Na član 2. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća. Nastaviću opet o nečemu što nam je takođe obezbedila DS. Ona je obezbedila da je Srbija na korak od bankrotstva i da je zaista na korak od toga  da bude pred dužničkim ropstvom. Čak i da ovog trenutka prestanemo da se zadužujemo Srbija ne može da vrati svoje dugove, a da imamo i uslov da zaista može da ih servisira do 2042. godine. To nam je obezbedila DS.
Javni dug Srbije je 16,5 milijardi evra. Kada se tu doda i ovaj kredit koji je gospodin Dinkić pominjao od 800 miliona prema Ruskoj Federaciji, a nismo uneli ovde ni onaj dug koji ćemo sada imati ovde kao zakon pred Narodnom skupštinom, o tome da treba da vratimo 13,5 milijardi koje su se zaduživale koje kakve zdravstvene ustanove, fond i svi ostali koji su u tom sistemu zdravstva, a ni to nije cifra koja je krajnja. Dakle, mi imamo izuzetno visok javni dug. Svaki stanovnik, svaki građanin Srbije dužan je zbog ovog enormnog zaduživanja prethodnih vlada, a i ova vlada je nastavila u istom pravcu, 2600 evra.
Javni dug je izuzetno visok kao što sam rekla i premašio je onih 60% BDP i opet moram da pomenem ono što su moje kolege već pominjale, da je u vreme vlade Vojislava Koštunice, znači 2008. godine, on je iznosio 8,75 milijardi evra, odnosno 29,2 BDP. Ovo navodim zbog toga što je u jednom kratkom vremenskom periodu, znači od četiri godine, ovaj dug izuzetno mnogo narastao, praktično dva puta u odnosu na ono što je bilo 2008. godine. Uz to mi imamo izuzetno nepovoljan odnos između našeg duga i izvoza.
Ono što je takođe jasno je da moramo reprogramirati svoje dugove jer nećemo moći da ih servisiramo, ni ove godine ni u narednim godinama. Moram da kažem još samo jednu činjenicu, protiv smo i to je amandman koji smo potpisale gospođa Banović i ja, protiv smo da Vlada na bilo koji način može da zahvata u trezor bez jasnih kriterijuma zašto to radi da bi vratila i servisirala dugove. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

U članu 2. Predloga zakona o budžetu u stavu 5. je predloženo da - ukoliko na kraju 2013. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu može se preneti u narednu godinu.
Predložio sam brisanje tog stava. To isto sam predložio i kad smo prošli put odlučivali o rebalansu budžeta jer smatram da kada se završava kalendarska godina sve pozajmice treba da se vrate, odnosno Skupština treba da zna kakvo je stanje međusobnog dugovanja i potraživanja u okviru konsolidovanog računa trezora. Mi na ovaj način, a već sam govorio da imamo Predlog zakona o budžetu gde praktično za čak 100,8 milijardi dinara ili za 12,31% prihoda poreskih obveznika, odluku o dodeli kome i koliko para treba dati donose ministri, odnosno Vlada.
Bez obzira što će formalno odlučivati Vlada, suštinski ministri će imati diskreciono pravo da predlože Vladi. Očekujem da u velikom procentu Vlada prihvati te predloge ministara za dodelu tako velikog dela budžeta. Pored toga dozvoljava se da se prenosi dugovanje, znači interna dugovanja, interne pozajmice čak i u narednu kalendarsku godinu. Onda postavljam pitanje zašto uopšte treba da detaljno analiziramo koje su prihodne, koje su rashodne stavke. Možda treba reći ukupna rashodna stavka je tolika, izvolite neka Vlada deli kako misli da treba da deli do kraja kalendarske godine, pa da to prelazi i u narednu godinu.
Ukoliko Narodna skupština želi stvarno da odlučuje o tome, o stavkama, zašta će se šta koristiti, hajte bar na kraju kalendarske godine da se podvuče crta i da se vidi ko kome koliko duguje. To ne znači da neko korektno zaduženje ili nešto što je društveno opravdano, da ne može ponovo da se pojavi kao pozajmica ili kao da iskaže u budžetu za narednu godinu. Ali, ovo da se praktično u narednu godinu prenosi pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, mislim da je neopravdano.

