Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik dr Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima dr Nenad Popović.

Gospodine ministre, nisam do kraja dobro razumeo oko ovog amandmana. Podneo sam amandman na član 3. jer je naveden iznos od 1,2 milijarde evra. Koliko znam, Mešoviti međudržavni komitet Kine i Srbije je usvojio odluku da će "Eksportno-importna banka" Kine finansirati sa 1,8 milijarde evra, pa bih tražio odgovor, jer je to ovde izostavljeno.
Smatram da je izuzetno važno za Srbiju da se vrati ova suma od 1,8 milijarde kako bi se finansirala druga faza izgradnje TE "Kostolac" i to ne samo da bi bilo izvanredno za domaću privredu, jer bi veliki deo naše operative mogao da bude uključen u taj projekat, a druga faza TE "Kostolac" ojačava našu energetsku bezbednost. Ona ima odličan potencijal za dalji razvoj.
Inače, u "Kostolcu" radi izvanredno rukovodstvo koje je pokrenulo procese i smatram da u tom smislu treba da se svaki privredni nastup, pogotovo gde možemo da uključimo našu posrnulu privredu, a sa ovim povoljnim kreditima iz Narodne Republike Kine je od velikog interesa.
Samo pokretanje privrede, mi onda možemo da očekujemo veće učešće malih i srednjih preduzeća u tim procesima i to je povećanje poreske osnove, to su usluge, je u energetskim projektima, kao i u mašinogradnji, kao u automobilskoj industriji, na jedno radno mesto kod proizvodnje, kod direktne izgradnje, dolazi od pet do 10 radnih mesta u sektoru nabavke, usluga i drugih sektora.
Gospodine ministre, zamolio bih vas za objašnjenje oko ovog amandmana. Inače, insistiram, ukoliko to nije slučaj, da se ovaj amandman prihvati jer mislim da je za srpsku privredu, ponoviću još jednom, ovaj kredit iz Narodne Republike Kine izvanredan, a za domaću privredu druga faza izgradnje TE "Kostolac" bi bila od najvećeg značaja. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić.

Suštinski, Vlada je prihvatila vaš amandman, kroz amandman Vlade o čemu sam malo pre govorio, pri čemu je iznos u vašem amandmanu bio 600 miliona dolara za "Kostolac", a tačna cifra je 608.260.000 dolara, pa zbog te preciznosti je ostao amandman Vlade, ali to je suštinski, to što ste vi predložili.
Ponavljam, ukupne garancije za kinesku "Eksportnu-importnu banku" će biti preko milijardu i 800 miliona dolara, uključujući i projekte, auto-puteve i naredne faze za TE "Kostolac".

Reč ima Bojan Đurić.

Javljam se preciznosti radi, ovde je reč o kineskom kreditu, ali molim vas još jednom da razjasnimo pitanje ruskog kredita, jer juče smo dobili informaciju da je kredit odobren i molim vas da nam kažete šta je namena tog kredita, koji su tačno uslovi, koje kamate, koji grejs, za šta će se koristiti, kakav je odnos najave tog kredita i sličnih najava koje smo imali u prethodnim godinama, jer mislim da bez tih stvari teško možemo da vodimo i ovu raspravu i raspravu u javnosti o uslovima zaduživanja i o kreditima.

Da razjasnimo i te stvari, Vlada Ruske Federacije je pre nešto više od dve godine odobrila kredit budžeta Republike Srbije u iznosu od 200 miliona dolara, pod uslovima dve godine perioda počeka i 10 godina perioda otplate, kamatna stopa je bila promenjiva, utvrđena na nivou 2,95% plus šestomesečni libord koji je u trenutku odobravanja iznosio 0,7%.
Sa druge strane, tada je i najavljen kredit za železnicu, ali on nije bio ispregovaran sve dok nova vlada nije stupila na dužnost.
Kredit za Železnicu je konačno ispregovaran i usvojen na našoj Vladi pre nekih par nedelja, a ruska Vlada ga je usvojila na sednici svoje Vlade u petak. Taj kredit je ugovoren na 800 miliona dolara, sa kamatnom stopom, fiksnom od 4,1%, napominjem fiksnom jer razlika između fiksne i promenljive kamatne stope. Grejs period odnosno period počeka je četiri godine, a rok otplate dodatnih 14 godina. Drugim rečima, ovaj kredit u potpunosti dospeva za naplatu 2031. godine.
U poređenju sa ovim kreditom za budžet, prvo dve su različite namene, jedan je investicioni, drugi je bio za budžet, kod jednog je bila promenljiva kamatna stopa i kraći rok otplate, a kod drugog je fiksna kamata koja obezbeđuje da sigurno znamo koliko će nas to koštati u narednih 18 godina koliko traje otplata, četiri grejsa i 14 otplata. Zbog toga je kamata 4,1% fiksna, što znači da ako bude rastao ribor za 10, 15 godina, to neće uticati na visinu naše otplate. Mi smo zato optirali za fiksnu kamatu, smatrajući da kriza neće trajati 18. godina.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Znači, konačno smo razjasnili. Ovde nije reč ni o kakvom novom kreditu Ruske Federacije Srbiji, reč je u osnovi kredita o kome se govori dve ili tri godine. To je ona tranša od 800 miliona dolara za Železnicu. To je vrlo važno.
U javnosti su otvarane još neke teme koje su vezane za navodno veliku sklonost Rusije ili ruske Vlade da pomogne Srbiji u uslovima kada njen budžet teško funkcioniše. Pominjalo se i nekih 300 miliona pre par meseci. Razumem da od tog dela aranžmana u međuvremenu nema ništa.
Naravno, uz zahvalnost što ste nam rekli nešto preciznije uslove i fiksnu kamatnu stopu, to je i dalje znatno više od kredita o kome smo maločas razgovarali kada su u pitanju sredstva Svetske banke i sve razlike koje postoje između tih kredita i između institucija koje ih daju, uz činjenicu da tamo kamata nije fiksna i da libor neće biti večito ovako nizak, ali u ovom trenutku pod sadašnjim uslovima, recimo da je ova kamata na ruski kredit dvostruko veća ako dobro računam. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.