Hvala.
Reč ima Srđan Miković.
Samo da vam kažem da je raspoloživo vreme vaše stranke osam minuta. Izvolite.

Javio bih se prvo po pitanju povrede Poslovnika. Imam prava na dva minuta i mislim da mi to vreme ne računate u vreme poslaničke grupe.
U vezi je člana 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku, koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima prava na repliku. Stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe, ne ovlašćeno lice, ne ovlašćeni predstavnik, nego predsednik poslaničke grupe. Tako bar piše u Poslovniku. Ako ćemo da tumačimo na drugi način, i to je u redu, ali onda da se ovde dogovorimo konsenzusom na plenumu.
U tom smislu, smatram da postoji povreda Poslovnika, time što ste dali pravo na repliku nekom ko nije predsednik poslaničke grupe.

Možemo tumačiti kako god hoćemo, ali je praksa bila da ovlašćeni predstavnik ima sva prava šefa poslaničke grupe, stranke, kluba. Prema tome, smatram da nije došlo do povrede Poslovnika.
Izvolite, ako hoćete, redovnu diskusiju.

Hoću da diskutujem i da iznesem par činjenica koje treba da nam budu praktično odlučivanje o samom Predlogu zakona.
Činjenica je da je Skupština AP Vojvodine predložila zakon koji treba da doprinese striktnom poštovanju Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 184. stav 4. kaže izričito – budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Šta je budžet? Kada gledamo prihodnu stranu, u redu. Kada gledamo rashodno stranu, uredu. Može biti smisla da gledamo ili jedno ili drugo, ali ne možemo da gledamo budžet manje, bilo od prihodne, bilo od rashodne strane.
U tom smislu, Skupština AP Vojvodine je dala Predlog zakona da se kod budžeta AP Vojvodine njegov iznos, odnosno visina utvrđuje, primenjujući kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Mogao sam do danas pre podne da budem u dilemi da li je ovo u skladu ili nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, međutim, kada su, pre svega, kada je Vlada Republike Srbije dala svoje izjašnjenje, neosporavajući ustavnost samog Predloga zakona, jasno je da je i Vlada dala za pravo, praktično, da je to u skladu sa Ustavom. Istina, Vlada moli poslanike i predlaže Narodnoj skupštini, da ne prihvati Predlog zakona u načelu, ali nije osporena ustavnost Predloga zakona. Znači, Skupština Vojvodine pravilno tumači član 184. Ustava Republike Srbije.
Posebno sam srećan što su i moje kolege narodni poslanici, u okviru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jednoglasno podržali da je Predlog zakona koji je predložila Skupština AP Vojvodine apsolutno u saglasnosti sa Ustavom. Nema dileme. Znači, samo u Danu za glasanje da glasamo za Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovane kolege, ipak bih želeo da se osvrnem na posledice ovakvog jednog zakonskog predloga i šta to konkretno znači za lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine.
Ne možemo vraćati stvari unazad. Naprosto, neki procesi po pitanju finansiranja projekata u okviru AP Vojvodine su započeti i ti procesi traju. Ukoliko mi ovakvom jednom odlukom smanjujemo taj budžet, dolazimo u situaciju da ne možemo dovesti neke projekte do kraja i da će se bukvalno ta dugovanja koja postoje kod izvođača preliti na budžete lokalnih samouprava, a procesima finansijske decentralizacije onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, doći ćemo u situaciju da ugrozimo funkcionisanje lokalnih samouprava i one će morati, u razno raznim sudskim procesima, da nadomire dugovanja izvođačima koji su te radove uradili.