Hvala gospodine Mikoviću, 45 sekundi sam vam odbila od poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Bojana Božanić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poslanička grupa DSS je podnela amandman na član 2. gde planira da se doda stav 7. koji kaže – Zaduživanje i davanje garancija iz stava 1 ovog člana vrši se u skladu sa postupkom koji je uređen Zakonom o javnom dugu.
Naravno, da sam pročitala obrazloženje Vlade i da se sve to uređuje Zakonom o javnom dugu, ali svakako treba istaći na čemu su moje kolege iz poslaničke grupe ranije govorile, a to je da je prethodna vlada izuzetno zadužila državu, vrlo neodgovorno radeći sa finansijama i uzimanjem određenih kredita i raznih stvari od kojih mi nismo imali prilike baš da vidimo realizaciju. Videla sam toliko uzetih kredita za železnicu i slično, ali nisam primetila uopšte da je unapređena naša železnica ili da je poboljšan prevoz ili da su mnogo bolji vozovi itd.
Istakla bih ono što su već moje kolege govorile, a to je da je vrlo važno pomenuti da kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade, ta vlada je donela odluku da se vrati dug MMF od preko milijardu dolara. Ta odluka je realizovana, što je vrlo važno. Mi smo tada postali zemlja koja ima relativno nizak spoljni dug. Međutim, u narednom periodu, krajem septembra ove godine mi smo dostigli nekih 16 milijardi evra javnog duga i premašena je granica, ta zakonska granica od 45% BDP.
Zatim, imamo brojna druga dugovanja koja nisu evidentirana kao javni dug.
To su dugovanja lokalnih samouprava koja nisu garantovana od strane države. Zatim, NBS koja duguje negde oko 1,7 milijardi evra. Skupština Srbije je ratifikovala negde oko tri milijarde evra različitih kredita koji još uvek nisu u proceduri, obzirom da nije gotova projektna dokumentacija. Sve ove stvari i još neka dugovanja u stvari nisu uopšte bila korišćena za razvoj, za investicije, već isključivo za pokrivanje deficita što u stvari predstavlja ugrožavanje javnog interesa.
Istaći ću još jednom on o što su i moje kolege rekle, neophodna je veća kontrola prilikom zaduživanja Srbije. Mi moramo mnogo više da ulažemo u privredu, u nešto što će nam vratiti ta određena sredstva kako bi mogli dalje da ih koristimo i da generišemo i nova radna mesta i mogućnosti razvoja privrede. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Vlada.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman sa ispravkom podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, podneo je amandman na član 3.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima Milisav Petronijević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog na član 3. Zakona o budžetu, u delu koji govori o odobravanju projektnih i programskih zajmova, imamo dva amandmana, jedan amandman Vlade i jedan amandman Odbora za finansije.
Amandman Vlade, o kome je malopre gospođa predsedavajuća, pročitala da je postao sastavni deo zakona, mi podržavamo. Istovremeno upozoravamo da onda ne može da bude sastavni deo i amandman Odbora za finansije, jer su potpuno različiti. Objasniću zašto, a vi računajte vreme od poslaničke grupe.
Naime, Vlada je amandmanom na ovaj član, u delu o projektnim zajmovima, predvidela, dodala jednu stavku, koja glasi da se doda realizacija druge faze paketa projekta privrednog društva "TE-KO Kostolac", izgradnja novog energetskog bloka na lokaciji Drvno i proširenje kapaciteta rudnika u visini od 600 miliona dolara.
Vlada je dala sjajno obrazloženje, koje ja želim da vam citiram i da podržim. Vlada je to predložila iz razloga što je neophodno predvideti zaduživanje Republike Srbije kod kineske "Port-import banke", za realizaciju druge faze paket projekata, koja obuhvata izgradnju novog energetskog bloka, na lokaciji Drvno i proširenje kapaciteta rudnika.
