Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, drage kolege, u prvom redu moram istaći da amandman na Predlog zakona o budžetu ima svoj legitimitet i potpuno je normalno da se jedna vlast, konkretno, ovde vojvođanska, bori da dobije što više sredstava, kao što svaka vlast radi. Međutim, uvek moramo da postavimo pitanje šta se krije i šta je pozadina određenih zakona?
Znajući ko čini izvršnu vlast u Vojvodini, a to se prvenstveno odnosi na DS i LSV i njihovu jasnu politiku dvostrukih aršina i prvenstveni interes pokrivanja svojih stranaka. Dolazimo do zaključka, što bi Banaćani rekli – ne laje kera sebe radi, već sela radi.
Pomenuta koalicija je skoro dve decenije na vlasti u Pokrajini i lokalnim samoupravama po Vojvodini. Silan novac se u istom periodu izdvaja za našu pokrajinu, međutim, građani Vojvodine veoma malo ili skoro ništa ne osećaju od ciljnih medijskih nastupa, samoreklamiranja i pozivanja na uspešne rezultate, i sada već čuvenu deklarativnu borbu za boljitak građana Vojvodine. Stanje u Vojvodini, kao očigledan produkt pokrajinske vlasti, u prethodnih 15 godina je očajno i to najbolje možemo da vam kažemo mi koji živimo tamo. Kao neko ko predstavlja severni Banat, reći ću vam da nekada gradovi, a sada nakon ovih silnih godina pokrajinske demokratske vlasti, opština kao što su Kikinda, Novi Kneževac, Čoka, Komšijska Senta, Ada, Mol, Kanjiža skoro pa nestaju sa mapa Vojvodine i Srbije.
To je najbolji dokaz da novac koji dolazi u pokrajinsku kasu odlazi ogromnim delom na tzv. stranačke kombinacije, preliva se na stranačke funkcionere uvezane biznismene čiji je jedini zadatak održati DS i samoproklamovanog pokrajinskog ktitora sa sve potpisanim tablama. Odakle žute kese i silni kamioni puni robe koji se dele pred svake izbore? Odakle punktovi na kojima se za 2.000 dinara vrši otkup glasova? Iz koje kase to ide?
Ovim primerima, želim vam usmeriti zaključak današnjeg glavnog problema u zahtevu pokrajinske vlasti putem ovog amandmana, a to je legitimitet i autoritet onih koji danas traže dodatni novac iz centralnog budžeta. Naravno, osim vas, gospodine Pastor, kako da verujemo u opravdanost zahteva i tvrdnje o ispravnosti zahteva kojim se traže budžetska sredstva kada pokrajinska vlast sve vreme radi netransparentno i mimo svih kontrola. Cela Vojvodina bruji o dugogodišnjim nezakonitostima rada pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, kao najvećeg investicionog korisnika budžetskih sredstava.
Da li građani Vojvodine i Srbije znaju da je u proteklih sedam godina rada pokrajinskog Fonda i ogromnih novčanih sredstava koji su prošli kroz isti fond postoji samo jedan ozbiljan izveštaj o trošenju istih? Da li znaju da je tokom svih ovih godina i zakonske obaveze sprovođenja javnih nabavki samo nekoliko nabavki sprovedeno u otvorenom postupku? Sve ostalo u restriktivnom i pregovaračkom postupku. Gde su i kako potrošena silna sredstva za javna ulaganja, svima nama ostaje samo da maštamo.
Građani severnog Banata su u proteklih sedam godina videli samo par pokrajinskih investicija i to nikako pod nazivom kapitalne. Od tih par investicija, navešću samo jednu kao primer - Sportska hala od 1.600 kvadratnih metara u selu Mokrinu kraj Kikinde, koja je pre pet godina, kada je započeta, procenjena na 47 miliona dinara, što i jeste njena realna vrednost. Posle toliko godina hala i dan-danas stoji nezavršena. Cena je dostigla iznos od 120 miliona dinara, a ona nema status sportske hale, već školske sale. Skoro pa bi za isti novac mogli izgraditi Medison skver garden usred Banata. Kako u amandmanu o dodeli dodatnih sredstava Pokrajini stoje politički interesi, navodim vam činjenicu da je pokrajinski ktitor Bojan Pajtić zvanično otvorio ovaj objekat pred izbore, iako i dan-danas nema upotrebnu dozvolu, nema grejanja i sama sala gubi svoju svrhu i pretvara se u još jedan spomenik ljudske gluposti.
Ostale dve investicije u severnom Banatu, možete samo da pretpostavite, asfaltirani prilazni putevi ka mostu kod Ade koji su godinu dana nakon završetka postali nalik bojnom polju ili asfaltiranje kaldrme u ulici Đure Jakšića u već pomenutom Mokrinu i to 1.800 metara za iznos od 54 miliona dinara. Sledećeg primera i nema i zato pitamo pokrajinsku vlast – gde su naši novci? Ovaj zahtev koji je usmeren prvenstveno od strane pokrajinske DS i LSV ima osim karaktera dvostrukog aršina i licemerni karakter. Naime, pokrajinska vlast se sada zdušno bori za poštovanje Ustava Republike Srbije, a nedavno su taj isti Ustav flagrantno pogazili donošenjem odredbi Statuta Vojvodine suprotno Ustavu, što je kasnije zakonom potvrđeno, a pre par meseci odlukom Ustavnog suda dokazano kao neustavno ponašanje. Na sve to, čuli smo stav pokrajinske vlasti o nepoštovanju Ustava, a danas ti isti se pozivaju na Ustav.
Ne zaboravimo da pitamo i podsetimo pokrajinsku vlast – zašto se ovako zdušno nije borila za ovakvo tumačenje 7% budžetskih sredstava u vreme Vlade Mirka Cvetkovića? Zašto se oglasila tek na kraju četvrte godine mandata prethodne vlasti? Posle svega, jasno je da je za njih ovo političko pitanje, pokušaj napada na novu republičku vlast bez ikakvog osnova i bez ikakvih namera borbe za interes građana Vojvodine. Jasno je da SNS i ja kao poslanik iz severnog Banata ne samo da nećemo podržati predložene amandmane na Predlog zakona o budžetu RS za 2013. godinu, već ovim putem javno tražimo da se ubrza ispitivanje svih sredstava koja su do sada dodeljivana pokrajinskoj Vladi, a posebno na rashodnoj strani i da se time otklone sve sumnje u potrošnju istih. Hvala lepo.