Smatram da moramo ići u susret odlukama koje život diktira, a ne odlukama koje su posledica naših političkih prepucavanja ovde ili potkusurivanja. Jednostavno, imate procese, gde su lokalne samouprave kroz Fond za kapitalna ulaganja realizovala određene projekte koji se tiču izgradnje toplana, puteva, vrtića, obnove razno raznih ustanova kulture, domova zdravlja itd. I ti procesi se nalaze u nekom nivou. Ukoliko uskratimo taj novac u budžetu Fonda za kapitalna ulaganja, dolazimo u situaciju da se to ne može platiti, izvođači radova tuže lokalne samouprave i tada dolazimo u situaciju, ili da izvođače uvodimo u blokade, diskvalifikujemo ih da mogu da učestvuju u nekim narednim projektima gde oni upošljavaju određeni broj radnika, a s druge strane, opet onemogućavamo lokalnim samoupravama da vrše svoje zakonom poverene poslove.
Ovo je jedan problem koji treba da bude sagledan sa više aspekata. Ovo nije samo politička odluka o kojoj se opredeljujemo za to da smanjujemo deo sredstava koji je namenjen AP Vojvodini.
Isto tako, morate biti svesni da u procesima koji su bili u prethodnom periodu po pitanju održavanja putne infrastrukture, imate obrnute procese na teritoriji uže Srbije, na teritoriji AP Vojvodine. Taj proces je to, da otprilike imate oko 70% putne mreže proglašene za putnu mrežu od državnog značaja i finansira se iz budžeta Republike Srbije, a u Vojvodini je taj proces obrnut. Otprilike imate 70% putne mreže koja se održava iz lokalnih budžeta. Dolazimo u situaciju da nećemo biti u mogućnosti da se takvi procesi realizuju i da imamo bezbedne puteve u kojima učestvujemo svi u njihovoj eksploataciji.
Ovakav jedan zakon zaslužuje, pre svega, jednu egzaktnu analizu podataka, definisanja prioriteta, pravljenje jednog preseka i onda na osnovu toga možemo da se upuštamo u meritum pravno-formalnih razloga. Naprosto, ovo su životne odluke i mislim da to nije samo pitanje proceduralnog poštovanja ustavnih normi i kategorija, nego je to proces koji se ne može konzervirati, jer građevinska sezona i budžetska godina traje godinu dana, i niti se odjednom završavaju investicije, niti od jedom počinju.
Smatram da bi ovakvu jednu proceduru zaista trebalo uvažiti, možda staviti neke stvari van snage, napraviti jednu analizu, naći sredstva da se ti procesi mogu dovesti do kraja. Ako postoji neka sumnja da su neka sredstva zloupotrebljena, postoji DRI, sve je podložno kontroli, svako može da odgovara za one stvari koje je, eventualno, uradio nečasno nema razloga da postavljamo stvari prema političkoj eliti koja vrši neku funkciju, nego sa aspekta institucije koje postoje u ovoj državi. Mislim da je to jedan razuman predlog i da svako ko se odgovorno odnosi prema svom stanovništvu i prema svim delovima teritorije Srbije podjednako, treba ovakve argumente da uvaži. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Elmir Elfić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, kao što je određen broj narodnih poslanika učinio u toku današnjeg plenuma, takođe ću izraziti svoje zadovoljstvo što je uopšte i došlo, kroz inicijativu predsednika Skupštine Republike Srbije i predsednika Skupštine AP Vojvodine, da se na današnjem dnevnom redu može naći Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu.

Uvaženi gospodin Pastor je krenuo sa tezom da se ovo pitanje može posmatrati kao ustavno-pravno pitanje, kao pitanje decentralizacije ili kao budžetsko-finansijsko pitanje, i tada je izostavio da ovo jeste političko pitanje i da jeste politički problem. Iz ovog političkog pitanja, bukvalno, dolazimo ovde u situaciju da nam se javlja ustavno-pravni problem i validnost.

Takođe, urušava se pitanje suštinske decentralizacije, kao i budžetsko-finansijski problemi koji će se javiti u AP Vojvodini, u narednoj godini, ukoliko ovaj predlog zakona ne bude usvojen. Ono što jeste suštinska stvar, a to je da građani Vojvodine dobiju svoje pravo koje im Ustavom i članom 184. pripada. Ne bih se složio sa gospodinom Pastorom da danas iz ove skupštine može da ode zadovoljan, zato što se o ovom pitanju razgovaralo, jer jedina stvar koja može izazvati zadovoljstvo jeste poštovanje Ustava i dobijanje onih sredstava koja se vraćaju u AP Vojvodinu od priliva koji stižu u Beograd.

