Radi preciziranja ću reći da naš budžet podrazumeva, osim ovih 800 miliona dolara za Železnicu i mogućnost direktnog zaduživanja još dodatnih milijardu dolara za budžet. O tome je postignuta politička saglasnost dva predsednika, predsednika Nikolića i predsednika Putina.
O drugom zajmu, za likvidnost nisu otpočeli tehnički pregovori dva ministarstva finansija, ali na političkom nivou je i taj kredit dogovoren. Mi smo ga zbog toga planirali u budžetu za 2013. godinu. O tome je juče govorio Tomislav Nikolić kada je rekao da mu je gospodin Rogozin potvrdio politički dogovor koji je postigao sa predsednikom Putinom. Očekujemo da u narednom periodu započnemo i tehničke pregovore sa Ministarstvom finansija Ruske Federacije o ovom kreditu koji je sastavni deo budžeta za 2013. godinu.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić i završavamo sa replikom.

Nadam se da vama nije ponovo dosadno. Da li znate neke bliže elemente, koliki je trošak tog kredita očekujete, s obzirom da se mi paralelno zadužujemo i na drugim međunarodnim tržištima? Da li imate informaciju od predsednika Nikolića ili sa neke druge strane, da li se tokom ovih razgovora na neki način otvorila tema problema koji imamo sa iznosom rudne rente? To je vrlo važno pitanje za budžet, to je vrlo važno pitanje za desetak opština u Vojvodini, za čitavu Vojvodinu nekoliko desetina miliona evra.
Ako se razgovori vode na političkom terenu, na političkim osnovama a ne samo na ekonomskim, onda mislim da to mora da bude sastavni deo tih pregovora. Ne znam da li ste vi njih na bilo koji način uključeni, ali možda imate odgovore u ovom trenutku. To je sastavni deo budžeta. To su prihodi budžeta. Jedan deo rudne rente ide republičkom budžetu, je li tako? To je povezano i sa pitanjem koliko Vojvodina dobija?
Ne bih rekao da je Vojvodina oštećena samo time što je dobila tih svojih ustavnih 7%. Oštećena je tako što ne dobija ni deo od rudne rente, zbog toga što je centralna vlast Republika Srbija, gotovo sve političke partije u ovom parlamentu odobrile onakav energetski sporazum 2008. godine. U tome ima i vaše odgovornosti.

Gospodine Đeliću, po kom osnovu? Po amandmanu? Izvolite.

Želim da kažem da se ovde ponovo pokušava predstaviti jedna cifra na dva načina. Šta konstatujemo? Konstatujemo da što se tiče aranžmana sa Železnicom da tu nema ničeg novog. To je ta prethodna Vlada koja je navodno sve loše radila, pa evo veoma rado ste preuzeli ovaj aranžmana koji smo dogovorili.
Šta konstatujemo oko uslova? Prvo, investicioni krediti su uvek duži od kredita za budžet. Drugo, svaki put kada imate ovakve aranžmane, a imamo nekoliko iskustava sada u tome, uzeo bih u primer kineski aranžman koji smo imali oko mosta, tu je kamata 3%. Šta konstatujemo? Da ste ovde dobili 4,1% i koliko znam, 4,1% je skoro 1% više od one kamate koju smo obezbedili od iste Ruske Federacije pre, a pošto je ovo zajam za investicije, kamata bi trebala da bude značajno manja. Zbog čega, to će građani veoma dobro shvatiti, zbog toga što kada jedna Kina ili Rusija ili bilo koja druga zemlja nudi tzv. robni kredit, očekuje da uposli dobar deo svoje operative iz svojih firmi. To je nešto od čega ne treba bežati i to je tako. Zato daju izuzetne finansijske uslove za robne kredite.
Da podsetim, imali smo aranžman kada se govori o energetici, sa Japanom koji je za osumporavanje obezbedio jedan kredit koji je mnogo duži, pod kamatom koja ne dostiže ni 1%. Tako da, ovde se veoma jasno vidi da od nekog velikog finansijskog uspeha nema ništa. Hvala na preciznosti.

Reč ima ministar Dinkić.