Samo da se podsetimo, kompletan paket projekat, koji je napravljen sa Vladom Republike Kine, podrazumeva dve faze. Prva faza je odobrena u iznosu negde oko 293 miliona i njena realizacije je u toku. Radi se o rekonstrukciji, revitalizaciji dva bloka i radi se o sumporavanju. Sjajan jedan posao, koji će omogućiti da ta dva bloka kada se revitalizuju, omogućuju život elektrani još 20 godina, povećavaju broj megavata time što će moći maksimalan kapacitet da se koristi, a to je cirka oko 20 miliona evra za to privredno društvo, koje je inače uspešno i koje pozitivno posluje. Ovo sam namerno napomenuo, uspešno i pozitivno posluje, iz prostog razloga što SPS, kada posmatra ovo pitanje zaduživanja, uvek ima u vidu dve stvari.
Prva stvar je, zašto se zadužuju? U šta će sredstva da se ulože? Da li će se uložiti u energetiku, infrastrukturu i privredu, koja će se naravno višestruko vratiti, što mi podržavamo ili u potrošnju, što mi ne podržavamo?
Drugo značajno pitanje je kada se država zadužuje, daje garanciju za kredit, da li ima ona garancije da će to privredno društvo da otplaćuje kredit? Zato sam napomenuo, radi se o uspešnoj firmi, koja pozitivno posluje i ima garancije da će ga otplaćivati.
Mnogo važno pitanje, iz prostog razloga što, jedan odnos koji imamo sa državom Kinom, kada je u pitanju ovaj paket projekat, kada je već prva faza u realizaciji, kada treba da počne druga faza, podrazumeva novi jedan blok od 350 megavata i čini mi se, 12 miliona tona više uglja, ulaganja u površinski kop.
Ulaganje u taj privredni subjekat nije samo to, već ulaganje i u železničku infrastrukturu, u luku, u puteve, itd. Ovo sam sve napomenuo iz razloga što je veliki dobitak ulaganja u ovaj posao, a najveći je taj što zapošljava veliki broj naših ljudi. Znate, da bi se neki blok napravio, neka elektro-oprema je potrebna, neko drugi treba da napravi nju, a to su radnici Srbije. Ponavljam već, a i pre neki dan sam rekao, nema važnijeg zadatka u Srbiji, nego zaposliti neke ljude.
Iz tih razloga, a imajući u vidu da je amandman Odbora za finansije, ponovo isključio ovu poziciju, ja sam protiv amandmana Odbora za finansije, a za amandman moje Vlade. Ja podržavam moju Vladu i pozivam da ostane, da bude ozbiljna u ovom poslu i da jednostavno taj posao izvede do kraja, u šta potpuno verujem da će tako biti. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Hvala poštovanoj predsedavajućoj, dame i gospodo narodni poslanici, pre više od dva meseca, Vlada Republike Srbije je u pregovorima sa Evropskom investicionom bankom, odustala od projekta urbane regeneracije naselja  u Dositejevoj ulici u Kraljevu, koja je teško pogođena zemljotresom i tu preko 400 porodica živi u teškim uslovima za život.
Podsetiću da je to naselje koje je davno građeno i gde na jednom spratu postoji jedan toalet i dele ga stanari svih stanova, tako da je to bila i određena, da kažem, socijalna kategorija, odnosno imao je socijalnu komponentu taj predlog zajma, za regeneraciju tog naselja.
Nakon mog pitanja koje sam postavio premijeru pre mesec dana, zašto se od toga odustalo, još uvek sam čekao odgovore. Evo danas smo dobili amandman Odbora i ja se zahvaljujem na tome, gde je uvršten ovaj kredit sada sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, i mislim da je to jedna dobra stvar, pre svega socijalna, zatim i investiciona, ulaže se u infrastrukturu. S druge strane, preko 400, kažem, porodica iz naselja u Jug Bogdanovoj ulici i Dositejevoj, dobiće mnogo bolje uslove za život. S druge strane, i sami građani su se organizovali, tražili od Vlade Republike Srbije, kroz građanski protest, da se njihov problem reši kroz ovaj zajam i ovaj budžet. To je prihvaćeno i podržavam ovaj amandman Odbora. Zahvaljujem se.