Neko je govorio o tome da se treba uspostaviti jača kontrola i nadzor nad trošenjem sredstava u AP Vojvodini kako bi se izbegao problem centralizacije u okvirima decentralizacije, što jeste jedan od najvećih problema decentralizacije, kako bi se u mikroregionima inputiralo dovoljno sredstava i obezbedio ravnomerni regionalni razvoj. Pogotovo tamo gde žive nacionalne zajednice u Vojvodini.

Mnogo podataka i razloga smo čuli zašto ovaj zakon treba podržati. Međutim, promakao nam je jedan važan detalj u kome je vojvođanski sekretar za finansije rekao da će rupa od oko deset milijardi dinara u budžetu bukvalno stvoriti nedostatak za kapitalna ulaganja prema sadašnjem predlogu budžeta za narednu godinu. On je takođe rekao da će 66% transfernih sredstava iz republičkog budžeta namenjenih za finansiranje plata u obrazovanju i zdravstvu ići od pokrajinskog budžeta. To znači da ukoliko ne budemo izglasali ovaj predlog zakona, ukoliko Skupština ne bude ispoštovala Ustav, uvući će AP Vojvodinu i njenu vladu u neustavnu delatnost, a to je tri sedmine finansiranja kapitalnih rashoda.

Ne mogu da prihvatim poigravanje sa definisanjem šta je to budžet i šta taj budžet podrazumeva. Ako je neko želeo da se igra sa pojmovima, mislim da bi lakše bilo da se igraju sa pojmom najmanje 7% od budžeta, pa da ovo "naj", u smislu superlativa, i ovo manje, tumačimo da Vojvodina treba dobiti što manje od 7%. Nekako bi mi to bilo prihvatljivije, nego da budžet podrazumeva ukupna sredstva koja se slivaju u kasu Republike Srbije.

