Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim kolegama da Ustav treba poštovati. Ustav je zakon svih zakona i poštovan je posebno za poslanike Narodne skupštine, poštovanje tog ustava bi bila neka vrsta svetinje. Odmah se pitam da li to poštovanje Ustava treba da bude dvosmerno ili jednosmerno? Da li treba da se poštuje samo od strane Narodne skupštine Republike Srbije ili taj ustav treba da se poštuje i od Skupštine AP Vojvodine.
Nameće se sledeće pitanje, da li možemo Ustav da poštujemo po malo, na parče, kada nam treba, onda ćemo da ga poštujemo a kada nam ne smeta, onda nećemo da ga poštujemo, da ne govorim o načinu na koji je formiran i ustanovljen Ustavni sud, na čije predloge i daleko bi nas to odvelo, ali svakako nije formiran na predlog ni mene ni poslaničke grupe kojoj trenutno pripadam, niti moje Narodne seljačke stranke, pogotovu.
Odluke tog ustavnog suda kada ne odgovaraju, pojedinci u AP Vojvodin dočekuju na nož, prete internacionalizacijom i to visoki funkcioneri AP Vojvodine, odnosno ljudi koji sede u institucijama kao što je Skupština AP Vojvodine i kao što je Vlada AP Vojvodine. Takođe, po pitanju Ustavnog suda, Ustava, da pitam kada je ovaj ustav donet? Koliko se ja sećam, 2006. godine ili neko nije obavešten da je taj ustav donet ili su ga tek pre neki dan pročitali.
Dakle, taj ustav je važio od 2006. godine i raspodela sredstava po pitanju budžeta Vojvodine i budžeta Srbije, vršena je na isti način koliko sam razumeo kao i do sada, s tim što smo sada dobili 15 milijardi ako sam dobro razumeo više nego prethodne godine.
Ukoliko se Ustav nije poštovao i ranije, odakle ta naknadna pamet da se Ustav ne poštuje, tek u poslednjih nekoliko meseci, a kao da se ranije poštovao, a već sam dokazao da to nije bio slučaj.
Takođe želim da kažem da kada bude glasanje, neka gospoda iz bivšeg režima prebroje glasove Vojvođana i onda će videti koliku podršku u stvari imaju u Vojvodini. Prebrojte glasove samo poslanika koji žive u Vojvodini i videćete da ćete izgubiti. Ne zato što mi manje volimo Vojvodinu. Mnogi od nas su razočarani, imajući u vidu da tih 7%, a posebno one tri sedmine nisu korišćene u svrhu za koju su namenjene, prema nekima od nas u Vojvodini, otprilike se vlast u Novom Sadu ponašala isto onako kao što se Slobodan Milošević ponašao prema Vojvodini.
S toga smo mnoge Vojvođane razočarali oni koji su donedavno vršili vlast u Republici i Pokrajini. Dok su vršili vlast i u Republici i Pokrajini, ništa nije smetalo, nikakva podela im nije smetala, nikakav prekršaj Ustava im nije smetao. Sad odjednom, u poslednja tri meseca kao da je to neka novina, kao da su tek sad pročitali Ustav.
Dakle, mislim da se radi o odbrani vlasti u Vojvodini, o rezervnom, poslednjem rovu bivšeg režima i gotovo je za mene neprihvatljivo da vojvođanski poslanici govore o svemu, ali kada je u pitanju amandman na član 1. koji je prošao, Skupština AP Vojvodine, gde su predvideli da se budžet za poljoprivredu sa 41 milijarde smanji za 12 milijardi na 29 milijardi, dakle, o tome niko ne želi da govori.
Novac koji bi većinom došao u ruke poljoprivrednika u Vojvodini , neko je želeo da odatle preusmeri na Vladu Vojvodine. Tako nešto ja ne mogu podržati, bez obzira što je moja stranka, već sam rekao, bila pionir u zalaganju da Vojvodina ima autonomiju, dakle, ustavnu autonomiju koju i sada ima.
Mi vrlo dobro znamo gde je autonomija Vojvodine, gde ona prestaje, a gde nastaje država. Bojim se da se ovde radi o nečemu drugom, da neki razmišljaju samo o tome gde nestaje država Srbija, e to neće moći. Hvala.
