorim iskreno, a vi me shvatite kako god hoćete. Ko me poznaje zna da govorim iskreno. Ako vas pitamo mi građani, mi Srbijanci koji imamo neke sumnje šta se to dešava u Vojvodini oko Razvojne banke, a svi ćute, onda kod građana koji nisu dovoljno obavešteni, pa čak i kod mene koji sam možda nešto obavešteniji od običnih građana, izaziva neku sumnju. Onda građani pitaju – kako je moguće da mi kao država Srbija dajemo garancije za pet milijardi, pa za 15 milijardi za dokapitalizaciju te "Metals" banke koja je poslovala sa nekim ljudima koje ova država i ceo svet juri po svetu, a nema odgovora? Moramo da pitamo – da li imaju pravo građani Leskovca, građani Čačka, Užica, Lučana da pitaju gde su naši novci i da se oni ne osećaju, kao što reče jedan kolega iz vladajuće koalicije da se on oseća kao Slovenac. Ne želimo mi da se osećamo kao neko ko živi na tuđ račun.
Dakle, šta je potrebno? Vi ste to dobro rekli. Poverenje. Neka ta radna grupa sedne i neka dogovori nešto da ljudski, ako je to moguće u opštoj politici, idem tom linijom, možda grešim, teška su vremena, da taj kolač koji imamo kao država Srbija raspodelimo pravedno, pošteno i poštujući Ustav. Kolega iz vladajuće koalicije je rekao sedam, a ne znam što je 17. Isto i ja mogu da kažem, kao Čačanin, zašto uopšte postoji to u Ustavu za Vojvodinu? Niko nije dao neko obrazloženje, nego sada ispada, da bi ovi ćutali, koji u Vojvodini imaju dosta glasova, da ne talasaju sa državom Srbijom koja se nalazi u situaciji u kakvoj se nalazi, hajde da nešto i njima damo. Tako to ne gledam. Možemo li da se dogovorimo ili ne možemo?
Da li je za Vojvodinu, gospodine predsedniče, znam koga to pitam, rešenje referendum? Da se ne lažemo, da vi u znak poverenja prema meni, Srbijancu, kažete šta ste dogovorili u Briselu pre neki dan. Da ne dozvolimo medijima ono što vi kažete da politizuju stvari tamo gde ne treba. Ponavljam, to govorim sa dubokim uverenjem da ste vi ovde nastupili kao iskren čovek. Takav sam i trudim se da budem takav.
Da li to znači da će Lajoš ili Mitar neki iz Vojvodine bolje živeti, ako vi ovde izboksujete, kako narod kaže, 17%? Nisam uveren. Možda ćete nam reći, kao znak poverenja, koliku platu poslanici u vašoj Skupštini, kojoj vi predsedavate, imaju i koliko sednica imaju godišnje? Onda će Lajoš, Miroslav ili Petar iz Subotice da vide da li im uzima Beograd, a sada treba i Novi Sad da im uzima. Koliko košta ta administracija? Šta vi mislite, ako običan čovek i običan građanin posluju, šta ja imam od vas ovde? Ako treba Beograd da mi da 7% nešto što sam ja zaradio, zašto ćete onda da vi postojite u Novom Sadu? Zašto Vlada Vojvodine? Znate li kako običan čovek razmišlja? Verujem, bez obzira kojoj veri ili naciji pripada. Pre neki dan sede dva premijera i nešto pregovaraju i razgovaraju, a pola Srbije gladuje i na ivici je egzistencije.
Dakle, molim vas da ovo shvatite kao moj apel, kao autentičnog Srbijanca koji po neki put posumnja šta se tu radi, kao da trebam da budem naučnik, gospodine Pastor, pa da ne znam da je sedište NIS u Čačku, gde bi bile akcize. Nije NIS, "Jugopetrol" i ove azotare nisu napravljeni tek tako, to je bila politička odluka da budu u Vojvodini. Sada se traži, kako čujem, 47% od naplaćenih akciza na teritoriji Vojvodine. Mogao je NIS da bude u Čačku, pa bi cela Srbija plaćala u Čačku akcize, kao što sada plaća Novom Sadu. Nije "Srbijagas" vojvođanska firma. "Srbijagas" je srpska firma, državna firma.
Hteo sam da vam kažem da ćete steći veće poverenje ne osuđujući samo one koji se zalažu ili propagiraju ukidanje autonomije. Ja sam za autonomiju. Ja sam lokal patriota, kao Čačanin. Razumem vas, ali morate i vi nas da razumete. Osudite još žešće, gospodine Pastor, koji se zalažu za Republiku, za Vojvodinu Republiku. Tada će vam verovati ljudi iz Leskovca, Čačka. Vi prvi podržite izgradnju auto-puta od Beograda, imaćete ga uskoro u punom profilu. Vi prvi, a ne da neki vaši pripadnici pitaju gde je Požega. Ne iz vaše stranke, nego da kažemo autonomaš, a živela je u Čačku 15 godina, izrodila je dva sina i na 20 km od Čačka pita gde je Požega. Mi iz Srbije ne znamo šta je auto-put. Da li mislite da ne znamo da ne znamo šta su naplatne rampe? Znamo. Tako će da se stekne poverenje.