Na kraju, želim da kažem, podržaću ovaj zakon. Mislim da je ovo stvar demokratskog principa, stvar moralnog principa, ali i principijelnog poštovanja ustavne odredbe koja je u ovom slučaju jasno definisana. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici pokrajinske Skupštine, drago mi je da se o pitanjima koja su vezana za Vojvodinu raspravlja u institucijama, mada mislim da je o tome trebalo govoriti mnogo ranije.
Po prvi put, odnosno donošenjem zakona o budžetskom sistemu tačno se zna šta pripada Vojvodini. Cenimo to što se predsednik Vlade Vojvodine osmelio da posle šest godina progovori, ali se pitamo – zašto takvu hrabrost nije ispoljio prethodnih šest godina kada je DS bila apsolutni gospodar ne samo u Vojvodini, nego i u čitavoj Srbiji. Predsednik Vlade Vojvodine je sedeo, ćutao i uzimao novca koliko mu je Republika davala. Zašto nije bio ovako principijelan prema bivšem predsedniku Vlade i ministru finansija? Zašto se tada nije borio za novac Vojvodine, već je pričao kako je u Vojvodini sve super i kako je sve lepo?
Dolazim iz Vojvodine i reći ću vam kakva je realna situacija. Veliki broj vojvođanskih opština je nerazvijen i spada u treću ili četvrtu grupu po razvijenosti opština. Realnost je i to da Vojvodina po prvi put posle dugog niza godina ima BDP ispod republičkog proseka. Realnost je i to da Vojvodina ne koristi novac ni za razvoj infrastrukture, ni za razvoj agrara, koja je naša velika šansa. Realnost je i da već dugo vremena Vojvodinom upravljaju isti ljudi i da oni odgovornost prebacuju na Beograd. Realnost je i da je Vojvodina unutar sebe same centralizovana.
U Vojvodini, sa jedne strane, imamo sjajni i blistav Novi Sad, a sa druge strane, čuli smo to i danas, imamo gradove i sela, pogotovo sela, koja nemaju vodovod, koja nemaju kanalizaciju, koja nemaju asfaltirane puteve i koja nemaju kvalitetnu vodu za piće.
Dolazim iz opštine Kovin. Tu imate selo Bavanište koje ima sedam hiljada stanovnika. To selo nema ni vodovod, ni kanalizaciju. Mogla bih da vam nabrojim još nekoliko sela u kovinskoj opštini koja nemaju kanalizaciju. Sela koja nemaju kvalitetnu vodu za piće, jer nemaju novca za prečistače. Sramota je da u Vojvodini, 2012. godine, u opštini Kovin do dva sela nema asfaltnog puta.
Pogledala sam na sajtu Fonda za kapitalna ulaganja tzv. top 20 projekata. Od tih 20, pet se nalazi u Novom Sadu. Da vam kažem, ne znam koliko je kvalitetan projekat rekonstrukcija ulice ili javne rasvete u nekom gradu. Bez obzira na to, pet projekata se realizuje u Novom Sadu. Kada saberete ove cifre videćete da je to ulaganje od oko nekih deset milijardi dinara. Pet i po milijardi je odvojeno za projekte u Novom Sadu.
Na primer, tri, dve milijarde je odvojeno za izgradnju i opremanje urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine. Slažem se da je to potrebno i slažem se da u Novom Sadu treba da postoji takva jedna institucija. Međutim, ako dođete u pančevačku bolnicu, tamo ćete da naiđete na zidove sa kojih otpada malter, na stari, prastari nameštaj, dušeke koji se raspadaju, naići ćete na vlagu. Zar građanin južnog Banata ne trebaju da imaju iste uslove lečenja kao i oni u Novom Sadu? U toj bolnici leči se većina građana južnog Banata. Smatram da svi treba da imaju jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti.
Na putu za Novi Sad sam vrlo često nailazila na bilborde na kojima je bila reklama za Klinički centar Vojvodine. On izgleda sjajno, fantastično. Pitala sam se koliko ti bilbordi koštaju? Da li za te pare treba da se reklamira, recimo, vojvođanska Vlada ili za te pare moglo nešto da se sredi u toj bolnici u Pančevu ili da se za neki dom zdravlja u nekom malom mestu u Vojvodini kupi neki nedostajući aparat za lečenje?
U šta će Vojvodina da ulaže pare, to je njena stvar. Vojvodina ima svoje legitimne organe, svoju Skupštinu, Vladu koji odlučuju o tome. Postavlja se opravdano pitanje – da li je taj novac trošen na dobrobit svih građana Vojvodine? Nema adekvatne kontrole gde su utrošena sredstva ni od strane onih koji ova sredstva Vojvodini prebacuju, ni od strane građana. Realnost je, nažalost, da novac koji pripada Vojvodini je korišćen za igrarije poput "Razvojne banke Vojvodine".