Nisam vam govorio ni o kakvim finansijskim uspesima, već o činjenicama. Pod istim uslovima smo ovo dobili kao što ste i vi dobili. Razlika je samo što je ovde promenljiva kamatna stopa, a ovde fiksna. Kada prevedete koliko će libor da poraste u narednih 15 godina, može i ovo biti nešto nepovoljnije. Tu se radi o razlici nula koma nešto procenata. To nije tema, sem ako nećete neki mak na konac da terate.
Ima i druga stvar. Svaka država odobrava pod različitim uslovima. Kada govorimo o bilateralnim zajmovima, vi ste zaključili zajam sa Azerbejdžanom koji je nepovoljniji u finansijskom smislu i od kineskog i od suštinski ovog ruskog koji ste sami zaključili. Svaka država ima svoje uslove. Prihvatate, ili ne prihvatate.
Dakle, te razlike su u magnitudama jedan procentni poen. Pitanje je namene i efikasne upotrebe istih. Smatram da je Srbiji bio potreban i prethodni kineski kredit za most Zemun – Borča i ovaj novi koji će ići za Koridor 11, za Kostolac, za Pojata – Preljine, za autoput od Novog Sada preko Rume, Šapca do Loznice i azerbejdžanski koji je zaključila prethodna Vlada, za koji sam rado glasao jer treba ceo Koridor 11 da se obezbedi. Ono čime sam se, kako vi kažete hvalio, jeste zaduživanje na međunarodnom tržištu gde nema politike, gde ne razgovaraju predsednici nego gde investitori donose odluke. Tu smo oborili značajnu kamatnu stopu i o tome sam pričao.
Što se tiče međudržavnih aranžmana, to je stvar politike pojedine zemlje. Sva ova tri kredita su dobra za Srbiju i mislim da nema razloga pričati da li je ovaj povoljniji za nula koma nešto posto ili manje povoljan. Bitno je da se ti krediti efikasno realizuju. Problem je mnogo veći, zato što se taj aranžman za Železnicu pregovarao jako dugo. Lepo je neko pitao – pa gde su ti krediti za Železnicu, naše pruge su nikakve, kada ćemo to da vidimo u praksi? Naša Vlada, nova Vlada mora da uradi sve da taj kredit zaživi u praksi, inače ove cifre i priče jesu dobre za neke građanske diskusije. Građani to treba da osete u praksi kroz bolju železnicu, kroz autoputeve, kroz razvoj.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Podržavam taj pristup da kažem istinu, a istina kada govorimo o evro obveznicama jeste da kada je prvi put prethodna Vlada plasirala milijardu dolara, ona je to plasirala pod uslovima koji su bili isti i nešto povoljniji od susedne Mađarske i Hrvatske.
Činjenica je da se hvalite sada time što ste izneli iz istog programa, koji je ugovorila Vlada, to treba da se kaže, jer niste pravili nikakav novi prospekt, tranše ne na 10, nego na devet i na pet godina.
Prvi student bilo kog ekonomskog fakulteta u Srbiji zna da na kraći kredit se plaća niža kamata.
Drugi element, ne možete se hvaliti time ili vodite svetske finansije u globalu, time da je premija rizika svuda pala u svetu, pa u poslednjih šest meseci jedna Mađarska plaća 2% manje nego što je plaćala pre šest meseci. Isto tako i za Hrvatsku. Za Srbiju je palo, ali mnogo manje. Danas se Srbija na tržištu skuplje zadužuje od Mađarske i od Hrvatske i to je činjenica i to je grafikon koji sam prikazao pre neki dan i koji ćemo staviti na sajt DS tako da svi vide.
Nemojte se hvaliti time zato što to može veoma lako da se preokrene u nedeljama koje dolaze i da premija rizika za sve zemlje našeg tipa ponovo počne da raste.
Kao što ne zaslužujete da se hvalite ovim, neću vas kritikovati zbog toga kada nešto što nije pod vašom kontrolom postane nepovoljnije. Kada govorimo o političkim aranžmanima, konstatujemo da je po nečemu što se uglavnom skuplje plaća, a to je podrška za budžet, prošli ste lošije nego mi, ugovarajući jedan posao, gde Ruska Federacija ima i direktni interes u železnici. Toliko o tome.
Nadam se da smo time završili ovo prepucavanje. Videćemo kakve će biti perfomanse. Na kraju ću se složiti sa vama, važno je da se aranžmani sprovode i da gađani imaju koristi od toga, ali hajde da ne predstavljamo neke uspehe i neke preokrete i nove nadzore tamo gde ih nema. Hvala.

I ja se nadam da smo završili.
Izvolite, gospodine Dinkiću.