Ne želim, kao što i ovaj kolega ne želi da se oseća kao Slovenac, misleći na 1988, 1989. ili 1990. godinu, da se oseća kao građanin Srbije, koji živi u jednom delu Srbije, koji nekome nešto otima i uzima. To nije istina. To što je moralo 7%, lepo kolega pita, zašto nije bilo 17%? Svi dobro znamo, da bi se glasalo za Ustav. To je bila cena stranke koja je na vlasti u Vojvodini i ima najveću podršku. Na žalost, to je tačno, ali ne samo zbog svog rada ili nerada, nego i zbog izbornog sistema. Da je ceo izborni sistem, gospodine Pastor, bio u Srbiji, koalicija Pokrenimo Srbiju bi imala 150 poslanika, pa bismo drugačije ovde razgovarali.
Prema tome, molim vas da shvatite, najiskrenije da svi spuste, kako to narod kaže, loptu. Ovo danas ovde je divno. To sam tako shvatio. Treba da se razgovara. Ako treba još neka sednica, narod će plaćati sednice, ali da se ljudi dogovore da običan građanin ima neke koristi i u Vojvodini i u Srbiji. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.

Gospodine Markićeviću, hvala vam lepo na diskusiji. Nisam imao namere da vas iziritiram, ali vidim da vas je ovo pitanje u popriličnoj meri pogodilo. Ne osećam se u tom smislu ni u kom slučaju krivim.
Kažete – zašto iniciramo pitanje kada unapred znamo da je osuđeno na propast? Naprosto zbog toga što ne znamo da je osuđeno na propast. Parlamentarna demokratija jeste predlaganje odgovarajućih rešenja od strane onih koji su zakonom za to ovlašćeni. Parlamentarna procedura je pojavljivanje u onoj areni koja se zove Skupština. Parlamentarna procedura je iznošenje argumenata i ubeđivanje, sučeljavanje i nakon toga ispitivanje gde je većina. Ne znam gde će biti većina.
Moram da vam kažem da danas ovde nisam čuo nijedan ozbiljan argument koji je doveo u pitanje ono što smo mi od početka tvrdili. Ako je to tako, a tako je, niti takvog argumenta ima u obrazloženju republičke Vlade kojom odbija ovaj predlog, onda mislim da još uvek imamo šansu da vas ubedimo da glasate za rešenje koje otklanja jedan flagrantan problem sukoba kolizije zakona samim sobom. To je razlog koji je mene doveo, to je razlog koji će me ovde zadržati da u svakom momentu kada je to racionalno, uz dužno poštovanje, iskažem stavove i doprinosim diskusiji.
Kada sam rekao da je ovo budžetsko-finansijsko pitanje, jeste, ali sam rekao isto tako da je ovo i ustavno-pravno pitanje i pitanje sistema vrednosti. Kako god želite, možete ga doživeti. Da je političko pitanje, jeste. Pitam vas – zar ovaj dom ovde nije dom u kome se vodi i utvrđuje politika? Jeste. Ako jeste, onda zašto je problem ako mi jedno političko pitanje kandidujemo i želimo oko toga da vodimo civilizovanu raspravu i da vidimo da li ta ideja ima većinu? To je jedina ambicija kojom se mi rukovodimo, nikakva drugačija.
Što se tiče dogovora oko kontrole, nema oko kontrole, gospodine, šta da se dogovaramo. Zna se koje su institucije, zna se koji su osnivači institucija, zna se koja institucija kome polaže račune, ali se isto tako zna ko su ti koji imaju mogućnost da kontrolišu sa aspekta poštovanja zakona kao elementi državnog sistema sile. Nema nijedne vojvođanske institucije, uključujući i "Razvojnu banku" i Fond za kapitalna ulaganja i koju god hoćete instituciju u koju ne može da uđe bilo koji organ Republike Srbije da proveri poslovanje.
Ono na čemu sam insistirao i danas u raspravi, jeste da se ne izgovaraju paušalne ocene, nego da se koristi ovlašćenjem taj kome je to posao, da ako misli da ima šta da proveri, neka izvoli proveriti, pa ako će naići na nešto što je problematično, neka onda primeni one instrumente sa kojima raspolaže.
Inače, mislim da se ne možemo dogovarati oko toga gde je NIS, kao što se ne možemo, nažalost, dogovarati ni oko toga gde je Las Vegas. Da se možemo dogovarati, možda bi se zalagali za to da bude ovde, ali se radi praktično o faktima, o činjenicama. NIS je tamo gde je i to ne možemo premeštati, pa makar koliko mi to hteli. Hvala lepo.

Hvala.
Gospodin Markićević se javio za repliku. Izvolite.