Svedoci smo da je u dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" do sada utrošeno 300 miliona evra. Zaista se pitam, kao i mnogi građani Vojvodine, šta je za ove pare moglo da se uradi? Koliko kilometara kanalizacije, koliko kilometara vodovoda, puteva? Gde je ta banatska magistrala? Gde je tunel kroz Frušku goru? Koliko je industrijskih zona moglo da bude izgrađeno za ovih 300 miliona evra? Građani Kovina se pitaju zašto u Kovin ne dođe nijedan investitor? Znate zašto ne dođe? Nema gde da dođe, jer i oni koji se pojave naiđu na običnu ledinu.
(Predsedavajući: Gospođo Novković, molim vas da se vratite na zakon.)
To je tema. Zaista se pitam te pare koje su u Vojvodinu ušle, gde su potrošene? Postaviću i pitanje plate u pokrajinskoj administraciji.
(Predsedavajući: Molim vas, ipak ćete morati da me saslušate. Ako sam vas zamolio i procenio da se ne držite dnevnog reda, iako su pitanja o kojima vi govorite veoma interesantna i značajna, to uopšte ne osporavam, ali vas molim da se ipak vratite zakonu koji rešava problem finansiranja Pokrajine. Izvolite.)
Pitanje je da li će Vojvodina dobiti adekvatna sredstva i na šta će ta sredstva potrošiti? Do sada, ako pogledate pokrajinsku administraciju, možete da se pitate za koliko je ta administracija povećana? Možete i da se pitate kolika je plata jednog pokrajinskog sekretara u pokrajinskoj Vladi? Kada pogledate, videćete da je ona, čini mi se, čak 50% veća nego republičkog ministra.
U prethodne četiri godine sam bila poslanica u Skupštini Vojvodine. Za te četiri godine samo jednom smo na dnevnom redu imali izveštaj o radu Fonda za kapitalna ulaganja za period od 2006. do 2009. godine. Prosto, znamo da se Fond za kapitalna ulaganja finansira baš iz ovih sredstava o kojima zakon govori. Zaista me zanima kakva je sada tamo finansijska situacija, kako su određivani prioriteti i kako je trošen novac?
Moram da iznesem još jedan primer koji me je jako pogodio. Godine 2011, kada je donet Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, opštine su za poslednja tri meseca dobile znatne prihode. Šta se onda dogodilo? Predsednik pokrajinske Vlade je pozvao predsednike opština i rekao im je da moraju da plate od tih para projekte koji su upravo realizovani iz Fonda za kapitalna ulaganja. Predsednici opština su morali da potpišu protokol, zatim su se vratili u svoje opštine, ubedili odbornike da to uđe u rebalans budžeta i tako su siromašne opštine bez vode, kanalizacije i puteva plaćale račune Fonda za kapitalna ulaganja. Opština Kovin je dala 40 miliona dinara. Grad Pančevo je, recimo, dao 320 miliona dinara i zbog toga je danas budžet Pančeva u deficitu.
Znate li koje obrazloženje je bilo - pa, moramo i mi nešto da damo, da bismo od njih ponovo dobili novac. Šta se desilo posle toga? Pred izbore je bio predsednik Vlade i rekao je da je Kovin dobio odluku o 300 miliona dinara da će se izgraditi industrijska zona, taj čuveni vodovod u Bavaništu i kanalizacija u jednoj ulici. Znate li šta je od toga ostalo? Ništa, samo slikanje i obećanja. Kovin nije dobio dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja, i dalje nema industrijsku zonu i nema šansu za razvoj.
Pitanje finansiranja Vojvodine treba rešiti. Po nama, treba doneti zakon o finansiranju Vojvodine, ali na ovome treba da radimo svi zajedno, jer samo dogovorom i zajedničkim radom možemo da dođemo do dobrih rešenja. U materijalu sam koji dobijam dobila pismo gospodina Pastora, predsednika Skupštine, gde poslanike iz Vojvodine poziva da podrže ovaj zakon. Volela bih da sam ovakvo pismo dobila mnogo ranije, da smo konsultovani kad se zakon pravio i volela bih da dobijem ovakvo pismo od pokrajinske Skupštine kada budemo pravili zakon o finansiranju Vojvodine, a ne na kraju, kada je sve gotovo samo da podržimo. U pismu nas pozivaju da podržimo da se sredstva Pokrajine koriste na način koji će omogućiti pokretanje nove proizvodnje, boljeg upošljavanja, izgradnju objekata za boravak dece i njihovo obrazovanje, ali i za humaniju starost, čime doprinosimo ravnomernijem razvoju cele Srbije. Apsolutno sam za ovo, ali toga neće biti ako nemamo i adekvatne kontrole trošenja para. U tom slučaju, danas će ovo biti samo jedno marketinško prebacivanje odgovornosti na Beograd. Hvala.